• Akcija 1
  • Projekti 1
  • quo 1
  • quote 18
  • А 1010
  • а 1444
  • абер 1
  • Август 2
  • Августа 3
  • аветиња 2
  • авлије 1
  • агитује 1
  • агрономи 1
  • ад 1
  • Ада 2
  • адет 1
  • адету 2
  • административни 1
  • адресантима 1
  • аз 5
  • Ајао 3
  • Ајаој 1
  • ајвани 1
  • Академију 1
  • акат 2
  • ако 205
  • Ако 40
  • Аксентије 1
  • активна 1
  • активнији 1
  • акционо 1
  • ал 1
  • Ала 1
  • ала 2
  • Алал 1
  • алат 11
  • алата 12
  • алате 2
  • алати 1
  • алатима 4
  • алатљика 1
  • алатљикама 1
  • алатљику 1
  • алатом 2
  • Алекса 2
  • али 198
  • Али 228
  • Алф 1
  • Ама 20
  • аманет 1
  • амин 1
  • Ана 1
  • анархију 3
  • Андраши 1
  • Анђелко 1
  • анђео 1
  • анђеоски 1
  • анђеоским 1
  • Ано 1
  • антикрист 1
  • Антоније 2
  • Антропологије 1
  • апостол 1
  • апостола 1
  • апостоле 1
  • апостолима 1
  • апс 1
  • апсана 3
  • апсане 2
  • апсани 3
  • апсану 1
  • апсенике 1
  • апстракције 2
  • апсу 1
  • Аранђела 1
  • Аранђеле 1
  • Аранђео 1
  • арије 2
  • Аристотело 1
  • арњевима 1
  • Арсеније 1
  • артеске 1
  • артија 1
  • артикулисати 1
  • архива 1
  • архиепископ 1
  • архијепископ 1
  • архимандрит 2
  • арху 1
  • Асан 1
  • аскетским 1
  • астал 1
  • асури 1
  • атар 2
  • атару 1
  • атмосфери 1
  • Ау 1
  • Аустрије 1
  • ауторитативно 1
  • ауторитета 2
  • ауторитетом 1
  • афекте 1
  • Ах 8
  • ашов 14
  • ашова 11
  • ашовом 6
  • ашову 1
  • б 12
  • ба 2
  • Баба 1
  • баба 7
  • бабе 2
  • баби 1
  • бабине 1
  • бавили 1
  • бавио 2
  • бављења 1
  • Бављење 1
  • багрем 2
  • багрема 3
  • багремом 2
  • багрена 1
  • бадњак 2
  • бадњака 1
  • бадњачице 1
  • Бадње 2
  • Бадњи 2
  • бајаги 2
  • бакар 1
  • бакарне 1
  • бакарних 1
  • Бакићу 1
  • бако 2
  • бакрач 1
  • бакрача 1
  • бакраче 1
  • балегом 2
  • Балканскога 1
  • Банат 1
  • банка 1
  • бапско 1
  • бар 1
  • бара 1
  • баратати 1
  • баре 1
  • Барем 1
  • барем 25
  • бари 2
  • бару 2
  • барут 2
  • барута 1
  • барутом 1
  • бата 1
  • баталите 1
  • батине 2
  • баца 1
  • Бацајте 1
  • бацају 2
  • бацала 1
  • бацању 2
  • бацати 1
  • баци 2
  • бацила 1
  • бацити 1
  • бачванџију 1
  • бачен 1
  • бачену 1
  • бачије 2
  • бачији 1
  • бачијом 1
  • бачице 1
  • бачици 1
  • Бачка 1
  • Баш 1
  • баш 29
  • баштенски 1
  • баштована 1
  • баштоване 1
  • башту 1
  • Беба 1
  • беба 2
  • бебу 3
  • бегенисали 2
  • бегенисао 1
  • Бегенисао 1
  • бегенишу 1
  • беда 1
  • беде 1
  • беду 1
  • бежала 1
  • бежали 1
  • бежао 2
  • бежат 1
  • беже 4
  • бежим 1
  • без 123
  • Без 4
  • безазлен 1
  • безазлена 1
  • безазлене 2
  • безазлености 1
  • безбожник 1
  • безбоштва 1
  • безбоштво 1
  • безбрижан 1
  • безбрижно 1
  • Безброј 1
  • безброј 3
  • безбројно 1
  • безвлашће 1
  • безобзирно 1
  • безразложним 1
  • бела 4
  • беле 6
  • бележе 1
  • бележи 1
  • бележила 1
  • бележили 1
  • бележио 3
  • бележите 1
  • бележити 1
  • бележник 1
  • белела 2
  • бели 8
  • белих 3
  • Бело 1
  • бело 4
  • белога 4
  • белом 1
  • белу 3
  • белутка 1
  • бељу 1
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 8
  • Београда 3
  • Београду 6
  • бербе 1
  • бербу 1
  • бере 4
  • беремо 1
  • берићета 3
  • Берлински 1
  • беру 1
  • бесвесно 1
  • беседнички 2
  • бескрајност 1
  • бесплатно 2
  • бесплодне 1
  • беспослен 1
  • беспослени 2
  • бесправна 1
  • беху 12
  • беше 70
  • бешња 1
  • Би 11
  • би 347
  • библиско 1
  • бива 2
  • бивала 1
  • бивали 1
  • бивало 3
  • бивати 1
  • бије 4
  • бијела 1
  • бијеломе 1
  • бијемо 1
  • бијете 1
  • бију 3
  • била 143
  • биле 34
  • Били 1
  • били 71
  • било 338
  • Било 6
  • биљака 5
  • биље 3
  • биљка 1
  • биљкама 3
  • биљке 4
  • Био 1
  • био 192
  • бира 4
  • бирају 4
  • бирали 1
  • бирало 1
  • бирам 1
  • бирани 1
  • бирати 4
  • бираће 1
  • биров 6
  • бирову 1
  • бирократски 1
  • бирократског 1
  • бирокрација 1
  • бирокрације 2
  • бирокрацији 1
  • бирокрацију 1
  • бисаге 1
  • бисмо 13
  • бистар 1
  • бисте 5
  • бистра 4
  • бистрија 1
  • бистрини 1
  • бит 11
  • бити 131
  • битке 1
  • биће 16
  • Биће 3
  • бих 37
  • бише 2
  • благ 3
  • блага 2
  • благе 1
  • благи 1
  • благим 2
  • благо 31
  • Благо 4
  • благодејанци 1
  • благодејања 3
  • благодејање 2
  • благодети 1
  • благој 1
  • Благоје 2
  • благоме 1
  • благородно 1
  • благосиљали 1
  • благосиљао 1
  • благосиљати 1
  • благосиљаху 1
  • благослов 1
  • благословене 1
  • благословено 1
  • благословеном 1
  • благословену 1
  • благослови 1
  • благословио 2
  • благословом 1
  • Благосови 1
  • благостању 1
  • благотворан 1
  • благотворне 1
  • благотворни 1
  • благоту 1
  • благошћу 1
  • блажен 2
  • блажена 1
  • блажени 2
  • блаженство 1
  • блажи 1
  • блата 11
  • блато 10
  • блату 1
  • бледо 1
  • блеје 3
  • блека 2
  • блеке 1
  • блене 1
  • бленули 1
  • бленуо 1
  • блешти 1
  • ближа 1
  • ближе 4
  • ближега 1
  • ближих 1
  • ближој 1
  • близина 1
  • близини 1
  • близу 14
  • Бог 85
  • Бога 56
  • богаства 1
  • богаство 1
  • богата 2
  • богатија 1
  • богатији 1
  • богато 1
  • Богдана 1
  • Богдане 1
  • богиња 1
  • Богме 2
  • богме 3
  • богови 1
  • богодани 1
  • Богојављење 1
  • Богом 2
  • богомоља 1
  • богомоље 1
  • богомољи 1
  • Богородице 1
  • богослова 1
  • Богословију 1
  • Богу 48
  • бодљикавога 1
  • Боже 51
  • Божи 1
  • Божић 5
  • Божића 2
  • божићне 1
  • божићних 1
  • Божићу 3
  • Божја 1
  • божје 1
  • Божје 2
  • Божји 4
  • Божјом 3
  • бој 5
  • боја 1
  • бојажњу 1
  • бојала 1
  • Бојао 1
  • бојао 4
  • бојати 1
  • боје 2
  • бојевима 1
  • бојећи 1
  • боји 10
  • бојим 5
  • бојимо 1
  • бојите 1
  • бојиш 2
  • бојишту 1
  • бојна 1
  • бојном 2
  • боју 3
  • бол 1
  • бола 1
  • болан 1
  • Боланог 1
  • болеле 1
  • болесно 1
  • болесном 1
  • болест 2
  • болестан 1
  • болести 4
  • болестима 1
  • боли 3
  • болни 1
  • болник 1
  • болова 3
  • боловања 1
  • болове 3
  • болови 1
  • болује 1
  • болују 1
  • боља 4
  • боље 157
  • Боље 3
  • бољег 2
  • бољега 7
  • бољем 1
  • бољи 16
  • бољим 6
  • бољитака 1
  • бољих 8
  • бољој 3
  • бољу 5
  • Боно 1
  • бор 1
  • Бор 1
  • борба 5
  • борбе 2
  • борбу 1
  • боримо 1
  • борио 1
  • борити 1
  • бориће 1
  • борова 1
  • борови 1
  • боровима 1
  • борци 1
  • Босна 2
  • Босне 1
  • Босни 1
  • Босну 3
  • босога 1
  • Бошко 1
  • брава 1
  • Браво 1
  • бравом 1
  • брадом 1
  • бразде 1
  • браку 2
  • брале 6
  • бране 1
  • бранећи 1
  • брани 4
  • бранили 1
  • бранио 2
  • брано 2
  • брану 1
  • брат 19
  • брата 6
  • брате 2
  • братом 1
  • брату 1
  • браћа 3
  • браће 3
  • браћи 1
  • браћо 24
  • Браћо 4
  • браћу 2
  • брачном 1
  • брашна 5
  • брашно 3
  • брашном 1
  • брбљањем 1
  • брбљаонице 1
  • брбљива 1
  • брвнара 1
  • брвнарама 1
  • брда 21
  • брдима 4
  • брдо 23
  • брду 7
  • брег 1
  • брегу 1
  • бреме 3
  • бремена 1
  • бременом 1
  • брже 17
  • брзају 1
  • брзе 1
  • Брзина 1
  • брзином 3
  • Брзо 1
  • брзо 22
  • брзој 1
  • брига 10
  • бриге 5
  • бригу 8
  • брижљиво 1
  • брижна 1
  • бриљирало 1
  • брине 8
  • бринемо 1
  • бринете 1
  • бринеш 2
  • брини 4
  • брините 1
  • брину 2
  • бринули 2
  • бринуо 1
  • Бринући 1
  • брисање 4
  • брише 3
  • бркови 1
  • бродове 1
  • број 7
  • броја 1
  • бројаницу 2
  • бројање 2
  • Броје 1
  • бројеве 2
  • бројем 3
  • броји 2
  • бројим 1
  • бројите 1
  • бројителна 1
  • бројне 1
  • бројте 1
  • броју 1
  • буба 6
  • бубама 1
  • бубања 1
  • бубањем 1
  • бубе 2
  • буби 1
  • Бугара 1
  • Бугари 3
  • Бугарима 2
  • Бугарска 1
  • Бугарске 1
  • будак 3
  • будалице 1
  • буде 154
  • будем 13
  • будемо 11
  • будете 4
  • будеш 5
  • Буди 1
  • буди 3
  • будио 2
  • Будите 1
  • будити 2
  • будна 1
  • будни 1
  • Буду 1
  • буду 35
  • будућем 1
  • будућност 3
  • будућности 3
  • буђење 1
  • бујнији 1
  • Буквар 2
  • буквар 60
  • буквара 3
  • Букваре 2
  • букваре 9
  • букварова 1
  • букваром 1
  • буквару 14
  • Букварци 2
  • букварци 3
  • буки 3
  • букну 1
  • букове 1
  • буљине 1
  • бунар 1
  • бунаре 1
  • буни 1
  • бунило 1
  • буните 1
  • бунован 1
  • бунтовник 3
  • бунтовнички 1
  • бургију 1
  • буре 7
  • бурета 5
  • бурма 1
  • бурму 2
  • бусен 5
  • бусена 2
  • бусеном 2
  • бусење 4
  • бучју 1
  • буџету 1
  • в 14
  • В 2
  • ваде 3
  • вади 4
  • вадио 1
  • вадити 1
  • важан 1
  • важне 1
  • важније 5
  • важнији 1
  • важно 5
  • важности 1
  • вазда 1
  • ваздан 4
  • ваздуги 1
  • ваздух 6
  • ваздуха 2
  • ваздуху 5
  • ваздушна 1
  • вајат 1
  • вајде 8
  • вајду 3
  • вала 14
  • Вала 4
  • вале 2
  • валило 1
  • ваља 118
  • Ваља 12
  • ваљада 1
  • Ваљада 1
  • ваљају 3
  • Ваљало 11
  • ваљало 17
  • ваљамо 2
  • ваљано 1
  • ваљатна 1
  • ваљатно 3
  • ваљда 3
  • вам 170
  • Вам 9
  • вама 24
  • Вама 6
  • вами 1
  • вамилијаз 1
  • вамилијаскиња 1
  • вампира 1
  • Ван 1
  • ван 10
  • варају 1
  • варамо 1
  • варати 1
  • вареника 1
  • варенике 1
  • варење 1
  • варива 3
  • варница 1
  • варош 12
  • варошана 1
  • вароши 22
  • варошима 17
  • варошица 1
  • варошици 4
  • варошка 2
  • варошке 2
  • варошки 5
  • варошких 1
  • варошко 1
  • варошкога 3
  • варошком 1
  • варошкоме 2
  • Вас 6
  • вас 82
  • Василија 2
  • Василије 3
  • Васић 1
  • васпитава 3
  • васпитајући 1
  • васпитања 2
  • васпитање 2
  • васпитањем 1
  • васпитању 6
  • васпитне 1
  • ватра 3
  • ватраљ 1
  • ватре 1
  • ватрен 1
  • ватри 2
  • ватром 1
  • ватру 4
  • Ваш 1
  • ваш 10
  • ваша 10
  • Ваша 3
  • вашарима 1
  • ваше 11
  • Ваше 2
  • вашега 4
  • Вашем 1
  • вашем 11
  • ваши 4
  • Ваших 1
  • ваших 2
  • вашој 5
  • вашом 1
  • вашу 7
  • ведар 1
  • веди 1
  • ведра 1
  • ведре 1
  • ведрије 1
  • ведрим 1
  • ведрицом 2
  • ведрицу 1
  • ведро 1
  • вежба 1
  • вежбају 3
  • вежбала 1
  • вежбали 1
  • вежбамо 1
  • вежбања 5
  • вежбање 3
  • вежбањем 1
  • вежбао 1
  • вежбати 1
  • веже 5
  • веза 2
  • везан 1
  • везати 1
  • везе 2
  • везене 1
  • вези 3
  • везивати 1
  • везу 2
  • вејалицу 1
  • вејање 3
  • веје 1
  • век 2
  • века 12
  • векова 8
  • векови 1
  • вековима 1
  • веле 28
  • Веле 3
  • Вели 1
  • вели 37
  • Велика 15
  • велика 24
  • Велике 1
  • велике 34
  • Велики 5
  • велики 55
  • великим 18
  • великима 3
  • великих 16
  • велико 30
  • великог 1
  • великога 7
  • великој 5
  • Великој 5
  • великом 4
  • великоме 1
  • Велику 1
  • велику 7
  • велим 3
  • велимо 5
  • велите 1
  • величанствен 1
  • величанствене 1
  • величанствени 1
  • величанственој 1
  • величанствену 2
  • величине 1
  • величини 2
  • величину 2
  • Величко 1
  • велиш 12
  • Велиш 2
  • вељаху 1
  • Вељко 1
  • Вељковој 1
  • Вељу 1
  • венац 5
  • вентил 1
  • вентилацијом 1
  • вентилом 1
  • венца 4
  • венча 1
  • венчање 1
  • Венчање 2
  • венчању 1
  • венчао 1
  • веома 20
  • вера 6
  • верама 1
  • вербализам 1
  • вере 1
  • вери 1
  • вермао 1
  • вермаш 1
  • веровала 1
  • веровале 1
  • веровали 5
  • веровање 3
  • веровати 1
  • вероваћете 1
  • веру 1
  • верује 3
  • верујемо 1
  • верују 1
  • вес 1
  • весела 2
  • весели 1
  • веселији 1
  • Веселији 1
  • веселијим 1
  • веселило 1
  • веселим 1
  • веселих 2
  • весело 5
  • веселост 2
  • веселошћу 1
  • веселу 1
  • весељака 1
  • весељу 1
  • весео 2
  • ветар 6
  • ветрила 1
  • ветрова 5
  • ветрови 1
  • ветровит 1
  • ветровито 1
  • већ 149
  • Већ 2
  • већа 20
  • Веће 2
  • веће 27
  • већег 1
  • већега 3
  • већи 19
  • већим 4
  • већина 4
  • већине 2
  • већини 3
  • већином 8
  • већину 4
  • већих 1
  • већом 2
  • већу 16
  • вече 19
  • Вече 3
  • вечера 9
  • вечеравају 1
  • вечерају 3
  • вечерала 1
  • вечерали 1
  • вечерам 1
  • вечерао 1
  • вечерас 3
  • вечераше 2
  • вечерашњега 1
  • вечере 7
  • вечери 6
  • вечерњи 1
  • вечером 2
  • вечеру 15
  • вечита 2
  • вечно 1
  • вечност 1
  • вешала 1
  • вешали 1
  • вешање 1
  • вешати 1
  • вештина 1
  • вештинама 1
  • вештине 4
  • вештини 2
  • вештину 2
  • вештица 1
  • вешто 1
  • ви 204
  • Ви 35
  • Вида 5
  • Виде 1
  • виде 59
  • Видела 1
  • видела 10
  • Видели 2
  • видели 35
  • видело 9
  • Видео 3
  • видео 65
  • видесмо 1
  • видети 31
  • видећемо 2
  • видећи 1
  • Видеше 1
  • видеше 6
  • Види 1
  • види 73
  • Видим 1
  • видим 26
  • видимо 9
  • Видина 1
  • видите 15
  • Видите 6
  • видичнији 1
  • видиш 11
  • Видиш 2
  • видљиви 1
  • видне 1
  • Видову 1
  • видох 1
  • видоше 1
  • виду 1
  • виђа 1
  • виђао 1
  • виђен 2
  • виђеније 2
  • виђенијима 1
  • виђенијих 1
  • виђених 1
  • виђено 1
  • виђења 1
  • виђење 1
  • викале 1
  • викања 1
  • виках 1
  • викне 1
  • викну 11
  • викнули 1
  • викнуше 1
  • вила 1
  • Вилиндар 1
  • вилица 1
  • вилом 1
  • вина 6
  • винителни 1
  • вино 10
  • виноград 1
  • виноградара 1
  • виногради 1
  • винограду 1
  • вином 1
  • вир 1
  • вири 1
  • вис 3
  • виси 2
  • висила 1
  • висили 1
  • висина 1
  • висине 2
  • висини 4
  • висину 5
  • висови 1
  • висок 2
  • висока 2
  • високе 2
  • високим 1
  • високих 3
  • високо 3
  • високом 1
  • вису 1
  • витака 1
  • витешка 1
  • витке 2
  • витком 1
  • Витомир 1
  • витопериле 1
  • виче 2
  • вичу 3
  • вичући 1
  • виша 4
  • више 410
  • Више 7
  • вишеброј 1
  • вишега 1
  • вишем 2
  • виши 3
  • вишим 4
  • вишима 1
  • вишој 1
  • Вишу 2
  • вједи 1
  • влагу 2
  • влада 6
  • владавине 2
  • владају 3
  • владајуће 1
  • владала 1
  • Владалац 1
  • владалац 3
  • владали 4
  • владам 1
  • владање 1
  • владању 5
  • владао 3
  • владаоца 1
  • владаоци 1
  • владаоцу 3
  • владаочева 1
  • владате 2
  • владе 3
  • Владета 2
  • влади 5
  • владика 2
  • владине 3
  • владиног 4
  • владу 3
  • влажан 1
  • влажна 1
  • влажно 1
  • влажну 1
  • власника 1
  • власнике 1
  • власници 1
  • Власт 1
  • власт 29
  • власти 9
  • влашћу 2
  • во 6
  • Вог 2
  • Вода 1
  • вода 33
  • воде 28
  • води 17
  • водила 5
  • водили 1
  • водиље 1
  • водим 2
  • водио 5
  • водите 1
  • водити 2
  • водицу 1
  • водом 1
  • водоскоке 1
  • воду 10
  • вођ 1
  • вођевина 1
  • вођење 1
  • вођењу 1
  • возе 1
  • Војвода 2
  • војводе 1
  • војена 1
  • војна 1
  • војника 1
  • војнику 1
  • војници 5
  • војничка 2
  • војнички 1
  • војнога 1
  • војном 1
  • војска 9
  • војске 6
  • војском 4
  • војску 11
  • војсци 8
  • вола 2
  • воле 17
  • волела 6
  • волели 11
  • Волео 1
  • волео 30
  • волети 7
  • Воли 1
  • воли 21
  • волим 6
  • волимо 1
  • волите 4
  • волиш 2
  • волова 1
  • волове 2
  • волови 2
  • воловима 2
  • воља 6
  • воље 9
  • вољи 3
  • вољни 3
  • вољно 2
  • вољом 4
  • вољу 1
  • восак 2
  • Воскресеније 1
  • воћа 12
  • воћака 5
  • воћарство 2
  • воћарством 1
  • воћарству 3
  • воће 13
  • воћем 2
  • воћка 1
  • воћкама 2
  • Воћке 1
  • воћке 5
  • воћку 2
  • воћњак 7
  • воћњака 5
  • воћњаци 1
  • воћњацима 2
  • воћу 2
  • воштаницу 1
  • врабаца 1
  • врана 1
  • враних 1
  • врат 3
  • Врата 1
  • врата 29
  • вратанца 1
  • врате 4
  • врати 16
  • вратиле 1
  • вратили 11
  • вратим 3
  • вратима 18
  • вратимо 1
  • вратио 9
  • вратите 1
  • Вратите 3
  • вратити 2
  • вратише 2
  • вратницама 1
  • вратнице 1
  • врату 1
  • враћа 3
  • враћала 1
  • враћао 1
  • враћати 1
  • враћаш 1
  • враћена 1
  • Врачи 1
  • Враџбина 1
  • враџбина 4
  • враџбине 1
  • врба 1
  • врбе 2
  • врбује 1
  • врг 1
  • врева 1
  • вреви 1
  • вредан 4
  • вредела 1
  • вредели 1
  • вредело 1
  • Вреди 1
  • вреди 18
  • вредна 6
  • вредне 2
  • Вредни 1
  • вредни 6
  • вреднија 1
  • вреднији 2
  • вреднога 2
  • вредном 1
  • вредност 2
  • вредности 4
  • вредноћи 1
  • вредноћом 1
  • вредноћу 2
  • вредну 1
  • вређају 1
  • вређам 1
  • вређате 1
  • врела 1
  • врелим 1
  • врелине 1
  • врелом 1
  • време 111
  • Време 5
  • времена 19
  • временом 3
  • времену 5
  • вретена 4
  • врећа 2
  • вреће 1
  • врзе 1
  • врзле 2
  • ври 1
  • врисне 1
  • вриштао 1
  • вришти 2
  • врлети 1
  • врлетију 1
  • врлетно 1
  • врлина 1
  • врлину 1
  • Врло 1
  • врло 12
  • врљика 1
  • врљикама 1
  • врљике 1
  • врста 4
  • врстама 3
  • врсте 14
  • врстом 1
  • врсту 1
  • врти 1
  • Вртоломеја 1
  • врућ 1
  • врућа 1
  • вруће 1
  • врућим 1
  • врућина 1
  • врућој 1
  • врућом 2
  • врућу 1
  • врх 2
  • врха 2
  • врхове 1
  • врхови 1
  • врху 1
  • врхунац 1
  • вршај 1
  • врше 6
  • врши 14
  • вршила 2
  • вршиле 1
  • вршим 1
  • вршио 1
  • вршити 3
  • вршкаре 2
  • Вршкој 1
  • вршу 1
  • вук 1
  • вука 1
  • Вука 1
  • вукао 1
  • вукла 1
  • вукли 2
  • вукло 2
  • Вукмировић 2
  • вукодлака 1
  • Вуксан 2
  • вуку 10
  • вулканима 1
  • вуна 1
  • вуне 1
  • вунене 3
  • вуненом 1
  • вуницом 1
  • вуну 1
  • вуруна 1
  • вуруни 1
  • вући 5
  • вуци 1
  • вуче 5
  • вучемо 1
  • Г 1
  • г 18
  • га 512
  • гаврана 1
  • гадна 1
  • гађа 1
  • гађају 1
  • гађање 4
  • гађању 1
  • Газда 1
  • газда 43
  • газдарица 11
  • Газдарица 2
  • газдарице 3
  • газдарици 2
  • газдарицу 1
  • газде 2
  • газди 1
  • газдинству 1
  • газдом 1
  • газду 1
  • газе 3
  • гази 1
  • Гаја 1
  • гаје 1
  • Гаје 1
  • гајења 3
  • гаји 2
  • галаме 1
  • галантерија 1
  • гамо 1
  • гарантовати 2
  • гас 1
  • гаса 2
  • гаси 2
  • гаће 2
  • гаћице 1
  • гвожђа 2
  • гвожђарију 2
  • гвожђе 1
  • гвоздена 4
  • гвоздене 1
  • гвозденим 5
  • гвоздених 1
  • гвоздено 4
  • гвозденог 1
  • гвозденом 1
  • гвоздену 1
  • где 197
  • Где 34
  • гдегде 1
  • генерација 2
  • географски 1
  • геометрије 1
  • геометрији 1
  • геометрију 1
  • геометриска 2
  • геометриске 1
  • Гете 1
  • гибанице 1
  • гибаницу 1
  • гимназија 2
  • гимназије 3
  • ГИМНАЗИЈИ 1
  • гимназији 2
  • гимназију 3
  • гимнастика 5
  • гимнастике 7
  • гимнастику 2
  • Гимнастици 1
  • гимнастичка 2
  • гимнастичке 1
  • гипкост 1
  • ГЛАВА 15
  • глава 4
  • главе 6
  • глави 8
  • главна 1
  • Главна 1
  • главне 6
  • ГЛАВНИ 1
  • главни 5
  • главније 1
  • главнима 1
  • главних 3
  • Главно 1
  • главно 14
  • Главног 1
  • главној 1
  • главном 1
  • главноме 7
  • главну 2
  • главњама 1
  • главње 1
  • главом 4
  • главу 6
  • главчина 1
  • главчином 1
  • глагол 1
  • глаголе 1
  • глагољ 1
  • гладан 2
  • глади 3
  • гладно 2
  • гладноме 1
  • глас 25
  • гласају 2
  • гласак 1
  • гласали 1
  • гласате 4
  • гласати 8
  • гласе 1
  • гласина 1
  • гласићем 1
  • гласићи 1
  • гласнем 1
  • гласније 1
  • гласно 5
  • Гласова 1
  • гласова 5
  • гласове 3
  • гласови 11
  • гласовима 2
  • гласом 5
  • гласоноше 1
  • гласу 1
  • гле 1
  • гледа 18
  • гледај 1
  • Гледајте 1
  • гледајте 5
  • гледају 17
  • Гледајући 1
  • гледајући 8
  • гледала 9
  • гледалаца 1
  • Гледале 1
  • гледале 2
  • Гледали 1
  • гледали 9
  • гледало 1
  • гледам 3
  • гледамо 3
  • гледана 1
  • гледаних 1
  • гледано 1
  • гледао 15
  • гледате 6
  • гледати 5
  • Гледаћете 1
  • Гледаћу 1
  • гледаху 1
  • гледичија 1
  • гледичије 3
  • глине 1
  • глисту 1
  • глицерин 1
  • глобе 1
  • глобус 1
  • гломазних 1
  • глува 1
  • глуп 1
  • глупак 1
  • гнезда 1
  • гнојење 1
  • гноји 1
  • го 1
  • говеда 2
  • говеди 1
  • говор 5
  • говора 3
  • говораху 7
  • говораше 1
  • говоре 10
  • говорећи 1
  • говори 10
  • говорила 5
  • говориле 1
  • говорили 17
  • говорило 3
  • говорим 2
  • говоримо 4
  • Говорио 1
  • говорио 17
  • говорите 2
  • говорити 3
  • говориш 1
  • говорник 1
  • говором 1
  • говору 4
  • год 86
  • Година 1
  • година 53
  • ГОДИНА 6
  • годинама 1
  • ГОДИНЕ 2
  • године 97
  • години 10
  • годином 1
  • годину 19
  • гоји 1
  • Гојко 1
  • гола 1
  • голем 2
  • голема 1
  • големе 1
  • големи 1
  • голи 1
  • голо 1
  • гологлав 2
  • гомила 7
  • гомилало 1
  • гомиле 8
  • гомили 3
  • гомилицама 1
  • гомилу 5
  • гомилчицу 1
  • гони 1
  • гонитеља 1
  • гора 2
  • Гора 3
  • горе 41
  • Горе 6
  • горели 1
  • горети 1
  • Гори 3
  • гори 7
  • горње 1
  • горњи 2
  • горњу 1
  • Гору 7
  • горчину 1
  • госпа 1
  • госпе 1
  • госпо 3
  • господа 4
  • господара 1
  • Господе 3
  • господе 8
  • господин 26
  • Господин 5
  • господина 15
  • господине 128
  • Господине 21
  • господинове 1
  • господином 2
  • Господину 4
  • господину 5
  • Господњем 1
  • Господу 3
  • господу 4
  • госпођа 10
  • Госпођа 2
  • Госпође 1
  • госпођи 1
  • Госпођи 5
  • госпођиној 1
  • госпођином 1
  • Госпођину 1
  • госпођице 1
  • госпођицу 1
  • госпођичину 1
  • госпођо 2
  • гост 2
  • госта 1
  • госте 2
  • гости 3
  • гостију 2
  • гостима 1
  • гот 1
  • готов 10
  • Готова 1
  • готова 9
  • готован 1
  • готове 7
  • готови 3
  • готовим 1
  • готовине 1
  • готовину 1
  • готовити 1
  • готовљење 1
  • готово 59
  • готовога 1
  • готовост 1
  • готовости 1
  • готову 4
  • граба 1
  • грабац 1
  • грабе 3
  • грабећи 1
  • грабила 2
  • грабили 1
  • грабимо 1
  • грабио 2
  • грабуље 3
  • град 3
  • града 1
  • граде 23
  • гради 23
  • градила 2
  • градиле 1
  • градили 10
  • градило 1
  • градим 1
  • градимо 9
  • градина 16
  • Градина 4
  • градинара 1
  • градинарством 1
  • градинарству 1
  • градине 20
  • градини 23
  • градину 20
  • градио 2
  • градите 3
  • градити 2
  • градићемо 1
  • градиш 2
  • градова 2
  • градове 1
  • градови 3
  • градовима 2
  • граду 3
  • грађа 4
  • грађане 1
  • грађанин 3
  • грађанина 1
  • грађе 6
  • грађевина 1
  • грађевинама 1
  • грађевинарству 1
  • грађевине 3
  • грађевини 1
  • грађевином 1
  • грађевину 5
  • грађене 1
  • грађења 2
  • Грађење 3
  • грађење 4
  • грађењу 9
  • грађу 8
  • Граматика 1
  • граматике 2
  • граматику 1
  • Граматику 1
  • грана 2
  • гранама 1
  • гране 1
  • грани 1
  • гранита 1
  • границе 1
  • грану 2
  • гранчице 1
  • гранчицу 4
  • грашке 1
  • грде 1
  • грди 1
  • грдна 1
  • грдно 1
  • грдну 1
  • грдња 1
  • грдње 1
  • грдњу 1
  • греда 5
  • греде 4
  • гредице 1
  • греду 1
  • грејање 1
  • грејати 1
  • греје 1
  • греју 2
  • греха 1
  • грехота 4
  • греху 1
  • Греше 2
  • греше 5
  • грешила 1
  • грешили 1
  • грешим 1
  • грешимо 1
  • грешити 1
  • грешка 1
  • грешке 2
  • грешне 1
  • грлио 1
  • грлић 1
  • грлићу 1
  • грло 1
  • грм 1
  • Гроб 1
  • гроб 4
  • гроба 5
  • гробља 2
  • гробље 3
  • Гробова 1
  • гробове 1
  • гробови 2
  • гробом 1
  • грожђе 1
  • гроздова 1
  • гроздови 1
  • грозни 1
  • грозотама 1
  • гром 6
  • громобран 1
  • гроша 5
  • грће 1
  • грудвала 1
  • груди 10
  • грудима 1
  • груду 1
  • Груја 52
  • Грује 2
  • Груји 18
  • Грујина 4
  • Грујиној 1
  • Грујо 11
  • Грујом 6
  • Грују 10
  • грунуше 1
  • групе 1
  • групишу 1
  • Грци 2
  • Грцима 1
  • грчка 1
  • Грчка 2
  • грштака 1
  • губе 1
  • губер 1
  • губи 1
  • губио 1
  • губици 1
  • гувна 1
  • гувно 1
  • гудало 1
  • гудели 1
  • гудео 1
  • гудети 1
  • гуди 3
  • гунчићима 1
  • гуњу 1
  • гуњче 2
  • гуњчета 1
  • гуњчиће 2
  • гурало 1
  • гусака 1
  • гусала 13
  • гусенице 2
  • гусеничина 1
  • гуске 1
  • гуслама 1
  • гусларске 1
  • гусларских 1
  • Гусле 2
  • гусле 25
  • густа 2
  • густе 1
  • гута 1
  • гуше 1
  • гушило 1
  • гуштери 1
  • гушу 1
  • гушчијих 1
  • д 9
  • ДА 1
  • да 4505
  • Да 94
  • Дабогме 5
  • дабогме 7
  • давала 2
  • давали 1
  • давало 1
  • давање 1
  • давању 2
  • давао 10
  • давати 4
  • даве 1
  • давили 1
  • давнину 1
  • Давно 1
  • давно 3
  • даде 14
  • Дадоше 2
  • дадоше 4
  • даду 14
  • Дај 1
  • дај 12
  • даје 19
  • дајемо 2
  • дајте 2
  • Дајте 2
  • дају 10
  • дакле 49
  • Дакле 6
  • дала 4
  • далек 1
  • далеко 37
  • дали 8
  • Даље 12
  • даље 139
  • даљем 1
  • даљему 1
  • Даљи 1
  • даљине 3
  • даљину 2
  • даљне 1
  • даљни 1
  • даљним 1
  • даљних 1
  • даљој 1
  • Даљу 1
  • дам 12
  • Дамњана 1
  • Дамњанов 2
  • Дамњанова 2
  • Дамњанову 1
  • дамо 7
  • дан 114
  • Дан 6
  • Дана 12
  • дана 78
  • данак 1
  • Данас 11
  • данас 117
  • данашња 1
  • данашње 5
  • данашњег 1
  • данашњега 2
  • данашњем 2
  • данашњи 4
  • данашњим 1
  • данашњих 2
  • данашњој 2
  • данашњу 1
  • дангубе 1
  • дангубила 1
  • дангубим 2
  • дангубио 1
  • дангубно 1
  • Дане 1
  • дане 2
  • ДАНИ 1
  • дани 3
  • Дани 3
  • данима 5
  • Данина 1
  • Данине 1
  • Даниним 1
  • Данину 1
  • Даница 79
  • Данице 4
  • Даници 15
  • Даницом 4
  • Даницу 10
  • Даничин 2
  • Даничина 10
  • Даничине 5
  • Даничини 2
  • Даничиним 1
  • Даничино 2
  • Даничину 1
  • дано 1
  • Дано 4
  • даном 3
  • дану 2
  • Дану 4
  • данци 1
  • данцима 1
  • дање 3
  • Дању 1
  • дању 3
  • дао 30
  • дар 3
  • дарове 1
  • даровитост 1
  • даром 1
  • дасака 19
  • даска 3
  • даскама 7
  • Даске 1
  • даске 17
  • даски 1
  • даском 5
  • даску 7
  • дат 1
  • дате 1
  • дателни 1
  • дати 20
  • даће 1
  • Даће 3
  • даћемо 1
  • Даћемо 1
  • дахнули 1
  • дахнуо 1
  • дахнуше 3
  • даш 7
  • дашчара 1
  • дашчица 1
  • дашчице 3
  • дашчицу 1
  • Два 10
  • два 99
  • двадесет 15
  • двадесетину 2
  • дванаест 4
  • ДВАНАЕСТА 1
  • двапут 18
  • Две 1
  • две 53
  • двема 1
  • двеста 2
  • двизака 1
  • двије 1
  • дво 1
  • двога 1
  • двоја 1
  • двојаког 1
  • двоје 8
  • двојица 9
  • двојице 1
  • двојици 1
  • двојицом 1
  • двојицу 8
  • двокатницу 1
  • двор 1
  • дворела 1
  • дворимо 1
  • Дворишта 1
  • дворишта 7
  • Двориште 1
  • двориште 14
  • двориштем 1
  • двориштима 1
  • дворишту 13
  • двору 2
  • двоумити 1
  • Де 2
  • де 3
  • дебеле 3
  • дебелим 2
  • дебла 1
  • дебло 1
  • дебље 5
  • дебљина 3
  • дебљине 2
  • дебљину 1
  • деведесет 4
  • девера 2
  • девером 1
  • девет 23
  • ДЕВЕТА 1
  • деветака 1
  • девети 1
  • Деветица 1
  • деветнаестог 1
  • Девето 1
  • деветом 1
  • девизу 1
  • девојака 5
  • девојачком 1
  • девојка 2
  • девојкама 1
  • девојке 5
  • девојком 1
  • девојку 5
  • девојчицом 1
  • Деда 2
  • деда 9
  • деде 2
  • деду 1
  • дејство 2
  • декламацију 1
  • дела 9
  • делати 1
  • деле 1
  • дели 3
  • делили 3
  • делима 2
  • делимо 2
  • делипале 1
  • делити 1
  • дело 13
  • делова 1
  • делове 2
  • делови 1
  • делом 3
  • делу 1
  • дељана 1
  • дељано 1
  • дељена 1
  • дељиве 1
  • дељу 1
  • демагог 1
  • дене 1
  • дену 2
  • денути 2
  • дењчић 1
  • део 10
  • депо 1
  • дериште 1
  • дерњаве 1
  • десет 87
  • ДЕСЕТА 1
  • десетак 9
  • десетака 6
  • десети 2
  • десетина 1
  • десетину 1
  • десетица 5
  • десетицама 8
  • десетице 1
  • десетицу 1
  • десетка 1
  • десетке 10
  • десетку 3
  • Десето 1
  • десетог 1
  • десеторицу 1
  • деси 2
  • десило 1
  • Десна 1
  • десна 3
  • десне 19
  • десница 1
  • Десно 1
  • десно 14
  • десној 1
  • десном 2
  • десну 10
  • детаљним 1
  • Дете 22
  • дете 99
  • детелине 1
  • детелину 2
  • детета 3
  • дететом 5
  • детету 6
  • детиње 1
  • детињско 1
  • детињскога 1
  • детињства 2
  • детињство 2
  • детињству 3
  • деца 171
  • Деца 38
  • деце 35
  • Деци 2
  • деци 44
  • децо 6
  • Децо 6
  • децом 20
  • децу 79
  • дечаке 2
  • дечијих 1
  • дечице 1
  • дечицу 1
  • дечја 4
  • дечје 2
  • дечјем 4
  • дечји 2
  • дечјим 1
  • дечјој 2
  • дечју 1
  • дешава 1
  • Дешчанском 1
  • дивиле 1
  • дивили 2
  • дивљака 2
  • дивљаке 1
  • дивљаку 2
  • дивљаци 1
  • дивљење 1
  • дивљењу 2
  • дивљијих 1
  • дивљина 1
  • дивљину 1
  • дивљих 1
  • дивно 2
  • дивну 1
  • дивотно 1
  • дигао 2
  • дигла 2
  • дигли 1
  • дигло 1
  • дигне 4
  • Дигните 4
  • дигну 3
  • Дигох 1
  • диже 3
  • дижемо 1
  • дижете 1
  • Дижите 1
  • дижу 3
  • дизали 2
  • дизати 2
  • диктирали 1
  • дим 1
  • дима 1
  • дими 1
  • Димитрије 1
  • димњака 2
  • димови 1
  • динара 1
  • дира 1
  • дирај 1
  • дирао 2
  • дирека 7
  • диреке 1
  • диреком 2
  • директор 2
  • директорове 1
  • директору 1
  • диреци 1
  • дирљиву 1
  • дирну 2
  • дирнут 1
  • дисањем 1
  • дисао 1
  • Дистервег 1
  • дисциплини 1
  • дичне 1
  • дише 1
  • длаке 1
  • дна 1
  • дне 6
  • дневни 1
  • дневних 1
  • дневно 1
  • дневног 1
  • дно 2
  • дну 3
  • До 11
  • до 247
  • доба 15
  • добар 27
  • доби 2
  • добива 2
  • добивају 1
  • добивао 2
  • добивати 1
  • Добија 1
  • добија 4
  • добијају 1
  • добије 10
  • добијемо 1
  • добијеш 1
  • добију 2
  • добила 2
  • добили 1
  • добило 1
  • Добио 1
  • добио 6
  • добит 1
  • добитак 4
  • добити 6
  • добра 27
  • добре 13
  • Добри 1
  • добри 24
  • добрим 4
  • добрих 7
  • добро 191
  • Добро 28
  • добровољаца 1
  • добровољци 1
  • доброга 6
  • добродошла 1
  • добродошлицу 2
  • добродушно 2
  • добродушнога 1
  • доброј 1
  • доброме 2
  • добротвору 1
  • доброту 1
  • доброћудни 1
  • доброчинства 1
  • доброчинство 3
  • добру 15
  • добу 2
  • довде 3
  • доведе 4
  • доведемо 3
  • доведу 1
  • довела 1
  • довели 1
  • довео 4
  • довешћемо 1
  • довикивати 1
  • довлачимо 1
  • довлачио 1
  • доводе 3
  • доводили 2
  • доводимо 1
  • доводио 1
  • доводити 1
  • довољан 1
  • довољна 1
  • довољно 12
  • доврше 3
  • довршена 7
  • довршено 1
  • довршења 1
  • довршење 1
  • довршетак 1
  • доврши 10
  • довршивању 1
  • довршила 1
  • довршило 1
  • довршимо 1
  • довршио 4
  • довршити 1
  • довршују 1
  • довукао 1
  • довукли 2
  • довући 2
  • довуче 3
  • довучена 2
  • догађај 3
  • догађаји 2
  • догађајима 1
  • догме 1
  • договарају 2
  • договарате 1
  • договарати 1
  • договор 1
  • Договор 1
  • договора 3
  • договоре 4
  • договори 3
  • договорили 2
  • договоримо 1
  • договорио 1
  • договорисмо 1
  • договорише 2
  • догорео 1
  • дограђујемо 2
  • додавали 2
  • додавао 1
  • додавати 1
  • додаде 17
  • додаје 2
  • додајте 1
  • додала 1
  • додао 6
  • додате 1
  • додацима 1
  • додељено 1
  • додирну 1
  • додирнути 1
  • додирује 1
  • додирују 1
  • Додуше 1
  • Дође 11
  • дође 74
  • дођем 3
  • дођемо 6
  • дођете 5
  • дођеш 2
  • дођите 2
  • дођосмо 1
  • дођох 4
  • Дођоше 2
  • дођоше 7
  • дођу 28
  • доживела 1
  • доживет 1
  • доживети 2
  • доживи 1
  • доживите 1
  • дозва 2
  • дозвао 1
  • дозваше 1
  • дозивао 1
  • дозидана 1
  • дознаде 1
  • дознало 1
  • дознати 2
  • дозову 1
  • дозрео 1
  • Доиста 1
  • доиста 17
  • доје 1
  • доји 1
  • Дојчин 1
  • Дојчина 1
  • док 43
  • Док 6
  • докаже 1
  • доказ 1
  • доказа 1
  • доказали 2
  • доказано 1
  • доказују 1
  • Докле 3
  • докле 57
  • доконају 1
  • доксат 5
  • доксата 2
  • доксату 5
  • доктура 1
  • долажењу 1
  • долазак 1
  • Долазак 2
  • Долазе 1
  • долазе 16
  • долазећи 1
  • Долази 2
  • долази 32
  • долазила 1
  • долазиле 1
  • долазили 13
  • долазило 2
  • долазим 1
  • долазимо 1
  • долазио 7
  • долазите 7
  • долазити 11
  • Долазише 1
  • доласка 1
  • доласку 1
  • доле 34
  • долетела 1
  • доликује 1
  • долина 1
  • долинама 2
  • дом 2
  • дома 1
  • домами 1
  • домаћа 2
  • домаће 5
  • домаћега 1
  • домаћем 2
  • домаћи 4
  • домаћим 2
  • Домаћима 1
  • домаћин 14
  • домаћина 6
  • домаћине 2
  • домаћини 4
  • домаћином 1
  • домаћину 2
  • домаћих 1
  • Домаћица 2
  • домаћица 8
  • домаћице 1
  • домаћици 2
  • домаћицом 1
  • домаћицу 2
  • домаћој 1
  • домаћу 1
  • домислити 1
  • домислише 1
  • домишљају 1
  • домишљали 1
  • домишљање 1
  • домишљању 1
  • домове 2
  • донекле 3
  • донела 4
  • донеле 1
  • Донели 1
  • донели 8
  • донело 1
  • донео 15
  • донесе 21
  • донесемо 2
  • донесен 1
  • донесено 2
  • донесете 1
  • донесоше 1
  • донесу 6
  • донети 4
  • донеше 6
  • доносе 6
  • доносећи 1
  • доноси 6
  • Доносила 1
  • доносила 4
  • доносиле 1
  • доносили 8
  • доносило 2
  • доносити 5
  • доношење 1
  • доношењу 1
  • доња 1
  • доње 3
  • доњега 1
  • доњем 1
  • доњу 1
  • допада 6
  • допадала 1
  • допадало 1
  • допаде 1
  • допадне 4
  • допала 4
  • допале 1
  • допало 5
  • допао 1
  • доправи 1
  • допринела 1
  • допринесе 2
  • доприносило 3
  • допрла 1
  • допуни 1
  • допунити 1
  • допуњавала 1
  • допуњавао 1
  • допусти 2
  • допустило 1
  • допустио 3
  • допустите 3
  • допустити 1
  • допуштала 1
  • допуштало 1
  • допуштао 4
  • доручак 2
  • доручковао 1
  • доручку 1
  • доручкује 3
  • досад 1
  • досадан 1
  • досадање 2
  • досади 1
  • досадио 1
  • досаду 1
  • досети 1
  • досетио 1
  • досетљива 1
  • досетљивости 1
  • доспе 1
  • Доста 11
  • доста 71
  • достављају 1
  • достављено 1
  • достигла 1
  • достигли 1
  • достигне 1
  • достојанствен 1
  • достојанственији 1
  • достојанствено 3
  • достојанством 1
  • достојно 1
  • досуђивано 1
  • дотекне 1
  • дотера 1
  • дотерала 1
  • дотерали 1
  • дотеривање 1
  • дотерује 1
  • дотле 17
  • Дотле 7
  • дотрча 2
  • доћ 1
  • доћи 20
  • дохватају 1
  • дохватао 1
  • дохвате 1
  • дохвати 2
  • дохватише 1
  • доходак 1
  • Доцкан 1
  • доцкан 4
  • доцније 22
  • Доцније 3
  • дочека 9
  • дочекају 1
  • дочекала 2
  • дочекали 2
  • дочекам 1
  • дочекани 1
  • дочекасмо 1
  • дочекаше 6
  • дочекивао 1
  • дочеку 1
  • дошао 54
  • Дошао 6
  • Дошла 2
  • дошла 21
  • дошле 1
  • Дошли 4
  • дошли 45
  • Дошло 1
  • дошло 13
  • драге 1
  • драги 1
  • драгима 1
  • драго 2
  • драгоцена 1
  • драгоцени 1
  • драже 1
  • дрва 16
  • дрвени 1
  • дрвеном 2
  • дрвену 1
  • дрвета 24
  • дрветом 1
  • дрвету 3
  • дрвећа 5
  • дрвеће 5
  • дрвећем 1
  • дрвећу 4
  • дрвима 1
  • дрво 31
  • дрекати 1
  • дрекну 3
  • дрекнуо 1
  • дрема 1
  • дремати 1
  • дремеж 1
  • дрена 1
  • дреновине 1
  • дренову 1
  • дресуром 1
  • држава 5
  • државе 1
  • држави 7
  • државне 4
  • државни 3
  • државних 2
  • државницима 1
  • државно 2
  • државну 1
  • државом 2
  • државу 4
  • држали 3
  • држаља 1
  • држан 1
  • држање 1
  • држању 2
  • држао 5
  • држати 1
  • држе 7
  • држи 16
  • држим 1
  • држимо 2
  • држите 1
  • Дрина 1
  • дрљање 1
  • дрско 1
  • друг 5
  • Друга 2
  • ДРУГА 2
  • друга 43
  • другарица 1
  • другарице 1
  • другарицом 1
  • другарицу 1
  • другарском 1
  • Друге 1
  • друге 77
  • други 130
  • Други 15
  • другим 21
  • другима 6
  • других 22
  • Друго 12
  • друго 83
  • другова 3
  • другове 7
  • другови 5
  • друговима 3
  • другог 6
  • другога 34
  • другој 11
  • Другојача 1
  • другојача 6
  • другојаче 18
  • другојачи 3
  • Другом 1
  • другом 33
  • другоме 9
  • Другу 1
  • другу 28
  • другују 1
  • дружба 1
  • дружбе 1
  • дружбу 3
  • дружења 1
  • дружина 1
  • дружину 1
  • друкчије 1
  • друмови 1
  • друмовима 1
  • друму 1
  • друштава 1
  • Друштва 1
  • друштва 4
  • друштвена 2
  • друштвени 2
  • друштвеним 2
  • друштвеном 1
  • друштвима 2
  • друштво 4
  • друштвом 1
  • друштву 14
  • Друштву 2
  • дршка 3
  • дршкама 1
  • дршке 5
  • дршком 1
  • дршку 2
  • дубине 1
  • дубини 2
  • дубину 3
  • дубље 6
  • дубок 1
  • дубоки 1
  • дубоко 12
  • дубравама 2
  • дубрави 1
  • дуванџија 1
  • дувар 1
  • дуг 8
  • дуга 1
  • дугачак 3
  • дугачка 3
  • дугачке 1
  • дугачким 1
  • дугачких 1
  • дугачко 2
  • дугачкога 1
  • дугачком 1
  • дугачку 2
  • дуге 1
  • дугим 1
  • дугмићима 1
  • Дуго 1
  • дуго 21
  • дуговечно 2
  • дугом 2
  • дуда 5
  • дудова 1
  • дуж 1
  • дужа 1
  • дужан 1
  • дуже 6
  • дужи 2
  • дужим 1
  • дужина 1
  • дужине 2
  • дужини 1
  • дужину 3
  • дужници 1
  • ДУЖНОСТ 1
  • дужност 9
  • дужности 4
  • дужну 1
  • дужу 1
  • дукат 2
  • дуката 6
  • Дунав 1
  • дунђерским 2
  • дунђерско 3
  • дупли 1
  • дупло 1
  • дурљиво 1
  • дућана 1
  • дућане 1
  • дућанџије 1
  • Дух 1
  • дух 4
  • духа 1
  • духне 1
  • духну 1
  • духова 1
  • духовна 2
  • духовне 1
  • духовни 1
  • духовну 2
  • душа 17
  • Душану 1
  • душе 11
  • душевна 2
  • душевне 1
  • душевни 2
  • душевним 1
  • душевних 1
  • душевно 1
  • душевног 1
  • душеке 1
  • души 16
  • душине 1
  • душицу 1
  • душмански 1
  • душо 3
  • душом 8
  • душу 13
  • Ђ 2
  • ђ 9
  • ђак 37
  • Ђак 9
  • ђака 40
  • ђаке 28
  • ђаком 1
  • ђаку 5
  • Ђаци 2
  • ђаци 75
  • ђацима 21
  • ђачић 1
  • ђачка 1
  • ђачке 1
  • ђачки 3
  • ђачких 1
  • ђачко 1
  • ђачку 1
  • ђерзонка 2
  • ђерзонке 3
  • ђерзонку 1
  • Ђерзону 1
  • ђубре 10
  • ђубрење 1
  • ђубрењу 1
  • ђубрета 7
  • ђубретом 1
  • ђубри 1
  • ђулету 1
  • Ђунис 1
  • Ђуниса 1
  • Ђурђа 2
  • Ђурђе 4
  • Ђурђеву 1
  • Ђурђем 1
  • Ђуровић 1
  • Е 104
  • е 31
  • евењка 5
  • евењке 16
  • евењку 2
  • ево 45
  • Ево 87
  • еврејске 1
  • Европа 1
  • Европи 2
  • европски 1
  • европским 1
  • европских 1
  • егзерцир 1
  • егзерциру 1
  • ее 1
  • Еј 2
  • економ 1
  • економи 1
  • економија 1
  • Економију 1
  • економски 1
  • екскурзију 1
  • експерименат 1
  • експлоатише 1
  • експлоатишу 1
  • екстремне 2
  • ектаром 1
  • елемената 3
  • елемента 1
  • ембрион 1
  • Емила 2
  • Енглези 1
  • енглеску 1
  • енергије 1
  • енергију 1
  • ено 5
  • Ено 7
  • епископ 1
  • Еразмо 1
  • Еразму 1
  • Ескими 1
  • Ескироса 1
  • естетична 1
  • ето 33
  • Ето 41
  • Ж 1
  • ж 12
  • жаба 5
  • жабе 7
  • жабу 2
  • жагор 2
  • жалаба 1
  • жале 2
  • жалећи 1
  • жали 3
  • жалила 1
  • жалили 2
  • жалим 3
  • жалио 3
  • жалите 1
  • жалити 2
  • жалосна 1
  • жалосне 1
  • жалосни 1
  • жалосних 1
  • жалост 4
  • ЖАЛОСТИ 1
  • жалости 3
  • жаљења 1
  • жандарми 1
  • жао 17
  • жар 1
  • жара 1
  • жаре 1
  • жаром 2
  • ждребе 1
  • желе 2
  • железнице 1
  • железницу 1
  • железничке 1
  • железничку 1
  • желела 1
  • желели 3
  • желео 24
  • Желећи 1
  • жели 3
  • Желим 1
  • желимо 2
  • желуцу 1
  • Жеља 1
  • жеља 2
  • жељама 1
  • жељан 1
  • жеље 1
  • жељи 2
  • Жељна 1
  • жељни 2
  • жена 15
  • Жена 2
  • жене 13
  • Жене 3
  • жени 4
  • женидба 2
  • женидби 2
  • женидбом 1
  • женидбу 1
  • женим 2
  • женимо 2
  • женино 2
  • женину 1
  • женио 1
  • жениш 2
  • Жено 1
  • женом 2
  • женска 4
  • женске 7
  • женски 1
  • женским 2
  • женскима 2
  • женскиња 1
  • женских 1
  • женско 12
  • женском 1
  • Женску 2
  • жену 4
  • жењена 1
  • жењени 1
  • жетве 1
  • жетву 1
  • жешће 2
  • жив 15
  • Жива 3
  • жива 9
  • Живановићу 1
  • живе 21
  • живела 1
  • Живела 1
  • живели 6
  • живело 2
  • живео 1
  • живете 1
  • живети 6
  • живећи 2
  • Живи 1
  • живи 37
  • живимо 2
  • живина 2
  • живинарник 3
  • живинарника 1
  • живинарнике 1
  • живине 5
  • живини 1
  • живину 1
  • живите 1
  • живо 2
  • живога 1
  • живој 1
  • живом 1
  • живост 1
  • живот 49
  • живота 17
  • Животиња 1
  • животиња 11
  • животињама 3
  • животиње 13
  • животињску 1
  • животне 1
  • животом 2
  • животу 40
  • живу 2
  • живујете 1
  • живују 2
  • жиле 3
  • жир 1
  • жита 7
  • жито 6
  • житом 3
  • житу 1
  • жице 2
  • жицом 1
  • Жичу 1
  • жњу 1
  • Жртва 1
  • жртва 2
  • жртве 1
  • жупа 2
  • Жупан 1
  • жупан 3
  • жупи 1
  • журбом 1
  • жучне 1
  • з 11
  • за 1115
  • За 88
  • забава 2
  • забаве 6
  • забави 1
  • забавишта 1
  • Забавишта 1
  • забављају 2
  • забављајући 1
  • забављао 1
  • забавне 1
  • забавно 3
  • забавом 1
  • забаву 1
  • забаља 1
  • забележи 1
  • забелела 1
  • забленуо 1
  • забоде 1
  • заболела 1
  • забораве 3
  • заборави 2
  • заборавила 1
  • Заборавили 1
  • заборавили 4
  • заборавио 5
  • заборавити 2
  • заборављају 2
  • заборављена 1
  • забрана 2
  • забрани 2
  • забранио 1
  • забрану 1
  • забрањено 1
  • забрину 1
  • забринуто 2
  • забринуше 1
  • забуни 1
  • забуну 1
  • завади 1
  • завадили 2
  • завадио 1
  • завађа 1
  • завађао 1
  • завађате 1
  • завапи 1
  • завапио 1
  • завезали 1
  • завезаше 1
  • Завесе 1
  • завета 2
  • заветан 2
  • заветина 1
  • заветинама 2
  • заветине 2
  • заветини 1
  • заветину 1
  • завиде 1
  • завидели 1
  • завидећи 2
  • завија 1
  • завијено 1
  • завијете 3
  • завили 1
  • завири 2
  • завирите 1
  • Завирити 1
  • завирујући 1
  • зависи 5
  • завите 1
  • Завите 1
  • завичај 1
  • завјачу 1
  • завода 1
  • заволео 1
  • завриштало 2
  • завртњем 1
  • заврше 1
  • Завршен 1
  • завршена 1
  • завршетку 1
  • заврши 3
  • завршивало 1
  • завршила 1
  • завршили 1
  • завршио 2
  • завршује 6
  • завршујемо 1
  • завуку 1
  • загазили 1
  • загарантује 1
  • загледа 3
  • Загледавали 1
  • загледају 1
  • Загледивали 1
  • загледивали 8
  • заглухну 1
  • Заго 2
  • загонетали 1
  • загори 1
  • Загорица 13
  • Загорице 18
  • Загорици 93
  • Загорицу 13
  • загоричана 8
  • загоричане 8
  • загоричани 29
  • Загоричани 4
  • Загоричанима 1
  • загоричанима 4
  • загоричанина 1
  • загоричанину 1
  • загоричанке 5
  • загоричка 11
  • загоричке 17
  • загорички 8
  • загоричким 2
  • загоричких 3
  • загоричко 1
  • загоричкога 5
  • загоричкој 13
  • загоричком 1
  • загоричку 5
  • заграде 1
  • загради 1
  • заградимо 1
  • заградити 1
  • заграду 2
  • заграђена 1
  • загрева 2
  • загревају 2
  • загрејана 1
  • загрејани 1
  • загреје 1
  • загрли 1
  • загрме 1
  • загрми 1
  • задавало 1
  • задавао 2
  • задало 1
  • задатак 6
  • задатка 1
  • задатке 1
  • задатку 1
  • задева 1
  • заденули 1
  • зади 1
  • задивили 1
  • задивљавало 1
  • задиркивању 1
  • задиркујете 1
  • задиркују 1
  • Задње 1
  • задње 2
  • задњу 1
  • задобивеним 1
  • задобијало 1
  • задобили 1
  • задовољава 1
  • задовољавати 1
  • задовољан 5
  • задовоље 1
  • задовољимо 1
  • задовољио 3
  • задовољни 2
  • задовољнији 1
  • задовољно 1
  • задовољство 2
  • задовољством 1
  • задрема 2
  • задремао 1
  • задржава 3
  • задржавају 1
  • задржавала 1
  • задржавао 1
  • задржавати 1
  • задржао 2
  • задржати 1
  • задруга 7
  • задругама 1
  • задруге 9
  • Задругу 1
  • задругу 3
  • задружан 2
  • задружна 1
  • задружне 3
  • задрузи 5
  • задужбинама 1
  • Задужбине 1
  • ЗАДУЖБИНЕ 1
  • Задужбини 1
  • задужбину 1
  • задужити 1
  • задужују 1
  • зађе 2
  • зажали 2
  • зажалио 1
  • зажарени 1
  • зажелели 1
  • зажели 2
  • зажмурети 1
  • зазвони 3
  • зазида 1
  • зазире 1
  • заигра 2
  • заигравају 1
  • заигравала 1
  • заимали 1
  • заинтересовало 1
  • заинтересује 1
  • зајам 1
  • заједница 1
  • заједници 1
  • заједницу 3
  • заједничка 1
  • заједничке 2
  • заједнички 5
  • заједничким 1
  • заједничко 2
  • заједничког 1
  • заједничкој 2
  • заједничком 1
  • заједничку 2
  • заједно 38
  • зајеца 2
  • зајме 1
  • зајмила 1
  • заквоче 1
  • закитили 1
  • заклања 2
  • Заклањао 1
  • заклао 1
  • закликтало 2
  • заклон 1
  • заклона 1
  • заклоне 1
  • заклонило 1
  • заклону 1
  • заклоњене 1
  • заклоњеније 1
  • заклопац 1
  • заклопцем 1
  • закметило 1
  • закметио 1
  • закон 1
  • закона 1
  • законе 3
  • закони 1
  • законима 5
  • законом 2
  • законске 1
  • закопа 2
  • закопчава 1
  • закрвили 1
  • закржља 1
  • закрпи 1
  • закукала 2
  • закукало 1
  • закукао 1
  • залази 2
  • залајало 2
  • залепише 1
  • залете 2
  • залива 2
  • заливање 1
  • заливати 2
  • залије 2
  • залишне 1
  • заложе 1
  • заложи 1
  • залуд 2
  • Залуд 3
  • залудна 1
  • залудне 1
  • залутају 1
  • залутала 1
  • заљуља 1
  • замазао 1
  • замазује 1
  • замало 1
  • замени 1
  • заменила 2
  • заменили 1
  • заменио 2
  • заменити 1
  • замењивати 1
  • замењује 1
  • замењују 1
  • замерао 1
  • замерке 1
  • замесиш 1
  • заметно 1
  • замисли 5
  • замислите 1
  • замислити 2
  • замислише 2
  • замишљала 1
  • замишљао 3
  • замишљено 1
  • замолио 1
  • замор 1
  • заморавају 1
  • заморавао 1
  • замореној 1
  • замоташе 1
  • занат 7
  • заната 3
  • занате 4
  • занемарио 1
  • занемарују 1
  • занемогао 1
  • занемогло 1
  • занимала 4
  • занимало 4
  • занимања 3
  • занимање 4
  • занимљивија 1
  • занимљиво 1
  • Занимљиво 1
  • занимљивом 1
  • зановетање 1
  • запад 5
  • запада 1
  • западна 1
  • западне 1
  • западни 2
  • западној 1
  • западну 2
  • западу 2
  • запазио 2
  • запали 1
  • запалише 1
  • запаљења 1
  • запаљива 1
  • запамте 1
  • Запамти 1
  • запамти 3
  • запамтила 2
  • запамтили 14
  • запамтило 1
  • запамтио 13
  • запамтите 22
  • Запамтите 4
  • запамтити 3
  • запамтише 1
  • запањени 1
  • запањи 1
  • запатише 1
  • запе 2
  • запевао 1
  • запеваше 1
  • запевка 1
  • запевке 1
  • запели 1
  • запео 2
  • запети 1
  • запиње 1
  • запињете 1
  • записаним 1
  • записано 2
  • записао 1
  • записати 2
  • записивање 1
  • записивао 1
  • Записивао 1
  • записивати 1
  • записник 1
  • записује 1
  • запита 59
  • запитала 3
  • запитали 1
  • запитам 1
  • запитао 5
  • запитати 2
  • запитаће 1
  • запиткивала 1
  • запиткивали 1
  • запиткивао 1
  • заплака 3
  • заплакало 1
  • заплакао 2
  • заплакати 1
  • заплаче 3
  • заплете 1
  • запљускивали 1
  • запне 1
  • заповеда 1
  • Заповедајте 2
  • заповедају 1
  • заповедамо 1
  • заповедио 1
  • заповедник 1
  • Заповест 1
  • заповест 4
  • заповести 3
  • запоганио 1
  • заподева 1
  • заподевати 1
  • запомагања 1
  • запомагати 1
  • започет 1
  • започети 3
  • започето 1
  • започињемо 1
  • започне 1
  • запрегнула 1
  • запрепасти 2
  • запрепастио 2
  • Запрепашћењу 1
  • Запуцају 1
  • запушачу 1
  • Зар 11
  • зар 12
  • заравањка 1
  • заравни 1
  • заравнимо 1
  • заравнио 1
  • зарад 3
  • зараде 1
  • зарађује 1
  • зарана 1
  • зарасла 1
  • зарасте 1
  • заратили 1
  • зареже 4
  • зарезивао 1
  • зарекао 1
  • зарије 1
  • зарио 1
  • зарицао 1
  • заробили 1
  • зарудела 1
  • засади 5
  • засадили 2
  • засадити 1
  • засађена 2
  • засађене 1
  • засађени 1
  • засађено 1
  • засађивање 1
  • заседа 1
  • заседавали 1
  • заседање 1
  • засеју 1
  • засекао 2
  • засенуо 1
  • засео 1
  • засијаше 1
  • засладе 2
  • заслађивали 1
  • заслуга 1
  • заслугу 1
  • заслуживала 2
  • заслуживали 1
  • заслужио 1
  • заслужују 1
  • заснован 1
  • заспа 3
  • заспало 1
  • заспао 7
  • заспати 1
  • заставу 1
  • застадоше 1
  • застајања 1
  • застајкују 1
  • застали 1
  • застане 1
  • застанем 1
  • застиде 3
  • Застидело 1
  • застидео 1
  • застирач 1
  • застирачу 1
  • застрвене 1
  • заструг 3
  • засузише 1
  • засуканим 1
  • затвара 2
  • затварају 3
  • затварани 1
  • затварао 1
  • затварати 2
  • затвора 1
  • затворе 1
  • затворена 1
  • затворени 1
  • затвореније 1
  • затвореним 1
  • затвори 3
  • затворила 2
  • затворили 1
  • затворио 2
  • затворите 1
  • Затворите 4
  • затворити 4
  • затвору 1
  • Затекао 1
  • затекао 2
  • затеку 1
  • затече 2
  • затим 4
  • Затим 4
  • Зато 272
  • зато 81
  • затре 2
  • затреба 12
  • затресе 1
  • затрпа 2
  • затрпавају 1
  • затрпају 1
  • затупи 1
  • затуцане 1
  • заћута 1
  • заћутали 1
  • заћуташе 4
  • заузевши 1
  • заузела 1
  • заузели 1
  • заузима 1
  • заузме 1
  • зауставе 1
  • заустави 1
  • Зауставили 1
  • зауставити 1
  • заустављале 1
  • захвала 1
  • захвалама 1
  • Захвалан 1
  • захвале 4
  • захвали 4
  • захвалим 1
  • захвалио 4
  • захвалише 2
  • захвални 1
  • захвалност 1
  • захвалу 1
  • захваљива 1
  • захваљивале 1
  • захваљивао 3
  • захваљују 1
  • захваљујући 2
  • захватају 1
  • захвате 2
  • захвати 1
  • захватила 1
  • захлади 1
  • заход 1
  • заходу 1
  • захори 1
  • захорише 1
  • захтеве 1
  • зацело 1
  • зачеља 1
  • зачетак 1
  • Зачетак 1
  • зачетака 1
  • зачикавати 1
  • зачина 2
  • зачине 1
  • зачињену 1
  • зачудила 1
  • зачудило 2
  • зачудити 1
  • зачудише 1
  • зачуђено 3
  • зашиљена 1
  • зашиљи 1
  • зашли 2
  • зашло 1
  • Зашто 18
  • зашто 46
  • збере 1
  • збиља 11
  • збиљом 1
  • збиљу 2
  • збирка 2
  • збирку 2
  • зближенији 1
  • Због 1
  • због 19
  • Збогом 5
  • збогом 6
  • Збор 3
  • збор 6
  • збора 3
  • зборе 2
  • збори 2
  • зборила 2
  • Збориш 1
  • зборове 2
  • Збуни 1
  • збуни 6
  • збуњен 1
  • збуњено 1
  • збуњенога 1
  • збуњеност 1
  • зва 1
  • звала 2
  • звали 1
  • зван 1
  • звана 1
  • зване 3
  • звани 1
  • званих 1
  • звао 5
  • звателни 1
  • звати 1
  • зваше 3
  • звездама 1
  • Звезде 2
  • звезде 4
  • звечао 1
  • звонаре 1
  • звонару 1
  • Звоно 1
  • звоно 2
  • звонце 2
  • звучно 1
  • згадно 1
  • згледаше 1
  • згледују 2
  • згода 1
  • згодна 2
  • згодне 1
  • згодније 1
  • згодних 1
  • згодно 4
  • згодном 2
  • зготови 1
  • зготовим 1
  • зготовити 1
  • зграби 1
  • зграда 19
  • зградама 1
  • зграде 18
  • згради 5
  • зградом 1
  • зграду 19
  • згранули 1
  • згрејати 2
  • Здрав 2
  • здрав 6
  • здрава 9
  • здраве 1
  • здрави 14
  • здравије 1
  • здравији 1
  • здравила 1
  • здравио 1
  • здравице 1
  • Здравко 1
  • Здравковић 3
  • здравља 12
  • здравље 48
  • Здравље 6
  • здрављем 2
  • Здрављу 1
  • здрављу 13
  • здраво 8
  • здравој 1
  • здравом 1
  • здраву 1
  • зебу 1
  • зевање 1
  • зејтин 1
  • зелен 2
  • зелена 2
  • зеленеле 1
  • зелени 1
  • зелениле 1
  • зеленило 1
  • зеленилом 1
  • зеленко 2
  • зелено 1
  • зеља 1
  • зеље 1
  • зељова 1
  • земаља 3
  • земана 1
  • земља 26
  • Земља 5
  • земљака 1
  • земљама 2
  • земље 56
  • Земље 7
  • земљи 59
  • Земљи 6
  • земљице 1
  • земљици 1
  • земљишта 2
  • Земљиште 1
  • земљиште 9
  • земљишту 2
  • земљо 1
  • земљоделским 1
  • Земљоделску 2
  • земљом 12
  • земљомери 1
  • Земљопис 1
  • Земљописа 1
  • Земљопису 2
  • земљораднику 1
  • земљорадници 1
  • земљотресима 1
  • Земљу 3
  • земљу 37
  • земну 1
  • зет 1
  • зета 3
  • зеца 1
  • зечеве 1
  • зид 7
  • зида 14
  • Зидај 1
  • зидају 6
  • зидали 3
  • зидало 1
  • зидамо 2
  • зидана 1
  • зидане 2
  • зиданих 3
  • зиданога 1
  • зидану 3
  • зидање 3
  • зидањем 2
  • зидању 1
  • зидаре 1
  • Зидари 1
  • зидари 8
  • зидарски 3
  • зидарску 1
  • зидати 5
  • зидова 3
  • Зидове 1
  • зидове 4
  • зидови 6
  • зидовима 2
  • зиду 5
  • зима 13
  • зиме 12
  • зими 30
  • зимљишта 1
  • зимницу 1
  • зимње 2
  • зиму 11
  • зимус 3
  • зла 1
  • злато 3
  • злих 2
  • зло 7
  • злогласним 1
  • Злоселици 1
  • злоупотребити 1
  • злоупотребљавају 1
  • Злурадост 1
  • змија 6
  • змије 7
  • змију 3
  • зна 58
  • знаде 3
  • знаднете 1
  • знађаху 1
  • знађаше 3
  • знај 1
  • знајте 3
  • знају 29
  • знајући 5
  • знак 4
  • знала 5
  • зналачки 1
  • знали 16
  • знало 8
  • знам 23
  • Знам 4
  • знаменити 1
  • знаменито 1
  • знамо 17
  • знања 10
  • Знање 1
  • знање 8
  • знањем 2
  • знао 20
  • Знате 10
  • знате 36
  • знати 6
  • знатним 1
  • знатно 1
  • знаћеш 1
  • значајнија 1
  • значајнијега 1
  • значајно 1
  • значе 2
  • значење 1
  • значи 8
  • значила 1
  • значило 1
  • Знаш 1
  • знаш 15
  • зној 1
  • зноја 1
  • знојави 1
  • зноје 1
  • знојењем 1
  • зове 49
  • зовем 1
  • зовемо 5
  • зовете 1
  • зовеш 1
  • зовне 1
  • зовнем 1
  • зовнемо 3
  • Зовните 1
  • зовну 3
  • Зовнуо 1
  • зовнути 1
  • Зовнуше 2
  • зову 19
  • зоља 2
  • зону 1
  • зора 1
  • Зора 13
  • Зоре 1
  • зоре 3
  • Зори 1
  • Зорино 1
  • Зоро 1
  • зором 2
  • зору 1
  • зраке 1
  • зраку 1
  • зрелост 2
  • зрна 1
  • зрно 1
  • зуб 2
  • зубе 2
  • зуби 1
  • Зуби 1
  • зубунић 1
  • зуква 1
  • зукву 1
  • И 757
  • и 8053
  • Ивањ 1
  • ивер 1
  • иверје 1
  • ивицу 1
  • Ивковића 1
  • игара 2
  • игда 1
  • игла 12
  • игле 17
  • иглу 5
  • игра 5
  • играју 2
  • играли 2
  • игралишта 1
  • игралиште 5
  • игралишту 1
  • играма 3
  • играмо 1
  • играње 2
  • играо 4
  • играче 1
  • игре 2
  • игри 7
  • игру 2
  • игуман 2
  • иде 94
  • идеал 1
  • Идеал 1
  • идеја 1
  • идеје 3
  • идеју 2
  • идем 13
  • Идем 2
  • идемо 8
  • идењем 1
  • идете 7
  • идеш 3
  • иди 2
  • Иди 7
  • идите 4
  • идолима 1
  • иду 58
  • Идуће 2
  • идуће 8
  • идућег 1
  • Идућег 1
  • Идући 2
  • идући 4
  • идућих 1
  • идућу 4
  • иже 1
  • ижина 1
  • ижљубише 1
  • Из 23
  • из 247
  • иза 22
  • Иза 3
  • изабрало 2
  • изабран 1
  • изабрао 2
  • изабрати 1
  • изађе 2
  • изазва 1
  • изазваше 1
  • Изазива 1
  • изазива 3
  • изазивају 1
  • изазивала 1
  • Изазивало 1
  • изасланик 1
  • изаткана 1
  • изашли 1
  • избави 2
  • избаци 2
  • Избацимо 1
  • избачену 1
  • избе 1
  • избегавао 2
  • избегао 1
  • избегне 1
  • избележио 1
  • изберу 1
  • Избите 1
  • избора 4
  • изборе 3
  • избори 2
  • изборима 3
  • избраника 1
  • избраницу 1
  • избрежак 1
  • избрешка 1
  • избрешку 1
  • избрешцима 1
  • избрисала 1
  • избрише 1
  • избриши 1
  • Избришите 7
  • избришу 1
  • избуши 1
  • изваде 11
  • извади 7
  • извадили 2
  • Извадите 11
  • извадите 13
  • извадише 1
  • извађену 1
  • изведе 6
  • изведем 1
  • изведено 1
  • изведу 1
  • извезе 1
  • извели 1
  • извело 1
  • извео 5
  • извесна 1
  • извесне 2
  • извесних 1
  • извесно 6
  • извести 4
  • известила 1
  • известили 1
  • известимо 3
  • известише 1
  • Извештај 1
  • извештај 4
  • извештаје 1
  • извештају 1
  • извештаченога 1
  • извештена 1
  • изви 2
  • извињење 1
  • извире 1
  • извлачи 1
  • извода 1
  • изводи 5
  • изводила 2
  • изводили 3
  • изводило 1
  • изводио 1
  • извођењу 3
  • извоз 1
  • извојеване 1
  • извол 1
  • Извол 2
  • изволи 2
  • изволите 1
  • извор 3
  • извора 6
  • извори 3
  • изворима 5
  • изворске 1
  • извору 2
  • изврсни 1
  • изврсно 1
  • изврсну 1
  • изврстан 1
  • изврше 2
  • извршена 1
  • извршене 1
  • изврши 5
  • извршили 1
  • извршим 1
  • извршио 2
  • извршиоце 1
  • изгинула 1
  • изгинуше 1
  • изглед 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 9
  • изгледају 2
  • изгледала 5
  • изгледале 3
  • изгледали 1
  • изгледало 14
  • Изгледало 3
  • изгледао 2
  • изгледаше 2
  • изгледело 1
  • изгнању 1
  • изговара 1
  • изговарају 2
  • изговарао 1
  • изговор 1
  • изговори 4
  • изговорите 1
  • изгоне 1
  • изгоре 2
  • изгори 1
  • Изграде 1
  • изграде 2
  • изградили 3
  • изградимо 1
  • изградио 1
  • изграђене 1
  • изгрди 1
  • изгрева 1
  • изгреја 1
  • изгубе 1
  • изгуби 2
  • изгубили 1
  • изгубио 2
  • изгубите 1
  • изгубити 1
  • издаду 1
  • издајица 1
  • издајника 1
  • издаље 1
  • издања 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издвајала 1
  • издвоји 3
  • издвојили 1
  • издвојимо 2
  • издвојио 1
  • издекламовао 1
  • изделили 2
  • издељено 1
  • издиже 2
  • издизале 1
  • издизали 1
  • издире 1
  • издржава 2
  • издржавам 1
  • издржавање 2
  • издржавањем 1
  • издржавати 2
  • издржали 1
  • издржат 2
  • издржати 1
  • издрже 1
  • изелица 1
  • изелице 1
  • изео 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 29
  • Изиђи 13
  • изиђи 3
  • Изиђите 3
  • изиђите 5
  • Изиђоше 1
  • изиђоше 9
  • изиђу 6
  • изићи 4
  • изишао 11
  • изишла 4
  • изишле 1
  • изишли 7
  • изишло 3
  • изиштемо 1
  • изиштеш 1
  • изјава 1
  • изјаве 1
  • изјави 5
  • изјавим 1
  • изјавио 1
  • изјавиш 1
  • изјаву 3
  • излагана 1
  • излади 1
  • излазе 4
  • излази 5
  • излазила 2
  • излазиле 1
  • излазили 2
  • излазило 1
  • излазимо 1
  • излазио 1
  • излазите 1
  • Излазите 1
  • изласка 1
  • излегло 1
  • излегне 1
  • излет 1
  • излета 1
  • излече 1
  • излечи 1
  • изливају 1
  • излију 1
  • изложене 1
  • изложио 1
  • изломе 1
  • изломити 1
  • измакао 2
  • измакли 2
  • измакнуо 1
  • измамила 1
  • измахну 1
  • измеђ 1
  • између 29
  • Између 3
  • измене 1
  • изменила 1
  • изменимо 1
  • изменио 1
  • измењивали 1
  • измере 2
  • измери 1
  • измерио 2
  • изметне 2
  • изметнула 1
  • измивају 1
  • измију 1
  • измили 1
  • измири 1
  • измисли 2
  • Измислио 1
  • измислио 2
  • измицали 2
  • измиче 1
  • измишљати 1
  • измлатио 1
  • измлатих 1
  • измолио 1
  • изнађемо 1
  • изналажењу 1
  • изналазимо 1
  • изнела 1
  • изнели 2
  • изненади 2
  • изненадила 2
  • изненадили 2
  • изненадило 3
  • изненадио 6
  • изненађења 1
  • изнео 3
  • изнесе 5
  • изнесем 2
  • изнесене 1
  • Изнесите 1
  • изнесите 4
  • изнесу 2
  • износе 2
  • износи 5
  • износила 3
  • износило 1
  • износио 2
  • износити 1
  • изнурава 1
  • изнуреном 1
  • изнутра 10
  • изобиља 2
  • изостави 1
  • изостајете 1
  • изостају 1
  • изостали 1
  • изостало 2
  • изостане 1
  • изостанете 1
  • изостану 2
  • изостао 2
  • изостати 1
  • изравна 1
  • изравнити 1
  • израда 1
  • израде 1
  • израдили 1
  • израдио 2
  • израдити 2
  • израдиш 1
  • израђевинама 1
  • Израђевине 1
  • израђени 3
  • израђених 1
  • израђеном 1
  • израђивала 1
  • израђивали 1
  • израђивање 1
  • израђује 4
  • израђују 5
  • изразима 1
  • израсла 1
  • израсло 1
  • израсте 3
  • израсти 1
  • израстоше 1
  • израчунавају 2
  • израчунавала 1
  • израчунавали 1
  • израчунају 1
  • израчунао 2
  • израчунати 3
  • изређали 1
  • Изређао 1
  • изређаше 1
  • изреке 1
  • изрече 1
  • изриља 1
  • изриљану 1
  • изроди 1
  • изродимо 1
  • изручује 1
  • изују 1
  • изусти 1
  • изуче 2
  • изучи 8
  • изучили 1
  • изучило 1
  • изучим 3
  • изучимо 1
  • изучио 4
  • изучит 4
  • изучите 3
  • изучити 8
  • ии 1
  • икад 6
  • икаква 1
  • икакве 2
  • икаквих 1
  • икоја 1
  • икона 1
  • икони 1
  • иконома 1
  • икону 7
  • ил 2
  • Или 1
  • ИЛИ 1
  • или 311
  • Илије 1
  • Илиџић 1
  • иловаче 1
  • им 326
  • Има 12
  • има 240
  • имадне 2
  • имађаше 3
  • имају 27
  • имала 15
  • имале 3
  • Имали 1
  • имали 31
  • имало 7
  • Имам 3
  • имам 9
  • имами 1
  • имамо 14
  • Имамо 2
  • имања 3
  • имање 1
  • имањем 1
  • имањима 1
  • имању 1
  • Имао 1
  • имао 65
  • имат 2
  • имате 9
  • имати 16
  • Имаће 1
  • имаће 2
  • Имаћу 1
  • имаш 4
  • име 40
  • имена 8
  • именителна 1
  • именителни 2
  • именом 4
  • имену 7
  • иметати 1
  • имовно 1
  • импоновао 1
  • импровизовао 3
  • имућнија 1
  • имућнији 3
  • имућнијим 1
  • инат 7
  • иначе 8
  • индустрија 3
  • индустријалац 1
  • инжењер 1
  • Инжињер 2
  • инжињер 7
  • инжињера 3
  • инжињери 1
  • инжињерском 1
  • инжињеру 1
  • инокосних 1
  • иностранства 1
  • инсеката 1
  • инструменат 3
  • инструмената 1
  • Инструмената 1
  • инструменте 1
  • интелектуализмом 1
  • интелигентно 1
  • интелигенција 1
  • интензивнијем 1
  • интерес 2
  • интереса 3
  • интересовала 1
  • Интересовале 1
  • интересовали 1
  • интересовало 2
  • Интересовало 3
  • интересом 1
  • интересују 1
  • интернат 3
  • интерната 2
  • интернатско 1
  • интернату 4
  • инџилир 1
  • инџилира 1
  • Ипак 11
  • ипак 9
  • исекао 1
  • исеку 1
  • исецала 2
  • исече 5
  • исечем 1
  • исечена 1
  • искаже 1
  • исказала 1
  • искаљају 1
  • искати 1
  • искварени 1
  • исквари 1
  • ископа 1
  • ископају 1
  • ископали 1
  • ископан 1
  • ископане 1
  • ископаних 1
  • ископао 2
  • ископаше 1
  • искорењује 1
  • искоси 1
  • искоче 1
  • искочи 2
  • искраде 1
  • искрен 1
  • искрена 1
  • искрено 8
  • искреношћу 1
  • искрену 1
  • искрижана 1
  • искрсавала 1
  • искупе 1
  • искупи 2
  • искупила 3
  • искупили 4
  • искупило 1
  • искупише 1
  • искупљало 1
  • искуством 1
  • исмевају 2
  • исмевања 2
  • испао 1
  • испарава 1
  • испећи 1
  • испече 4
  • испечем 1
  • исписали 3
  • Испит 1
  • испит 10
  • испита 6
  • испитају 1
  • испитано 1
  • испитао 2
  • испитом 1
  • испиту 3
  • испишемо 1
  • испишите 1
  • исплатила 1
  • исплатимо 2
  • исплете 2
  • исплетем 1
  • исплету 1
  • исповедају 1
  • исповест 1
  • Испод 4
  • испод 62
  • испољио 1
  • испослана 1
  • исправи 1
  • исправите 1
  • исправља 2
  • исправљао 2
  • испрате 1
  • испрати 2
  • испред 1
  • испреда 1
  • испредао 1
  • испремештано 1
  • исприча 6
  • испричају 1
  • испричам 1
  • испричао 2
  • испричати 1
  • испричаше 1
  • испрља 7
  • испрљају 1
  • испрљали 1
  • испрљате 2
  • испроси 2
  • испросила 1
  • испросили 3
  • испросио 3
  • испрси 1
  • испруженим 1
  • испуне 1
  • испуниле 1
  • испунити 1
  • испуњене 1
  • испупчен 1
  • испупчено 1
  • испупчењем 1
  • испуст 2
  • испусте 2
  • испусти 2
  • испустите 2
  • иста 3
  • истакао 1
  • исте 6
  • истеривали 1
  • истерују 1
  • Исти 1
  • исти 3
  • истим 2
  • Истина 11
  • истина 23
  • истине 2
  • истини 3
  • истинито 1
  • истинска 3
  • истинске 2
  • истински 3
  • истинских 1
  • истинско 10
  • истину 1
  • истиче 1
  • истичу 1
  • исто 44
  • Исто 6
  • истоварује 1
  • истога 1
  • истој 1
  • исток 6
  • истоку 2
  • истом 4
  • историја 1
  • историје 1
  • Историје 3
  • историји 1
  • Историји 2
  • историју 1
  • Историју 1
  • историске 2
  • историцима 1
  • источна 1
  • источне 2
  • источни 2
  • источној 1
  • истрајан 1
  • истрајно 2
  • истрајност 1
  • истрајности 1
  • истребити 1
  • истреса 1
  • истресали 1
  • истресање 3
  • истресао 1
  • истресе 1
  • истрке 1
  • истругане 1
  • иструганих 2
  • истругао 1
  • иструже 2
  • истрчава 1
  • истрчавати 1
  • исту 1
  • истукао 1
  • Исус 3
  • Исуса 1
  • исход 1
  • исцедите 1
  • ићи 27
  • их 335
  • ишао 26
  • ишетале 1
  • ишла 3
  • ишле 2
  • ишли 19
  • ишло 15
  • ишпарта 1
  • ишпартана 1
  • иште 1
  • ишчекивали 1
  • Ј 1
  • ј 11
  • ја 228
  • Ја 41
  • јабука 6
  • јабуке 3
  • јабуко 1
  • јаве 1
  • јави 9
  • јавили 1
  • јавило 1
  • јавио 3
  • јавите 1
  • јавише 1
  • јавља 4
  • јављају 3
  • јављала 1
  • јављао 1
  • Јавност 1
  • јагањаца 2
  • јагањца 1
  • јагањце 1
  • јагањци 3
  • јагањцима 2
  • јагње 3
  • јаданпут 1
  • јадна 2
  • јадне 1
  • јаду 1
  • јаја 10
  • јаје 2
  • јајетом 1
  • јајима 1
  • јак 1
  • јака 1
  • јаки 1
  • јако 1
  • јаком 1
  • јаку 1
  • јаловица 1
  • јаловице 1
  • јаловицу 1
  • Јамачно 1
  • Јана 2
  • Јанко 9
  • Јанкову 2
  • Јанку 1
  • јанџику 1
  • Јао 10
  • јао 4
  • јапије 2
  • јапунџета 1
  • јапунџетом 1
  • јарам 1
  • јарац 5
  • јаре 1
  • јарића 2
  • јариће 1
  • јарићима 1
  • јарца 5
  • јарчеве 1
  • јасне 2
  • јасних 1
  • јасно 6
  • јастук 1
  • јастука 1
  • јастуке 1
  • Јаук 1
  • јаука 1
  • јахао 4
  • јахати 2
  • јача 8
  • јачају 2
  • Јачајући 1
  • јачале 1
  • јачамо 1
  • јаче 11
  • јачег 1
  • јачега 1
  • јачи 5
  • јачим 2
  • јачини 1
  • Је 33
  • је 4208
  • јеванђеље 1
  • јевтине 1
  • јевтиније 6
  • јевтино 3
  • јевтину 1
  • један 166
  • Један 21
  • једанаест 2
  • ЈЕДАНАЕСТА 1
  • Једанпут 12
  • једанпут 28
  • једва 46
  • Једе 1
  • једе 10
  • једемо 1
  • једете 1
  • једеш 1
  • једина 1
  • једине 1
  • једини 3
  • јединицама 3
  • јединице 2
  • јединицу 1
  • једино 1
  • Једино 1
  • јединога 1
  • јединој 1
  • јединствен 1
  • јединствене 1
  • јединчета 2
  • Једна 2
  • једна 42
  • једнак 1
  • једнака 3
  • једнаке 9
  • једнаки 1
  • једнаким 1
  • једнако 4
  • једнаку 1
  • Једне 2
  • једне 31
  • једни 1
  • Једни 2
  • једним 8
  • једнима 1
  • једних 1
  • Једно 6
  • једно 80
  • Једноброј 1
  • једног 2
  • Једног 2
  • ЈЕДНОГА 1
  • једнога 48
  • Једнога 7
  • једнодушно 1
  • једнодушност 1
  • једној 19
  • једнокатна 1
  • једнокатницу 1
  • једнокрилна 1
  • Једном 3
  • једном 32
  • једноме 10
  • једноставне 1
  • једноставни 1
  • једну 88
  • једре 1
  • једро 1
  • једу 5
  • језгре 1
  • језгру 1
  • Језика 1
  • језика 2
  • језиком 5
  • језику 5
  • јексер 2
  • јексера 3
  • јексере 1
  • јексерима 1
  • јела 20
  • Јелак 2
  • Јелака 3
  • јелама 1
  • јеле 2
  • јелен 1
  • јелена 2
  • Јелена 2
  • јелене 1
  • јелени 1
  • јеленом 1
  • јелену 1
  • јели 1
  • јелима 1
  • јело 10
  • јелом 1
  • јер 180
  • Јер 76
  • јера 1
  • јерес 2
  • јеретик 2
  • јес 4
  • Јесам 2
  • јесен 14
  • јесенас 2
  • јесени 4
  • јесења 1
  • Јесење 1
  • јесењега 1
  • јесењи 1
  • јесењу 1
  • јеси 1
  • Јеси 2
  • јест 7
  • Јесте 32
  • јесте 33
  • јести 1
  • јесу 17
  • Јесу 2
  • јетко 1
  • јетрва 1
  • јецајући 1
  • јецање 1
  • јечам 1
  • јо 2
  • Јован 2
  • Јоване 2
  • јој 86
  • Јок 1
  • Јоксим 2
  • Јоксима 1
  • Јоксимова 1
  • Јоксимово 1
  • Још 27
  • још 452
  • ју 1
  • Југ 2
  • југ 6
  • Југовића 4
  • југозападно 1
  • југоистоку 1
  • југу 5
  • јужна 1
  • јужне 3
  • јужни 2
  • Јула 1
  • Јуна 1
  • јунак 6
  • јунака 3
  • јунаке 1
  • јунаци 9
  • јунацима 5
  • јуначке 3
  • јуначки 1
  • јуначких 1
  • јуначког 1
  • јуначним 2
  • јуначног 1
  • јунаштва 1
  • јунаштво 2
  • јунаштву 1
  • Јуну 1
  • јурење 1
  • јури 1
  • јурила 1
  • јурити 1
  • јуриш 1
  • јутарње 2
  • јутра 2
  • јутрењи 1
  • Јутро 2
  • јутро 5
  • јутру 11
  • Јуче 1
  • јуче 16
  • јучерање 5
  • јучерањег 1
  • јучерањи 1
  • јучерањом 1
  • јучерашњи 1
  • К 2
  • к 30
  • ка 4
  • кабадахија 2
  • кабадахије 1
  • кабинети 1
  • кабла 1
  • кавге 1
  • каву 1
  • Кад 106
  • кад 611
  • када 3
  • кадар 1
  • кадгод 1
  • кадионици 1
  • кадионицу 1
  • кадри 2
  • каже 84
  • кажем 34
  • кажемо 19
  • кажете 7
  • кажеш 1
  • Кажи 2
  • кажи 6
  • Кажите 20
  • кажите 3
  • кажњавају 2
  • кажњавати 1
  • кажњен 1
  • Кажу 1
  • кажу 23
  • Каза 1
  • каза 6
  • казала 2
  • казали 2
  • казало 1
  • казана 1
  • Казао 3
  • казао 41
  • казати 6
  • казаше 1
  • казивала 3
  • казивали 3
  • казивало 1
  • казивању 1
  • Казивао 1
  • казивао 2
  • казивати 2
  • казна 2
  • казне 2
  • казним 1
  • казнио 1
  • казује 9
  • казујем 2
  • казујете 1
  • казујеш 1
  • казујте 1
  • казују 1
  • каиши 1
  • кајао 1
  • кајгану 1
  • кајем 1
  • кајмак 1
  • кајмака 11
  • кајмаком 3
  • кајмаку 1
  • Какав 1
  • КАКАВ 1
  • какав 20
  • каква 19
  • Каква 6
  • какве 14
  • какви 8
  • каквим 6
  • каквих 3
  • какво 11
  • Какво 4
  • каквога 5
  • каквој 2
  • каквом 1
  • каквоме 2
  • Какву 1
  • какву 17
  • Каки 1
  • Како 31
  • како 544
  • какога 1
  • кал 1
  • калајише 2
  • каламбура 1
  • Калдрма 1
  • калдрма 10
  • калдрме 7
  • калдрми 3
  • калдрмисана 1
  • калдрмисано 1
  • калдрмисаном 1
  • калдрму 5
  • калдрмџије 5
  • калем 1
  • калемара 1
  • калемаре 1
  • калемарство 1
  • Калемгранчице 1
  • калемгранчицу 1
  • калеме 4
  • калеми 6
  • калемиле 1
  • калемили 1
  • калемимо 1
  • калемио 1
  • калемљену 1
  • калемљења 2
  • калемљење 2
  • калемњених 1
  • калемова 1
  • каленицу 2
  • калогажу 1
  • калуђер 3
  • калуђера 3
  • калуђере 2
  • Калуђери 1
  • калуђери 4
  • калуђерили 1
  • калуђерима 6
  • калуђерскога 1
  • калуп 1
  • калупа 1
  • калупе 1
  • калупи 1
  • калупу 1
  • каљава 1
  • каљавом 1
  • камен 28
  • камена 41
  • каменарска 2
  • камене 1
  • камени 2
  • каменито 1
  • каменитом 1
  • камениту 1
  • камених 1
  • каменом 7
  • камења 15
  • камење 21
  • камењу 1
  • камо 34
  • Камо 5
  • камџијама 1
  • каната 1
  • канатама 1
  • канда 2
  • кандидата 6
  • кандидате 2
  • канцеларије 4
  • канцеларији 5
  • канцеларијом 2
  • канцеларију 5
  • Као 13
  • као 419
  • кап 1
  • капа 1
  • капаре 1
  • капе 2
  • капетан 37
  • Капетан 6
  • капетана 9
  • капетане 4
  • капетанима 1
  • капетанове 2
  • капетановој 1
  • капетановом 2
  • капетанову 2
  • капетаном 1
  • капетанске 1
  • капетански 1
  • Капетану 2
  • капетану 8
  • капије 10
  • капији 3
  • капијом 1
  • капију 2
  • капиталиста 1
  • капља 1
  • капу 2
  • капут 1
  • капуту 3
  • Каравлашку 1
  • Карађорђе 1
  • караконџула 1
  • карактер 1
  • карактеру 2
  • карауле 1
  • карлицу 1
  • карта 1
  • картона 4
  • картонажа 1
  • картонаже 1
  • картону 3
  • касарна 1
  • касе 1
  • ката 1
  • катаре 1
  • катедре 1
  • каткад 4
  • качара 1
  • кашике 2
  • кашичици 1
  • кашичицом 1
  • кашу 1
  • кваре 5
  • кварено 1
  • кварења 1
  • квари 4
  • кварили 1
  • кваси 1
  • кво 3
  • Кемија 1
  • кер 1
  • Кер 1
  • керова 1
  • керови 1
  • кесе 1
  • кесицом 1
  • кидају 1
  • кидала 1
  • кидисава 1
  • кидисавао 1
  • кике 1
  • ким 2
  • кирије 1
  • кирију 1
  • кисела 1
  • киселе 1
  • киселили 1
  • киселу 1
  • кисне 1
  • кисну 1
  • кита 1
  • киту 2
  • кићанка 1
  • киша 14
  • кише 5
  • киши 1
  • кишица 1
  • кишни 1
  • кишно 2
  • кишну 1
  • кишу 4
  • кладе 3
  • Кладенцу 1
  • клањају 3
  • класе 1
  • класично 1
  • клеветају 1
  • клеветнику 1
  • клена 3
  • клепет 1
  • клепетуша 1
  • клепљу 1
  • клечећи 1
  • клиновима 1
  • клисури 1
  • Клисури 1
  • клисуру 2
  • клицу 1
  • клопарање 1
  • клубе 5
  • клупа 5
  • клупама 3
  • Клупе 2
  • клупе 25
  • клупи 28
  • клупом 1
  • клупу 29
  • клупче 1
  • кључа 1
  • кључаницом 1
  • Кмет 13
  • кмет 76
  • кмета 27
  • Кмете 1
  • кмете 4
  • кметицу 1
  • кметов 3
  • кметова 2
  • кметове 1
  • кметови 6
  • кметовима 1
  • кметово 1
  • кметову 1
  • кметом 7
  • кмету 17
  • кметује 1
  • Кнеже 1
  • кнеже 3
  • кнез 1
  • Кнез 3
  • Књаз 1
  • Књаза 7
  • Књазу 2
  • књига 23
  • књигама 18
  • књиге 48
  • књигом 3
  • књигу 46
  • књижевнога 1
  • књижевност 1
  • књижице 1
  • књижици 1
  • књижница 2
  • књижницу 1
  • књизи 1
  • ко 171
  • Ко 98
  • кобилица 1
  • кованлук 2
  • кованлука 1
  • кованлуку 2
  • ковач 5
  • ковача 4
  • ковачем 1
  • ковачки 2
  • ковачницу 1
  • ковин 1
  • ковчежић 2
  • ковчезима 1
  • Кога 1
  • кога 27
  • когод 4
  • коД 1
  • Код 10
  • код 353
  • коже 2
  • кожна 1
  • кожодера 1
  • кожом 1
  • Коза 1
  • коза 3
  • козама 1
  • козарима 1
  • козе 3
  • козу 1
  • која 103
  • Која 21
  • које 207
  • Које 86
  • којега 21
  • којеко 1
  • којем 15
  • којему 1
  • који 264
  • Који 4
  • којим 13
  • Којима 1
  • којима 33
  • којих 10
  • којој 43
  • којом 18
  • Коју 2
  • коју 63
  • кокошака 1
  • кокошке 3
  • кокошку 1
  • кола 16
  • колара 1
  • Коларца 1
  • КОЛАРЦА 1
  • колац 3
  • колача 1
  • колаче 1
  • колебање 1
  • колевка 2
  • колевке 1
  • колевку 6
  • колевци 3
  • колега 1
  • колеги 1
  • колени 1
  • колену 1
  • колибице 1
  • колика 6
  • колики 5
  • колико 201
  • Колико 95
  • коликом 1
  • колима 4
  • колица 23
  • колицима 1
  • количина 2
  • количинама 2
  • количину 2
  • коло 3
  • Колумбо 1
  • коља 1
  • кољем 3
  • кољу 1
  • комад 1
  • комада 3
  • комаде 1
  • комадић 2
  • команде 1
  • команди 1
  • команду 1
  • Коме 2
  • коме 9
  • комедија 1
  • Комп 1
  • компас 1
  • компромитована 2
  • комшија 7
  • Комшилук 1
  • комшилука 1
  • Конак 1
  • конак 8
  • конаку 1
  • конац 29
  • конаца 1
  • конвенцију 1
  • Конгрес 1
  • кондиција 1
  • кондиције 1
  • конзисторије 1
  • конопац 1
  • конопље 1
  • консервативаца 1
  • конструисао 2
  • конструјисао 1
  • конструктивне 1
  • конца 7
  • конце 1
  • концем 6
  • концу 3
  • коншија 1
  • коњ 8
  • коња 25
  • коње 1
  • коњима 3
  • коњу 6
  • копа 3
  • копају 3
  • копала 1
  • копали 2
  • копамо 1
  • копање 3
  • копао 1
  • копати 1
  • копирала 1
  • копно 1
  • копчама 1
  • корак 5
  • коракне 1
  • Коракните 1
  • коре 1
  • корен 2
  • корените 1
  • корење 1
  • корео 1
  • кори 3
  • корисна 1
  • корисне 4
  • корисније 1
  • корисних 1
  • корисно 3
  • корисну 1
  • корист 4
  • користан 2
  • користи 7
  • користио 1
  • корита 3
  • корито 2
  • кориту 1
  • корицама 1
  • корице 2
  • корицу 1
  • коричења 1
  • коричењу 1
  • коров 3
  • корова 4
  • коровом 1
  • коса 1
  • косе 1
  • коси 1
  • косо 1
  • Косова 3
  • Косово 9
  • Косовога 1
  • косовскога 1
  • косовскоме 1
  • Косову 12
  • кости 3
  • косу 2
  • котарица 1
  • котарице 3
  • котарицу 2
  • котаричице 1
  • котрљају 1
  • котрљале 1
  • котур 1
  • котурић 5
  • котурића 2
  • котуриће 2
  • котурићу 1
  • котурова 1
  • коцке 1
  • коче 1
  • кочи 2
  • кочије 1
  • кочића 1
  • кочиће 4
  • кочићима 1
  • кош 5
  • коша 2
  • кошара 1
  • кошаре 2
  • кошем 1
  • кошено 1
  • кошница 3
  • Кошнице 1
  • кошнице 3
  • кошницу 3
  • коштице 1
  • коштицу 1
  • кошуљицу 1
  • крава 4
  • краве 7
  • краву 4
  • Крагујевцу 1
  • крађа 1
  • крађе 1
  • Крај 1
  • КРАЈ 1
  • крај 18
  • краја 28
  • крајева 1
  • крајеве 1
  • крајеви 1
  • крајевима 5
  • крајем 2
  • Крајини 1
  • крајње 3
  • крајњега 1
  • крајњем 1
  • крају 23
  • краљ 2
  • краљева 1
  • краљеви 1
  • краљевима 2
  • краљевина 1
  • Краљевића 1
  • Краљевићу 1
  • крапучем 1
  • красиле 1
  • краснописац 1
  • краснопису 1
  • краснописци 1
  • крастом 1
  • кратак 1
  • кратка 3
  • кратке 1
  • кратко 13
  • кратког 2
  • краткога 1
  • кратку 1
  • краћа 1
  • краће 2
  • Краћи 1
  • краћи 2
  • крв 1
  • крвава 2
  • крвни 1
  • крвници 1
  • крвнички 1
  • кревет 4
  • кревета 3
  • кревете 1
  • кревети 1
  • креде 1
  • креду 1
  • крену 3
  • кренуо 1
  • кренуше 1
  • кретања 3
  • кретање 5
  • кретању 2
  • кретати 1
  • креће 1
  • крећете 1
  • креч 20
  • креча 15
  • кречана 3
  • кречану 1
  • кречаре 2
  • Кречари 1
  • кречари 4
  • крече 2
  • кречем 2
  • кречи 3
  • кречити 1
  • кречна 1
  • кречњака 3
  • кречом 1
  • кречу 3
  • кржља 1
  • кржљави 1
  • крив 7
  • крива 5
  • криве 1
  • кривеж 1
  • криви 5
  • кривиле 1
  • кривили 1
  • кривим 1
  • кривинама 1
  • кривине 1
  • кривити 1
  • кривица 2
  • кривице 2
  • криво 2
  • криву 1
  • кривудајући 1
  • кривца 2
  • кривци 1
  • крижуља 10
  • крижуљама 1
  • крижуље 4
  • крижуљу 2
  • крије 1
  • кријете 1
  • крију 1
  • крила 6
  • крили 1
  • крилима 1
  • крило 1
  • крио 1
  • криоце 1
  • криоцу 1
  • Кристалној 1
  • крите 2
  • критика 1
  • критична 1
  • кришке 1
  • кришчицу 1
  • крмака 1
  • крнтија 1
  • крнтије 1
  • кров 3
  • кровинарама 1
  • кровињара 1
  • кровињарама 1
  • кровињаре 1
  • кровове 1
  • кровом 1
  • кроз 16
  • Кроз 2
  • Кроза 1
  • кроза 4
  • кројача 1
  • кроје 1
  • кроји 1
  • кроју 2
  • кромпир 1
  • кромпира 3
  • кромпирић 1
  • кромпирића 2
  • крошње 1
  • крпа 1
  • крпе 1
  • крпимо 2
  • крпу 1
  • крпче 1
  • крпчиће 1
  • Крсман 14
  • Крсмана 2
  • Крсмане 2
  • Крсманов 1
  • Крсманова 3
  • Крсманове 1
  • Крсмановој 1
  • Крсманову 1
  • Крсману 2
  • крсно 1
  • Крсног 1
  • крст 7
  • крсте 2
  • крсти 1
  • крстили 1
  • крстимо 1
  • крстио 1
  • Крститељу 1
  • крстити 1
  • крстић 4
  • крстића 2
  • крстићима 1
  • крстише 1
  • Крстова 1
  • крстове 1
  • крстовима 1
  • Крстову 1
  • крстом 1
  • крстоноше 1
  • круг 5
  • круга 1
  • кругова 1
  • кругу 2
  • круне 1
  • круни 1
  • круну 1
  • круњач 2
  • крупа 1
  • крупна 2
  • крупне 3
  • крупнија 1
  • крупнијега 1
  • крупно 1
  • круте 4
  • крушака 3
  • Крушевац 3
  • крушевачко 1
  • Крушевца 1
  • Крушевцу 1
  • крушка 1
  • крушке 4
  • кршан 1
  • крштених 1
  • крштенице 1
  • крштења 1
  • крштење 1
  • кћи 1
  • кубатура 1
  • кубета 1
  • кува 2
  • кувају 1
  • кувана 1
  • кувању 1
  • кувао 2
  • кувар 1
  • куд 12
  • Куд 2
  • Куда 1
  • куда 14
  • кудгод 2
  • кудеље 1
  • куди 1
  • кујна 4
  • кујне 5
  • кујни 5
  • кујном 2
  • кујну 7
  • кука 1
  • кукавац 1
  • кукају 1
  • кукаљу 1
  • кукасто 1
  • куке 1
  • кукњава 2
  • кукњаве 1
  • кукњавом 1
  • кукњаву 1
  • куку 2
  • Куку 3
  • кукутом 1
  • култивише 1
  • култура 2
  • културан 1
  • културне 1
  • културни 3
  • културним 1
  • културно 3
  • културног 1
  • културној 1
  • културном 3
  • културо 1
  • културу 1
  • Културу 1
  • кулук 2
  • кулука 3
  • кум 1
  • кума 1
  • куми 1
  • кумину 1
  • кумова 1
  • куп 2
  • купа 2
  • купали 2
  • купалиште 3
  • купања 1
  • купању 1
  • купаца 1
  • купе 3
  • Купи 1
  • купи 11
  • купије 1
  • купили 2
  • купимо 2
  • купио 7
  • купити 3
  • купљена 1
  • купљењу 1
  • куповали 2
  • купован 1
  • куповину 1
  • куповних 1
  • куповнога 3
  • купује 2
  • купујемо 1
  • купују 4
  • курјак 1
  • курџон 1
  • курџони 1
  • куршум 1
  • куршуму 1
  • кутија 3
  • кутије 1
  • кутију 3
  • кутић 2
  • Кућа 5
  • кућа 76
  • кућама 14
  • Куће 1
  • куће 121
  • кућевне 2
  • кућевнога 1
  • кућења 1
  • кућење 1
  • кући 126
  • кућице 1
  • кућицу 2
  • кућом 7
  • кућу 56
  • куца 1
  • куцало 1
  • куче 1
  • куша 1
  • кушам 6
  • кушања 1
  • кушате 1
  • л 29
  • лабавијој 1
  • лабуд 1
  • лабудова 1
  • лава 2
  • лавеж 1
  • лагано 4
  • лађе 1
  • лажу 1
  • Лазар 3
  • Лазара 3
  • Лазаревићу 1
  • Лазару 1
  • Лазовић 3
  • Лазовића 1
  • лаке 1
  • лакнуло 1
  • Лако 2
  • лако 39
  • лаком 1
  • лакомислен 1
  • лаконски 1
  • лакша 2
  • Лакше 2
  • лакше 34
  • лакшега 1
  • лакших 1
  • лакшу 1
  • лампици 1
  • лана 1
  • ланац 1
  • Лане 1
  • лане 8
  • ланске 2
  • лански 1
  • ланце 1
  • лањске 4
  • лањски 1
  • ласкале 1
  • ласкало 1
  • Ласкало 1
  • ласкања 1
  • Ласно 1
  • ласно 19
  • латана 1
  • Латински 1
  • леве 20
  • Лево 1
  • лево 13
  • левој 1
  • леву 5
  • легају 1
  • легали 1
  • Легао 1
  • легао 2
  • легне 2
  • легоше 2
  • легу 2
  • ледине 2
  • ледини 1
  • леђа 4
  • леђима 4
  • лежала 1
  • лежало 2
  • лежао 1
  • леже 4
  • лежи 1
  • лези 2
  • Лези 4
  • леја 1
  • леју 2
  • лек 2
  • лекар 3
  • лекара 3
  • лекари 2
  • Лекари 2
  • лекарских 1
  • лекова 1
  • лектира 1
  • лекција 1
  • лекцијом 1
  • лекцију 11
  • Леле 1
  • леле 3
  • ленштине 1
  • лењивији 1
  • лењио 1
  • лењир 1
  • леп 12
  • Лепа 1
  • лепа 15
  • лепе 16
  • лепи 2
  • лепим 4
  • лепињу 2
  • лепих 1
  • лепо 112
  • Лепо 3
  • лепог 1
  • лепога 5
  • лепој 5
  • лепом 2
  • лепоте 4
  • лепоти 1
  • лепоту 5
  • лептира 1
  • лептири 2
  • лепу 7
  • лепша 7
  • лепше 36
  • лепшега 1
  • лепши 3
  • лепшу 4
  • леса 6
  • леси 1
  • леске 2
  • лесу 2
  • лета 6
  • летава 5
  • летвама 1
  • Летве 1
  • летве 2
  • лети 12
  • летње 2
  • лето 6
  • лече 3
  • лечењу 1
  • лечи 3
  • лечити 1
  • лешњика 1
  • ли 292
  • либелом 2
  • либелу 1
  • Либерали 1
  • Либералима 1
  • либерална 1
  • либерално 1
  • ливада 8
  • ливадама 3
  • ливаде 7
  • ливади 1
  • ливаду 2
  • ливене 1
  • лику 1
  • линија 6
  • линијама 4
  • линије 2
  • линији 3
  • линију 1
  • липе 3
  • Липовици 4
  • Липовицу 1
  • липовичани 1
  • липовичкој 1
  • липовичку 1
  • лист 32
  • листа 7
  • листи 1
  • листове 2
  • листови 1
  • листу 3
  • литара 1
  • лиферовали 1
  • лица 2
  • Лице 1
  • лице 8
  • лицемерна 1
  • лицима 1
  • лицу 3
  • личан 1
  • личе 2
  • личи 15
  • личила 2
  • личили 1
  • личило 1
  • личимо 2
  • личио 2
  • личити 1
  • личне 1
  • лични 1
  • личних 1
  • лично 2
  • личном 1
  • личност 2
  • личностима 1
  • личну 2
  • лишћа 1
  • лишће 5
  • лишћем 1
  • лов 2
  • ловац 1
  • лови 1
  • логичан 2
  • логична 1
  • ложе 4
  • ложење 1
  • ложи 5
  • ложицу 1
  • лозе 1
  • лози 1
  • лозом 1
  • лојаница 1
  • лојанице 1
  • ломе 1
  • лонац 2
  • лонаца 1
  • Лондон 1
  • Лондону 1
  • лонци 1
  • лопата 2
  • лопатом 1
  • лопату 1
  • лопту 1
  • луд 1
  • луда 3
  • лудачки 1
  • луде 1
  • лудих 1
  • лудо 4
  • луђа 1
  • лук 1
  • лука 3
  • луксуза 1
  • лупа 3
  • лупало 2
  • лута 1
  • лутали 1
  • лутамо 1
  • лутања 2
  • лутао 2
  • љ 7
  • Љуба 1
  • љубав 6
  • љубави 8
  • љубазно 2
  • љубе 2
  • љубећи 1
  • љубили 1
  • љубљење 1
  • љубо 1
  • Љубостиња 1
  • љубу 1
  • љУДе 1
  • људе 22
  • Људи 11
  • људи 174
  • људима 18
  • људина 1
  • људска 2
  • људске 1
  • људски 5
  • људско 1
  • људском 2
  • људскоме 2
  • људску 1
  • љуља 1
  • љуљала 1
  • љуљате 2
  • љуљати 1
  • љуљаћете 1
  • љуљашка 4
  • љуљашке 4
  • љуљашку 1
  • љуљне 1
  • љуске 1
  • љута 1
  • љуте 1
  • љути 7
  • љутине 1
  • љутини 2
  • љутио 4
  • љутит 1
  • љутите 1
  • љутити 1
  • љутито 2
  • љутих 3
  • љутња 1
  • љушкати 1
  • м 11
  • М 3
  • ма 17
  • магарче 1
  • мађије 1
  • мазила 1
  • мајдан 1
  • Мајка 6
  • мајка 61
  • мајкама 1
  • мајке 12
  • Мајке 2
  • мајки 1
  • мајкина 1
  • мајко 2
  • мајком 3
  • мајку 14
  • мајор 1
  • мајстор 12
  • Мајстор 3
  • мајстора 9
  • мајсторе 8
  • мајстори 17
  • Мајстори 2
  • мајсторима 7
  • Мају 2
  • мајци 14
  • макар 8
  • макнемо 1
  • Максиме 1
  • мала 24
  • малаксалост 1
  • Мале 1
  • мале 31
  • мален 1
  • малене 1
  • малено 1
  • маленом 1
  • Мали 1
  • мали 50
  • малим 14
  • малима 5
  • малине 1
  • малих 11
  • малишан 3
  • Мало 11
  • мало 221
  • малог 2
  • малога 3
  • малој 3
  • малом 2
  • малопређашње 1
  • малопређашњу 1
  • малтер 2
  • малтерисали 1
  • малтером 1
  • малтеру 1
  • малу 12
  • маља 1
  • Мама 1
  • мама 4
  • мами 1
  • мамила 2
  • мамило 1
  • мамио 1
  • маму 1
  • мана 1
  • манастир 8
  • манастира 3
  • манастире 1
  • Манастире 1
  • манастири 1
  • манастирима 3
  • манастиру 3
  • Мандалена 1
  • Мандо 1
  • мане 2
  • манисао 1
  • мањ 1
  • мања 5
  • мање 54
  • мањега 1
  • мањем 1
  • мањи 4
  • мањима 1
  • мањина 1
  • мањине 1
  • мањих 1
  • мању 2
  • мапе 1
  • мар 1
  • Маргита 1
  • мари 2
  • Марија 1
  • марила 1
  • марили 4
  • марило 1
  • марјаш 1
  • Марка 4
  • Марко 3
  • Марковић 2
  • Марковића 1
  • Марку 2
  • марљивији 1
  • марљиво 5
  • Марта 2
  • Марту 1
  • мару 1
  • маса 1
  • масе 1
  • маси 1
  • масна 1
  • маснија 1
  • мастила 1
  • мастило 1
  • мастилом 2
  • масу 2
  • математика 1
  • математичар 1
  • матере 4
  • матери 3
  • материјал 1
  • материјални 1
  • материјалног 1
  • материје 2
  • материне 1
  • материну 1
  • мати 2
  • матор 2
  • Маћедонија 1
  • Маћедонији 1
  • мах 1
  • маха 1
  • махну 1
  • маховином 1
  • махом 1
  • маху 1
  • мацака 2
  • мацке 3
  • маче 1
  • мачка 5
  • мачке 4
  • мачку 1
  • Маџари 1
  • Машина 1
  • машина 5
  • машинама 5
  • машине 12
  • машинским 1
  • машинску 1
  • машину 5
  • машице 1
  • ме 44
  • мегдан 2
  • мед 7
  • меда 9
  • медена 1
  • медену 1
  • медом 2
  • Међер 1
  • Међу 1
  • међу 20
  • међусобне 1
  • међусобно 1
  • међусобном 1
  • међусобну 2
  • Међутим 2
  • мезе 1
  • мека 1
  • меке 1
  • меко 1
  • мекотом 1
  • мекуштво 1
  • мелодије 1
  • мелодијом 1
  • мељу 1
  • менгеле 1
  • Мене 1
  • мене 40
  • мени 39
  • Мени 4
  • мења 3
  • мењала 1
  • мере 1
  • мери 4
  • мерила 2
  • меродавна 1
  • меродавни 1
  • мером 1
  • меру 4
  • меса 1
  • месе 1
  • Месец 10
  • месец 7
  • месеца 10
  • Месеца 2
  • Месецу 1
  • месецу 2
  • месечно 1
  • меси 6
  • месила 2
  • месило 1
  • месио 1
  • места 18
  • местима 3
  • местимице 1
  • Место 1
  • место 54
  • местоименија 1
  • месту 43
  • метака 1
  • метала 1
  • метали 1
  • метални 1
  • металних 1
  • метаморфозу 1
  • метар 4
  • метара 1
  • метеж 1
  • метежа 1
  • метле 1
  • метне 3
  • метнемо 3
  • метнете 1
  • метнеш 2
  • метните 1
  • Метните 4
  • метну 6
  • метнула 2
  • метнули 2
  • метнуо 3
  • метнути 1
  • метнуше 3
  • Методику 1
  • методичкој 1
  • метра 4
  • мећави 1
  • меће 2
  • мећу 3
  • механе 1
  • механи 1
  • механизма 2
  • механизмом 1
  • механичар 1
  • механички 4
  • механску 1
  • механу 2
  • Механџије 1
  • мечје 1
  • меџганика 1
  • меша 1
  • мешавини 1
  • мешају 1
  • мешам 1
  • мешање 2
  • мешао 2
  • мешате 1
  • Ми 15
  • ми 242
  • миг 1
  • Мијаила 3
  • Мијаило 15
  • Мијаилов 6
  • Мијаилова 6
  • Мијаилове 2
  • Мијаилових 1
  • Мијаиловој 1
  • Мијаиловом 1
  • Мијаилу 3
  • мила 4
  • Миладин 19
  • Миладина 2
  • Миладине 4
  • Миладинов 1
  • Миладинова 1
  • Миладинове 1
  • Миладинову 1
  • Миладином 1
  • Миладину 1
  • Милан 8
  • Милана 4
  • Милане 2
  • Миланов 1
  • МИЛАНУ 1
  • Миле 1
  • миле 12
  • Милена 2
  • Миленија 1
  • Миленом 3
  • Милета 10
  • Милетом 1
  • Милету 2
  • мили 6
  • Миливоју 1
  • милија 1
  • милије 5
  • милим 1
  • милина 2
  • Милина 3
  • милине 1
  • милиона 1
  • Милић 1
  • Милићевића 1
  • МИЛИЋЕВИЋУ 1
  • Милица 8
  • Милици 2
  • Милицу 1
  • мило 26
  • миловала 1
  • Милован 5
  • Милована 2
  • Миловане 1
  • Миловановом 1
  • миловање 1
  • миловао 1
  • милога 1
  • милозвучним 1
  • милој 1
  • Милојко 1
  • Милосављевића 1
  • милост 1
  • милости 2
  • Милостиви 1
  • милостиви 2
  • милостивом 1
  • милостињу 2
  • Милош 4
  • Милоша 1
  • Милошем 1
  • милоште 1
  • Милун 5
  • Милуне 1
  • Милунов 1
  • Миља 2
  • миље 1
  • Миљка 17
  • Миљко 101
  • Миљков 3
  • Миљкова 8
  • Миљкове 2
  • Миљковој 1
  • Миљковом 3
  • Миљкову 3
  • Миљком 5
  • Миљку 12
  • мимо 6
  • минерал 1
  • минерала 2
  • минералну 1
  • министар 17
  • Министар 2
  • министарства 1
  • Министарство 1
  • министарство 5
  • Министарству 3
  • министарству 6
  • министера 1
  • министеру 1
  • министра 10
  • министре 4
  • министри 1
  • министру 12
  • минуле 1
  • минулих 1
  • минута 2
  • мио 2
  • МИОДРАГОВИЋ 1
  • мир 2
  • мира 2
  • миран 4
  • мирисало 1
  • мирисан 1
  • мирису 1
  • мирите 1
  • мирише 1
  • Мирјана 1
  • МИРНА 1
  • мирни 3
  • мирнијег 1
  • мирнији 1
  • мирно 10
  • мирнога 1
  • мирном 2
  • мирноће 1
  • мирну 1
  • Миром 1
  • мисао 1
  • мисаона 1
  • мисије 2
  • мисији 1
  • мисле 6
  • мислете 1
  • мислећи 1
  • Мисли 1
  • мисли 17
  • мислила 2
  • мислиле 2
  • мислили 9
  • мислим 16
  • мислима 3
  • мислимо 2
  • Мислио 1
  • мислио 28
  • мислиоце 1
  • мислите 4
  • мислити 11
  • мислиш 2
  • митрополит 1
  • мишића 1
  • мишићи 1
  • мишљах 1
  • мишљаше 3
  • мишљење 2
  • Млад 1
  • млад 4
  • млада 13
  • младачке 1
  • младачку 1
  • Младе 2
  • младе 5
  • Млади 1
  • млади 7
  • младим 3
  • Младић 1
  • младић 4
  • младића 4
  • младићи 11
  • Младићи 4
  • младићима 2
  • младићски 1
  • младићско 1
  • младићу 1
  • младих 3
  • младица 5
  • младицама 1
  • младице 2
  • младицу 2
  • младо 6
  • младој 1
  • младом 1
  • младост 2
  • младости 2
  • младу 3
  • млађа 4
  • млађе 4
  • млађи 11
  • млађима 1
  • млађих 2
  • Млазева 1
  • млазева 2
  • млати 1
  • млека 18
  • млеко 3
  • млечике 1
  • млечних 1
  • млечњаја 1
  • млина 1
  • млитаво 1
  • многа 2
  • Многа 2
  • многе 16
  • Многи 2
  • многи 25
  • Многим 1
  • многим 6
  • многима 3
  • многих 1
  • много 212
  • Много 5
  • многобројним 2
  • многога 1
  • многоме 4
  • многоугле 1
  • множења 2
  • множина 1
  • мном 7
  • мобе 1
  • мобилизације 1
  • мога 6
  • могаде 6
  • Могао 1
  • могао 73
  • могла 13
  • могле 6
  • могли 39
  • Могло 1
  • могло 27
  • могне 1
  • могнем 1
  • могнемо 1
  • могнете 1
  • могу 107
  • Могу 3
  • могуће 1
  • могућно 1
  • мода 1
  • модела 1
  • моделе 1
  • модеризира 1
  • модеризирати 1
  • модерна 2
  • модерне 2
  • модерни 1
  • можда 2
  • Може 15
  • може 230
  • можемо 47
  • Можемо 6
  • Можете 14
  • можете 31
  • Можеш 2
  • можеш 5
  • мозак 1
  • мозгу 1
  • мој 22
  • Мој 3
  • моја 19
  • Моја 4
  • моје 13
  • мојега 1
  • моји 13
  • Моји 2
  • мојим 2
  • мојима 1
  • мојих 2
  • мојој 6
  • моју 6
  • мокра 1
  • мокро 1
  • мокром 1
  • Молба 1
  • молбе 1
  • молбу 6
  • моле 7
  • молећи 1
  • моли 5
  • молила 6
  • молили 3
  • Молим 1
  • молим 5
  • Молимо 1
  • молимо 9
  • молио 2
  • молит 1
  • молитава 1
  • Молитва 1
  • молитва 5
  • молитве 3
  • молитви 2
  • молитву 5
  • молите 1
  • мом 1
  • момак 3
  • момака 1
  • момачке 1
  • моме 7
  • момци 3
  • мон 1
  • монотоно 2
  • Мора 2
  • мора 51
  • Моравци 1
  • морају 12
  • Морала 1
  • морала 5
  • морали 5
  • морална 1
  • моралне 1
  • морални 2
  • моралних 1
  • морално 2
  • моралном 1
  • морало 3
  • Морам 5
  • морам 7
  • морамо 15
  • Морао 1
  • морао 13
  • морате 6
  • морати 2
  • Мораш 1
  • мораш 4
  • море 1
  • Море 3
  • морију 1
  • мост 1
  • Мост 1
  • моста 1
  • мостова 2
  • мостове 2
  • мотива 1
  • мотика 1
  • мотикама 2
  • мотике 2
  • мотиком 2
  • мотику 5
  • мотици 1
  • мотке 1
  • мотци 1
  • моћ 1
  • моћи 18
  • мрак 1
  • мрака 4
  • мраку 2
  • мрамор 1
  • мрамора 1
  • мраморни 1
  • мрачније 1
  • мрачним 1
  • мрачно 1
  • мрачнога 1
  • мржња 1
  • мржње 3
  • мржњу 1
  • мрзе 4
  • мрзели 1
  • мрзело 1
  • мрзи 3
  • мрзите 1
  • мрзне 2
  • мрсак 1
  • мрсна 1
  • мртваца 1
  • мртвила 1
  • мртвим 1
  • мртво 3
  • мртву 2
  • му 484
  • мува 4
  • мувина 1
  • мудре 1
  • Мудрост 1
  • мудрост 5
  • мудрости 1
  • муж 3
  • мужа 1
  • муже 1
  • музара 1
  • музе 1
  • музеји 1
  • музика 1
  • музу 1
  • мука 1
  • муке 2
  • мукнула 1
  • муку 3
  • мумаказама 1
  • мунаре 1
  • муниција 1
  • муниције 1
  • муња 3
  • Муњевитом 1
  • муњу 1
  • Мурат 3
  • мути 2
  • мутније 1
  • муци 3
  • муче 5
  • мучи 3
  • мучила 2
  • мучиле 1
  • мучили 3
  • мучимо 2
  • мучионице 1
  • мучитеља 1
  • мучне 1
  • мучнијем 1
  • мучно 1
  • мучну 1
  • мушица 1
  • мушка 1
  • мушкарце 1
  • мушкарци 3
  • мушкарчића 1
  • мушке 3
  • мушкима 1
  • мушко 8
  • мушкога 1
  • Н 2
  • н 56
  • на 1198
  • НА 3
  • На 73
  • набави 6
  • набавила 1
  • набавили 5
  • набавио 14
  • набавити 3
  • Набавише 1
  • набавка 1
  • набавке 2
  • набавку 1
  • набавља 3
  • набављају 3
  • набављао 1
  • набављен 2
  • набављено 2
  • наберем 1
  • набија 1
  • набијени 1
  • набирала 1
  • набрао 1
  • наброја 1
  • набројите 1
  • навале 1
  • навали 2
  • навалили 1
  • навалити 1
  • навалише 1
  • наваљивала 1
  • наваљивали 1
  • наваљивао 1
  • наваљује 1
  • навашу 1
  • наведе 3
  • навезе 1
  • навек 3
  • навест 1
  • навика 2
  • навикава 1
  • навикавају 3
  • навикавали 1
  • навикавање 2
  • навикавао 1
  • навикао 1
  • навике 1
  • навикли 1
  • навикне 2
  • навиком 1
  • навише 2
  • навлаш 9
  • наводећи 1
  • наводили 1
  • навраћали 1
  • наврну 1
  • наврћу 1
  • навуку 1
  • навући 1
  • Нагиб 1
  • нагиб 2
  • нагибом 2
  • нагињати 1
  • нагла 1
  • нагласком 2
  • нагледају 1
  • нагло 2
  • нагноји 1
  • нагнојим 1
  • нагну 1
  • нагнуто 2
  • нагнућем 1
  • награде 1
  • наградити 1
  • награду 1
  • над 11
  • нада 6
  • нададу 1
  • надам 7
  • Надгледа 3
  • надгледа 5
  • надгледају 2
  • надгледао 6
  • надгледати 1
  • наде 4
  • надену 3
  • надзирава 1
  • надзорник 13
  • Надзорник 2
  • надзорника 3
  • надзорниче 1
  • надзором 1
  • нади 1
  • надјачала 1
  • надјачали 1
  • надмашивала 1
  • надметала 2
  • надметале 1
  • надметали 2
  • надметању 1
  • Надметаћемо 1
  • надмећите 1
  • надмећу 5
  • надница 1
  • наднице 2
  • надницу 1
  • надничари 1
  • надничи 1
  • надође 1
  • надокнади 1
  • надокнађивао 1
  • надокнађује 1
  • наду 3
  • надувено 1
  • надула 1
  • нађе 28
  • нађем 3
  • нађеш 1
  • Нађите 110
  • нађите 12
  • Нађоше 1
  • нађоше 6
  • нађу 8
  • нађубри 1
  • назад 3
  • назадна 1
  • назадни 1
  • назадњак 2
  • назва 2
  • назвали 1
  • назван 1
  • назване 1
  • назвао 3
  • назвати 1
  • назгази 1
  • наздрављање 1
  • називамо 1
  • називаху 1
  • назове 2
  • наиван 1
  • наиђе 2
  • наилази 1
  • наишао 1
  • најактивнијега 1
  • најблагороднијега 1
  • најближе 4
  • најближега 1
  • најближи 2
  • најближој 1
  • најбогатији 1
  • најбоља 3
  • Најбоље 1
  • најбоље 46
  • најбољег 2
  • најбољега 6
  • најбољем 5
  • најбољи 17
  • најбољим 1
  • најбољима 1
  • најбољих 1
  • најбољу 2
  • најбрже 2
  • најбржи 1
  • најважнији 2
  • највећа 5
  • НАЈВЕЋЕ 1
  • највеће 16
  • највећег 1
  • највећега 3
  • највећем 1
  • Највећи 1
  • највећи 12
  • највећих 2
  • највећој 2
  • највећом 1
  • највећу 4
  • највиђенији 1
  • највиша 1
  • Највише 4
  • највише 82
  • највиши 1
  • највиших 2
  • највреднијем 1
  • највреднији 2
  • најврлетнијих 1
  • најглавнија 1
  • Најглавније 1
  • најглавније 12
  • најглавнијем 1
  • најглавнији 1
  • најгоре 2
  • Најгори 1
  • Најдаља 1
  • најдаље 1
  • најдаљем 1
  • најдубље 1
  • најдужи 1
  • најдужих 1
  • најевтинију 1
  • наједанпут 1
  • Наједанпут 1
  • најзабаченијих 1
  • најзадовољнији 1
  • најзадружнијега 1
  • најзанимљивије 1
  • најзгоднија 1
  • најзгодније 4
  • најзгоднију 1
  • најздравије 2
  • најзнаменитији 1
  • најзначајнији 1
  • најјача 1
  • најјаче 1
  • најјачи 1
  • најјевтинија 1
  • најлакша 1
  • најлакше 7
  • најлакши 1
  • најлепша 6
  • најлепше 4
  • најлепшем 1
  • најлепши 4
  • најлепшим 1
  • најлепшима 1
  • најлепших 1
  • најлепшу 3
  • најљуће 1
  • најмање 9
  • најмањи 2
  • најмањих 2
  • најмарљивије 3
  • најмекши 1
  • Најмилија 1
  • најмилије 1
  • најмилијим 1
  • најмлађа 1
  • најмлађи 2
  • најмлађим 1
  • најмучнији 1
  • најнапреднија 1
  • Најнеобичније 1
  • најновија 1
  • најновије 1
  • најновији 1
  • најобичнија 1
  • најобичније 2
  • најодабранијега 1
  • најодлучнији 2
  • најодраслије 1
  • најодраслијем 2
  • најодраслији 1
  • најодраслијих 1
  • најопштије 1
  • најосновније 2
  • најпажљивије 1
  • најпаметнијега 1
  • најпаметнији 1
  • најписменији 1
  • најпитомије 1
  • Најпосле 13
  • најпосле 19
  • најпоступније 1
  • најпотпунију 1
  • најпотребнија 1
  • најпотребније 11
  • најпотребнији 2
  • најпотребнијих 1
  • најпотребнијом 1
  • најпоузданије 1
  • најпоузданији 1
  • најпоштенији 1
  • најправилније 1
  • Најпре 10
  • најпре 69
  • најпребније 1
  • најпреданији 1
  • најпредузимљивији 2
  • најпримитивнији 1
  • најпримитивнијих 1
  • најпримљивија 1
  • најпросвећенијој 1
  • најпростије 2
  • најпростијег 1
  • најпростијих 1
  • најпростију 1
  • најрадије 1
  • најрадоснији 1
  • најразборитијих 1
  • најразвијенијих 1
  • најразличнија 1
  • најразличније 2
  • најразличнијега 1
  • најразличнијем 1
  • најразумљивији 1
  • најревноснијега 1
  • најревноснији 1
  • најревноснијих 1
  • најроднија 1
  • најсавршенији 1
  • најсавршенијих 1
  • најсвечанији 1
  • најсигурнији 1
  • најскупља 1
  • најскупљи 1
  • најслађе 1
  • најслађи 1
  • најсолиднија 1
  • најсрдачнија 1
  • најсрећнија 1
  • НАЈСРЕЋНИЈА 1
  • најсрећније 1
  • најсрећнији 1
  • најстарија 2
  • Најстаријег 1
  • Најстарији 2
  • најстарији 9
  • најстаријима 1
  • најсувљег 1
  • најсузније 1
  • најтачније 2
  • најтеже 8
  • најугодније 1
  • најудаљеније 1
  • најудаљенијих 1
  • најузвишенија 1
  • најузвишенији 2
  • најуљуднији 1
  • најуређенији 1
  • најученији 2
  • најхитнији 1
  • најцрње 1
  • најчеститији 1
  • најчешће 3
  • најчистије 1
  • најчистији 1
  • накалеме 1
  • накалеми 3
  • накалемили 2
  • накалемљено 1
  • накарадно 1
  • наклоности 2
  • наклоностима 1
  • наклоношћу 1
  • накнадити 1
  • накоси 1
  • накрене 1
  • накренула 1
  • накрећите 1
  • накривљено 1
  • налажаху 1
  • налажаше 1
  • налазе 2
  • налазећи 1
  • налази 1
  • налазила 1
  • налазили 1
  • налазило 1
  • налазио 1
  • налик 1
  • наложе 1
  • наложенога 1
  • наложила 1
  • наложили 1
  • наљубили 1
  • наљути 1
  • наљутио 1
  • наљутити 1
  • НАМ 1
  • нам 109
  • Нама 1
  • нама 27
  • намеравао 1
  • намере 1
  • намеру 1
  • наместе 2
  • намести 12
  • наместила 1
  • наместили 3
  • наместим 2
  • наместио 3
  • наместите 2
  • наместити 1
  • наместише 1
  • наметало 1
  • намешта 5
  • намештај 7
  • намештаја 3
  • намештају 2
  • намештајући 1
  • намештање 3
  • намештати 2
  • намештена 2
  • намештене 2
  • намештени 1
  • намештено 3
  • намештенога 1
  • намирио 1
  • намисли 1
  • намодили 1
  • намрштено 1
  • Нана 1
  • нана 2
  • нанесе 2
  • нанети 1
  • наниже 1
  • Наоколо 1
  • наоколо 11
  • наопак 1
  • наопако 1
  • наопути 1
  • наочара 1
  • нападајући 1
  • нападаху 1
  • Напамет 1
  • напамет 14
  • напасти 1
  • напаћене 1
  • напечатано 2
  • напија 1
  • напију 1
  • Написа 1
  • написа 3
  • Написали 1
  • написали 10
  • написано 12
  • НАПИСАО 1
  • написао 5
  • написати 1
  • написмено 1
  • Напише 3
  • напише 47
  • напишем 12
  • напишемо 9
  • Напишете 1
  • напишете 4
  • напишеш 1
  • напиши 16
  • Напиши 3
  • напишите 1
  • Напишите 22
  • напишу 2
  • наплатцима 1
  • наплаци 1
  • напојио 1
  • напојнице 1
  • Напоље 1
  • напоље 12
  • напомене 1
  • напомињао 1
  • напоре 2
  • напоредно 1
  • напоредо 2
  • напослетку 1
  • направа 3
  • направе 10
  • направи 22
  • направила 2
  • Направили 1
  • направили 7
  • направило 2
  • направим 2
  • направимо 8
  • направио 17
  • Направите 11
  • направите 9
  • Направити 1
  • направити 8
  • направићемо 1
  • направише 2
  • направљен 1
  • направљена 4
  • направљене 2
  • направљеном 1
  • направу 1
  • напред 23
  • Напред 4
  • напредак 28
  • Напредак 3
  • напредна 3
  • напредни 2
  • напреднија 1
  • напредније 3
  • напреднијега 2
  • напреднији 2
  • напреднога 1
  • напредњаци 1
  • Напредњаци 1
  • напредовала 6
  • напредовале 1
  • напредовали 3
  • напредовало 1
  • напредовање 1
  • напредовању 2
  • напредовао 7
  • напредовати 6
  • напредоваће 1
  • напредује 7
  • напредујемо 2
  • напредују 11
  • напретка 7
  • напретком 1
  • напретку 6
  • напричати 1
  • Напротив 2
  • напуни 2
  • напуњен 2
  • напустили 1
  • напустимо 1
  • напустити 1
  • напуштао 1
  • нарав 3
  • нарави 1
  • наравно 1
  • наразговарају 1
  • наредан 1
  • наредба 3
  • наредбу 1
  • нареди 14
  • наредио 8
  • наредиш 1
  • наређивао 1
  • наређује 1
  • нарицала 1
  • Народ 6
  • народ 83
  • народа 34
  • народе 2
  • народи 21
  • народима 6
  • народна 6
  • народне 9
  • народни 2
  • народним 1
  • народних 3
  • народно 7
  • народнога 1
  • народној 2
  • народном 3
  • народноме 1
  • народност 2
  • народности 2
  • народну 4
  • народом 5
  • народу 27
  • нарочита 1
  • нарочити 1
  • нарочитих 1
  • Нарочито 2
  • нарочито 7
  • нарочитом 1
  • наруче 1
  • наручен 1
  • наручено 1
  • наручио 1
  • наручите 1
  • наручју 2
  • наручује 2
  • Нас 2
  • нас 99
  • насели 2
  • насеља 1
  • насеље 1
  • насео 1
  • насећи 1
  • насилно 1
  • насипали 1
  • наскоро 1
  • насладе 1
  • наслања 1
  • наслањају 1
  • наслањати 1
  • насликамо 1
  • насликан 3
  • насликана 1
  • насликано 8
  • наслон 1
  • наслони 2
  • наслоните 1
  • наслоном 2
  • наслужи 1
  • наслужише 3
  • наслужује 1
  • наслушао 1
  • насмејаше 2
  • насмеју 1
  • насмеши 2
  • наспавати 1
  • наспе 3
  • насред 4
  • насрне 1
  • наста 3
  • Наста 4
  • Настава 1
  • настава 8
  • Наставак 1
  • наставе 5
  • настави 11
  • наставио 3
  • наставити 1
  • настављате 1
  • наставни 1
  • Наставнику 1
  • наставници 1
  • Наставници 1
  • наставничке 1
  • наставнички 1
  • наставничку 1
  • наставну 1
  • Наставу 1
  • Настаде 1
  • настаде 3
  • настаје 3
  • Настаје 6
  • настала 3
  • Настало 2
  • настало 3
  • настане 1
  • настао 3
  • настојава 1
  • настојавам 1
  • настојавао 2
  • настругано 1
  • насули 1
  • насута 1
  • насути 2
  • насушни 2
  • насушном 1
  • натоварили 2
  • натоварити 1
  • натписом 1
  • натраг 13
  • Натраг 3
  • натрашке 1
  • наћ 3
  • наћи 13
  • наука 18
  • Наука 2
  • наукама 7
  • Науке 1
  • науке 30
  • науком 4
  • науку 16
  • Наума 1
  • наумио 1
  • Науци 1
  • науци 4
  • науче 10
  • научи 24
  • научили 12
  • научим 2
  • научио 17
  • научите 18
  • научити 11
  • научићете 1
  • Научићу 1
  • научићу 3
  • научиш 3
  • научне 4
  • научним 1
  • нахвали 1
  • нахођењу 1
  • нахрани 1
  • нахранио 1
  • националне 1
  • нацрт 6
  • нацрта 5
  • нацртане 1
  • нацртано 2
  • нацртао 2
  • нацрту 6
  • началник 1
  • начела 1
  • Начелник 1
  • начелника 1
  • начето 1
  • начин 8
  • начина 2
  • начине 2
  • начини 4
  • начинили 5
  • начиним 1
  • начинимо 3
  • начинио 2
  • Начините 16
  • начините 3
  • начинити 2
  • Начинићу 1
  • начињене 1
  • начињену 1
  • начуде 1
  • начуди 1
  • Наш 2
  • наш 34
  • Наша 1
  • наша 28
  • нашао 17
  • Наше 2
  • наше 41
  • нашег 1
  • нашега 13
  • нашем 22
  • наши 15
  • Наши 2
  • нашим 6
  • наших 9
  • нашки 1
  • нашла 3
  • нашли 7
  • нашој 23
  • нашом 1
  • наштампано 3
  • наштину 1
  • нашу 11
  • не 1082
  • Не 41
  • неба 5
  • небо 6
  • небојене 1
  • небојше 1
  • небом 1
  • небу 8
  • неваспитано 1
  • невезан 1
  • невероватно 1
  • невесео 2
  • невесињска 1
  • Невесињу 1
  • невесту 1
  • невешта 1
  • невешто 1
  • невиђено 1
  • невиђену 1
  • невини 1
  • невоље 3
  • невољи 2
  • невољници 1
  • нег 2
  • Негде 1
  • негде 17
  • неге 1
  • негледаних 1
  • Него 15
  • него 400
  • негована 1
  • неговано 1
  • негодовање 1
  • негомилања 1
  • негују 2
  • недара 1
  • недаће 1
  • недеља 6
  • Недеља 8
  • Недеље 16
  • недеље 4
  • недељиве 1
  • Недељко 1
  • Недељом 9
  • недељу 4
  • Недељу 8
  • недобро 1
  • недовољна 3
  • недовољне 2
  • недогледном 1
  • недоласком 1
  • недостајало 1
  • недоучени 1
  • недра 1
  • недрима 1
  • нежењен 1
  • нежнија 1
  • нежнији 1
  • независност 1
  • незасејана 1
  • незгодно 2
  • незнана 1
  • незнања 3
  • незнање 1
  • незнању 1
  • неиздељено 1
  • неизмерној 1
  • неизопачено 1
  • неисказана 1
  • неисказаном 1
  • неистинито 1
  • неистину 1
  • неисушену 1
  • неисцрпан 1
  • нејаки 1
  • нејасно 1
  • неједнако 1
  • Нек 15
  • нек 48
  • Нека 11
  • нека 49
  • Некад 1
  • некад 11
  • некада 1
  • некадање 2
  • некадањој 1
  • некакав 1
  • некаквом 1
  • некако 16
  • некаку 1
  • некалајисане 1
  • некалајисаних 1
  • неке 16
  • неки 65
  • Неки 7
  • неким 12
  • некима 2
  • неких 2
  • неко 47
  • неког 2
  • некога 9
  • некој 3
  • неколиким 1
  • неколико 68
  • неколицина 4
  • неколицине 4
  • неколицином 2
  • неколицину 2
  • неком 13
  • Некоме 1
  • некрштена 2
  • неку 16
  • некуд 1
  • некултуран 1
  • некултурнога 1
  • нема 128
  • Нема 4
  • немађаше 1
  • немајстора 1
  • немају 12
  • немам 4
  • немамо 3
  • Немања 4
  • немање 1
  • Немањићима 1
  • немар 1
  • немарљиви 1
  • немате 1
  • Немачка 1
  • Немачки 1
  • Немачко 2
  • Немачкој 1
  • немиле 1
  • немилостиви 1
  • неминовно 1
  • Немирка 2
  • немирка 4
  • немирко 1
  • Немирко 3
  • Немиркова 1
  • немирни 2
  • немирнији 1
  • немирно 1
  • неможемо 1
  • Немој 3
  • немој 6
  • Немојте 4
  • немојте 8
  • немоћ 1
  • немоћи 1
  • ненакренуто 1
  • необичан 4
  • необична 3
  • необични 1
  • необичним 1
  • Необично 1
  • необично 24
  • необичнога 1
  • необичној 1
  • необичном 2
  • необичну 1
  • необрађено 1
  • необучену 1
  • неодлучности 1
  • неодређено 1
  • неозбиљан 1
  • неокругле 1
  • неонакарађено 1
  • неорганско 1
  • неосећана 1
  • неостварљиво 1
  • неошишану 1
  • непажљиве 1
  • непечена 1
  • непечене 1
  • неписмен 4
  • неписмена 1
  • неписмени 7
  • неписменим 1
  • неписмених 1
  • неписмено 2
  • неписменог 1
  • неписменога 1
  • неповезану 1
  • неподобне 1
  • непожевено 1
  • непознат 2
  • непознате 1
  • непознати 1
  • непознато 2
  • непокорне 1
  • непокошена 1
  • непоменут 1
  • непомирљиви 1
  • непомично 1
  • непомућено 1
  • непоорана 1
  • непопођено 1
  • непосеченим 1
  • непослушност 1
  • непосредно 1
  • непотребно 2
  • непотребном 1
  • непоуздане 1
  • неправде 1
  • неправду 2
  • неправедна 1
  • неправедно 1
  • неправилним 1
  • неправилно 2
  • неправо 2
  • непрекидан 1
  • непрестаних 1
  • непрестано 14
  • непријатеља 2
  • непријатељи 4
  • непријатељске 3
  • непријатељство 1
  • непријатељу 1
  • непријатно 1
  • неприлике 2
  • неприлици 1
  • неприродне 1
  • неприродно 1
  • неприродношћу 1
  • неприступну 1
  • непросвећен 2
  • непросвећена 1
  • непросвећени 2
  • непросвећеним 1
  • непросвећених 3
  • непросвећеном 2
  • непросечен 1
  • непун 1
  • непуна 1
  • непуних 1
  • неравна 1
  • нерад 1
  • нерадан 1
  • нераднике 1
  • нерадо 2
  • Неразумљиве 1
  • неразумљиво 1
  • неразумних 1
  • нераспаковане 1
  • нервиран 1
  • несавршеније 1
  • несавршено 3
  • несварљива 2
  • неслоге 1
  • несолидне 1
  • неспремни 1
  • неспрему 1
  • несрећа 1
  • несрећан 1
  • несреће 1
  • несрећним 2
  • несрећних 1
  • несрећној 1
  • несрећноме 1
  • несрећу 1
  • нестало 4
  • нестане 1
  • несташка 1
  • несташлуку 1
  • нестрпљењем 1
  • несумњиво 1
  • Несумњиво 1
  • нетремице 2
  • Неће 1
  • неће 59
  • нећемо 13
  • нећете 8
  • нећеш 3
  • Нећу 1
  • нећу 17
  • неуједињен 1
  • неук 2
  • неуљудно 1
  • неуљудност 1
  • неумешан 2
  • неумешна 1
  • неумешни 1
  • неумешност 1
  • неумешности 3
  • неумешношћу 2
  • неуморан 1
  • Неуморан 1
  • неуморни 1
  • неуморно 2
  • неуморности 1
  • неупотребљено 1
  • неупутно 1
  • неуређено 1
  • неусавршено 1
  • неуспех 2
  • неуспехом 1
  • неутралан 1
  • неутрални 1
  • неучињене 1
  • нехат 1
  • нехотице 1
  • нечасно 1
  • нечега 5
  • нечем 1
  • нечему 2
  • нечији 1
  • Нешто 1
  • нешто 106
  • Ни 13
  • ни 346
  • Нигде 1
  • нигде 22
  • ниже 5
  • нижој 1
  • Низ 1
  • низ 12
  • низа 1
  • низбрдица 1
  • низина 1
  • низинама 2
  • низине 1
  • Није 13
  • није 436
  • ниједан 10
  • ниједна 1
  • Ниједне 2
  • ниједно 1
  • ниједнога 4
  • ниједну 1
  • никад 38
  • Никад 4
  • никада 1
  • никакав 1
  • никаква 1
  • никакве 4
  • никакво 1
  • никакву 2
  • Никако 1
  • никако 16
  • никаку 1
  • никао 1
  • никли 1
  • никло 1
  • никне 3
  • Нико 2
  • нико 48
  • никога 13
  • Никола 2
  • Ником 1
  • ником 6
  • никоме 4
  • нимало 9
  • Нисам 2
  • нисам 22
  • Ниси 2
  • ниси 8
  • ниским 1
  • ниских 1
  • ниско 3
  • Нисмо 1
  • нисмо 13
  • нисте 11
  • нису 123
  • нити 47
  • ницања 1
  • ниче 3
  • ничега 8
  • ничему 1
  • Ничије 1
  • ничије 2
  • ничим 4
  • Ниш 1
  • Ниша 1
  • нишан 5
  • Нишите 1
  • нишка 1
  • ништа 122
  • Ништа 9
  • ништаван 1
  • ништавнија 1
  • Но 19
  • но 56
  • нов 12
  • нова 19
  • Нова 3
  • новајлијама 1
  • новак 1
  • Новак 3
  • Новака 1
  • новаке 1
  • Новакова 1
  • новац 8
  • новаца 4
  • новаци 1
  • Новаче 1
  • Нове 1
  • нове 57
  • нови 11
  • новијим 1
  • новим 4
  • новима 3
  • Новина 1
  • новина 10
  • новинама 5
  • новине 7
  • новином 1
  • новину 3
  • нових 6
  • Ново 1
  • ново 25
  • новог 1
  • новога 4
  • новој 10
  • новом 7
  • новости 2
  • Нову 1
  • нову 52
  • новца 4
  • Нога 1
  • нога 3
  • ногама 1
  • ногара 1
  • ногараче 1
  • ногаре 1
  • ногари 1
  • Ноге 1
  • ноге 15
  • ногу 5
  • нож 18
  • ножа 25
  • ножем 2
  • ножицама 2
  • ножице 1
  • нокте 2
  • ноктима 1
  • Номади 1
  • номе 1
  • нос 9
  • носати 1
  • носе 10
  • носећи 1
  • Носи 1
  • носи 13
  • носила 2
  • носилац 1
  • носили 7
  • носимо 1
  • носио 4
  • носите 2
  • носити 5
  • нота 1
  • ноћ 7
  • ноћас 1
  • Ноћас 1
  • ноћева 1
  • ноћевају 1
  • ноћи 17
  • ноћити 1
  • ноћу 4
  • ношење 1
  • ношњи 1
  • нпр 1
  • нуде 1
  • Нуди 1
  • нужник 3
  • нужника 5
  • нужнику 1
  • нужници 1
  • њ 5
  • Ње 1
  • ње 63
  • њега 115
  • Њега 2
  • његов 19
  • Његов 2
  • Његова 1
  • његова 24
  • његове 18
  • његови 18
  • Његови 2
  • његовим 9
  • његовима 1
  • његових 4
  • његово 13
  • његовог 2
  • његовога 6
  • његовој 10
  • његовом 14
  • његовоме 1
  • његову 19
  • Њему 4
  • њему 77
  • Њен 2
  • њен 9
  • њена 17
  • њене 6
  • Њени 1
  • њени 2
  • њеним 6
  • њених 1
  • њено 5
  • њеног 1
  • њеној 11
  • њеном 4
  • њену 4
  • њива 10
  • њиве 6
  • њиви 6
  • њивом 1
  • њиву 9
  • њим 19
  • њима 102
  • Њима 2
  • њиме 10
  • њин 1
  • Њина 1
  • њина 7
  • њине 8
  • Њини 1
  • њини 6
  • њиним 3
  • њиних 2
  • њино 5
  • њиној 5
  • њином 8
  • њински 1
  • њину 2
  • њих 166
  • Њих 8
  • њихов 13
  • њихова 15
  • Њихове 1
  • њихове 15
  • Њихови 1
  • њихови 2
  • њиховим 4
  • њихових 2
  • Њихово 1
  • њихово 5
  • њиховој 5
  • њиховом 3
  • њихову 14
  • Њој 2
  • њој 77
  • њом 13
  • њоме 9
  • Њу 3
  • њу 53
  • њуши 1
  • њушка 6
  • њушке 3
  • њушку 1
  • о 336
  • О 43
  • оба 12
  • обавезно 1
  • обавештавају 1
  • обавије 1
  • обавијене 1
  • обадва 1
  • обадвојица 2
  • обале 1
  • обашка 1
  • обданице 1
  • обе 17
  • Обе 2
  • обезбрижен 1
  • обележава 1
  • обележеним 1
  • обележено 1
  • обележи 7
  • обележио 3
  • обелити 1
  • обема 1
  • обесе 2
  • обеси 1
  • обећа 2
  • обећавају 1
  • обећавати 1
  • Обећајте 1
  • обећати 1
  • обешено 1
  • обзира 3
  • обзирност 1
  • обзиром 3
  • обиђе 1
  • Обиђоше 1
  • обиђу 1
  • обилазе 1
  • Обилази 2
  • обилази 4
  • обилазио 4
  • обилазити 1
  • Обилић 1
  • Обилићем 1
  • обилна 1
  • обим 1
  • обичај 2
  • обичаја 3
  • обичајима 1
  • обичан 1
  • обична 2
  • обичне 3
  • обичним 2
  • обичних 1
  • обично 19
  • обичнога 1
  • обишао 1
  • обишла 1
  • објава 3
  • објаве 3
  • објави 4
  • објавио 1
  • објављујем 1
  • објаву 1
  • објасни 4
  • објаснивши 1
  • Објаснио 1
  • објаснио 2
  • објаснити 1
  • објашњава 1
  • објашњавао 7
  • објашњавати 1
  • објашњење 1
  • објашњењима 1
  • објашњивала 1
  • облагорођеније 1
  • облак 3
  • облака 2
  • облаку 1
  • областима 1
  • Облаци 1
  • облаци 3
  • облачили 1
  • облачно 1
  • обли 1
  • облигације 2
  • оближње 5
  • оближњем 1
  • оближњим 1
  • оближњих 4
  • оближњој 4
  • оближњу 3
  • облију 1
  • облик 3
  • облика 1
  • облила 1
  • облице 1
  • облицу 1
  • облише 1
  • обломљене 1
  • обнавља 2
  • обнови 2
  • обновио 2
  • обнову 1
  • обогаћена 1
  • ободе 1
  • ободом 1
  • Обоје 1
  • обоје 8
  • обојене 1
  • обојени 1
  • Обојица 1
  • обојица 4
  • обојици 1
  • обојицу 1
  • обојма 4
  • обор 1
  • обрадова 5
  • обрадовала 2
  • обрадовало 1
  • обрадовање 1
  • обрадовао 2
  • обрадоват 1
  • обрадовати 1
  • обрадоваше 2
  • обрадују 2
  • обрађено 1
  • обрађивали 1
  • обрађивати 1
  • обрађују 2
  • образ 6
  • образе 3
  • образован 1
  • образованога 2
  • образовања 1
  • образовање 1
  • образовањем 1
  • образу 1
  • обрасла 1
  • обратили 1
  • обратио 3
  • обраћао 1
  • обрашчићу 1
  • обрвама 1
  • обрисивање 1
  • обрлаћује 1
  • обрните 1
  • Обрните 4
  • обрнуто 5
  • оброк 1
  • оброка 1
  • обртала 2
  • обртата 1
  • обртушку 1
  • обрукам 1
  • обрукао 1
  • обузе 1
  • обује 1
  • обукао 1
  • обукли 2
  • обуку 1
  • обуо 1
  • обуставише 1
  • обућара 1
  • обуће 2
  • обућом 1
  • обућу 5
  • обухватала 1
  • обуче 1
  • обучен 1
  • обучени 2
  • обучи 2
  • обучим 2
  • Ова 5
  • ова 89
  • овај 76
  • Овај 9
  • Овака 1
  • овака 4
  • овакав 10
  • оваква 1
  • овакве 3
  • оваквим 1
  • оваквих 1
  • оваквога 1
  • оваке 7
  • оваки 2
  • оваким 3
  • оваких 2
  • овако 203
  • Овако 33
  • оваког 3
  • овакога 5
  • овакој 1
  • оваком 3
  • овакоме 1
  • оваку 11
  • овамо 16
  • оваца 7
  • Овде 9
  • овде 99
  • ове 123
  • Ове 6
  • ови 37
  • Ови 5
  • Овим 1
  • овим 53
  • овима 5
  • ових 37
  • овлада 1
  • овладало 1
  • овнова 1
  • овнове 1
  • ово 438
  • Ово 73
  • овог 1
  • овога 66
  • овогодишњи 2
  • овој 39
  • оволика 3
  • оволике 1
  • Оволики 1
  • оволиких 1
  • Оволико 1
  • оволико 8
  • оволику 2
  • овом 39
  • Овоме 1
  • овоме 55
  • овршу 1
  • Ову 2
  • ову 69
  • овуда 3
  • овуде 1
  • овца 1
  • овцама 3
  • овце 10
  • огањ 4
  • огладнео 1
  • огласи 1
  • огласио 1
  • оглед 2
  • огледа 6
  • Огледајте 1
  • огледају 2
  • огледала 1
  • огледале 1
  • Огледали 1
  • огледали 2
  • огледало 1
  • огледамо 1
  • огледао 1
  • огледати 1
  • огња 7
  • Огњена 1
  • огњишта 1
  • огњиште 5
  • огњиштем 3
  • огњишту 1
  • ограда 6
  • ограде 3
  • огради 2
  • ограду 4
  • ограђен 1
  • ограђена 2
  • ограђени 1
  • ограничена 1
  • ограничених 1
  • ограничила 1
  • ограничило 1
  • ограничим 1
  • ограничио 2
  • огребе 1
  • огрев 3
  • огрезло 1
  • огрлицу 1
  • огрни 1
  • огроман 2
  • огромна 2
  • огромне 1
  • огромној 1
  • огромном 1
  • огртање 1
  • Од 32
  • од 708
  • ода 1
  • одабира 1
  • одабирао 1
  • одабран 1
  • одабрана 1
  • одабраних 2
  • одабрао 2
  • одавали 1
  • одавде 13
  • Одавде 3
  • одавио 1
  • одавна 1
  • одавно 15
  • Одавно 5
  • одазвани 1
  • одаја 1
  • одаје 1
  • одакле 12
  • оданде 2
  • одати 1
  • одатле 16
  • Одатле 4
  • одахнуше 1
  • одбијала 1
  • одбијао 1
  • одбијати 1
  • одбор 1
  • одбора 1
  • одборника 1
  • одбору 1
  • одваја 4
  • одвајају 2
  • одвајала 1
  • одвајали 1
  • одвајао 1
  • одвајаше 1
  • одвалио 1
  • одведе 2
  • одведоше 1
  • одвели 1
  • Одвео 1
  • одвео 3
  • одвести 1
  • одви 2
  • одвикава 1
  • одвикавају 1
  • одвикла 1
  • одвикнути 1
  • одвише 5
  • одводио 1
  • одвоје 2
  • одвојена 1
  • одвојено 1
  • одвоји 2
  • одвојила 1
  • одвојили 1
  • одвојило 1
  • одвојимо 1
  • одвојио 3
  • одвојити 3
  • одвојте 1
  • одвратности 1
  • одвуку 1
  • одвуче 1
  • одгајивању 1
  • одгајили 1
  • одгајимо 1
  • одговара 1
  • одговарају 2
  • одговарале 1
  • одговарали 1
  • одговарању 1
  • одговарао 4
  • одговарате 1
  • одговарати 2
  • одговараху 1
  • одговор 4
  • одговора 1
  • одговоре 3
  • одговори 83
  • одговорила 2
  • одговорима 2
  • одговорио 4
  • одговорити 2
  • одговорише 8
  • одговором 1
  • Оде 2
  • оде 36
  • одева 1
  • одевању 1
  • одевену 1
  • одежду 1
  • одела 5
  • одели 1
  • Одело 1
  • одело 10
  • оделом 2
  • оделу 3
  • одељали 1
  • одељења 11
  • одељење 7
  • одељењима 2
  • одем 3
  • одемо 1
  • одете 1
  • одећа 1
  • одзвонило 1
  • одигне 1
  • одигнуте 1
  • одиграла 1
  • одјекивала 2
  • одјекну 1
  • Одјекнуо 1
  • одјутрило 1
  • Одкуд 1
  • ОДЛАЗАК 1
  • Одлазак 2
  • одлазе 1
  • одлазиле 1
  • одлазили 1
  • одлазио 2
  • одлете 1
  • одлети 1
  • одломи 1
  • Одломите 2
  • одлуку 1
  • одлуче 2
  • одлучи 4
  • одлучили 1
  • одлучио 1
  • одлучити 1
  • одлучније 1
  • одлучно 9
  • одлучност 1
  • одљуд 1
  • одљуте 1
  • одљутите 1
  • Одма 1
  • одмагати 1
  • одмажемо 1
  • одмакли 1
  • одмарају 1
  • одмарати 1
  • Одмах 14
  • одмах 78
  • одмекне 1
  • одмењују 1
  • одмерен 1
  • одмерена 1
  • одмерено 1
  • одмицао 1
  • одмор 13
  • одмора 25
  • одморе 4
  • одмори 7
  • одморила 1
  • одморили 2
  • одморио 1
  • одморите 11
  • одморише 1
  • одмору 1
  • однегована 1
  • однеговане 1
  • однели 2
  • однео 3
  • однесе 4
  • однесемо 1
  • однесоше 1
  • однеше 1
  • односе 2
  • односили 1
  • односима 1
  • одношаје 1
  • одношаји 1
  • одношајима 2
  • одношена 1
  • одобре 3
  • одобрена 1
  • одобрења 1
  • одобрење 1
  • одобри 12
  • одобрило 1
  • одобрио 2
  • одобрит 1
  • одовуда 1
  • одомаћи 2
  • одомаћивала 1
  • одомаћивати 1
  • Одоше 1
  • одоше 5
  • одрасла 1
  • одрасле 14
  • Одрасли 1
  • одрасли 9
  • одраслије 1
  • одраслији 1
  • одраслијих 2
  • одраслију 1
  • одраслим 4
  • одраслима 3
  • одраслих 2
  • одрастао 3
  • одрасте 1
  • одреди 2
  • одредила 1
  • одредили 2
  • одредимо 2
  • одредио 4
  • одређен 2
  • одређена 1
  • одређени 3
  • одређује 1
  • одреши 1
  • одржава 6
  • одржавају 1
  • одржавале 1
  • одржавао 2
  • одржали 2
  • одржан 1
  • одржању 2
  • одржао 2
  • одржати 2
  • одржи 4
  • одсекао 2
  • одсекли 1
  • одсећи 1
  • одсече 13
  • одсечене 2
  • одскочи 1
  • одскочило 1
  • одскочио 2
  • одслужио 1
  • одступала 1
  • оду 6
  • одувати 1
  • одужи 1
  • одужио 3
  • одужује 1
  • одузимати 1
  • одушевљење 1
  • одушевљењем 1
  • одшетао 1
  • ожали 1
  • ожалости 1
  • Ожежи 1
  • оженим 3
  • оженио 1
  • оженићу 1
  • ожењена 1
  • оживело 1
  • оживети 1
  • оживеше 1
  • оживи 1
  • оживљава 1
  • оживљује 1
  • озбиљан 2
  • озбиљна 2
  • озбиљним 1
  • озбиљно 12
  • озбиљнога 1
  • озго 10
  • оздо 4
  • оздрави 1
  • Оздравило 1
  • озебао 1
  • озебете 1
  • озебу 1
  • озелени 1
  • озида 3
  • озидају 2
  • озидамо 1
  • озидане 1
  • озидао 4
  • озноје 1
  • ојача 1
  • ојачавала 1
  • ојачај 1
  • ојачао 1
  • ојевтиним 1
  • оједе 1
  • ока 30
  • окади 1
  • окажете 1
  • окарактерисати 1
  • оквасе 1
  • оквасили 1
  • оквасите 1
  • оке 2
  • окивача 1
  • оклагија 1
  • оклевати 1
  • око 129
  • Око 8
  • окова 1
  • окована 1
  • околине 1
  • околини 17
  • околином 1
  • околину 8
  • околишења 1
  • Околна 1
  • околна 6
  • околни 2
  • околним 6
  • околних 5
  • оком 1
  • окопа 1
  • окопавање 1
  • окопају 1
  • окопни 1
  • окр 1
  • окрене 3
  • окренем 1
  • окренете 4
  • окренеш 1
  • Окрените 18
  • окрените 6
  • окрену 10
  • окренули 3
  • окренуо 2
  • окренут 2
  • окренута 2
  • окренути 1
  • окренуто 1
  • окрепи 1
  • окрепљења 1
  • окретали 1
  • окретање 2
  • окретању 1
  • Окреће 1
  • окреће 4
  • окрече 1
  • окречен 1
  • окречена 3
  • окречене 2
  • окречену 1
  • окречили 1
  • окречио 3
  • окречити 1
  • окречиш 2
  • окривљивала 1
  • округа 3
  • округле 3
  • округлину 1
  • округло 2
  • округлога 1
  • округом 1
  • округу 6
  • окружна 1
  • окружни 2
  • окружним 1
  • окружног 2
  • окружном 3
  • окрузи 1
  • октобарски 1
  • Октобру 1
  • окује 2
  • окупај 1
  • окупала 1
  • окупаше 1
  • окупила 1
  • окупу 3
  • окући 1
  • окућим 1
  • окућио 1
  • окућиш 1
  • окућиште 3
  • олакшавале 1
  • олакшавао 1
  • олепе 1
  • олепиш 1
  • олепљене 1
  • олепљени 1
  • олово 1
  • омању 1
  • омаушке 1
  • омете 1
  • омеће 2
  • омладина 1
  • омладине 4
  • омладину 3
  • омлитаве 1
  • омогућио 1
  • омотане 1
  • омркнете 1
  • омрсе 2
  • омрси 1
  • он 465
  • Он 70
  • она 204
  • Она 33
  • оназађене 1
  • Онај 2
  • онај 44
  • онака 3
  • онакав 2
  • онакарађеношћу 1
  • онакарађује 1
  • онаква 1
  • онакве 1
  • онаки 1
  • Онако 1
  • онако 64
  • онаком 1
  • онаку 1
  • онамо 8
  • онано 1
  • Онда 158
  • онда 281
  • Онде 2
  • онде 5
  • Оне 12
  • оне 135
  • они 255
  • Они 33
  • оним 19
  • онима 20
  • оних 32
  • Оно 17
  • оно 261
  • онога 54
  • оној 14
  • онолика 1
  • онолико 15
  • оноликој 1
  • оном 6
  • Ономад 1
  • ономад 5
  • ономадашње 1
  • ономадашњи 1
  • ономе 30
  • Ону 2
  • ону 41
  • оп 1
  • опадне 1
  • опажа 1
  • опажала 1
  • опажале 1
  • опажали 1
  • опажало 1
  • опажати 1
  • опази 2
  • опазила 2
  • опазило 1
  • Опазио 1
  • опазио 7
  • опали 1
  • опало 1
  • опанке 2
  • опанци 1
  • опанцима 2
  • опарен 1
  • опасан 2
  • опасаче 1
  • опасност 2
  • опасности 4
  • опевају 1
  • опекао 1
  • опело 1
  • опере 2
  • оперете 1
  • Опет 12
  • опет 268
  • опеченом 1
  • опијала 1
  • опије 2
  • описали 1
  • описати 1
  • описивати 1
  • опкопом 1
  • оплеви 1
  • оплемењава 1
  • оплемењени 1
  • опозива 1
  • опозиција 1
  • Опозиција 1
  • опозиције 1
  • опозицију 2
  • опозиционар 1
  • опозиционаре 2
  • опоје 2
  • опомене 1
  • опоменут 1
  • опомињала 1
  • опомиње 1
  • опорекне 1
  • опорости 1
  • опочео 1
  • оправдава 1
  • оправдање 1
  • оправе 1
  • Оправке 1
  • оправку 1
  • оправља 3
  • оправљени 1
  • оправно 1
  • опрала 1
  • опрана 1
  • опране 1
  • опрано 2
  • определио 1
  • опредељења 1
  • опрема 1
  • опремио 2
  • опремом 1
  • опрему 1
  • опробани 1
  • опросте 1
  • опрости 3
  • Опростио 1
  • опростите 1
  • Опростите 1
  • опружи 7
  • опружио 1
  • Опружите 1
  • оптерећујући 1
  • опуте 1
  • опширнији 1
  • опширно 1
  • Општа 1
  • општа 5
  • опште 10
  • општем 1
  • општи 1
  • општим 1
  • општина 2
  • општине 2
  • општини 5
  • општинска 1
  • општинске 6
  • општински 6
  • општинским 1
  • општинских 1
  • општинско 3
  • општинског 1
  • општинскога 3
  • општинском 1
  • општинску 2
  • општину 2
  • општој 1
  • општу 2
  • ораја 1
  • орање 1
  • орао 1
  • ораси 2
  • орах 1
  • ораха 2
  • орашчића 1
  • органи 1
  • организам 1
  • организама 1
  • Организми 1
  • организује 1
  • органско 1
  • оре 1
  • оремо 1
  • оригиналан 1
  • оригиналној 1
  • орман 1
  • ормане 1
  • орману 2
  • оро 3
  • ору 3
  • оружје 2
  • ос 5
  • оса 2
  • осакатио 1
  • осам 15
  • осамдесет 5
  • осаму 1
  • осваја 3
  • освајала 1
  • освајало 1
  • осванеш 1
  • Осванула 1
  • освануо 2
  • Освануо 4
  • освеже 1
  • освежен 1
  • освежења 1
  • освестио 1
  • освети 3
  • осветлао 2
  • осветљавало 1
  • осветљење 1
  • осветљује 1
  • освећена 2
  • освећење 1
  • Освећење 1
  • освећује 1
  • освећујемо 1
  • освитао 1
  • Освитао 3
  • Освиће 5
  • освојењу 1
  • освоји 1
  • освојили 1
  • оседлан 1
  • осети 3
  • осетила 3
  • осетили 3
  • осетимо 1
  • осетио 7
  • осетити 1
  • Осетљивом 1
  • осећа 5
  • осећајна 1
  • осећају 2
  • осећала 1
  • Осећала 1
  • осећале 1
  • Осећали 1
  • осећали 6
  • осећања 10
  • осећање 2
  • осећањем 1
  • осећањима 1
  • осећао 3
  • осигурана 1
  • осипа 2
  • осиромашио 1
  • осиротели 1
  • осица 1
  • ослободе 1
  • ослободи 4
  • ослободили 2
  • ослободимо 1
  • ослободио 1
  • ослободише 1
  • ослобођавање 1
  • ослобођена 1
  • ослобођења 1
  • ослобођење 4
  • ослобођењу 1
  • ОСМА 1
  • осмејак 1
  • осмејком 3
  • осми 2
  • осмица 2
  • Осмо 2
  • осмом 2
  • осморицу 1
  • оснива 1
  • основа 6
  • основати 1
  • основе 2
  • основи 2
  • основицу 1
  • основна 1
  • Основна 2
  • основне 5
  • ОСНОВНОЈ 1
  • основној 2
  • основну 5
  • основу 1
  • особина 2
  • особинама 2
  • особине 1
  • особином 1
  • особите 1
  • особити 1
  • особито 51
  • Особито 8
  • особитом 1
  • особиту 1
  • осовине 1
  • осовину 3
  • осојним 1
  • оспособимо 1
  • оспособљени 1
  • осрамоти 1
  • оста 10
  • остава 2
  • оставе 16
  • остави 16
  • оставивши 2
  • оставили 2
  • оставим 2
  • оставимо 2
  • оставио 5
  • Оставите 12
  • оставите 13
  • оставити 6
  • Оставићемо 1
  • оставиш 1
  • оставише 4
  • оставља 3
  • остављају 3
  • остављала 1
  • остављали 1
  • остављам 1
  • остављамо 1
  • остављао 1
  • остављати 3
  • остављен 1
  • оставу 6
  • Остаде 1
  • остаде 2
  • остајало 1
  • остајао 1
  • Остаје 1
  • остаје 9
  • остају 8
  • Остала 1
  • остала 9
  • остале 2
  • остали 12
  • осталим 5
  • осталима 2
  • осталих 5
  • остало 32
  • Остало 5
  • осталом 2
  • остане 30
  • останем 2
  • останемо 2
  • останете 1
  • останеш 2
  • останка 1
  • остану 15
  • остао 13
  • Остао 2
  • остаросватио 1
  • Остатак 1
  • остатак 3
  • остатака 1
  • остати 6
  • остатке 1
  • остаће 5
  • остах 1
  • остаци 1
  • остацима 1
  • осташе 6
  • остварене 1
  • остварује 1
  • осу 1
  • осуши 2
  • осушила 1
  • отава 1
  • отац 30
  • Отац 4
  • отаџбина 1
  • Отаџбине 1
  • отаџбине 3
  • отаџбини 2
  • Отаџбини 2
  • отаџбину 1
  • Отаџбину 5
  • отвара 11
  • отварају 2
  • отварани 2
  • отварао 1
  • отварати 1
  • отвесну 1
  • отвора 1
  • отворе 5
  • отворен 2
  • отворена 6
  • отворене 4
  • отвореним 1
  • отворено 10
  • отвори 9
  • отворили 1
  • отворило 2
  • отворио 3
  • отворите 4
  • Отворите 9
  • отворити 1
  • оте 4
  • отеже 1
  • отела 1
  • отелила 1
  • отео 1
  • отерани 1
  • отесана 1
  • отето 1
  • отеше 1
  • отидне 1
  • отиднем 1
  • отимале 1
  • отимао 1
  • отић 1
  • отићи 7
  • отицала 1
  • отиче 1
  • Отишао 1
  • отишао 31
  • отишла 4
  • отишле 1
  • Отишли 2
  • отишли 5
  • отишло 1
  • откако 1
  • Откините 3
  • отклања 1
  • отклањају 2
  • отклањања 1
  • отклоњене 1
  • откопа 2
  • откопава 1
  • открило 1
  • Откуд 1
  • откуд 7
  • откуда 10
  • откупимо 1
  • отме 1
  • отопи 1
  • отпева 1
  • отплаћивати 3
  • отплаћује 1
  • отпора 1
  • отпоче 7
  • отпочела 1
  • отпочео 4
  • отпочети 1
  • отпочеше 1
  • отпочинуо 1
  • отпочињаћете 1
  • отпочиње 1
  • Отпочиње 1
  • отпочињемо 2
  • отпочињете 1
  • отпочне 6
  • отпочнемо 1
  • отпочну 8
  • отпутовала 1
  • отпуштено 1
  • отребе 1
  • отребише 1
  • отрова 1
  • отрован 1
  • отрча 1
  • отуд 2
  • отуда 14
  • Отуда 9
  • отхране 1
  • оћуте 1
  • оћуткују 1
  • оћушкам 1
  • официр 2
  • официри 2
  • ох 3
  • Охо 2
  • оца 15
  • оцеви 1
  • оцевима 1
  • оцем 8
  • оценама 1
  • оцену 1
  • оцу 9
  • очајању 1
  • очаран 1
  • очвршћавањем 1
  • очева 1
  • очевидно 2
  • очекивала 1
  • очекивали 4
  • очекивао 2
  • очекивати 1
  • очекује 1
  • очекују 1
  • оченаш 1
  • очешљан 1
  • очешљана 1
  • очешљани 1
  • очешљано 1
  • Очи 1
  • очи 41
  • очигледним 1
  • очигледних 1
  • очигледно 9
  • очигледност 4
  • очију 16
  • очима 9
  • очисте 2
  • очисти 2
  • очистите 1
  • очишћена 1
  • очувају 1
  • очувале 1
  • очувао 2
  • очувате 1
  • очувати 1
  • оџа 1
  • оџаклије 1
  • оџаклији 2
  • ошишају 1
  • ошишани 1
  • ошриц 1
  • оштре 1
  • оштрији 1
  • оштро 3
  • п 19
  • Па 78
  • па 786
  • павиљони 1
  • павита 1
  • павите 1
  • Павле 3
  • пад 2
  • пада 8
  • падају 1
  • падале 1
  • падали 2
  • Падало 1
  • падало 2
  • падати 1
  • паде 4
  • падне 4
  • падну 4
  • падоше 1
  • пажљиво 7
  • пажња 4
  • пажње 3
  • пажњи 1
  • пажњом 2
  • пажњу 15
  • пазе 4
  • пазећи 1
  • пази 4
  • пазила 2
  • пазили 6
  • пазим 1
  • пазимо 1
  • Пазимо 1
  • пазио 13
  • Пазите 23
  • пазите 39
  • пазити 1
  • пајантама 1
  • пак 6
  • пакао 3
  • паклу 1
  • паковано 1
  • пакосних 1
  • пакост 1
  • пала 1
  • паланка 1
  • палате 1
  • Палати 1
  • палату 2
  • палац 1
  • пале 2
  • палилулци 1
  • Пало 1
  • пало 4
  • памет 4
  • паметан 6
  • памети 15
  • паметна 5
  • паметне 3
  • паметни 3
  • паметнија 2
  • паметније 1
  • паметнији 6
  • паметним 2
  • паметних 2
  • паметно 5
  • паметнога 3
  • паметну 1
  • памте 2
  • памти 3
  • памтивека 1
  • памтила 1
  • памтили 1
  • памћење 1
  • памук 1
  • памуклију 1
  • памучних 1
  • Пандур 1
  • пандур 4
  • пандура 4
  • пандуру 1
  • пансионату 1
  • панталоне 1
  • Пантелеја 1
  • пањ 1
  • пао 6
  • паоца 1
  • паоцима 1
  • паприке 1
  • паприче 1
  • пара 12
  • параде 1
  • параду 1
  • паралелно 1
  • парама 1
  • Параскево 1
  • паре 7
  • парк 2
  • парковима 1
  • парне 1
  • парница 1
  • парничари 1
  • парохија 1
  • парохијане 1
  • партизани 1
  • партија 2
  • партијама 1
  • партије 2
  • партију 6
  • партиске 2
  • партиски 2
  • партиског 1
  • пару 2
  • парцелама 1
  • парцеле 2
  • парче 13
  • парчету 1
  • пас 6
  • пасати 1
  • пасе 1
  • пасмине 1
  • пасторка 2
  • пастрме 4
  • пастрмка 1
  • Пастрмка 1
  • пастрмом 2
  • пастрму 1
  • пасуљ 1
  • пасуља 5
  • пати 4
  • патос 3
  • патосана 1
  • патосао 1
  • патоше 1
  • патријархално 1
  • патрона 1
  • паузама 1
  • паузе 2
  • паучина 1
  • паучљиве 1
  • пачивало 1
  • паше 2
  • пе 2
  • пева 4
  • певају 10
  • певала 1
  • Певали 1
  • певали 3
  • певам 1
  • певана 1
  • певану 1
  • Певања 1
  • певање 4
  • певању 1
  • Певању 1
  • певао 1
  • певача 1
  • певца 1
  • Педагогију 1
  • педагошке 1
  • педагошких 1
  • педесет 6
  • педесеторо 1
  • педесету 1
  • пекла 2
  • пекмез 1
  • пекмеза 2
  • пеку 2
  • пелена 3
  • пелене 2
  • Пена 1
  • пенсионовано 1
  • пење 2
  • пењу 1
  • пео 1
  • пепела 1
  • пепељаве 1
  • пепео 2
  • пера 16
  • пере 7
  • периферије 1
  • Перо 1
  • перо 18
  • пером 5
  • перу 4
  • песак 19
  • песама 3
  • песка 21
  • песком 6
  • пескуше 1
  • Песма 1
  • песма 7
  • песмама 2
  • песмарице 2
  • песме 13
  • песми 3
  • песму 12
  • песнички 1
  • Песталоције 2
  • Пет 1
  • пет 31
  • пета 1
  • Пета 1
  • ПЕТА 1
  • Петак 2
  • Петар 1
  • пете 1
  • Пети 1
  • пети 3
  • петина 1
  • петица 1
  • Петка 1
  • петљамо 1
  • петнаест 1
  • ПЕТНАЕСТА 1
  • пето 3
  • Пето 5
  • петом 2
  • петорицу 2
  • Петре 1
  • Петрија 1
  • Петров 9
  • Петрова 3
  • пету 2
  • Пећ 1
  • пећ 7
  • пећи 10
  • печат 1
  • печатају 2
  • печатана 6
  • печатано 29
  • печатао 1
  • печатати 1
  • печате 1
  • пече 4
  • печемо 1
  • печене 1
  • печеницу 2
  • печено 1
  • печенога 1
  • печену 2
  • печење 2
  • печењу 1
  • печеш 1
  • печи 1
  • печурка 1
  • пешице 2
  • пешке 3
  • пешкир 1
  • пешкиру 1
  • пи 1
  • Пијане 1
  • пијаних 1
  • пијацама 3
  • пијаце 1
  • пијаци 1
  • пијацу 2
  • пије 16
  • Пијем 1
  • Пијемо 1
  • пијемо 3
  • пијете 1
  • пијеш 1
  • пију 16
  • пијучући 1
  • пиле 3
  • пилета 1
  • пилећу 1
  • пили 2
  • пилића 1
  • пилићи 1
  • пиљила 1
  • пио 2
  • пионирима 1
  • пипну 1
  • пирамиде 1
  • Пирота 1
  • писала 3
  • писале 1
  • писали 24
  • писало 1
  • писаљака 1
  • писаљка 2
  • писаљкама 1
  • писаљке 2
  • писаљком 6
  • писаљку 5
  • писана 5
  • писане 1
  • Писано 1
  • писано 22
  • писанога 2
  • писања 2
  • писање 16
  • писањем 2
  • писању 4
  • писао 7
  • писар 2
  • писара 2
  • писари 1
  • писати 1
  • писаће 1
  • писаћег 1
  • Писаћете 1
  • Писац 1
  • ПИСАЦ 1
  • писма 5
  • писмен 6
  • писмена 4
  • писмене 1
  • писмени 8
  • писменији 1
  • писменијима 1
  • писмених 4
  • писмено 6
  • писменог 1
  • писменога 1
  • писменоме 1
  • писменост 1
  • писмености 3
  • писменошћу 2
  • писмену 1
  • писми 1
  • писмо 8
  • писмом 1
  • писму 6
  • пита 21
  • питај 1
  • Питајте 1
  • питајте 2
  • питају 4
  • питајући 2
  • питала 4
  • питале 1
  • питали 7
  • питало 2
  • питам 2
  • питања 9
  • питање 18
  • питањима 3
  • питао 16
  • питате 3
  • питати 5
  • питаш 1
  • питома 1
  • питоме 2
  • питомијег 1
  • питомији 1
  • питомијим 1
  • питомина 1
  • питомица 1
  • питомо 1
  • питомци 1
  • пића 3
  • пиће 11
  • пићем 1
  • пићу 1
  • пише 49
  • Пише 7
  • пишем 5
  • пишемо 10
  • пишете 23
  • пишите 4
  • Пишите 8
  • пиштоља 4
  • Пишу 3
  • пишу 32
  • пишући 1
  • Пјеније 2
  • пјеније 4
  • плава 1
  • плаве 1
  • плавуша 1
  • плавуши 1
  • плајвазом 1
  • плајвазу 1
  • плакало 2
  • плакао 1
  • плам 1
  • пламен 3
  • План 2
  • план 20
  • плана 2
  • Планина 1
  • планина 2
  • планинама 1
  • планине 2
  • планини 3
  • Планиница 1
  • Планинице 1
  • Планиници 2
  • планину 1
  • планове 2
  • планови 2
  • планом 4
  • плану 6
  • планути 1
  • плата 1
  • плате 5
  • плати 5
  • платили 1
  • платимо 2
  • платити 2
  • Платићете 1
  • платна 3
  • платно 5
  • платну 1
  • плату 3
  • плаћа 2
  • плаћају 1
  • плаћала 1
  • плаћали 1
  • плаћано 2
  • плаћао 1
  • плаћате 1
  • плаћати 2
  • плафон 2
  • плафона 1
  • плафоне 2
  • плафоном 1
  • плац 2
  • плацем 1
  • плач 2
  • плача 3
  • плаче 4
  • плачући 1
  • плаши 1
  • Плаши 2
  • плеве 1
  • плевити 1
  • плевом 1
  • плели 1
  • племенитој 1
  • плетаре 1
  • плетарства 2
  • плетарство 4
  • плетарству 1
  • плете 3
  • плетење 1
  • плетењу 2
  • плету 6
  • плехана 2
  • плеханом 1
  • плехану 1
  • плива 2
  • пливајући 1
  • пливалиште 1
  • пливање 2
  • пливању 1
  • плитке 1
  • плитко 3
  • плодан 1
  • плот 3
  • плота 5
  • плотом 2
  • плоча 1
  • плочаст 1
  • плочу 1
  • плуг 2
  • плуга 1
  • плугове 1
  • пљоску 1
  • пљувале 1
  • пљусак 2
  • пљуску 1
  • По 31
  • по 554
  • поасила 1
  • побаца 1
  • побацаше 1
  • побегао 1
  • побегне 3
  • Победа 1
  • победила 1
  • победилац 1
  • победио 2
  • победити 1
  • побеђује 1
  • побележи 2
  • побележио 3
  • поби 2
  • побијају 1
  • побије 1
  • побију 1
  • побили 1
  • побожан 1
  • побожни 1
  • побожно 2
  • побожност 4
  • побожну 1
  • побоја 2
  • побојали 1
  • побојао 2
  • побојати 1
  • побоје 1
  • побоји 1
  • поборавио 1
  • побратима 1
  • побрже 1
  • побринемо 1
  • побудио 1
  • побусаној 1
  • повади 1
  • повадили 1
  • поварошено 1
  • поварошио 1
  • поведе 4
  • поведоше 1
  • повежу 1
  • повезано 1
  • повезану 1
  • повезују 1
  • повели 1
  • повео 1
  • поверени 1
  • повереног 2
  • поверење 2
  • поверила 1
  • поверљиво 1
  • повећа 1
  • повећавала 1
  • повећавали 1
  • повећавало 1
  • повећавао 1
  • повећамо 1
  • повећега 1
  • повећи 2
  • повечерају 1
  • повечераше 1
  • повешане 1
  • повијању 1
  • повикаше 5
  • повири 1
  • повише 2
  • повлачили 1
  • повод 1
  • повода 1
  • повољне 1
  • поворка 2
  • Повратак 1
  • поврати 2
  • повратка 2
  • повратку 1
  • повраћала 1
  • повраћати 1
  • повредили 1
  • повртњак 1
  • поврћа 4
  • поврће 3
  • поврћем 1
  • поврћу 1
  • површина 1
  • површини 2
  • површину 6
  • повторавају 1
  • повукао 1
  • повукли 1
  • повукоше 1
  • повуче 2
  • повучено 1
  • погађа 2
  • погађају 2
  • погађала 1
  • погађали 1
  • погађамо 3
  • погађате 3
  • погађати 1
  • погажен 1
  • погаче 1
  • погачом 1
  • погачу 4
  • погинули 1
  • погинуо 6
  • поглед 5
  • Погледа 1
  • погледа 20
  • Погледајте 29
  • погледајте 3
  • погледају 5
  • погледала 1
  • погледам 1
  • погледао 1
  • погледати 2
  • Погледаше 1
  • погледаше 4
  • погледи 3
  • погледивале 1
  • погледивао 1
  • погледују 2
  • погодба 1
  • погодби 1
  • погодбом 1
  • погоде 2
  • погоди 4
  • погодили 1
  • погодио 1
  • Погодите 1
  • погодите 4
  • погодити 2
  • погодићете 1
  • погодише 1
  • погодна 1
  • погођени 1
  • погоре 1
  • пограничне 1
  • погреше 1
  • погреши 2
  • погрешили 1
  • погрешило 1
  • погрешио 1
  • погрешити 1
  • погрешку 1
  • погрешно 4
  • погрешном 1
  • погубите 1
  • погушили 1
  • Под 1
  • под 53
  • Пода 1
  • пода 2
  • подбуни 1
  • подвикну 1
  • подвоза 2
  • подвојени 1
  • подвукао 1
  • подвучено 2
  • подглавник 1
  • подглавницима 1
  • Подгорине 1
  • подела 2
  • поделе 4
  • подели 1
  • поделили 1
  • поделимо 9
  • поделите 1
  • Поделите 2
  • поделиће 1
  • поделу 1
  • подеси 1
  • подесим 1
  • подешавао 1
  • подземне 1
  • подзидани 1
  • подивљава 1
  • подивљала 1
  • Подигао 2
  • подигао 4
  • подигли 7
  • подигло 1
  • подигне 8
  • подигнемо 3
  • подигнете 1
  • Подигните 2
  • подигните 3
  • подигну 2
  • подигнута 2
  • подигнуте 3
  • подигнуто 1
  • подигоше 1
  • подиже 10
  • подижем 1
  • подижемо 3
  • подижете 1
  • подижу 5
  • подижући 3
  • подизала 1
  • подизали 1
  • подизало 1
  • подизања 2
  • подизање 1
  • подизању 3
  • подизао 1
  • подизати 1
  • подићи 2
  • подједнако 5
  • подједнаком 1
  • подложеном 1
  • подложи 1
  • подметао 1
  • подметну 1
  • подмиривати 1
  • подмладак 2
  • подмлађене 1
  • подмлатка 2
  • подмлатку 1
  • Подне 2
  • подне 20
  • поднели 1
  • поднео 2
  • поднесе 1
  • поднесете 1
  • поднећу 1
  • подножју 2
  • подноси 1
  • подобност 1
  • подоји 1
  • подом 2
  • подрум 4
  • подруме 1
  • подрумом 1
  • подруму 1
  • подсећа 2
  • подсећала 1
  • подсећали 1
  • подсећао 1
  • подсмевају 1
  • подуже 2
  • подужег 1
  • подузимала 1
  • подупирачем 1
  • подуприте 1
  • подупрт 1
  • подухвати 1
  • пође 15
  • Пође 2
  • пођем 2
  • пођемо 3
  • пођете 4
  • пођеш 1
  • Пођите 1
  • пођите 3
  • Пођоше 1
  • пођоше 7
  • пођу 12
  • поезије 2
  • пожали 2
  • пожалио 2
  • пожалити 1
  • пожара 1
  • пожеле 1
  • пожелело 1
  • Пожелео 1
  • пожелео 7
  • пожелети 1
  • поженили 1
  • поженити 1
  • пожео 1
  • поживи 6
  • поживите 1
  • пожњу 1
  • позабави 1
  • позајмили 2
  • позајмити 1
  • позајмицу 1
  • позва 6
  • позвала 1
  • позван 1
  • позвани 1
  • позваних 1
  • позвао 4
  • позваше 2
  • позгоднацна 1
  • поздраве 2
  • поздрави 8
  • поздравила 2
  • поздравио 1
  • поздравите 1
  • поздравље 1
  • позив 10
  • позива 5
  • позивају 1
  • позивала 2
  • позивани 1
  • позивао 1
  • позиве 1
  • позиву 3
  • позна 3
  • познавалац 1
  • познавали 2
  • познавања 2
  • познавање 5
  • познавању 1
  • Познавању 2
  • познавао 2
  • познаде 1
  • познаје 9
  • Познајем 1
  • познајем 3
  • познајемо 1
  • Познајете 2
  • познајете 7
  • познајеш 1
  • познају 5
  • познајући 1
  • познала 1
  • познале 1
  • познали 1
  • познаника 3
  • познанике 1
  • познаница 1
  • познаницима 1
  • познанство 1
  • познао 3
  • позната 2
  • познате 5
  • познати 5
  • познатим 1
  • познато 4
  • познатога 1
  • познаћете 1
  • Познаћете 2
  • позове 8
  • позову 1
  • позоришта 1
  • поигра 1
  • поискати 1
  • поиштете 1
  • појава 1
  • појаве 6
  • појави 1
  • појавити 2
  • појала 1
  • Појам 1
  • појаса 2
  • појасом 2
  • појача 2
  • појачава 1
  • појачавао 1
  • појачан 1
  • поје 1
  • поједе 1
  • поједем 1
  • поједина 5
  • појединаца 2
  • поједине 8
  • појединим 5
  • појединих 5
  • појединости 1
  • појединце 2
  • поједу 1
  • појезије 1
  • појео 1
  • појест 1
  • поји 1
  • појма 3
  • појме 2
  • појми 1
  • појмова 3
  • појмове 1
  • појмови 1
  • појмовима 1
  • појурише 1
  • пок 1
  • покаже 11
  • покажем 9
  • покажемо 1
  • покажете 1
  • покажи 1
  • Покажите 4
  • покажу 1
  • Показа 1
  • показа 12
  • показавши 1
  • Показала 1
  • показала 3
  • показали 2
  • показало 1
  • показао 10
  • показати 3
  • показаше 2
  • Показивао 1
  • показивао 7
  • показивати 2
  • Показује 2
  • показује 6
  • показујемо 1
  • показују 1
  • покајала 1
  • покајао 1
  • покалемио 1
  • покалуђере 1
  • покалуђери 1
  • покалуђерио 1
  • Покаткад 1
  • покваре 2
  • поквари 5
  • покварили 1
  • покварило 1
  • покварио 3
  • покварити 2
  • покварих 1
  • покваси 1
  • покисла 1
  • покисне 1
  • покисну 1
  • покладе 1
  • поклањамо 1
  • поклон 7
  • поклона 1
  • поклони 2
  • поклоним 1
  • поклонимо 2
  • поклонио 3
  • поклонити 2
  • Покојни 1
  • покојника 2
  • покојнике 1
  • покоља 1
  • покорно 1
  • покорност 1
  • покошена 1
  • покрајини 1
  • покрет 2
  • покретању 1
  • покретима 1
  • покретљивости 1
  • покри 2
  • покрива 1
  • покривају 2
  • покривале 1
  • покривање 1
  • покривач 3
  • покривен 1
  • покривена 4
  • покривених 2
  • покривену 1
  • покрије 2
  • покријемо 1
  • покрију 3
  • покрило 1
  • покрио 2
  • покрити 1
  • покрише 1
  • покровац 1
  • покропи 3
  • покупи 1
  • покупила 1
  • покупити 1
  • покупише 1
  • покуповали 1
  • покуповао 2
  • покупује 1
  • покупују 1
  • покусају 1
  • покућанства 1
  • покућанство 2
  • покушавају 1
  • покушавао 1
  • Покушајте 1
  • покушали 1
  • покушамо 1
  • покушао 4
  • пола 16
  • Полагао 1
  • полагао 3
  • полаже 1
  • полаженик 1
  • Полаженик 1
  • полазак 1
  • Полазак 1
  • полазе 2
  • Полако 1
  • полако 45
  • поласка 1
  • поласку 2
  • поле 1
  • полегају 1
  • полегале 1
  • полепиш 1
  • полепшавала 1
  • полети 1
  • полива 1
  • поливање 1
  • полигоне 1
  • ПОЛИТИКА 1
  • политика 2
  • Политика 2
  • политике 3
  • политику 4
  • политици 2
  • политичари 1
  • политичка 3
  • политички 3
  • политичких 1
  • политичком 1
  • полицама 1
  • полицији 1
  • полициског 1
  • полови 1
  • половина 3
  • половине 3
  • половини 3
  • половином 2
  • половину 4
  • положај 1
  • положају 1
  • положе 1
  • положено 2
  • положи 1
  • положити 1
  • полошке 3
  • полуди 1
  • полукултурнога 1
  • Полуострва 1
  • полупани 1
  • полушвајцарске 1
  • поља 4
  • пољана 1
  • Пољаци 1
  • поље 10
  • пољопривреда 1
  • пољопривреде 2
  • пољопривреди 2
  • пољопривредне 4
  • пољопривредни 1
  • пољопривредник 1
  • пољопривредним 1
  • пољопривредних 7
  • Пољопривредног 1
  • Пољопривредном 1
  • пољопривредну 2
  • пољопривредом 1
  • пољопривреду 2
  • пољски 1
  • пољским 1
  • пољу 18
  • пољубе 2
  • пољуби 13
  • пољубим 1
  • пољубио 1
  • пољубите 3
  • помагали 2
  • помагало 1
  • помагао 3
  • помагати 5
  • помагаће 2
  • помагача 1
  • помагаче 1
  • помагачи 2
  • помаже 10
  • помажемо 1
  • помажу 6
  • помакао 1
  • помакне 1
  • помакну 1
  • помало 3
  • помаљати 1
  • помаче 1
  • помена 4
  • помене 2
  • поменем 1
  • помену 3
  • поменуо 1
  • помеша 1
  • Помешајте 1
  • помешана 1
  • помешаним 1
  • помилова 1
  • помилуј 9
  • помињали 1
  • помињао 2
  • помињати 3
  • помиње 3
  • помињемо 3
  • помињу 1
  • Помисао 2
  • помисао 4
  • помисле 2
  • помисли 18
  • помислили 1
  • помислим 1
  • помислио 1
  • помислити 1
  • помишљамо 1
  • помишљао 2
  • помишљати 1
  • помогао 2
  • помогли 1
  • помогло 2
  • помогне 9
  • помогнем 1
  • помогнемо 1
  • помогнете 2
  • помогну 1
  • помогоше 1
  • поможе 1
  • Помози 1
  • помози 23
  • помолимо 1
  • помоћ 5
  • помоћи 10
  • помоћнице 1
  • помоћницу 1
  • помоћу 6
  • помрачује 1
  • помрзнемо 1
  • помузла 1
  • помузу 1
  • помућивала 1
  • помучим 1
  • помучити 1
  • понављао 1
  • понајвише 2
  • понамештане 1
  • понашања 1
  • понашање 2
  • понашању 1
  • понашао 1
  • Понедеоник 1
  • Понедеоника 1
  • понека 1
  • понекога 1
  • понеком 1
  • понеле 1
  • понели 2
  • понео 3
  • понесе 2
  • понесете 1
  • Понесите 1
  • понесите 2
  • понестаје 1
  • понестати 1
  • понесу 5
  • понети 3
  • понеше 1
  • Понеше 1
  • понешто 1
  • Понизан 2
  • понизио 2
  • Понизни 1
  • понова 4
  • понове 1
  • понови 1
  • поновио 4
  • поновиће 1
  • поново 13
  • понос 7
  • поноса 1
  • поносе 4
  • поносећи 1
  • поноси 4
  • поносила 2
  • поносили 1
  • поносио 2
  • поносит 1
  • поносити 9
  • поносито 1
  • поносне 1
  • поносно 2
  • поносном 1
  • понуди 1
  • понудили 1
  • понудише 2
  • поњавама 1
  • поњавицу 1
  • поњаву 1
  • поњавчетом 1
  • поодрастао 1
  • пооре 2
  • поору 1
  • Поп 1
  • поп 18
  • попа 16
  • Попа 4
  • попадија 1
  • попала 1
  • попамте 1
  • попамтили 2
  • попамтите 1
  • попари 1
  • попасли 1
  • попашено 1
  • попе 1
  • попети 1
  • попи 1
  • попије 2
  • попијемо 1
  • попију 1
  • пописана 1
  • пописао 2
  • попит 3
  • поплава 1
  • поплаве 1
  • поплаши 1
  • поплет 1
  • попне 1
  • попо 1
  • попова 1
  • попове 2
  • попови 1
  • поповима 2
  • поподе 1
  • поподимо 1
  • попођена 2
  • попођене 3
  • попом 1
  • поправака 1
  • поправе 2
  • Поправи 1
  • поправи 7
  • поправила 1
  • поправили 1
  • поправим 1
  • поправимо 2
  • поправио 3
  • Поправите 1
  • поправите 2
  • поправити 4
  • поправише 1
  • Поправке 1
  • поправке 4
  • поправку 4
  • поправља 13
  • поправљајмо 1
  • поправљају 3
  • поправљали 1
  • поправљало 1
  • поправљам 2
  • поправљао 3
  • поправљати 4
  • поправци 4
  • попреко 2
  • попречан 1
  • попречке 1
  • Попречне 1
  • попречне 3
  • попречни 1
  • попречним 1
  • попречних 3
  • попримана 1
  • попрскала 1
  • попу 6
  • популарне 2
  • попуњена 1
  • попусти 3
  • попушта 1
  • попуштање 1
  • поравњивао 1
  • пораде 1
  • поради 2
  • порадили 1
  • порадим 1
  • порадимо 1
  • порадити 2
  • порадиш 1
  • поразговарала 1
  • поразговарао 1
  • поране 2
  • поранила 1
  • поранили 3
  • поранио 2
  • поранити 1
  • порасте 1
  • порастете 1
  • порасти 1
  • порастоше 1
  • поред 64
  • Поред 9
  • Поређајте 2
  • поређају 1
  • порез 5
  • пореметило 1
  • пореских 1
  • Поречја 2
  • Поречје 1
  • Поречју 3
  • поречкога 1
  • пород 3
  • порода 1
  • породиља 1
  • породиље 1
  • породио 1
  • породица 2
  • породице 5
  • породици 1
  • породицу 1
  • Породична 1
  • породични 1
  • породу 2
  • порођаја 1
  • порођајима 1
  • пороже 1
  • порта 1
  • Порта 1
  • порте 2
  • порти 2
  • порту 3
  • поруби 1
  • порубити 1
  • поруче 1
  • поручених 1
  • поручено 1
  • поручи 3
  • поручивали 1
  • поручивао 2
  • Поручио 2
  • поручио 3
  • поручише 2
  • поручује 1
  • порцулан 1
  • посади 4
  • посадила 1
  • посадили 1
  • посадимо 1
  • посадио 1
  • Посао 2
  • посао 58
  • посвадити 1
  • посве 1
  • посветио 4
  • посвећује 1
  • Посвећује 1
  • посвршавамо 1
  • посвршавао 1
  • посвршивани 1
  • посебице 2
  • поседају 3
  • поседала 2
  • поседали 3
  • поседало 1
  • Поседаше 2
  • поседаше 6
  • поседели 1
  • поседите 1
  • посејано 2
  • посејао 3
  • посеје 2
  • посеју 2
  • посеку 1
  • посече 1
  • посечете 1
  • посипа 1
  • посипала 1
  • посипали 1
  • поскидале 1
  • поскидаше 1
  • ПОСЛА 1
  • посла 20
  • послана 1
  • посланике 1
  • посланство 1
  • послао 1
  • ПОСЛЕ 1
  • после 221
  • После 34
  • последица 1
  • последицу 1
  • последника 1
  • последња 4
  • Последње 1
  • последње 8
  • последњега 2
  • последњем 2
  • последњи 1
  • последњу 3
  • посленика 1
  • послетку 12
  • послова 11
  • послове 18
  • послови 7
  • пословима 9
  • пословица 2
  • пословицу 1
  • послом 9
  • послу 18
  • послугу 2
  • послужавник 1
  • послужење 2
  • послужи 4
  • послуживање 2
  • послуживао 1
  • послужио 2
  • послужитељ 1
  • послужитеља 5
  • послужитељева 1
  • послужитељеву 1
  • послужише 1
  • послужује 1
  • послуша 4
  • послушала 1
  • послушали 2
  • послушаш 1
  • послушност 3
  • посматра 1
  • посматрају 1
  • посматрајући 1
  • посматрали 1
  • посматрање 1
  • посматрању 1
  • посматрао 3
  • посна 1
  • посни 1
  • посно 2
  • поспали 2
  • пост 1
  • поста 6
  • поставе 1
  • постави 7
  • поставили 1
  • Поставили 1
  • поставио 2
  • поставити 2
  • поставља 3
  • постављали 1
  • постављати 1
  • постављен 4
  • постављена 3
  • постављени 1
  • постављено 1
  • постављену 1
  • постављења 1
  • постављење 1
  • ПОСТАВЉЕЊЕ 1
  • постајали 1
  • постаје 1
  • постају 2
  • постала 4
  • постале 1
  • постали 1
  • постало 1
  • постаменту 1
  • постане 4
  • постанемо 1
  • постања 2
  • постању 1
  • постао 5
  • постара 1
  • постарало 1
  • постарао 2
  • постарате 1
  • постарати 4
  • постарији 1
  • постати 3
  • посташе 2
  • посте 5
  • постеља 2
  • постеље 6
  • постељи 3
  • постељицу 1
  • постељске 1
  • постељу 4
  • постигао 1
  • постигне 1
  • постигнемо 1
  • постидет 1
  • постидети 1
  • Постидни 1
  • постиже 2
  • постизао 1
  • постићи 3
  • постојало 1
  • постојао 1
  • постојеће 2
  • постојећем 1
  • постојећим 2
  • постоји 3
  • поступају 1
  • поступак 1
  • поступан 1
  • поступи 1
  • поступио 2
  • поступку 1
  • поступније 1
  • поступно 11
  • поступност 3
  • поступности 1
  • посу 2
  • Посуђе 1
  • посуђе 3
  • посумњаше 1
  • посут 1
  • посута 1
  • посути 1
  • посуту 1
  • посушили 1
  • потврди 7
  • потврдише 2
  • потврђујеш 1
  • потегли 1
  • потегне 1
  • потежу 1
  • потезу 1
  • потекоше 4
  • потеку 1
  • потискује 2
  • потицала 1
  • потицале 1
  • потке 1
  • потковице 1
  • поткрепе 1
  • поткрепимо 1
  • поткрепише 1
  • поток 3
  • потока 1
  • потомака 1
  • потомству 1
  • потоње 1
  • Потопа 1
  • потоци 3
  • потоцима 1
  • поточића 1
  • потписа 1
  • потписаноме 1
  • потписао 1
  • потписати 1
  • потписивао 1
  • Потписујем 1
  • потпишемо 1
  • Потпишите 1
  • потпишу 1
  • потпомагало 1
  • потпомагање 2
  • потпомагао 1
  • потпомаже 1
  • потпомажу 1
  • потпун 2
  • потпуним 1
  • потпуно 11
  • потпуну 1
  • потраже 3
  • потражи 1
  • потражим 1
  • потражио 5
  • потражити 1
  • потражићемо 1
  • потражише 2
  • потраја 2
  • потрајало 1
  • потрбушке 2
  • потреба 4
  • потребан 8
  • потребе 14
  • потреби 5
  • потребна 3
  • Потребне 1
  • потребне 2
  • потребнија 1
  • потребним 1
  • потребно 13
  • потребну 4
  • потребом 1
  • потребу 5
  • потроши 1
  • потрошили 1
  • потрошити 1
  • потруди 1
  • потрчао 1
  • потрчаше 1
  • потрче 3
  • потрчи 2
  • потукли 1
  • потуљени 1
  • потуре 1
  • потурчењак 1
  • потурчењака 1
  • потурчио 1
  • потуцају 1
  • поћ 2
  • поћи 3
  • поузданији 1
  • поузданих 1
  • поуздано 4
  • поуздања 1
  • поузимају 2
  • поуке 1
  • поуку 1
  • поучених 1
  • поучи 2
  • поучите 1
  • поучљива 1
  • поучне 1
  • поучних 1
  • поучно 2
  • похвале 1
  • похвали 6
  • похвалити 1
  • похитамо 1
  • похитао 1
  • похитати 2
  • похиташе 1
  • похладно 1
  • похода 1
  • походи 1
  • походилац 1
  • походио 1
  • походиоца 1
  • походиоци 1
  • поцепа 3
  • поцепају 1
  • поцепао 1
  • поцрни 1
  • почасти 1
  • Поче 2
  • поче 42
  • почек 1
  • Почела 1
  • почела 11
  • почеле 4
  • почели 24
  • почело 9
  • Почео 2
  • почео 32
  • почетак 10
  • Почетак 5
  • почетака 2
  • почети 7
  • почетка 13
  • почетке 1
  • почетком 2
  • почетку 28
  • почетник 2
  • почетници 1
  • почетницима 1
  • почето 1
  • Почеше 3
  • почеше 30
  • почини 1
  • почињала 1
  • почињало 2
  • почињао 2
  • почиње 5
  • почињемо 1
  • почињете 1
  • Почињете 1
  • почињу 5
  • почисти 1
  • почкодит 1
  • почкодни 5
  • почне 9
  • почнем 5
  • почнемо 5
  • Почните 3
  • почну 9
  • почуди 1
  • почудише 1
  • почупаше 1
  • пошао 3
  • Пошетала 3
  • пошла 5
  • пошле 1
  • пошли 6
  • пошло 2
  • пошље 4
  • пошта 1
  • поште 1
  • поштеде 1
  • поштедео 1
  • поштедимо 1
  • поштеђени 1
  • поштен 4
  • поштена 1
  • поштени 1
  • пошти 1
  • Пошто 12
  • пошто 22
  • поштовали 1
  • поштовани 1
  • поштованом 1
  • поштовања 2
  • поштовање 2
  • пошту 4
  • поштује 1
  • пошумило 1
  • прав 1
  • права 15
  • правац 2
  • правда 2
  • правде 2
  • правди 3
  • правду 3
  • праве 9
  • праведан 2
  • Прави 1
  • прави 22
  • правила 1
  • правилан 4
  • правили 3
  • правилима 2
  • правилне 2
  • правилни 1
  • правилније 2
  • правилним 2
  • правилно 10
  • правилнога 2
  • правилном 1
  • правилност 1
  • правилности 3
  • правилну 1
  • правило 2
  • правим 2
  • правио 2
  • Правите 2
  • правити 4
  • правих 2
  • правичан 1
  • Право 4
  • право 55
  • правога 1
  • правој 1
  • правом 3
  • православно 1
  • правоугаоника 1
  • праву 3
  • правца 1
  • правце 1
  • правци 1
  • правцима 1
  • правцу 1
  • праг 1
  • прага 2
  • прагове 3
  • прагови 1
  • прагу 1
  • празан 1
  • празна 2
  • празне 3
  • празни 1
  • празник 2
  • празника 2
  • празником 2
  • празнину 1
  • празних 2
  • празницима 4
  • празно 3
  • празноверан 1
  • празноверице 2
  • празнога 1
  • празној 1
  • празну 2
  • пракса 1
  • практичан 1
  • практичар 1
  • практички 2
  • практичнији 2
  • практично 2
  • практичној 1
  • практичност 1
  • практичну 2
  • прале 1
  • прали 1
  • прање 2
  • прао 1
  • прасе 3
  • прасета 1
  • прате 1
  • прати 4
  • пратила 1
  • пратиле 1
  • пратили 1
  • пратим 1
  • пратимо 1
  • пратио 5
  • пратња 1
  • пратњу 3
  • праћа 1
  • праћакати 1
  • праћамо 1
  • праунука 1
  • праунуци 1
  • прах 1
  • прашина 6
  • прашине 4
  • прашињава 1
  • прашљиве 1
  • Праштам 1
  • ПРВА 1
  • прва 15
  • Прва 4
  • прваке 1
  • Прве 1
  • ПРВЕ 1
  • прве 10
  • првенства 1
  • Први 11
  • ПРВИ 2
  • први 77
  • првим 5
  • првима 2
  • првих 8
  • Прво 20
  • прво 53
  • првобитно 2
  • првобитнога 1
  • првобитном 1
  • Првог 1
  • првог 8
  • првога 5
  • првој 1
  • првом 12
  • првосвештеник 1
  • прву 14
  • Пре 5
  • пре 98
  • пребије 1
  • пребију 1
  • пребирали 1
  • пребледела 1
  • пребојена 2
  • пребоно 1
  • пребројава 1
  • пребројавала 1
  • пребројавања 1
  • преброји 1
  • Пребројте 8
  • превалило 2
  • превари 1
  • преварио 2
  • превасходно 2
  • преведе 1
  • преведу 1
  • превелика 1
  • превео 2
  • преви 1
  • превикаше 4
  • превио 1
  • превните 1
  • превод 1
  • преводе 1
  • преврните 4
  • Преврните 7
  • преврну 1
  • преврнути 1
  • преврнутим 1
  • преврта 1
  • превртала 3
  • превртању 1
  • превртљив 1
  • преврће 1
  • Прегледа 1
  • прегледа 13
  • прегледају 2
  • Прегледајући 1
  • прегледали 1
  • прегледам 2
  • прегледао 2
  • прегледате 1
  • прегледати 2
  • прегли 1
  • прегнуће 1
  • прегоре 1
  • прегори 1
  • преградама 1
  • преграде 1
  • преграђен 1
  • Пред 5
  • пред 71
  • преда 1
  • предавања 3
  • предавање 2
  • предавању 1
  • предавао 5
  • предавати 1
  • предаде 4
  • предаду 1
  • предаје 3
  • предају 1
  • предали 1
  • предало 1
  • предамо 1
  • предано 2
  • преданом 1
  • преданости 1
  • предао 2
  • предваја 1
  • предвиђао 2
  • предлажу 1
  • предлог 9
  • предлогом 1
  • предложен 1
  • предложи 2
  • предложио 1
  • предложити 3
  • предложише 4
  • предмет 4
  • предмета 2
  • предмете 3
  • предмети 4
  • предметима 3
  • предмету 3
  • предњачили 1
  • предњачиш 1
  • предње 3
  • предњим 1
  • предомишљања 1
  • предрасуде 2
  • предрасудом 1
  • предрачан 1
  • предрачун 1
  • предрачуном 1
  • предругојачавати 1
  • председник 1
  • председницима 1
  • предсобља 1
  • Предсобље 1
  • предсобље 4
  • предсобљу 2
  • представа 1
  • представама 1
  • представе 1
  • представи 1
  • представили 1
  • Представили 1
  • представља 1
  • представљају 1
  • представљаше 1
  • представнике 1
  • представници 1
  • предстане 1
  • предугом 1
  • предузете 1
  • предузеће 1
  • предузећу 1
  • предузеше 1
  • пређа 1
  • пређашња 2
  • пређашње 1
  • пређашњи 3
  • пређашњих 1
  • пређе 3
  • Пређите 2
  • пређите 4
  • пређоше 1
  • пређу 1
  • преживела 1
  • прежу 1
  • президијално 1
  • Президијално 1
  • презиме 2
  • презимена 5
  • презименом 1
  • презрењем 1
  • презри 1
  • Прекид 1
  • прекида 3
  • прекидаш 1
  • прекиде 5
  • преким 1
  • прекину 2
  • прекинула 1
  • прекинуо 2
  • прекинуто 1
  • преклањске 1
  • преклињати 1
  • Преко 2
  • преко 70
  • прекопа 6
  • прекопавају 2
  • прекопавању 1
  • прекопавати 1
  • прекопају 2
  • прекопан 1
  • прекопане 1
  • прекопао 1
  • прекопати 1
  • прекорно 1
  • прекосутра 8
  • прекрасан 1
  • прекратио 1
  • прекратити 1
  • прекраћене 1
  • прекрсте 6
  • Прекрсти 1
  • прекрсти 11
  • прекрстили 2
  • прекрстимо 2
  • прекрстио 1
  • прекрстите 3
  • Прекрстите 4
  • прелазе 5
  • прелази 2
  • прелазио 3
  • прелазном 1
  • прелазу 1
  • прелепи 1
  • прелети 1
  • према 35
  • Према 4
  • премаука 1
  • премеравање 1
  • премерио 2
  • премести 1
  • преместио 2
  • преместите 1
  • преместићемо 1
  • преметање 1
  • премешта 5
  • премештај 8
  • премештаја 1
  • премештају 1
  • премештам 1
  • премештање 1
  • премештати 1
  • Премештен 1
  • премештен 3
  • премештена 1
  • премишља 1
  • Премишљајући 1
  • премишљали 1
  • премишљања 1
  • Премишљање 1
  • премишљао 4
  • премишљати 3
  • премишљаш 1
  • премного 1
  • пренаглим 1
  • пренагљивање 1
  • пренели 1
  • пренеразио 1
  • пренесе 2
  • пренесем 1
  • пренесени 1
  • пренети 1
  • пренеше 1
  • пренос 1
  • преносе 1
  • преноси 1
  • преносило 1
  • преноће 1
  • преноћио 1
  • преноћиште 3
  • преоблада 1
  • преоблађују 1
  • преображавали 1
  • преображај 1
  • преображају 1
  • Преображење 2
  • Преображењу 1
  • преобразила 2
  • преобукли 1
  • преобуку 2
  • преокрет 3
  • преоптерећивао 1
  • преоптерећују 1
  • преоравао 1
  • преостане 1
  • преотеше 1
  • препирка 1
  • преписивали 1
  • преписивао 1
  • преплетањем 2
  • препороди 2
  • препородимо 1
  • препоручи 2
  • препоручује 2
  • Преправили 1
  • преправка 1
  • преправку 2
  • преправљао 1
  • преправци 1
  • препукла 1
  • прерађује 2
  • преруше 1
  • пресаде 2
  • пресади 2
  • пресадили 1
  • пресађивале 1
  • пресађивање 1
  • пресађивао 1
  • пресађивати 1
  • пресађује 1
  • пресађују 3
  • пресаљају 1
  • пресахнулим 1
  • преседне 1
  • пресели 1
  • преселило 1
  • пресецају 1
  • пресече 2
  • прескакали 1
  • прескакању 1
  • прескакати 1
  • прескачу 1
  • прескоче 1
  • прескочи 3
  • прескочили 4
  • преслице 1
  • преслиша 2
  • преслишавање 1
  • преслишавао 1
  • преспавају 1
  • преспавали 1
  • пресрет 1
  • престављала 1
  • престајали 1
  • престаје 2
  • престају 2
  • престала 1
  • престале 1
  • престане 1
  • престану 1
  • престоница 1
  • престругати 1
  • преструже 4
  • преступи 1
  • преступим 1
  • пресудити 1
  • пресуђивању 1
  • пресуђујеш 1
  • пресушили 1
  • пресушује 2
  • претвара 1
  • претварати 1
  • претворе 2
  • претворила 2
  • претегне 1
  • претекао 1
  • претекли 2
  • претекло 2
  • претекне 3
  • претендујући 2
  • претерамо 1
  • претерано 1
  • претераности 1
  • претераношћу 1
  • претерао 1
  • претеривали 1
  • претећи 1
  • претеч 1
  • прети 1
  • претио 1
  • претиче 1
  • претпис 3
  • претрпео 1
  • претура 1
  • претури 2
  • Претурите 1
  • претходника 1
  • прећи 2
  • преузеше 1
  • прецеди 1
  • прецрта 3
  • преча 2
  • пречаги 1
  • пречагу 1
  • пречанин 1
  • пречанице 1
  • пречих 1
  • прешао 4
  • прешла 1
  • прешли 11
  • прешло 1
  • прзницу 1
  • при 17
  • прибележио 1
  • прибележише 1
  • прибелешке 1
  • прибирао 1
  • Приближавао 1
  • приближан 1
  • приближе 1
  • приближи 1
  • приближивала 2
  • приближивали 1
  • приближивало 1
  • приближивао 2
  • приближивати 2
  • приближили 2
  • приближим 1
  • приближно 2
  • приближну 1
  • приближује 1
  • приближују 1
  • прибора 1
  • прибра 4
  • прибрао 1
  • приватне 1
  • приватни 1
  • приватним 1
  • приватних 1
  • приведени 1
  • привикне 1
  • привлачити 1
  • привлачна 1
  • привлачније 1
  • приволе 1
  • привреда 2
  • привреде 2
  • привреди 1
  • привредне 1
  • привредник 1
  • привреднику 1
  • привредним 1
  • привредно 1
  • привређују 1
  • привремена 2
  • привремене 1
  • привремено 3
  • привући 1
  • пригодити 2
  • пригодном 1
  • приграбили 1
  • приђе 9
  • приђете 1
  • приђу 1
  • призван 1
  • призвао 1
  • призме 1
  • признавали 1
  • признадоше 1
  • признање 1
  • призове 1
  • призора 1
  • Призрен 1
  • пријави 2
  • пријавио 1
  • пријала 2
  • пријале 1
  • пријало 1
  • пријања 1
  • пријањало 1
  • пријатан 2
  • пријатељ 5
  • пријатеља 4
  • пријатељи 6
  • пријатељима 2
  • пријатељска 1
  • пријатељски 1
  • пријатељству 1
  • пријатељу 3
  • пријатне 1
  • пријатније 1
  • пријатно 3
  • пријатном 2
  • пријатности 1
  • прикупља 1
  • прилагателна 1
  • прилагођивања 1
  • прилазе 2
  • прилази 1
  • прилазила 2
  • прилазили 2
  • прилазише 1
  • прилегне 1
  • прилика 2
  • прилике 7
  • приликом 12
  • прилику 2
  • приличан 1
  • прилично 12
  • прилог 1
  • прима 7
  • примају 6
  • Примајући 1
  • примала 2
  • примали 7
  • примам 2
  • примамо 1
  • Примамо 4
  • примана 2
  • примање 2
  • примању 1
  • примао 1
  • примате 1
  • Примате 3
  • примати 2
  • приме 3
  • примедбе 1
  • примена 1
  • примени 1
  • применио 1
  • примењују 1
  • пример 18
  • примера 2
  • примерна 1
  • примерне 1
  • примерном 1
  • примером 1
  • прими 13
  • примила 2
  • примили 7
  • примимо 4
  • Примио 1
  • примио 11
  • примите 1
  • примити 8
  • примитиван 1
  • примитивна 1
  • примитивне 1
  • примитивним 1
  • примитивно 5
  • примиће 1
  • примићу 1
  • примицала 1
  • примиче 2
  • примише 7
  • примљен 3
  • примљени 5
  • примљено 2
  • примљену 1
  • примљива 1
  • принеше 2
  • принова 3
  • приновама 1
  • принове 2
  • принови 1
  • приновио 1
  • приновљено 1
  • принову 1
  • приносе 2
  • приносио 1
  • принцип 1
  • принципа 2
  • принципе 1
  • принципи 1
  • ПРИНЦИПИ 1
  • принципом 1
  • припада 4
  • припасти 1
  • припече 1
  • припитомљена 1
  • приплод 1
  • приповетка 1
  • припомогли 1
  • припрема 2
  • припремају 1
  • припремао 1
  • Припреме 1
  • припреми 1
  • припремило 1
  • Припремни 1
  • припше 1
  • Природа 1
  • природа 3
  • природан 1
  • природе 10
  • природи 14
  • природна 4
  • природне 5
  • природни 2
  • природним 4
  • природно 9
  • природности 1
  • природну 1
  • природом 3
  • природу 6
  • присећа 1
  • присећала 1
  • прислушну 1
  • присојним 1
  • присојној 1
  • пристаде 5
  • пристадоше 1
  • пристајемо 1
  • Пристајемо 1
  • Пристајете 1
  • пристали 2
  • пристане 2
  • пристану 1
  • пристао 1
  • пристат 1
  • пристати 3
  • пристојан 1
  • пристојном 1
  • пристојност 1
  • приступили 2
  • приступио 2
  • присуствују 1
  • присутан 1
  • присутне 1
  • притискујеш 1
  • притисне 1
  • притиснете 1
  • притиснуле 1
  • Притиснут 1
  • притом 1
  • прихвате 1
  • прихвати 1
  • прихватила 1
  • прихватиле 1
  • прихватили 1
  • прича 16
  • Причају 1
  • причају 8
  • причала 2
  • причали 3
  • причало 2
  • причам 5
  • причање 2
  • причањем 1
  • причању 1
  • причао 14
  • причате 1
  • причати 6
  • причаћу 2
  • причаше 1
  • приче 3
  • причекати 1
  • причекивао 1
  • причи 1
  • причом 2
  • причу 2
  • пришао 1
  • пркоси 1
  • прљава 1
  • прљаво 2
  • прљавога 1
  • прљају 3
  • Прњавор 4
  • прње 1
  • пробади 1
  • пробај 2
  • Пробајте 1
  • пробам 2
  • пробати 1
  • пробе 1
  • пробио 2
  • проблем 1
  • пробрани 1
  • пробуди 6
  • пробудили 1
  • пробудило 1
  • пробудио 4
  • пробуши 2
  • проведу 1
  • провејавали 1
  • провели 1
  • провео 4
  • провери 1
  • провести 1
  • проветрава 1
  • провиди 1
  • провод 2
  • проводаџија 1
  • проводаџије 1
  • проводаџише 2
  • проводе 3
  • проводио 2
  • провредниле 1
  • проврте 2
  • провртеше 1
  • проврти 1
  • провуче 1
  • прогласи 1
  • проговори 1
  • проговорио 1
  • Прогореће 1
  • програм 1
  • програма 3
  • програмима 2
  • програму 1
  • прогурали 1
  • прода 2
  • продавала 1
  • продавали 1
  • продаване 1
  • продавао 1
  • продавнице 1
  • продаду 1
  • продаје 3
  • продају 6
  • продали 1
  • продао 1
  • продати 1
  • продаш 1
  • продирала 1
  • продра 1
  • продрем 1
  • продужавало 2
  • продужавао 3
  • продужавати 1
  • продужаваше 1
  • продуже 4
  • продужен 1
  • продужене 1
  • продужења 1
  • продужење 1
  • ПРОДУЖЕЊЕ 1
  • Продужење 2
  • продужи 15
  • продужили 1
  • продужило 5
  • продужим 2
  • продужимо 6
  • продужио 4
  • продужити 1
  • продужише 3
  • продужна 1
  • продужне 1
  • продужној 5
  • продужну 4
  • продужује 6
  • Прође 1
  • прође 10
  • прођоше 1
  • Прођоше 1
  • прођу 4
  • прозва 1
  • прозвани 3
  • прозор 2
  • прозора 7
  • прозоре 13
  • Прозори 1
  • прозори 9
  • прозорима 4
  • прозору 1
  • произведе 1
  • произведених 1
  • производ 1
  • производе 2
  • производи 1
  • производио 1
  • производњу 1
  • проје 1
  • проју 2
  • прокапљује 1
  • прокишњавају 1
  • Прокопље 1
  • пролаз 1
  • пролаза 1
  • пролазе 2
  • Пролазиле 1
  • пролазили 3
  • пролазио 2
  • пролазише 1
  • пролазнике 1
  • пролазници 1
  • пролети 1
  • пролећа 2
  • пролеће 22
  • проломи 2
  • промени 2
  • променила 1
  • променим 1
  • промену 2
  • прометнути 1
  • промишљања 1
  • промишљен 2
  • промишљеном 1
  • промишљеност 4
  • промучио 1
  • проналазак 1
  • проналазачу 1
  • проналаску 1
  • пропада 4
  • пропадају 2
  • пропадаћемо 1
  • пропадне 1
  • пропала 1
  • пропали 2
  • пропало 2
  • пропао 2
  • пропасти 1
  • пропашће 1
  • пропашћемо 1
  • пропињете 1
  • пропис 3
  • прописа 1
  • прописана 1
  • прописане 1
  • прописанога 1
  • прописе 3
  • проповедали 1
  • Проповедам 1
  • проповедао 2
  • проповедаху 1
  • пропусти 1
  • пропустио 2
  • пропуштао 1
  • прорачун 1
  • пророк 1
  • просвета 1
  • Просвете 2
  • просвете 7
  • просвети 2
  • просветио 1
  • просветитељ 1
  • просветитеља 1
  • просветни 1
  • просветних 1
  • просветницима 1
  • просветничком 1
  • просвету 1
  • просвећен 2
  • просвећени 2
  • просвећеније 1
  • просвећених 4
  • просвећенога 2
  • просвећености 1
  • просвећивање 2
  • просвећивањем 1
  • просвећује 2
  • просвећујемо 1
  • просвећују 1
  • просе 2
  • просед 1
  • проси 2
  • просипати 1
  • просјакињама 1
  • прослави 2
  • прослављен 1
  • проспавао 1
  • прост 7
  • проста 7
  • просте 1
  • прости 8
  • простије 2
  • простији 1
  • простирање 1
  • Простирач 1
  • простирач 3
  • простираче 1
  • простирка 1
  • простиру 1
  • простих 2
  • простиш 1
  • Просто 1
  • просто 19
  • простога 3
  • простодушан 1
  • простодушне 1
  • простодушни 1
  • простодушним 1
  • простодушно 5
  • простодушном 1
  • простодушност 1
  • простодушности 1
  • простодушношћу 1
  • простом 5
  • простор 6
  • просторија 1
  • просторијама 1
  • просторије 1
  • простору 1
  • пространа 2
  • простране 1
  • пространо 2
  • пространом 1
  • пространу 1
  • простре 2
  • прострто 1
  • прострше 1
  • просуло 1
  • просуо 1
  • просушила 2
  • прота 1
  • протерују 1
  • протествовао 1
  • против 15
  • противио 1
  • противник 2
  • Противно 1
  • противу 1
  • протиње 1
  • протокола 1
  • проћи 1
  • проучава 1
  • проучавањем 1
  • проучавати 3
  • професор 2
  • професори 2
  • професорима 1
  • проходању 1
  • процеди 1
  • проценимо 1
  • процес 1
  • прочита 14
  • прочитавате 1
  • прочитај 1
  • Прочитајте 2
  • прочитала 2
  • прочитали 2
  • прочитам 3
  • прочитамо 2
  • Прочитао 1
  • прочитао 4
  • прочитате 1
  • прочиташе 1
  • прочује 2
  • прочуо 1
  • прочуше 1
  • Прошавши 1
  • Прошао 1
  • прошао 5
  • прошацују 1
  • прошевину 1
  • прошире 1
  • проширена 2
  • проширено 1
  • проширења 3
  • прошири 3
  • проширимо 1
  • проширује 1
  • Прошла 1
  • прошле 10
  • Прошли 3
  • прошли 6
  • прошлих 1
  • Прошло 1
  • прошло 2
  • прошлога 2
  • прошлост 1
  • проштака 1
  • прошћавај 1
  • прошћем 1
  • прска 2
  • прскала 1
  • прсне 1
  • прст 1
  • прста 2
  • прсте 1
  • прстен 1
  • прстена 2
  • прстима 1
  • пртине 1
  • пруга 5
  • Пруге 1
  • пруге 2
  • пружа 2
  • пружи 7
  • пружила 1
  • пружио 3
  • пружите 1
  • Пружите 5
  • пруслук 1
  • прут 5
  • прута 3
  • прутиће 1
  • прућа 2
  • пруће 1
  • пса 1
  • Псалтир 3
  • Псалтирци 1
  • псалтирци 2
  • псалтирцима 2
  • пси 1
  • псовке 1
  • птице 1
  • пуки 1
  • пукла 2
  • пукне 1
  • пукој 1
  • пукот 1
  • пун 16
  • пуна 10
  • пуне 3
  • пуни 4
  • пунија 2
  • пунили 1
  • пуним 2
  • пуних 1
  • пуно 19
  • пуној 1
  • пуном 2
  • пуноћу 1
  • пуну 2
  • пупак 1
  • пупољак 1
  • пупољку 1
  • пуста 1
  • пусте 7
  • пусти 7
  • пустивши 1
  • пустила 5
  • пустили 1
  • пустим 3
  • пустињак 1
  • пустињи 5
  • пустио 14
  • пустит 1
  • пустити 3
  • пусто 2
  • пустољине 1
  • Пут 4
  • пут 65
  • пута 39
  • путања 2
  • путањом 1
  • путању 1
  • путева 1
  • путеве 1
  • Путеви 1
  • путем 13
  • Путем 2
  • путник 1
  • путника 1
  • путници 1
  • путовали 2
  • путовао 1
  • путови 3
  • путовима 2
  • путу 5
  • путујемо 1
  • Путујући 1
  • пуцају 2
  • пуцањ 1
  • пуцао 1
  • пуче 2
  • пушака 2
  • пуши 1
  • пушка 2
  • пушкама 2
  • Пушке 1
  • пушке 2
  • пушком 2
  • пуштао 2
  • пуштати 1
  • пчеларство 2
  • пчеле 2
  • пшеницом 1
  • пшеницу 2
  • р 9
  • ра 1
  • раван 2
  • Раваницу 1
  • равна 1
  • равнијим 1
  • равнина 2
  • равних 1
  • равница 1
  • равнице 3
  • равно 13
  • равнодушно 1
  • равном 1
  • равностран 1
  • равну 2
  • РАД 1
  • Рад 3
  • рад 86
  • РАДА 1
  • Рада 2
  • рада 22
  • радан 2
  • Радаша 2
  • Раде 1
  • раде 37
  • Радећи 1
  • радећи 3
  • ради 76
  • Радивоје 6
  • Радивоју 1
  • радије 2
  • радикална 2
  • радила 3
  • радиле 4
  • Радили 1
  • радили 19
  • радило 2
  • радим 4
  • радимо 12
  • радио 29
  • Радионица 1
  • радионица 5
  • радионице 6
  • радионици 8
  • радионицу 4
  • Радите 1
  • радите 6
  • Радити 1
  • радити 15
  • Радичевић 1
  • РАДИША 1
  • Радиша 832
  • Радише 17
  • Радиши 98
  • Радишин 16
  • Радишина 21
  • Радишине 7
  • Радишини 21
  • Радишиним 4
  • Радишиних 1
  • РАДИШИНО 1
  • Радишино 7
  • Радишинога 2
  • Радишиној 8
  • РАДИШИНОМ 1
  • Радишином 9
  • Радишину 13
  • Радишним 2
  • Радишом 10
  • Радишу 85
  • радник 2
  • радника 5
  • раднике 1
  • раднику 2
  • радници 2
  • радничког 1
  • радњама 2
  • радње 4
  • радо 6
  • Радо 8
  • радова 9
  • радовала 1
  • радовали 5
  • радовало 1
  • Радован 27
  • Радована 3
  • Радоване 3
  • Радованов 2
  • Радованова 1
  • Радованово 1
  • Радовану 5
  • радовање 1
  • радовао 3
  • радовати 2
  • радове 11
  • радови 10
  • Радови 2
  • радовима 2
  • радозналији 1
  • радознало 3
  • радозналошћу 1
  • Радојица 4
  • Радојко 1
  • Радом 1
  • радом 12
  • радосна 1
  • радосни 1
  • радосније 2
  • радоснији 1
  • радосно 3
  • радост 17
  • радостан 1
  • РАДОСТИ 1
  • радости 14
  • РАДУ 1
  • Раду 3
  • раду 31
  • радујем 1
  • радују 4
  • радујући 1
  • рађа 1
  • рађено 1
  • ражали 1
  • ражалило 1
  • ражњу 1
  • разазнате 1
  • разастру 1
  • разастрше 1
  • разашиљала 1
  • разбија 1
  • разбијали 1
  • разбијање 3
  • разбијати 2
  • разбије 3
  • разбијена 1
  • разбију 2
  • разбило 1
  • разбоје 1
  • разбоју 1
  • разболевају 1
  • разболео 3
  • разболи 2
  • разборита 2
  • разборити 1
  • разборитога 1
  • разбројите 1
  • развади 1
  • развали 2
  • разваљене 1
  • разваљивали 1
  • разви 1
  • развија 12
  • развијају 6
  • развијајући 1
  • развијала 1
  • развијале 1
  • развијало 1
  • развијано 1
  • развијање 3
  • развијању 3
  • развијати 4
  • развијаће 1
  • развије 7
  • развијена 2
  • развијени 1
  • развијенији 1
  • развијено 1
  • развијену 1
  • развију 2
  • развила 1
  • развио 3
  • развитак 11
  • развити 1
  • развитка 4
  • развитку 2
  • развод 1
  • развоју 1
  • развучено 6
  • разгази 1
  • разгледа 3
  • разгледају 2
  • разгледале 1
  • разгледали 4
  • Разгледао 1
  • разговарају 2
  • разговарајући 1
  • разговарала 1
  • разговарали 4
  • разговарао 3
  • разговор 20
  • разговора 6
  • разговори 1
  • разговором 1
  • разговору 7
  • разгодили 1
  • разграна 1
  • разгранавају 2
  • разгранавала 1
  • разгранале 1
  • разда 2
  • раздаду 1
  • раздалеко 4
  • раздаље 1
  • раздам 2
  • раздао 1
  • раздора 1
  • раздра 1
  • раздраганости 1
  • раздреши 1
  • разиђоше 1
  • разишао 1
  • Разишли 1
  • разјареност 1
  • разлика 1
  • разлике 2
  • разлику 2
  • разлог 3
  • разлога 1
  • размакну 1
  • размакнутије 1
  • разматрали 2
  • размахнуо 1
  • размерено 1
  • размери 3
  • размерио 1
  • размилеле 1
  • размисли 1
  • размислили 1
  • размишљајући 1
  • размишљања 1
  • РАЗМИШЉАЊА 1
  • разна 4
  • разне 20
  • разнежава 1
  • разнели 1
  • разнео 1
  • разни 1
  • разним 10
  • разних 9
  • разно 3
  • разноврсни 1
  • разноврсним 1
  • разноврсности 1
  • разног 1
  • разнога 3
  • разном 2
  • разносио 1
  • разочарали 1
  • разрађује 1
  • разред 33
  • разреда 6
  • разреде 1
  • разредима 1
  • разредом 1
  • разреду 5
  • разривао 1
  • разрогачи 1
  • разузданост 1
  • разума 1
  • разуман 1
  • разуме 6
  • разумевају 1
  • разумевања 2
  • разумевање 3
  • разумевањем 1
  • разумевао 2
  • разумевати 1
  • разумеју 5
  • разумели 2
  • разумемо 3
  • разумео 4
  • разумете 1
  • разумети 3
  • разумеће 1
  • разумеше 1
  • разумљива 1
  • разумљиве 1
  • разумнији 2
  • разумнима 1
  • разумних 1
  • разумом 1
  • рај 5
  • раја 2
  • рају 1
  • ракија 3
  • ракије 3
  • ракијом 3
  • ракију 7
  • ралицом 2
  • рамена 1
  • раменима 5
  • рамљу 1
  • рамом 1
  • ране 1
  • раније 6
  • ранит 1
  • рано 13
  • Рано 2
  • рањен 1
  • рањени 1
  • рањенче 1
  • расадио 1
  • расадник 6
  • расађивање 1
  • расађивању 1
  • расађује 1
  • расе 1
  • расејаност 1
  • расипа 1
  • расипају 1
  • раскрснице 1
  • раскрсници 2
  • расла 4
  • распакује 1
  • распитају 1
  • расплетена 1
  • распознају 1
  • расположен 1
  • расположење 4
  • расположењу 2
  • распоред 6
  • распоредио 2
  • распоредом 1
  • Распоређено 1
  • распоређено 2
  • распоређивало 1
  • распростре 1
  • Распуст 3
  • распуст 8
  • распуста 9
  • распустио 3
  • распусту 1
  • распуштеност 1
  • раст 4
  • растаде 1
  • растадоше 2
  • растајао 1
  • растају 1
  • растали 1
  • растане 1
  • растанка 1
  • растанку 1
  • растану 2
  • расташе 1
  • растварању 1
  • растворила 1
  • расте 20
  • растегљај 1
  • растеривати 1
  • расти 3
  • Растка 5
  • Растко 5
  • Растковом 1
  • Растку 2
  • растоваривање 1
  • растове 2
  • растовим 1
  • растовине 1
  • растојању 2
  • растрзао 1
  • растројство 1
  • расту 10
  • растура 1
  • растурају 1
  • растурам 1
  • растурао 1
  • растурат 1
  • растуре 1
  • растурен 1
  • растурене 1
  • растурено 1
  • растурио 1
  • расуло 1
  • расушених 1
  • расхлади 1
  • расцеп 1
  • рат 9
  • рата 13
  • ратовима 1
  • рату 1
  • рационализма 1
  • рационалније 1
  • рачају 1
  • рачун 4
  • Рачуна 2
  • рачуна 8
  • рачунају 3
  • рачунали 6
  • рачунаљка 1
  • рачунаљке 1
  • рачунања 3
  • рачунање 7
  • рачунањем 1
  • рачунао 2
  • рачунате 1
  • рачунати 1
  • рачуне 3
  • Рачуница 1
  • рачунске 1
  • Рачуну 1
  • рачуњање 1
  • раширило 1
  • раширите 1
  • Раширите 2
  • рашћење 2
  • рашчупаш 1
  • рвању 1
  • рђава 1
  • рђавих 2
  • рђаво 3
  • рђавом 2
  • рђавсто 2
  • рђаву 1
  • Реакционар 1
  • реакционарство 1
  • реализам 1
  • ревенски 1
  • ревизије 1
  • ревизор 9
  • ревизора 1
  • ревизором 1
  • ревизору 1
  • ревноснијих 1
  • ревносно 1
  • регруте 1
  • ред 59
  • реда 26
  • редова 19
  • редове 7
  • редовима 2
  • редовно 5
  • редовног 1
  • редом 33
  • реду 55
  • ређа 3
  • ређају 1
  • ређали 1
  • ређао 1
  • ређи 1
  • река 6
  • рекавши 2
  • рекама 2
  • Рекао 1
  • рекао 78
  • реке 8
  • Рекла 1
  • рекла 8
  • рекле 1
  • рекли 2
  • рекне 23
  • рекнем 2
  • рекнемо 1
  • рекнете 1
  • рекнеш 4
  • рекну 6
  • Реко 1
  • рекосмо 1
  • рекох 2
  • рекоше 21
  • реку 15
  • религиска 2
  • рендета 1
  • реп 1
  • Реп 1
  • репушином 1
  • респект 1
  • Ресултат 1
  • ресултатом 1
  • ретка 1
  • ретке 4
  • ретки 1
  • ретко 11
  • реткост 3
  • рећ 1
  • рећи 15
  • Рећи 2
  • референат 1
  • реформаторке 1
  • реформаторске 1
  • реформе 1
  • реформном 1
  • Реци 1
  • реци 15
  • Реците 10
  • реците 5
  • реч 55
  • Рече 1
  • рече 343
  • реченица 1
  • реченице 2
  • реченицу 2
  • Речи 2
  • речи 56
  • речима 11
  • речитије 1
  • решава 1
  • решавају 3
  • решавати 1
  • решено 2
  • решетка 2
  • решетке 1
  • решетком 1
  • решетку 1
  • решето 1
  • решету 1
  • реши 3
  • решило 4
  • решимо 2
  • решио 2
  • ржане 1
  • риба 6
  • рибе 9
  • рибу 2
  • ризично 1
  • риља 1
  • рипиде 2
  • рис 1
  • Ристић 1
  • Ристићева 1
  • Ристићево 1
  • Ристу 1
  • ричу 1
  • робе 2
  • робији 1
  • робију 1
  • робиње 1
  • робље 1
  • робова 1
  • робовали 1
  • Робом 1
  • рогова 1
  • рогове 1
  • рогозина 1
  • род 3
  • рода 5
  • родбине 2
  • родбини 1
  • родбину 2
  • роде 2
  • роди 16
  • родила 3
  • родили 4
  • Родио 1
  • родио 2
  • родителни 1
  • родитеља 3
  • Родитеље 1
  • родитеље 4
  • Родитељи 1
  • родитељи 9
  • родитељима 6
  • родитељско 1
  • родитељску 1
  • родити 2
  • родна 2
  • родну 3
  • родољубља 1
  • рођак 1
  • рођен 3
  • рођеној 1
  • рођења 2
  • Рождество 1
  • розумети 1
  • рој 1
  • рок 2
  • романска 1
  • рони 1
  • ропству 1
  • роса 2
  • рубља 1
  • рубље 1
  • рубу 1
  • руде 1
  • ружа 2
  • руже 1
  • ружна 1
  • ружно 4
  • ружну 1
  • рука 13
  • Рука 3
  • рукавима 1
  • рукама 10
  • руке 36
  • руко 1
  • рукова 2
  • руковање 1
  • руковаше 2
  • руководили 1
  • руководићемо 1
  • руком 22
  • рукопис 1
  • рукописна 2
  • рукописним 1
  • рукопису 1
  • рукотвор 2
  • рукотворине 1
  • руку 51
  • рукују 3
  • румен 3
  • рупа 5
  • рупама 1
  • рупе 10
  • рупи 1
  • рупица 1
  • рупицу 1
  • Рупу 1
  • рупу 6
  • Руси 2
  • Русија 1
  • Русима 2
  • руска 1
  • руско 1
  • руском 1
  • Русо 2
  • Русовљеве 1
  • Русовљевог 1
  • руху 1
  • руци 18
  • руча 2
  • ручавање 1
  • ручају 4
  • Ручак 2
  • ручак 8
  • ручала 1
  • ручали 3
  • ручало 1
  • ручао 1
  • ручице 1
  • ручицу 1
  • ручка 11
  • ручком 2
  • ручку 8
  • ручне 7
  • ручни 2
  • Ручни 6
  • ручним 1
  • ручних 2
  • ручном 1
  • Ручном 1
  • рушимо 1
  • рци 1
  • С 20
  • с 668
  • са 163
  • Са 2
  • саблазан 1
  • сабљу 1
  • сабор 7
  • саборима 1
  • саборним 1
  • сав 37
  • Сава 19
  • Саве 6
  • савезница 1
  • савесно 1
  • савести 1
  • савет 5
  • савета 1
  • савети 1
  • саветовала 1
  • саветом 1
  • савешћу 1
  • Сави 8
  • савијала 1
  • савијати 1
  • савије 2
  • савијено 2
  • Савин 1
  • савладали 1
  • савладати 1
  • савлађивао 1
  • Саво 8
  • савремени 1
  • савршен 2
  • савршеније 2
  • савршенијега 1
  • савршенијем 1
  • савршенији 4
  • савршенство 1
  • савршнији 1
  • Саву 9
  • сагињите 1
  • сагоревају 1
  • сагради 4
  • саградили 4
  • саградимо 1
  • саградио 3
  • саградити 2
  • саграђена 1
  • Сад 203
  • сад 433
  • Сада 1
  • сада 51
  • садања 1
  • садање 1
  • садањој 1
  • садашње 1
  • садашњице 1
  • садашњости 1
  • саде 1
  • сади 1
  • садимо 1
  • садио 1
  • садити 1
  • садница 1
  • саднице 2
  • садницу 1
  • садржина 1
  • садржине 1
  • садржини 1
  • сажаљиво 1
  • саже 2
  • сазвао 1
  • сазивач 1
  • сазна 1
  • сазнавала 1
  • сазнавање 1
  • сазнају 2
  • сазнала 2
  • сазнали 1
  • Сазнало 1
  • сазнало 2
  • сазнано 1
  • сазнао 1
  • Сазнао 1
  • сазнати 2
  • сазове 2
  • сакривена 1
  • сакрије 4
  • сакрију 1
  • сакрите 1
  • салетати 1
  • саливен 1
  • саливене 1
  • салутира 1
  • Сам 1
  • сам 259
  • Сама 1
  • сама 30
  • саме 16
  • сами 56
  • самим 3
  • самих 4
  • само 480
  • Само 71
  • самог 1
  • самога 13
  • самогласника 1
  • самој 8
  • самом 7
  • самоме 9
  • самопоуздање 1
  • самосталан 1
  • самостално 1
  • самоћа 2
  • самоћи 1
  • самоук 1
  • самоуправа 5
  • самоуправу 3
  • саму 4
  • Сан 2
  • сан 3
  • сандучара 1
  • сандучаре 1
  • сандучари 1
  • сандуче 5
  • Санстефанским 1
  • Санстефану 1
  • сантиметара 2
  • саонице 1
  • саопштено 2
  • саопшти 2
  • саса 1
  • Саса 1
  • сасвим 44
  • саслуша 5
  • Саслушавши 1
  • саслушао 1
  • саслушаше 1
  • састав 2
  • састави 4
  • саставили 1
  • саставио 2
  • саставите 1
  • Саставите 2
  • саставити 1
  • саставише 2
  • састављени 1
  • састављено 1
  • саставни 1
  • Састајати 1
  • састају 2
  • састали 2
  • састане 1
  • састати 1
  • састојака 1
  • састојала 2
  • састругана 1
  • састругане 1
  • састругану 1
  • састругао 2
  • саструже 1
  • састружеш 1
  • сат 12
  • сата 12
  • сате 1
  • сати 6
  • сату 1
  • саћа 1
  • саће 2
  • сахат 1
  • сахрањен 1
  • сачека 1
  • сачекао 2
  • сачекивања 1
  • сачува 1
  • сачувај 3
  • сачувале 1
  • сачувало 1
  • сачувао 1
  • сачувати 2
  • саши 2
  • Св 26
  • Сва 5
  • сва 77
  • свагда 1
  • свадба 3
  • свадбама 2
  • свадбара 1
  • свадбаре 1
  • свадбе 3
  • свадбене 1
  • свадбених 1
  • свадби 2
  • свадбу 4
  • свађа 6
  • свађају 6
  • свађе 4
  • свађи 1
  • свајо 1
  • свак 2
  • свака 29
  • Свака 3
  • свакад 1
  • сваке 27
  • сваки 112
  • Сваки 7
  • свакидањим 1
  • свакидањих 1
  • сваким 7
  • сваких 1
  • Свако 3
  • свако 36
  • сваког 3
  • Свакога 1
  • свакога 25
  • свакодневна 1
  • свакој 19
  • свакојака 3
  • свакојаке 2
  • свакојаких 2
  • свакојако 2
  • сваком 20
  • Свакоме 1
  • свакоме 23
  • сваку 46
  • свали 1
  • сване 1
  • сварено 1
  • свари 1
  • сварљива 2
  • сварује 1
  • сват 1
  • свачега 2
  • Свачије 1
  • свачију 3
  • свашта 3
  • Све 38
  • све 655
  • Свега 1
  • свега 39
  • сведока 1
  • сведоци 1
  • сведоче 1
  • сведочи 1
  • сведочити 1
  • сведоџбу 1
  • свежа 2
  • свежега 1
  • свежњић 1
  • свежој 1
  • свеједно 1
  • Свеједно 1
  • Свекрвице 1
  • свекрву 2
  • свелених 1
  • свем 4
  • свеме 1
  • свемогућем 1
  • свемоћ 1
  • свему 34
  • свести 1
  • Свет 1
  • свет 68
  • Света 2
  • света 31
  • светац 2
  • Свете 3
  • свети 15
  • Свети 18
  • светим 1
  • светиња 5
  • светињу 3
  • светитељ 4
  • светитеља 1
  • светитељи 1
  • светитељка 1
  • светли 3
  • светло 1
  • светлост 1
  • светлости 1
  • свето 6
  • световно 1
  • Светог 5
  • Светога 2
  • Светозар 4
  • Светозара 1
  • Светозарове 1
  • Светој 2
  • светом 1
  • Светом 1
  • свету 27
  • Свету 7
  • свећу 1
  • свеци 1
  • свецима 4
  • свечаније 1
  • свечаности 3
  • Свештеник 1
  • свештеник 4
  • свештеника 1
  • свештеников 1
  • свештенику 1
  • свештеници 2
  • свештеницима 2
  • свештену 1
  • Свештену 1
  • сви 236
  • Сви 28
  • свила 4
  • свиларство 1
  • свилене 2
  • свиленим 2
  • свилених 4
  • свиленој 1
  • свим 1
  • Свим 1
  • Свима 3
  • свима 47
  • свиња 2
  • свињац 2
  • свиње 2
  • свињска 1
  • свињске 1
  • свињу 1
  • свира 3
  • свирајке 1
  • свирајку 2
  • свирају 1
  • свирале 2
  • свирали 2
  • свирање 3
  • свирати 1
  • свирачи 1
  • свирка 1
  • свирке 1
  • свирку 2
  • свиће 1
  • свих 35
  • Свјати 1
  • свог 2
  • свога 53
  • свод 1
  • своди 1
  • сводило 1
  • Свој 1
  • свој 66
  • своја 7
  • своје 140
  • својега 1
  • својим 61
  • својима 3
  • својих 31
  • својој 34
  • својом 18
  • својски 1
  • Своју 1
  • своју 61
  • свом 10
  • своме 55
  • сврати 2
  • свратило 1
  • свратио 3
  • свратити 1
  • свратише 1
  • свраћао 1
  • сврдао 2
  • сврдлићима 1
  • свршава 1
  • свршавало 1
  • свршавао 1
  • сврше 1
  • свршен 2
  • свршена 1
  • свршено 5
  • Свршетак 1
  • свршетак 4
  • Свршетком 1
  • свршетку 8
  • сврши 14
  • свршила 7
  • свршили 9
  • свршило 1
  • свршио 15
  • Свршио 2
  • свршује 1
  • сву 14
  • Свуд 1
  • свуд 18
  • свуда 47
  • се 2656
  • себе 65
  • себи 49
  • севап 2
  • север 3
  • северна 1
  • северне 4
  • северни 2
  • северној 1
  • северну 1
  • североисточне 1
  • северу 4
  • седају 1
  • седала 1
  • седали 1
  • седам 17
  • седамдесет 3
  • седе 9
  • седела 3
  • седеле 1
  • седели 3
  • седење 2
  • седењем 2
  • седењу 1
  • седео 5
  • седети 2
  • седећи 4
  • седи 8
  • седимо 1
  • седите 1
  • седишта 1
  • Седма 1
  • СЕДМА 1
  • седме 1
  • седми 1
  • Седми 1
  • седмица 2
  • Седмо 2
  • седмог 2
  • седмога 1
  • седмогодишњи 1
  • седмом 1
  • седне 6
  • седнем 1
  • седнете 1
  • Седните 1
  • седните 2
  • седници 1
  • седну 8
  • сеја 1
  • сејања 1
  • сејање 1
  • сејао 2
  • сејати 1
  • Сејати 1
  • сејачу 1
  • сеје 7
  • сејем 1
  • сеју 1
  • секао 1
  • секире 1
  • секиром 1
  • секиру 1
  • секретар 5
  • секу 2
  • села 82
  • селе 1
  • сели 2
  • селима 14
  • Село 10
  • село 121
  • селом 2
  • селски 1
  • селско 1
  • Селу 1
  • СЕЛУ 1
  • селу 145
  • сељака 3
  • сељаком 1
  • сељана 2
  • сељане 2
  • сељани 10
  • Сељани 3
  • сељанима 4
  • сељанку 2
  • сељаци 7
  • сељачка 1
  • сељачко 4
  • сељачком 1
  • сељачку 1
  • Сем 11
  • сем 7
  • Семе 1
  • семе 10
  • семена 6
  • семену 1
  • семења 1
  • семење 3
  • семке 1
  • сен 2
  • сени 1
  • сенка 2
  • сено 5
  • сену 1
  • сео 9
  • сеобу 1
  • сеоска 3
  • сеоски 1
  • сеоским 4
  • сеоских 1
  • сеоскога 3
  • сеоској 4
  • сеоском 1
  • сеоску 4
  • сестара 3
  • сести 1
  • сестра 7
  • сестре 6
  • сестри 1
  • сестру 2
  • сете 1
  • сети 14
  • сетили 1
  • сетимо 1
  • Сетио 1
  • сетио 3
  • Сетите 1
  • сетите 2
  • Сетићете 1
  • сетише 2
  • сећа 1
  • Сећа 1
  • сећају 1
  • сећајући 1
  • сећао 6
  • сећи 1
  • сеча 1
  • сече 1
  • сечењем 1
  • си 63
  • сив 1
  • сиве 1
  • сивуља 1
  • сигурније 1
  • сигурно 2
  • сигурном 1
  • сиђе 1
  • сиђоше 1
  • сиђу 1
  • сија 2
  • сијало 1
  • сикиру 1
  • сила 5
  • силама 1
  • силе 4
  • силиката 1
  • силна 1
  • силне 1
  • Силном 1
  • силну 1
  • силом 5
  • симо 1
  • симпатичан 1
  • син 15
  • сина 6
  • сине 8
  • синова 2
  • синове 1
  • синовица 1
  • сином 1
  • синоћ 6
  • синоћне 1
  • синоћни 1
  • сину 2
  • синчић 1
  • Сиње 1
  • сињи 1
  • сипају 1
  • сипао 1
  • сир 2
  • сира 16
  • сирова 1
  • сирове 2
  • сиром 3
  • сиромах 2
  • сиромаха 3
  • Сиромашак 1
  • сиромаше 1
  • сиромаши 1
  • сиромашка 1
  • сиромашна 1
  • сиромашни 1
  • сиромашно 2
  • сиромашном 1
  • Сирота 1
  • сирота 2
  • сироте 1
  • Сироти 1
  • сиротиња 4
  • сиротињи 1
  • сиротињским 1
  • сиротињу 2
  • сиротица 1
  • сиротице 1
  • сиротно 3
  • сиротном 2
  • сирочета 1
  • сиса 2
  • сисало 1
  • сисе 1
  • систем 1
  • система 1
  • систематски 1
  • сита 1
  • ситан 2
  • ситна 5
  • ситне 1
  • ситније 2
  • ситнијега 1
  • ситнила 1
  • ситница 6
  • ситнице 2
  • ситницу 10
  • сито 2
  • ситу 2
  • ситуацију 1
  • сићи 1
  • сишао 1
  • сише 1
  • сишли 1
  • сјај 3
  • сјајан 2
  • сјајем 1
  • сјајније 1
  • сјајном 1
  • сјаха 1
  • скакали 1
  • скакању 2
  • скалупили 1
  • скамлија 1
  • скида 1
  • скидала 2
  • скидали 2
  • скидало 1
  • скидао 1
  • скидати 1
  • скиде 2
  • скине 1
  • скинете 1
  • скину 1
  • скинули 1
  • скинуо 1
  • скицирао 1
  • скиче 1
  • склања 1
  • склањала 1
  • склањали 2
  • склањати 1
  • склепане 1
  • склоне 2
  • склопи 1
  • склопљен 1
  • склопљено 1
  • скокова 1
  • скора 2
  • скорашње 1
  • скоро 17
  • скотрља 1
  • скотрљала 1
  • скотрљаше 1
  • Скочи 1
  • скочи 3
  • Скочите 1
  • скраћивао 1
  • скраћује 1
  • скренута 1
  • скривено 1
  • скроз 1
  • скројене 1
  • скроји 4
  • скроман 2
  • скромне 2
  • скромних 2
  • скромно 1
  • скромну 1
  • скрстимо 1
  • скувају 1
  • скувала 1
  • скували 1
  • скуп 1
  • скупа 3
  • скупе 1
  • скупи 2
  • скупили 1
  • скупити 1
  • скупља 1
  • скупљали 3
  • скупљати 1
  • скупље 1
  • скупо 6
  • скупоће 1
  • скупштина 1
  • скупштини 1
  • скупштину 1
  • слаб 2
  • слаба 4
  • слабе 1
  • слаби 6
  • слабије 2
  • слабима 2
  • слабљење 1
  • слабо 2
  • слабост 2
  • слава 5
  • славама 1
  • славе 2
  • слави 4
  • славите 1
  • славиш 1
  • славне 1
  • славнога 1
  • славноме 1
  • Славонија 1
  • славске 1
  • славу 7
  • слагала 1
  • слагале 1
  • слагало 1
  • слагати 1
  • слађа 3
  • слађе 2
  • слаже 4
  • слажите 1
  • слажу 3
  • слали 1
  • слама 2
  • сламе 11
  • сламни 2
  • сламним 1
  • сламњачу 1
  • сламом 2
  • сламу 3
  • слана 2
  • сланике 1
  • сланине 4
  • сланином 2
  • сланину 2
  • слао 1
  • слатке 1
  • слатко 6
  • слегне 1
  • слеже 7
  • слеп 1
  • слепа 5
  • слепи 1
  • слепим 1
  • слива 4
  • сливају 1
  • сливала 2
  • сливање 1
  • сливова 1
  • слика 13
  • слике 15
  • слику 3
  • сличности 1
  • слишавају 2
  • слишаваше 1
  • слобода 6
  • слободе 3
  • слободи 1
  • слободна 2
  • слободније 1
  • слободнији 1
  • слободним 1
  • слободно 16
  • слободној 2
  • слободу 9
  • слова 159
  • Словена 1
  • Словене 1
  • словенском 2
  • словима 2
  • Слово 1
  • слово 140
  • словом 7
  • слога 6
  • слоге 1
  • слогове 4
  • слогу 3
  • сложан 1
  • сложена 1
  • сложеније 1
  • сложено 2
  • сложеноме 1
  • сложи 4
  • сложише 1
  • сложни 1
  • сложно 1
  • слози 2
  • слојд 2
  • сломи 2
  • сломило 1
  • сломљена 1
  • сломљеним 1
  • службе 1
  • службу 3
  • служе 3
  • служи 2
  • служили 1
  • служило 1
  • служите 2
  • служити 1
  • слути 1
  • случај 2
  • случајева 3
  • случајности 1
  • случају 1
  • случајУ 1
  • слуша 13
  • Слушајте 4
  • слушајте 5
  • слушају 14
  • слушала 6
  • слушалаца 1
  • слушали 13
  • слушало 1
  • слушам 1
  • слушамо 1
  • слушање 1
  • слушао 16
  • Слушао 3
  • слушат 1
  • слушате 3
  • слушати 3
  • слушкиње 1
  • сматра 2
  • сматрајте 1
  • сматрали 4
  • сматрало 1
  • сматрао 5
  • Сме 1
  • сме 10
  • смеђе 1
  • смеђим 1
  • смеја 1
  • смеју 5
  • смели 1
  • смем 2
  • смемо 1
  • смео 2
  • смесна 1
  • сместите 1
  • смета 8
  • сметали 1
  • сметало 2
  • сметамо 1
  • сметао 4
  • сметати 3
  • сметнем 1
  • Сметње 1
  • сметње 2
  • смешно 1
  • смештај 1
  • смири 1
  • смирио 1
  • смирити 1
  • смисла 1
  • смисли 3
  • Смислио 1
  • смислио 4
  • смислу 4
  • смишља 2
  • смишљао 2
  • смишљати 1
  • смишљено 1
  • смо 72
  • смоница 1
  • смонице 3
  • смотана 1
  • смркло 1
  • смркњава 1
  • смрт 3
  • смрти 5
  • сна 3
  • снабдева 1
  • снага 5
  • снаге 3
  • снагом 3
  • снагу 12
  • снажи 1
  • снаха 4
  • снахе 2
  • Снахо 1
  • снаху 2
  • снаша 3
  • снаши 1
  • снашло 1
  • снебивао 1
  • снег 23
  • снегови 1
  • снегом 1
  • снегу 4
  • снежну 1
  • снесу 1
  • снеше 1
  • сниме 1
  • снимио 1
  • снимо 1
  • сниске 2
  • снити 2
  • сном 1
  • сноп 1
  • снопићи 1
  • снопље 1
  • сносе 2
  • сноси 5
  • сносила 1
  • сносити 1
  • сну 3
  • со 8
  • соба 9
  • собама 4
  • собе 20
  • соби 12
  • собице 2
  • собних 1
  • собом 23
  • собу 22
  • Совра 1
  • совра 4
  • совралука 1
  • совралуку 1
  • совралуци 1
  • совралуцима 3
  • совре 4
  • соври 1
  • совром 1
  • совру 5
  • сој 1
  • соја 3
  • соколе 1
  • соколова 2
  • соколове 2
  • Соколови 1
  • солдата 3
  • солдату 1
  • соле 2
  • соли 2
  • солидне 1
  • Солун 1
  • сопствена 1
  • Сопственик 1
  • сопственика 1
  • сопственицима 1
  • сорте 1
  • сос 3
  • социјализам 1
  • социолог 1
  • Социологију 1
  • Спава 1
  • спава 6
  • спавају 1
  • спавала 1
  • спавали 1
  • спавања 1
  • Спавања 1
  • спавање 1
  • спавао 6
  • спавате 1
  • спавати 1
  • спавача 1
  • спазила 1
  • спас 3
  • спасао 1
  • спасе 2
  • спасем 1
  • спасен 1
  • спасле 1
  • Спасова 1
  • спасти 1
  • спахијама 1
  • спахиска 1
  • Спенсер 1
  • списа 1
  • списе 1
  • споје 1
  • спојено 1
  • споји 2
  • спојило 1
  • спојио 1
  • спојите 1
  • Споља 1
  • споља 6
  • спољна 3
  • Спољне 1
  • спољне 4
  • спољни 1
  • спољним 1
  • спомен 3
  • споменемо 1
  • споменике 1
  • споменути 1
  • спомињемо 1
  • спопао 2
  • спор 2
  • споразум 3
  • споразумевају 1
  • споредне 1
  • спореднима 1
  • споредних 1
  • споредно 1
  • спорије 1
  • спорији 1
  • спорити 1
  • споро 1
  • спорова 1
  • способност 1
  • способности 1
  • справама 2
  • справе 1
  • справом 1
  • справу 1
  • спрату 1
  • Спрема 1
  • спрема 4
  • спремај 1
  • спремају 7
  • спремамо 2
  • спремања 1
  • спремање 2
  • спремао 2
  • спремати 1
  • спреме 7
  • спреми 8
  • спремила 3
  • спремило 1
  • спремио 3
  • спремите 1
  • спремити 2
  • спремићемо 1
  • спремише 2
  • спремљен 1
  • спремљена 1
  • спремљено 1
  • спремљену 1
  • спремни 2
  • спремно 4
  • спремом 2
  • спусти 3
  • спустите 3
  • Спустите 9
  • спустише 1
  • Спустише 1
  • спута 1
  • спушта 2
  • спуштају 3
  • ср 1
  • Срамота 2
  • срамота 8
  • срачунавати 1
  • Срби 4
  • Србија 3
  • Србије 1
  • Србији 9
  • Србију 2
  • Србима 2
  • Србин 6
  • срдачна 1
  • срдачно 6
  • срдачном 1
  • срдачну 1
  • Сребрњак 1
  • сребрњак 3
  • сребро 1
  • средине 2
  • средини 20
  • средину 2
  • средње 2
  • средњи 1
  • средокраћи 1
  • средстава 1
  • средствима 2
  • средство 2
  • срез 1
  • среза 3
  • срезови 1
  • срезу 6
  • Срем 1
  • среска 1
  • среске 3
  • среско 1
  • среској 3
  • среску 1
  • Сретеније 1
  • сретнете 2
  • сретну 1
  • сретоше 1
  • срећа 3
  • Срећан 3
  • срећан 6
  • среће 8
  • срећи 1
  • срећна 1
  • Срећна 1
  • срећне 1
  • срећни 6
  • срећније 1
  • срећнији 1
  • СРЕЋНО 1
  • срећно 9
  • срећнога 2
  • срећном 1
  • срећом 10
  • Срећом 2
  • Срећу 1
  • срећу 14
  • сричу 1
  • срозала 1
  • срочено 1
  • срп 2
  • српска 5
  • српске 2
  • Српске 2
  • српски 11
  • српским 2
  • српско 4
  • Српског 2
  • српскога 1
  • Српскога 1
  • српској 1
  • Српском 1
  • српском 4
  • српскоме 3
  • Српства 1
  • срушити 1
  • срца 14
  • срце 17
  • срцем 4
  • срцу 5
  • срча 1
  • Ст 1
  • ста 1
  • стабљике 1
  • стави 5
  • ставио 1
  • Ставите 2
  • стављано 1
  • стављена 1
  • Стаде 1
  • стаде 24
  • стадоше 5
  • стаза 6
  • стазе 3
  • стазом 1
  • стазу 2
  • стајале 2
  • стајало 1
  • стајања 1
  • стајао 5
  • стајати 1
  • стајаћу 1
  • стајаху 1
  • стајаше 1
  • стаје 1
  • стакла 1
  • стакленим 1
  • стакленој 1
  • стакло 5
  • стаклом 1
  • стала 1
  • стали 4
  • стална 1
  • стални 1
  • стално 4
  • сталност 2
  • сталности 1
  • стало 2
  • сталожен 1
  • Стан 1
  • стан 9
  • стана 5
  • стане 12
  • станемо 2
  • станете 1
  • стани 3
  • Станика 1
  • Станики 2
  • Станимир 2
  • станите 2
  • станице 1
  • Станко 4
  • Станков 1
  • Станковом 1
  • станова 1
  • станове 1
  • станови 1
  • Станови 1
  • становника 1
  • становницима 1
  • становништва 1
  • Станојка 8
  • Станојки 2
  • Станојком 1
  • Станојку 2
  • стану 18
  • стања 4
  • Стање 1
  • стање 6
  • стањем 1
  • стању 3
  • стао 9
  • стар 2
  • стара 11
  • Стара 2
  • старају 1
  • старао 11
  • стараћу 1
  • старац 4
  • старе 18
  • старешина 4
  • старешине 1
  • Стари 1
  • стари 16
  • старија 4
  • старије 12
  • старијег 2
  • старијему 1
  • Старији 2
  • старији 28
  • старијим 1
  • старијих 2
  • старима 2
  • старинске 1
  • старих 3
  • старо 7
  • старог 2
  • старога 4
  • Старој 1
  • старој 7
  • старојко 1
  • старом 2
  • старосватица 1
  • старост 2
  • стару 4
  • СТАРЦА 1
  • старци 2
  • старцу 1
  • стати 4
  • сташе 1
  • ствар 9
  • ствара 5
  • стварају 3
  • стваралачку 1
  • стварање 2
  • стварању 1
  • ствари 35
  • стварима 4
  • створ 1
  • створењем 1
  • створи 2
  • створила 2
  • створили 1
  • створим 2
  • створио 15
  • Створио 2
  • створити 2
  • сте 134
  • стеарин 1
  • Стеван 4
  • Стевана 1
  • Стеване 1
  • Стеванов 1
  • Стевановић 1
  • Стевча 1
  • стегне 1
  • стеже 1
  • стекао 1
  • степена 1
  • стигао 4
  • стигла 2
  • стигли 4
  • стигло 1
  • стигне 8
  • стигну 2
  • стигоше 2
  • стид 3
  • стидели 2
  • стидећи 2
  • стиди 2
  • стидљиво 1
  • стидом 2
  • стидукао 1
  • стиже 1
  • Стиже 1
  • стижу 2
  • стизале 1
  • стизао 1
  • ститком 1
  • стиховима 1
  • стиху 1
  • стишава 1
  • стишало 1
  • Сто 2
  • сто 38
  • стог 1
  • стожер 1
  • стожера 1
  • Стојадин 1
  • Стојан 1
  • стоје 11
  • стојећи 6
  • стоји 30
  • Стојим 1
  • стојите 1
  • Стојко 1
  • стојте 1
  • стока 12
  • стоке 7
  • стоку 7
  • стола 1
  • столар 1
  • столара 2
  • столари 1
  • столарска 3
  • столарске 1
  • столарски 4
  • столарство 3
  • столарству 1
  • столару 1
  • столица 19
  • столице 21
  • столици 1
  • столицу 9
  • столовача 1
  • столове 3
  • столом 1
  • столу 3
  • стопе 2
  • стопу 3
  • стотина 14
  • стотинама 1
  • Стотинама 1
  • стотине 6
  • стотину 1
  • стоци 5
  • сточарство 1
  • сточарству 1
  • страда 1
  • страдају 1
  • страдању 1
  • страна 14
  • странама 2
  • странац 1
  • стране 105
  • СТРАНИ 1
  • страни 32
  • странка 5
  • странкама 1
  • странке 2
  • страном 2
  • странпутицима 1
  • страну 46
  • страћара 1
  • страх 6
  • страха 2
  • страховита 1
  • страхом 2
  • страхотама 1
  • страхује 1
  • страшљивог 1
  • страшна 1
  • страшно 1
  • страшнога 2
  • стреја 1
  • стреје 1
  • стрејом 5
  • стреју 1
  • стрела 3
  • стрељачка 1
  • стрељачку 1
  • стрехом 1
  • Стрижено 1
  • стрмени 2
  • стрмнина 1
  • стрмо 1
  • стрму 1
  • стрњиште 1
  • строг 2
  • строго 2
  • стрпети 1
  • стрпљења 1
  • стрпљењем 1
  • струга 1
  • стругали 1
  • стругана 1
  • стругане 1
  • струганим 1
  • стругано 1
  • стругање 3
  • стругар 1
  • Стругар 2
  • стругом 1
  • струже 3
  • стружнице 4
  • стружници 2
  • стружницу 3
  • стружу 3
  • струја 2
  • струје 1
  • струке 1
  • струци 1
  • стручне 3
  • стрчало 1
  • стрче 1
  • стубови 1
  • Студеница 1
  • Студеницу 1
  • ступа 2
  • ступам 1
  • ступамо 1
  • ступањ 4
  • ступаш 1
  • ступи 1
  • ступити 1
  • ступњу 1
  • су 1280
  • Суботе 2
  • Суботом 1
  • Суботу 3
  • сув 3
  • сува 4
  • суве 6
  • сувише 9
  • сувишна 1
  • сувишности 1
  • сувишну 1
  • суво 2
  • сувоти 2
  • суву 2
  • сугласника 1
  • суд 4
  • суда 1
  • судба 1
  • судбу 1
  • суде 2
  • суделовала 1
  • суделовали 1
  • суделовао 1
  • суди 2
  • судио 1
  • судите 1
  • Судница 2
  • судница 8
  • суднице 14
  • судници 15
  • судницу 7
  • суднични 1
  • судова 3
  • судове 10
  • судови 2
  • судовима 1
  • суду 3
  • суза 7
  • сузама 3
  • сузбијати 1
  • сузе 12
  • сузу 1
  • сујеверна 1
  • сујеверни 1
  • сукнене 1
  • сукно 2
  • сукобише 1
  • сума 2
  • сумњао 1
  • сумпорну 1
  • сунђер 2
  • Сунца 5
  • сунца 7
  • сунце 11
  • Сунце 24
  • Сунцу 1
  • сунцу 3
  • сунчани 1
  • сунчева 1
  • супротни 1
  • супротно 1
  • супротној 1
  • суров 1
  • суровости 1
  • сурутку 1
  • сусед 1
  • сусретоше 1
  • сутра 35
  • Сутра 7
  • сутрадан 18
  • Сутрадан 9
  • сутрашње 1
  • сутрашњем 1
  • сутрашњи 2
  • сучува 1
  • суша 2
  • суше 2
  • суши 1
  • сушила 1
  • сушили 1
  • сушница 1
  • сушнице 1
  • сушницу 1
  • сушу 1
  • схватају 1
  • схватала 1
  • схвате 1
  • схвати 1
  • схватили 1
  • т 27
  • та 24
  • Та 9
  • табак 3
  • Табла 1
  • табла 9
  • табле 17
  • табли 19
  • таблица 9
  • таблицама 6
  • таблице 28
  • таблици 3
  • таблицом 2
  • Таблицу 1
  • таблицу 14
  • таблу 21
  • таборе 3
  • таван 14
  • тавана 1
  • таванима 1
  • таванисали 2
  • таванисана 1
  • таванисане 1
  • таваном 2
  • тавану 3
  • тавањаче 1
  • тад 3
  • тада 11
  • Тада 6
  • Тај 4
  • тај 66
  • тајанствено 1
  • тајац 1
  • тајна 3
  • тајне 2
  • такав 6
  • Таква 2
  • таква 5
  • такве 3
  • такви 2
  • таквим 2
  • Таквима 1
  • таквих 2
  • такво 1
  • Такво 1
  • таквом 2
  • такву 1
  • таким 2
  • такмиче 1
  • тако 304
  • Тако 86
  • такође 1
  • такта 1
  • тактом 2
  • таку 2
  • таласи 1
  • таленат 1
  • Таленат 1
  • талената 1
  • Талијани 2
  • талпарама 1
  • талпаре 1
  • Таман 2
  • таман 5
  • тамани 1
  • тамбуре 1
  • тами 2
  • тамно 2
  • тамњана 2
  • тамо 64
  • Тамо 8
  • танке 1
  • танки 1
  • танким 1
  • танких 1
  • танког 1
  • танкога 2
  • тање 2
  • тапије 2
  • тарабом 1
  • тата 10
  • Тата 3
  • тату 1
  • тачака 5
  • тачан 1
  • тачка 2
  • тачкама 2
  • тачке 3
  • тачку 1
  • тачније 2
  • тачно 11
  • тачном 1
  • твога 3
  • твој 6
  • твоја 5
  • Твоје 1
  • твоје 12
  • Твоји 1
  • твоји 2
  • твојим 1
  • твојих 3
  • твојој 3
  • твојом 1
  • твоју 6
  • твоме 1
  • творителни 1
  • творца 1
  • тврда 5
  • тврде 1
  • тврдо 2
  • тврдога 1
  • Те 3
  • те 430
  • тебе 22
  • теби 22
  • Теби 3
  • тевтер 1
  • тегоба 3
  • тегобама 1
  • тегобе 3
  • тежа 1
  • тежак 4
  • Теже 1
  • теже 10
  • тежег 1
  • тежему 1
  • тежи 4
  • тежила 1
  • тежило 1
  • тежимо 3
  • тежио 2
  • тежиште 1
  • тежњу 1
  • тезги 1
  • тезгу 1
  • теј 6
  • теја 1
  • Тек 2
  • тек 38
  • текао 9
  • текли 3
  • текло 1
  • тековине 1
  • тековини 1
  • тековину 1
  • теку 1
  • тела 4
  • телади 1
  • теле 3
  • телеграф 3
  • телеграфирали 1
  • телесни 4
  • телесних 1
  • телесно 2
  • телесног 1
  • телефон 1
  • Тело 1
  • тело 15
  • телом 5
  • телу 6
  • тема 1
  • темељ 7
  • темеља 1
  • теоретичар 1
  • теорија 1
  • теориски 2
  • тепсији 2
  • тера 4
  • терају 1
  • терала 1
  • терали 1
  • терам 1
  • терамо 1
  • терао 1
  • терати 1
  • тераш 2
  • терет 4
  • терета 1
  • терете 1
  • терора 1
  • тесали 1
  • тесан 1
  • тесана 1
  • тесаног 2
  • тескобе 1
  • тескобна 2
  • тескобној 1
  • тесним 1
  • тесте 1
  • тестера 4
  • тестере 10
  • тестерицом 1
  • тестером 3
  • Тестија 1
  • тестија 2
  • тестије 2
  • тестији 1
  • тестијом 1
  • тестију 2
  • тесто 1
  • тета 2
  • тетака 1
  • тетка 1
  • тетребе 1
  • тећи 3
  • технику 1
  • техничари 1
  • тецијасмо 1
  • тецијасте 1
  • тецијах 1
  • тецијаху 1
  • тецијаше 2
  • тече 4
  • течем 1
  • течемо 2
  • течете 1
  • течеш 1
  • теше 1
  • Тешећи 1
  • тешити 1
  • тешка 5
  • тешке 2
  • тешки 1
  • Тешко 3
  • тешко 50
  • тешкоће 1
  • Тешкоће 1
  • тешу 1
  • ти 210
  • Ти 24
  • тим 54
  • Тиме 1
  • тиме 14
  • типове 1
  • тирана 1
  • тиранији 1
  • тиранин 1
  • тићи 1
  • тих 10
  • тиха 1
  • Тихо 1
  • тихо 3
  • тихој 1
  • тице 3
  • тицу 1
  • тиче 3
  • тишина 1
  • тишлер 1
  • тишње 1
  • ткају 1
  • ткала 1
  • То 103
  • то 813
  • товар 5
  • товара 1
  • товаре 1
  • товарењу 1
  • товаром 1
  • тог 2
  • Тога 3
  • тога 87
  • Тој 1
  • тој 23
  • ток 1
  • током 1
  • току 2
  • толика 4
  • толике 4
  • толики 5
  • толиким 2
  • толиких 2
  • Толико 1
  • толико 79
  • толикога 2
  • толиком 1
  • толику 1
  • Том 1
  • том 28
  • Тома 12
  • томе 113
  • Томе 3
  • Томи 3
  • Томин 1
  • Томина 1
  • Томиним 1
  • Томино 1
  • Томиног 1
  • Томинога 1
  • Томиној 1
  • Томину 1
  • Томо 3
  • Тому 3
  • топа 1
  • топао 3
  • топе 1
  • топла 1
  • топле 1
  • топли 2
  • топлије 2
  • топлији 1
  • топлина 1
  • топло 2
  • топлота 2
  • топлоте 2
  • топлоти 1
  • топлоту 1
  • топовима 1
  • Топчидера 1
  • тор 1
  • тора 1
  • торба 2
  • торбама 1
  • торбе 4
  • торби 4
  • торбице 3
  • торбици 2
  • торбицу 3
  • торбу 11
  • тору 1
  • точак 10
  • трава 1
  • траве 1
  • трави 1
  • траву 2
  • трага 3
  • трагом 1
  • трагу 1
  • тражаху 1
  • траже 12
  • тражену 1
  • тражећи 2
  • тражи 9
  • тражила 1
  • тражиле 1
  • тражили 7
  • тражило 1
  • тражим 4
  • тражимо 4
  • тражио 13
  • тражит 1
  • тражити 9
  • тражиш 1
  • трајала 3
  • трајали 1
  • трајало 3
  • трајао 1
  • трајаће 1
  • траје 5
  • трајнија 2
  • трајније 1
  • трајно 1
  • трају 1
  • трбух 1
  • Трбух 1
  • трбуху 1
  • трбушчић 1
  • тргнем 1
  • трговина 1
  • трговинама 1
  • ТРЕБА 1
  • треба 173
  • Треба 8
  • Требају 1
  • требају 5
  • требала 5
  • Требало 1
  • требало 33
  • требао 4
  • требати 16
  • требимо 1
  • трене 1
  • тренутак 1
  • тренутку 6
  • трепет 1
  • трепље 1
  • трепљући 1
  • трептале 1
  • тресе 1
  • треснуо 1
  • Трећа 2
  • ТРЕЋА 2
  • трећа 3
  • треће 17
  • Треће 7
  • трећег 1
  • Трећега 1
  • трећега 3
  • трећем 6
  • Трећи 1
  • трећи 29
  • трећим 1
  • трећина 1
  • трећој 1
  • трећом 1
  • Трећу 2
  • трећу 7
  • трешње 1
  • трешњеве 1
  • Три 2
  • три 67
  • ТРИДЕСЕТ 1
  • тридесет 24
  • тридесеторо 1
  • тринаест 1
  • ТРИНАЕСТА 1
  • трипут 3
  • триста 1
  • трмака 1
  • трмке 1
  • трњака 1
  • трње 1
  • трогодишњу 1
  • троја 1
  • троје 2
  • тројица 6
  • тројице 1
  • Тројице 1
  • тројицу 4
  • тромији 1
  • троноге 1
  • троножне 2
  • троножних 1
  • тропске 1
  • тротоар 2
  • тротоара 2
  • тротоарима 1
  • троугао 3
  • троугла 1
  • троугле 2
  • троуглу 1
  • троше 1
  • трошењем 1
  • троши 4
  • трошила 2
  • трошили 1
  • трошити 1
  • трошка 3
  • трошкова 2
  • трошку 5
  • трпати 1
  • трпе 3
  • трпезарије 1
  • трпезарију 2
  • трпела 2
  • трпен 1
  • трпео 1
  • трпети 2
  • трпи 4
  • трпим 2
  • трпимо 1
  • Труд 1
  • труд 3
  • труда 6
  • трудба 1
  • трудбе 1
  • трудбу 1
  • труде 1
  • труди 1
  • трудила 1
  • трудили 2
  • трудио 4
  • трудити 1
  • труду 2
  • трује 1
  • трујеш 1
  • трују 1
  • труне 1
  • трунке 1
  • трупац 3
  • трчала 1
  • трчали 1
  • трчање 1
  • трчању 2
  • трчати 2
  • трче 3
  • трчи 2
  • трчите 1
  • ту 118
  • Ту 27
  • туве 1
  • туви 1
  • тувите 1
  • туга 1
  • тугу 3
  • туд 1
  • туда 1
  • туђ 1
  • туђа 3
  • туђе 2
  • туђега 1
  • туђем 2
  • туђим 1
  • туђин 2
  • туђина 2
  • туђини 4
  • туђином 4
  • туђину 2
  • туђих 1
  • туђој 2
  • туђу 1
  • тужан 1
  • тужити 1
  • тужна 2
  • тужни 1
  • тужној 2
  • тукао 3
  • тупља 1
  • Турака 3
  • туре 1
  • тури 1
  • турите 2
  • Турке 2
  • Турска 2
  • турска 6
  • турске 2
  • турски 2
  • турских 1
  • турско 3
  • турског 2
  • турској 1
  • Турској 4
  • Турском 1
  • Турци 14
  • Турцима 9
  • Турчин 3
  • Турчина 2
  • Турчину 1
  • туторства 1
  • туца 1
  • туцају 1
  • туцаљкама 2
  • туцаљке 6
  • туце 1
  • туцету 1
  • Туцин 1
  • туче 1
  • ћ 8
  • ћарила 1
  • ће 522
  • ћемо 78
  • ћер 1
  • Ћерамида 1
  • ћерамида 3
  • ћерамиде 2
  • ћерамиди 1
  • ћерамидом 4
  • ћерамиду 4
  • Ћерамиџије 3
  • ћерамиџије 4
  • ћерију 1
  • ћерка 3
  • ћерко 1
  • ћерку 2
  • ћете 89
  • ћеш 17
  • ћи 1
  • ћораве 1
  • ћоше 1
  • ћошкасто 1
  • ћу 115
  • ћупа 6
  • ћупе 4
  • ћупу 1
  • ћупче 1
  • ћурећа 1
  • ћурче 1
  • ћускију 1
  • ћутала 1
  • ћутања 1
  • ћутање 7
  • ћуте 3
  • Ћути 1
  • ћути 3
  • ћутимо 1
  • У 165
  • у 2621
  • убелити 1
  • уби 1
  • убија 5
  • убијају 2
  • убијање 2
  • убијати 2
  • убије 1
  • убио 3
  • ублажавао 1
  • уближе 1
  • убогих 1
  • убоде 2
  • убодете 2
  • убојицу 1
  • убрза 1
  • убрзали 1
  • убрзамо 3
  • убрзати 2
  • убрзо 5
  • убрусом 1
  • ува 7
  • уважени 2
  • уваженом 1
  • уважењем 1
  • уведе 2
  • уведем 1
  • уведу 1
  • увежбам 1
  • увезано 1
  • Увек 2
  • увек 56
  • Увео 1
  • увео 8
  • уверавали 1
  • уверавам 1
  • уверења 2
  • уверење 6
  • уверењем 1
  • уверењу 1
  • увери 1
  • уверили 1
  • уверио 6
  • Уверите 1
  • уверити 1
  • увећа 1
  • увећава 1
  • увећавала 1
  • увече 1
  • увидело 1
  • увидео 2
  • увидеше 1
  • увиђало 1
  • увија 1
  • увије 1
  • увијете 1
  • уво 11
  • уводе 2
  • уврстио 1
  • увући 1
  • угађане 1
  • угађати 1
  • угаљ 1
  • угасила 1
  • угасило 1
  • угину 1
  • углаве 1
  • углави 3
  • углавиш 1
  • углављена 1
  • углављивао 1
  • углављује 2
  • углади 1
  • углађена 1
  • углађене 1
  • углађености 1
  • углачано 1
  • Углед 1
  • углед 4
  • угледа 4
  • угледају 5
  • угледале 1
  • угледали 1
  • угледао 1
  • угледати 2
  • угледног 1
  • угледу 4
  • углове 1
  • угловима 3
  • углом 1
  • углу 1
  • угљен 1
  • угна 1
  • уговоре 1
  • уговорише 1
  • Уговорише 1
  • угодбе 4
  • угоди 1
  • угодније 3
  • угоднији 1
  • угодници 1
  • угодно 4
  • угодну 1
  • угођена 1
  • угостит 1
  • уграби 1
  • уграбим 1
  • уграбио 1
  • угреја 1
  • угреје 1
  • угушује 1
  • удаве 1
  • удавио 2
  • удављеника 1
  • удадба 1
  • удаде 1
  • удаји 1
  • удају 2
  • удала 2
  • удаљене 1
  • удар 1
  • удара 3
  • ударају 1
  • ударајући 2
  • ударати 1
  • ударац 1
  • ударе 1
  • ударена 1
  • удари 10
  • ударила 1
  • удариле 1
  • ударило 1
  • ударит 1
  • ударише 2
  • ударца 1
  • ударцем 1
  • удатих 1
  • удвостручили 1
  • удева 1
  • удела 1
  • удене 1
  • уденут 1
  • удесе 2
  • удесио 1
  • Удесићемо 1
  • уди 1
  • удице 1
  • удова 1
  • удовица 2
  • удовице 1
  • удовицу 1
  • удовичица 1
  • Удри 2
  • удубљењем 1
  • уђе 20
  • Уђе 4
  • уђете 1
  • Уђоше 1
  • уђоше 8
  • уђу 9
  • ужа 3
  • уже 2
  • ужета 2
  • уживају 1
  • уживао 1
  • ужину 1
  • ужљебљене 1
  • Уз 13
  • уз 38
  • Уза 1
  • узајамно 1
  • узалуд 7
  • узалудан 1
  • узана 1
  • узане 2
  • узаним 2
  • узаној 2
  • узаном 5
  • узаслуша 1
  • узбуђени 1
  • узвари 1
  • узвикну 2
  • узвикнуо 4
  • узвишена 1
  • узвишени 1
  • узвишенија 1
  • узвишенији 1
  • узвишено 2
  • узвишење 1
  • узвишица 1
  • узвишици 1
  • узвишицу 1
  • узгред 3
  • Уздам 1
  • уздам 4
  • узданице 1
  • уздаси 1
  • уздах 2
  • уздахну 1
  • уздахнули 1
  • уздахнуо 1
  • уздахом 1
  • уздигнут 1
  • уздигнуте 1
  • уздизао 1
  • уздржа 2
  • уздржавају 2
  • уздржао 1
  • узе 25
  • узела 4
  • узели 18
  • узео 14
  • узет 2
  • узети 3
  • узето 4
  • узеће 1
  • Узех 1
  • узеше 4
  • Узима 1
  • узима 2
  • узимају 3
  • узимала 1
  • узимало 1
  • узимамо 1
  • узимао 5
  • узимате 2
  • узимати 1
  • узјаха 1
  • узјаше 2
  • узме 24
  • узмем 3
  • узмемо 2
  • узмете 6
  • узми 1
  • Узмите 50
  • узмите 9
  • узмогли 1
  • узму 11
  • узнемири 1
  • узницу 1
  • узрадите 1
  • узраста 1
  • узрасту 2
  • узрок 4
  • узроком 1
  • ујдурисали 1
  • уједе 3
  • уједини 1
  • ујединимо 1
  • уједињења 1
  • уједно 3
  • ујутру 9
  • указује 1
  • укаљамо 1
  • укинуте 1
  • уклања 1
  • уклонити 1
  • укован 1
  • укопа 1
  • укопане 1
  • укопао 1
  • укоричене 1
  • укосо 2
  • укочио 1
  • украдено 1
  • украс 1
  • укратко 2
  • укрштају 2
  • укрштамо 1
  • укус 1
  • укућани 2
  • укуца 1
  • улаза 1
  • улазак 1
  • улазе 9
  • Улазећи 1
  • Улази 1
  • улази 6
  • улазила 2
  • улазили 2
  • улазило 3
  • улазио 2
  • улазите 1
  • улазити 1
  • улазу 1
  • уласка 1
  • улепшавам 1
  • уливала 1
  • улица 1
  • улице 3
  • улици 2
  • улицу 1
  • улогу 3
  • уљудна 1
  • уљудност 1
  • уљуђен 1
  • уљуђену 1
  • Ум 1
  • ум 8
  • ума 4
  • уман 1
  • умањи 1
  • уме 64
  • умеде 1
  • умедну 1
  • умедоше 1
  • умеју 19
  • умела 2
  • умеле 1
  • умели 13
  • умело 1
  • умем 5
  • Умемо 1
  • умемо 5
  • умење 3
  • умењем 1
  • умењу 1
  • умео 12
  • умере 1
  • умерен 1
  • умерена 1
  • умереност 1
  • умереношћу 1
  • умерену 1
  • умеси 2
  • умесити 1
  • уметале 1
  • умете 1
  • Умете 1
  • умети 10
  • умећу 1
  • умеш 1
  • умешано 1
  • умешност 5
  • умешности 8
  • умивају 1
  • умивање 1
  • умивен 2
  • умивена 1
  • умивени 1
  • умије 2
  • умију 3
  • умила 2
  • умили 1
  • умилостиви 1
  • умио 4
  • умирања 1
  • умире 2
  • умири 4
  • умирило 2
  • умириће 1
  • умише 1
  • умна 1
  • умне 2
  • умни 5
  • умним 1
  • умних 1
  • умно 2
  • умножавањем 1
  • умножи 1
  • умножите 1
  • умном 1
  • умоли 1
  • умолила 1
  • умолили 1
  • умолио 4
  • умолити 1
  • умом 2
  • Уморан 1
  • уморан 3
  • уморни 1
  • умоташе 1
  • умотворима 1
  • умре 7
  • умрем 2
  • умрла 2
  • умрло 3
  • умро 6
  • умру 1
  • уму 2
  • умукнути 1
  • умуче 1
  • унакрст 1
  • унапред 2
  • унапреди 1
  • унапредио 1
  • унела 2
  • унели 1
  • унео 1
  • унесавши 1
  • унесе 4
  • унесем 1
  • унесете 1
  • унети 1
  • унеше 1
  • универзитету 1
  • уништиле 1
  • уносе 2
  • уноси 1
  • уносиле 1
  • уносили 1
  • уносило 1
  • уносите 1
  • уношене 1
  • унука 2
  • унутарња 4
  • унутарње 3
  • унутарњи 1
  • Унутра 1
  • унутра 5
  • унутрашње 1
  • унутрашњост 1
  • унуци 2
  • унучићима 1
  • уозбиљи 2
  • уопште 3
  • уопшти 1
  • упаде 4
  • упаковано 1
  • упамте 1
  • упамтили 1
  • Упамтило 1
  • упамтио 1
  • упаучљиви 1
  • упирале 1
  • Упис 1
  • упис 4
  • уписа 3
  • уписана 1
  • уписано 1
  • уписаној 1
  • уписао 1
  • уписати 1
  • уписаше 1
  • уписивање 1
  • Уписивање 1
  • уписује 1
  • уписују 1
  • упита 36
  • упитају 1
  • упитали 1
  • упитао 2
  • упитомљава 2
  • упитомљавати 1
  • упишете 1
  • упишу 1
  • уплакан 2
  • уплаши 2
  • уплашио 1
  • уплете 3
  • уплећу 1
  • упозна 1
  • упознавања 2
  • упознавање 1
  • упознао 4
  • Упоредно 1
  • упоредно 2
  • упоредо 1
  • употреба 3
  • употреби 5
  • употребио 1
  • употребити 5
  • употребљава 5
  • употребљавају 2
  • употребљавао 1
  • употребљено 1
  • употребљује 1
  • употребу 1
  • управ 2
  • управи 3
  • управитеља 2
  • управише 1
  • управља 9
  • управљају 2
  • управљању 1
  • управљао 2
  • управљати 1
  • управљене 1
  • управљено 1
  • управни 1
  • управо 4
  • управу 3
  • упрегли 1
  • упреда 2
  • упредао 1
  • упредено 1
  • упрезао 1
  • упрело 1
  • упреше 1
  • упрла 1
  • упрли 1
  • упропастити 1
  • упропашћивање 1
  • упрости 1
  • упртачима 1
  • упуства 1
  • упуством 2
  • упуству 3
  • упута 1
  • упути 5
  • упутио 4
  • упуту 1
  • упућен 2
  • упућена 1
  • упућивао 6
  • упућивати 1
  • упућује 6
  • упућујући 2
  • упуштати 1
  • уравне 1
  • уравњена 1
  • уравњени 1
  • уравњено 2
  • уравњивано 1
  • уравњују 2
  • ураде 2
  • уради 15
  • урадила 2
  • урадили 5
  • урадило 1
  • урадимо 2
  • урадио 11
  • урадите 3
  • урадити 8
  • урадих 1
  • урађена 1
  • уранио 1
  • уранке 1
  • урањена 1
  • уредбе 2
  • уреде 1
  • уреди 4
  • уредио 8
  • Уредите 5
  • уредиш 1
  • уредно 2
  • уредношћу 1
  • уређена 3
  • Уређење 1
  • уређење 4
  • уређивао 1
  • уређује 1
  • урекну 1
  • урнебес 1
  • урођеним 1
  • урођености 1
  • урока 1
  • урочкова 1
  • усавршава 6
  • усавршавају 1
  • усавршавајући 1
  • усавршавали 1
  • усавршавало 1
  • усавршавам 2
  • усавршавања 1
  • усавршавање 2
  • усавршавању 1
  • усавршавати 1
  • усавршено 1
  • усаврши 1
  • усавршити 1
  • усваја 1
  • усвојен 1
  • усвоји 1
  • усвојити 1
  • усекњују 1
  • уселити 1
  • усија 1
  • усијана 1
  • усиљенога 1
  • уско 1
  • ускоро 14
  • Ускоро 3
  • Ускрсу 2
  • услед 1
  • услиша 1
  • усмено 3
  • усменоме 1
  • успеле 1
  • Успеле 1
  • успели 1
  • успемо 1
  • Успео 1
  • успео 3
  • успети 1
  • успех 3
  • Успех 3
  • успеха 2
  • успехе 1
  • успехом 5
  • успеху 4
  • успешно 2
  • успомена 1
  • успори 1
  • усправи 1
  • усправили 1
  • усправите 2
  • усправљају 1
  • усправљајући 1
  • усправљено 2
  • усправљену 1
  • усправно 2
  • Успут 2
  • Усред 1
  • усред 7
  • усрећити 1
  • уста 14
  • Уста 2
  • устаде 5
  • устадоше 2
  • устајала 1
  • устајао 1
  • Устајати 1
  • устаје 4
  • Устају 1
  • устају 3
  • устала 4
  • усталаштва 1
  • Устали 1
  • устали 5
  • устане 2
  • устанем 1
  • устани 2
  • устаните 5
  • установе 2
  • установио 1
  • устану 6
  • Устао 1
  • устао 6
  • усташе 1
  • устезали 1
  • устргнута 2
  • устукнути 1
  • уступи 1
  • уступио 2
  • устурајте 1
  • усхићен 1
  • утакмицу 1
  • утврде 2
  • утврди 4
  • утврдили 1
  • утврдило 1
  • утврдио 4
  • утврдо 1
  • утврђавати 1
  • утврђивало 1
  • утврђивању 1
  • утврђивао 1
  • утврђивати 1
  • утврђује 1
  • утеха 1
  • утехе 1
  • утеше 1
  • утешених 1
  • утеши 1
  • утешити 1
  • утисак 1
  • утицај 5
  • утицаја 4
  • утицају 3
  • утицало 1
  • утицати 3
  • утиче 5
  • утишала 1
  • утишало 2
  • утрине 1
  • утркивали 1
  • утроба 1
  • утрчавши 1
  • утуви 2
  • утувили 1
  • утувио 3
  • утувите 6
  • утувити 2
  • утуца 1
  • утуцано 1
  • ућута 3
  • ухвате 2
  • ухвати 5
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • Ухватите 1
  • ухо 2
  • ухрањена 1
  • уче 26
  • учен 2
  • учене 1
  • учени 5
  • ученик 3
  • ученика 22
  • ученике 17
  • ученику 1
  • ученим 1
  • ученица 3
  • ученицама 4
  • ученице 5
  • ученици 34
  • Ученици 5
  • ученицима 33
  • ученичком 2
  • учено 1
  • учења 8
  • учењаке 1
  • Учење 1
  • УЧЕЊЕ 1
  • учење 19
  • учењем 5
  • учењу 2
  • учећи 3
  • Учи 1
  • учи 49
  • Учила 1
  • учила 3
  • училе 2
  • учили 18
  • учило 3
  • Учим 1
  • учим 13
  • учимо 10
  • учине 6
  • Учини 1
  • учини 44
  • учинила 5
  • Учиниле 1
  • учинили 6
  • учинило 10
  • учиним 2
  • учинимо 2
  • учинио 24
  • учинити 11
  • учиниш 1
  • учинише 2
  • учињено 2
  • Учио 1
  • учио 24
  • Учионица 2
  • учионица 4
  • учионицама 2
  • Учионице 1
  • учионице 5
  • учионици 4
  • учионицу 7
  • учите 17
  • УЧИТЕЉ 1
  • Учитељ 10
  • учитељ 71
  • учитеља 48
  • учитеље 8
  • учитељев 3
  • учитељева 1
  • учитељево 1
  • учитељевој 1
  • учитељевом 1
  • учитељеву 1
  • учитељем 5
  • учитељи 18
  • учитељима 2
  • учитељица 8
  • учитељице 3
  • учитељицом 1
  • учитељицу 9
  • учитељки 1
  • учитељку 1
  • Учитељска 1
  • учитељске 2
  • учитељских 1
  • УЧИТЕЉСКОЈ 1
  • Учитељску 3
  • учитељу 15
  • Учитељу 3
  • Учити 1
  • учити 25
  • учићу 1
  • учиш 3
  • учо 1
  • Учтив 1
  • учтиво 2
  • ушао 5
  • Уши 2
  • уши 5
  • ушице 1
  • ушла 2
  • ушли 2
  • ушорена 1
  • ушорено 1
  • уштапиле 1
  • уштедети 1
  • Ф 1
  • ф 6
  • фабрика 1
  • фабрикама 1
  • Фабрику 1
  • Фебруару 1
  • феле 1
  • Фес 2
  • фес 4
  • феса 6
  • фесове 1
  • фигуре 1
  • Фигуре 1
  • Физика 1
  • физичке 4
  • физички 1
  • Филозофија 1
  • филозофија 2
  • филозофије 1
  • филозофију 1
  • филозофирањем 1
  • финоће 1
  • фитиљима 1
  • фишека 1
  • форму 1
  • фразе 1
  • фразеологију 1
  • Французи 2
  • Француски 1
  • Фуруна 1
  • фуруна 2
  • фуруница 1
  • х 7
  • Хај 1
  • хајде 3
  • Хајде 32
  • Хајдете 15
  • хајдете 2
  • Хајдук 1
  • хајдука 1
  • хајдуке 1
  • халапљиво 1
  • хаљине 1
  • хаљинице 1
  • хартија 3
  • хартије 20
  • хартији 6
  • хартијом 4
  • хартију 7
  • хартица 1
  • хасну 1
  • хаџије 1
  • хаџилук 1
  • Хвала 30
  • хвала 48
  • хвале 2
  • хвалио 1
  • хвата 2
  • хватају 1
  • хватам 1
  • хватати 1
  • Херберт 1
  • Херцеговина 1
  • Херцеговине 1
  • Херцеговину 2
  • хигијене 1
  • хигијенске 1
  • хигијенских 1
  • Хилендар 1
  • хиљада 4
  • Хиљадама 1
  • хиљаде 2
  • хиљаду 4
  • химна 1
  • хитају 1
  • хитао 1
  • хитар 1
  • хитио 1
  • хитно 6
  • хитње 2
  • хладан 4
  • хладна 2
  • хладне 2
  • хладни 1
  • хладније 1
  • хладним 1
  • хладних 1
  • хладно 6
  • Хладноћа 2
  • хладноћа 3
  • хладноће 3
  • хладноћи 1
  • хладовину 1
  • хладу 5
  • хлеб 12
  • хлеба 9
  • хлебара 1
  • хлебова 1
  • хлебом 2
  • ход 1
  • ходите 1
  • Ходите 1
  • ходник 6
  • ходника 2
  • ходнике 1
  • ходнику 5
  • ходницима 1
  • ходу 1
  • хоризонат 2
  • хоризонтално 1
  • хоризонталну 1
  • хору 1
  • хоће 63
  • хоћемо 16
  • Хоћемо 4
  • Хоћете 1
  • хоћете 17
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 11
  • хоћу 12
  • Хоћу 7
  • храм 3
  • Храна 1
  • храна 9
  • хране 5
  • храни 6
  • хранила 1
  • хранили 1
  • хранио 1
  • хранитељ 2
  • хранитељу 1
  • храну 9
  • храњене 1
  • храњење 2
  • храњењу 1
  • Христа 2
  • Христово 1
  • Христовој 1
  • Христову 1
  • Христос 4
  • хришћане 1
  • Хришћанска 2
  • Хришћанске 1
  • Хришћанској 1
  • хрт 5
  • хрта 5
  • хртови 1
  • хте 3
  • хтеде 2
  • хтедну 1
  • хтедоше 2
  • хтела 6
  • хтели 6
  • хтело 2
  • хтео 32
  • хтет 1
  • хтети 4
  • хукање 1
  • хулила 1
  • хумуса 1
  • хумусу 1
  • ц 9
  • цар 3
  • цара 1
  • царева 1
  • цареви 1
  • царевима 2
  • царица 3
  • Царица 3
  • царици 2
  • царицу 1
  • царства 1
  • царство 4
  • цару 2
  • царује 2
  • цванцик 1
  • цванцика 1
  • цвет 1
  • цвета 2
  • цветају 1
  • цвећа 7
  • цвећарник 1
  • цвеће 9
  • цвећем 2
  • цвећу 1
  • цвркут 1
  • цеви 1
  • цеде 1
  • цеђа 1
  • цеђење 1
  • цела 7
  • Целе 1
  • целе 12
  • целим 3
  • целина 3
  • целини 3
  • цело 14
  • Цело 2
  • целог 1
  • целога 9
  • целој 10
  • целокупан 1
  • целом 9
  • целоме 2
  • Целу 1
  • целу 10
  • цена 2
  • цене 1
  • цени 2
  • ценио 1
  • центар 3
  • центра 1
  • цену 4
  • Цео 1
  • цео 21
  • цепају 1
  • цепање 1
  • Цивилизација 1
  • цивилизацији 1
  • цивилизацију 2
  • цивилизовано 1
  • цигала 13
  • Циганин 2
  • Циганина 1
  • Цигла 1
  • цигла 7
  • циглана 1
  • циглане 1
  • циглани 1
  • циглану 2
  • цигларе 2
  • Циглари 1
  • циглари 3
  • Цигле 1
  • цигле 20
  • цигли 2
  • циглом 6
  • циглу 14
  • циља 1
  • циљеве 1
  • ципеле 1
  • цокле 3
  • црвене 2
  • црвеним 1
  • црвених 2
  • црвеном 1
  • црева 1
  • цреп 20
  • црепа 12
  • црепаре 1
  • црепари 1
  • цреповима 1
  • црепом 8
  • црепу 2
  • црепуљама 1
  • црепуље 2
  • цркава 2
  • цркавама 1
  • црква 12
  • цркве 13
  • црквене 1
  • црквеним 1
  • црквених 6
  • Црквено 1
  • црквено 3
  • црквенске 2
  • црквенско 1
  • црквенску 1
  • црквењак 2
  • цркви 12
  • црквица 1
  • црквице 1
  • црквицу 1
  • црквишта 1
  • црквиште 6
  • цркву 14
  • Црна 1
  • Црне 1
  • црне 2
  • црни 1
  • црних 2
  • црнице 3
  • црници 1
  • Црно 1
  • црно 4
  • црнога 1
  • Црногорци 1
  • Црногорцима 1
  • црној 2
  • црном 3
  • црта 1
  • цртају 2
  • цртала 5
  • Цртали 1
  • цртали 3
  • цртама 2
  • Цртање 1
  • цртање 9
  • цртањем 1
  • Цртању 1
  • цртању 2
  • цртао 1
  • цртате 1
  • црте 1
  • цртежем 1
  • цртежи 2
  • ч 15
  • чаброве 1
  • чабру 1
  • чагарале 1
  • чађав 1
  • чађавим 1
  • Чак 1
  • чак 27
  • чакшире 1
  • чанак 1
  • чарапе 3
  • чаршија 1
  • чаршије 8
  • чаршији 12
  • чаршијска 1
  • чаршију 10
  • чаршилије 1
  • чаршилиска 1
  • чаршиске 1
  • чаршиски 1
  • чаршиским 1
  • чаршиских 1
  • чаршиску 1
  • час 28
  • часа 6
  • часловац 1
  • Часловац 6
  • Часловца 1
  • часловци 3
  • часловцима 2
  • часнике 1
  • часно 2
  • часова 4
  • часове 1
  • часовима 1
  • Част 1
  • част 3
  • части 1
  • чати 1
  • чатмара 1
  • чатрља 1
  • чатрљама 2
  • чатрљи 1
  • чатрљици 1
  • чаура 1
  • чаурака 1
  • чаурице 1
  • чаша 6
  • чаше 7
  • чаши 1
  • чашу 12
  • чворова 1
  • чврста 1
  • чвршће 1
  • чега 21
  • чедност 1
  • чедности 1
  • чедо 2
  • чеду 1
  • чека 10
  • чекају 11
  • чекајући 1
  • Чекајући 1
  • чекала 4
  • чекали 6
  • чекало 1
  • чекам 1
  • чекао 9
  • чекати 1
  • чекаш 2
  • чекић 5
  • чекићем 1
  • чел 1
  • чела 7
  • челама 1
  • челе 3
  • челика 1
  • челичних 1
  • Чело 1
  • чело 9
  • чељад 14
  • чељаде 4
  • чељади 3
  • чем 4
  • чему 15
  • черге 1
  • Чернишевсков 1
  • Чеси 1
  • Чесма 1
  • чесме 1
  • чесми 2
  • честита 1
  • честитам 1
  • честитати 1
  • честито 2
  • честитога 1
  • честитост 1
  • Често 1
  • често 30
  • чета 1
  • четворака 1
  • четворица 1
  • четворицу 3
  • четвороногих 1
  • четвороножне 1
  • четвороразредне 1
  • четвороугао 1
  • четвороугаоне 1
  • четвороугаонику 1
  • четвороугаону 1
  • четвороугле 2
  • четврт 2
  • Четврта 1
  • ЧЕТВРТА 2
  • четврта 3
  • Четвртак 1
  • четвртасто 1
  • четвртаци 1
  • четврте 3
  • Четврти 1
  • четврти 18
  • четвртим 1
  • четврто 5
  • Четврто 7
  • четвртог 1
  • четвртом 4
  • Четврту 1
  • четврту 3
  • четир 1
  • Четири 1
  • четири 49
  • четрдесет 3
  • ЧЕТРНАЕСТА 1
  • чечала 1
  • чечвара 1
  • чешати 1
  • Чешке 3
  • чешће 12
  • чивију 1
  • чивит 1
  • чија 6
  • Чије 1
  • чије 8
  • чијем 1
  • чији 2
  • чијој 3
  • чико 1
  • чило 1
  • Чим 2
  • чим 28
  • чиме 6
  • чине 14
  • Чини 1
  • чини 31
  • чинију 1
  • чинила 1
  • чинили 5
  • чинило 24
  • чинимо 4
  • чинио 7
  • чините 3
  • чинити 3
  • чиниш 1
  • чиновник 2
  • чиновника 6
  • чиновнике 5
  • чиновници 3
  • чиновништво 1
  • чиновништву 1
  • чињаше 1
  • чињено 1
  • чираку 2
  • чист 4
  • чиста 3
  • чистаљкама 1
  • чистаљке 6
  • чисте 3
  • чисти 3
  • чистија 2
  • чистије 3
  • чистим 1
  • чисто 25
  • чистој 3
  • чистом 3
  • чистоме 1
  • Чистота 1
  • чистота 5
  • чистоте 5
  • чистоти 4
  • чистотом 1
  • чистоту 4
  • чисту 2
  • чита 30
  • Чита 6
  • читав 7
  • читава 8
  • читаве 4
  • читави 1
  • читавим 1
  • читавих 2
  • читавог 1
  • читавога 1
  • читаву 6
  • Читају 1
  • читају 18
  • читајући 3
  • Читала 1
  • читала 3
  • Читали 1
  • читали 5
  • читамо 12
  • Читанка 1
  • читанке 1
  • читано 1
  • Читанчице 1
  • Читанчици 1
  • Читанчицу 2
  • читања 3
  • читање 19
  • Читање 2
  • читањем 2
  • читању 2
  • читао 11
  • читаоницу 1
  • читаоци 1
  • читате 9
  • читати 2
  • чича 16
  • чишћење 3
  • чишћењем 1
  • чкиљавој 1
  • чколу 8
  • члан 1
  • чланака 1
  • чланова 1
  • чланове 2
  • чобани 1
  • Чобани 2
  • чобанина 1
  • чобанске 2
  • чобанче 1
  • Човек 3
  • човек 60
  • Човека 1
  • човека 36
  • човеков 4
  • човекова 2
  • човекове 1
  • човековом 3
  • човекову 1
  • човеком 1
  • човекомрзац 1
  • човеку 13
  • човечански 2
  • човечанство 3
  • човече 1
  • човечије 1
  • чојане 1
  • Чомагић 1
  • чорба 1
  • чорбу 1
  • чу 9
  • чува 24
  • чувај 1
  • Чувајмо 1
  • Чувајте 1
  • чувајте 4
  • чувају 9
  • чувала 1
  • чували 2
  • чувамо 2
  • чувања 2
  • чувао 4
  • чувара 2
  • чувате 3
  • чувати 9
  • чуваше 1
  • чувен 1
  • чувено 1
  • чувењу 1
  • чуда 8
  • чудан 1
  • Чуде 1
  • чуде 2
  • чуди 2
  • чудила 4
  • чудили 11
  • чудим 1
  • чудио 2
  • чудити 4
  • чудна 1
  • чудним 1
  • чудо 8
  • чуђење 4
  • чуђењем 3
  • чуђењу 1
  • Чуј 1
  • Чује 1
  • чује 64
  • Чујем 1
  • чујемо 1
  • чујете 1
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • чују 34
  • чујући 1
  • Чука 1
  • чукаре 1
  • Чуки 1
  • Чуку 1
  • чула 5
  • чуле 1
  • Чули 4
  • чули 6
  • Чуло 1
  • чуло 5
  • чункове 2
  • чункови 1
  • чунковима 2
  • чуо 20
  • чупају 2
  • чупали 1
  • чути 4
  • чутуре 1
  • чутуру 5
  • чучећи 1
  • чуше 9
  • џ 8
  • џаку 1
  • џамија 6
  • џамије 5
  • џара 1
  • џеп 1
  • џоња 1
  • ш 12
  • шаке 3
  • шаку 1
  • шала 8
  • шале 3
  • Шалећи 1
  • шали 8
  • шалио 2
  • шалите 2
  • шалом 1
  • шалу 2
  • шаљиви 1
  • шаљиво 2
  • шаљивчина 1
  • шамара 1
  • шамије 2
  • шапутати 1
  • шара 1
  • шаре 1
  • шарена 2
  • шаренице 1
  • шареницом 4
  • шареном 3
  • шарлатане 1
  • Шваба 1
  • Швабе 2
  • Швапска 1
  • Швапској 1
  • шведска 3
  • шведски 1
  • Шедатор 1
  • шездесет 5
  • шездесетих 1
  • шеничним 1
  • Шера 1
  • шесет 1
  • Шеснаестог 1
  • шест 27
  • Шеста 1
  • ШЕСТА 1
  • шестара 1
  • шестаре 1
  • шести 1
  • Шести 1
  • шестина 1
  • шестине 2
  • шестину 2
  • шестица 1
  • шесто 1
  • Шесто 4
  • шестом 1
  • шесту 1
  • шетајући 1
  • шетала 1
  • шеталишта 1
  • шетња 4
  • шетње 2
  • шетњи 3
  • шетњу 1
  • шећер 1
  • шећера 1
  • шешир 8
  • шешира 6
  • шеширима 1
  • шеширину 1
  • шибљика 1
  • шивењу 1
  • шију 1
  • шикља 1
  • шиљата 1
  • шиље 2
  • шиљеже 1
  • шиљу 2
  • шиндром 1
  • шине 1
  • шипкама 1
  • шипчице 1
  • шира 1
  • шире 2
  • ширем 2
  • Шири 1
  • шири 4
  • шириле 1
  • ширина 1
  • ширине 5
  • ширину 1
  • ширите 1
  • ширити 2
  • широк 3
  • широка 2
  • широке 3
  • широки 1
  • широким 1
  • широко 1
  • широком 2
  • широкоме 1
  • широку 1
  • шишају 1
  • шкоде 1
  • Шкоди 1
  • шкоди 9
  • шкодити 1
  • шкодљива 1
  • шкодљивија 1
  • шкодљиво 1
  • Школа 7
  • школа 97
  • школама 10
  • школе 171
  • школи 191
  • ШКОЛИ 4
  • школина 3
  • школине 1
  • школована 1
  • школоване 1
  • школовање 1
  • ШКОЛОВАЊЕ 1
  • Школом 1
  • школом 18
  • школска 13
  • Школска 2
  • ШКОЛСКА 4
  • ШКОЛСКЕ 1
  • школске 27
  • школски 7
  • школским 2
  • школско 3
  • школског 1
  • школскога 3
  • школској 15
  • школском 3
  • школскоме 2
  • школску 13
  • школу 276
  • Школу 8
  • школује 1
  • школују 1
  • шкрипи 2
  • шљам 1
  • шљива 1
  • шљивак 1
  • шљивар 1
  • шљивара 2
  • шљиве 6
  • шљунка 2
  • шљунком 1
  • шмрк 1
  • шмркове 1
  • шмрком 1
  • шпалир 1
  • шпартана 1
  • шпорет 2
  • шпорета 1
  • шпорету 1
  • шта 280
  • Шта 86
  • штампају 3
  • штампана 4
  • штампане 2
  • штампаним 1
  • Штампано 1
  • штампано 7
  • Штампарија 1
  • штампати 1
  • Штампе 1
  • штампе 4
  • штампу 1
  • штапа 1
  • штеде 2
  • штеди 2
  • штедионица 1
  • штедионице 3
  • Штедионици 1
  • штедионици 3
  • штедња 1
  • штедњак 2
  • штедњи 1
  • штедњу 1
  • штета 3
  • штете 1
  • штетнија 1
  • штетних 1
  • штетно 2
  • штету 4
  • Што 25
  • што 859
  • штогод 10
  • штуре 1
  • штуро 1
  • шубару 1
  • шума 15
  • Шумадији 2
  • шумама 2
  • шумарица 1
  • Шуматовцу 1
  • шуме 6
  • шуми 5
  • шумовиту 1
  • шумом 1
  • шумски 1
  • шумско 2
  • шумскога 1
  • шуму 3
  • шупљином 1
  • шуштање 1
  • шчитава 1
  • шчитавају 1
  • шчитавали 1
120822 matches
стика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p> <p>Овим ј 
ите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па д 
ти овако рачунали:{S} 30 и 40 то је 70, а 7 и 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су има 
, остаће равно 70.{S} То је одсекао 23, а он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсе 
 ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће  
ају да поделе онај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8  
hi>усавршавању себе и свега свога</hi>, а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све п 
е, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а  
hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} 
вај развитак врши <hi>сам од себе</hi>, а он је само приносио и припремао потребну храну; он је 
није овде, те да му кажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а а 
 Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу у њој и дру 
ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>, овом писаљком 
лица.{S} Ово лево је писано <hi>с</hi>, а ово десно је печатано.{S} Ласно ћете га запамтити: ли 
S} Она се пишу увек <hi>у почетку</hi>, а никад у средини или на крају.{S} Најпре запамтите, да 
о ово моја, и зове се „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јес 
вољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је 
али Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и 
оване и у њој једна плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених д 
о, да све што је у гуњу, то је „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“,  
а.{S} Настаје „медена ракија“ и „мезе“, а деца покусају и по коју каленицу или чинију варенике. 
зив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипу 
пане, него су их професори „диктирали“, а ђаци писали па после <pb n="37" /> учили напамет као  
књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „псалтирци“.{S 
о прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад им је врат 
а нашу школу да направимо колико треба, а село после како нађе за право...</p> <pb n="232" /> < 
и не знају колико им и за шта то треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S}  
д буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за прен 
у рано покалуђере и надену му име Сава, а он јави људима да не може ићи с њима; него им да косу 
јаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S 
да <hi>дамо</hi> један део, другом два, а трећем три дела.{S} Кад сто делимо на шест гомила, он 
ков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чељад редом; и сви прилазише Радиши, да  
, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те  
правите?..{S} Ето и код ножа два слова, а испод ножа писано нешто.{S} Познајете ли ово испод но 
р.{S} На једној страни, ево, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова  
лете.{S} И код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основ 
точне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је семе од  
 дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно живине, т 
лепше зеленило до самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани с 
 Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Млади „мајстори“ загорички одма 
десет!..{S} Колико сте сад узели свега, а колико је остало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би 
пет десет!..{S} Колико сте узели свега, а колико је још остало?..{S} Узмите још десет!..{S} Кол 
ћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цвеће најразличније, које је највише 
 колико хоћеш лонаца да метнеш на њега, а овамо у овим затвореним преградама и хлеб да печеш и  
 <pb n="208" /> или три пијемо ми њега, а преко овога пије оно нас.{S} И свуд збори људима, да  
сеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му је била 
кама, и гађање у нишан.{S} Поред овога, а по жељи самих ученика, узет је зими и Четвртак за њих 
рагоцена грађа за познавање села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима. 
ако је створио овај свет и њега самога, а животиње никада.{S} Зато у људи и има, да се моле Бог 
и барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла изради 
ј држави и дељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, кој 
 сам, да је исток управ иза овога зида, а запад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север? 
стари воћњак, који му доноси мало рода, а испод њега је кућа једнога сиромаха доброга Томе, кој 
.</p> <p>У науци дакле има правих чуда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су 
шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што 
 ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} За тим дозва Дану и предаде јо 
 да у културном животу вреднији осваја, а тромији и лењивији пропада, онда народ мој нема најле 
 <p>Овако су прешли сва слова до краја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблиц 
и, плевити и чувати од штетних утицаја, а све ће расти и развијаће се само....</p> </div> <div  
; ово је турска црква и зове се џамија, а ово је поред ње <hi>џ</hi>; ово познајете да је фес и 
Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; о 
у нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, уливала је у његову  
{S} Оде и Миладин, да и он доведе ђака, а кмет и Радиша се спустише судници, то јест школи.{S}  
снег не могу да падају кад нема облака, а роса и слана кад није хладно; да из ниских облака пад 
 имали доста и млека, и сира и кајмака, а сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због 
Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару  
 да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и 
нистра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има у селу, па да их учим и томе.{S}  
Она навиком и очвршћавањем чува човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и  
едан је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршу 
стао код куће.{S} Он се опремио и чека, а мајка се увек нађе, да му још понешто рекне и поучи г 
старосватица, Миљкова домаћица Станика, а и Даница и мајка њена одлазиле су њој највише.{S} И т 
 реците: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја 
ћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снаха и тако даље.{S} Све су питале за 
 издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Р 
орија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је  
огло се још купити по мало соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим  
еко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Руси.{S} О 
како нађе, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од ју 
евинама, којима се и сама приближивала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово  
е.{S} Жива ограда је нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров да 
им прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случа 
шеније, могу имати.{S} Ево мени гусала, а деца могу и гудети и свирати у њихове свирајке, па ће 
их пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? ( 
 много.{S} Теби ће да се поквари табла, а може и крижуља да ти се сломи...{S} Доста.{S} Оставит 
села су опет, свуд наоколо, друга села, а до њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих се 
ампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан 
деце, која су одмах схватала и памтила, а да су нека непрестано грешила и нису могла да запамте 
ипут мање дрва него што је пре трошила, а оно друго и да не помињемо.{S} С овим гвозденим огњиш 
од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а т 
омах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чаршију и п 
ућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне установе 
предак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па 
рече ученицима: „Децо, сутра је Недеља, а у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немо 
езасејана у пролеће по неколико недеља, а у лето жито непожевено и трава непокошена опет по нек 
сподине.{S} Има како паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли  
ивоту Радишину.{S} Село добија учитеља, а Радиша добија школу; и престаје му детињство и безбри 
раслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених не 
лово п.{S} Учионице су дакле са зачеља, а станови у крилима.{S} Станови имају по три собе и куј 
но што се зове <hi>осица</hi> или зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И 
 лишће, те да се не поцепа и не испрља, а за тим како се држи таблица, како се чува крижуља, ка 
ју.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, свет мудрости људске, свет с 
 а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са другим предметима.{S} За тим су све то ог 
еше да исповедају ово: „Ко није с нама, а он је против нас“.{S} Почеше дакле тако да страдају и 
{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада,  
 већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на једном месту и у рупи, да се не растура,  
је <pb n="347" /> нема, дућанџије нема, а за учитеља је чуо, да је или „курџон“ или неки назадњ 
ралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога н 
а је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дршка и онда  
/> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, ка 
те још много што шта што у књигама има, а прости људи не знају то зато, што не умеју да читају. 
им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="255" /> поскидаше капе и ижљубише га у 
 како се зову и шта народ прича о њима, а пустио је Миладина и овога младића, да они воде прву  
 и стотине до хиљаде и рачунали с њима, а писмено је и овде оставио за до године.{S} И у Земљоп 
 мржњу и према људима и према стварима, а одавде излазе толике и толике мане у карактеру и прес 
не а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мо 
 што се на грудима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шешир 
ову школу.{S} И учитељ је казао ђацима, а преко њих је за ово дознало и цело село.{S} Сазнало с 
 на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из школе.{S} На орману  
 је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима, 
ћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и почели да прежу коњ 
 на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвикава од старога и нерадо прима  
ти, зашто је дошао.</p> <p>— Ја и Дана, а сад нам је дошла и Зора, одговори госпођа.</p> <pb n= 
 Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је отпочинуо, чиме је хтео и нама дати пр 
, од којих сам се ја хранио месец дана, а све је за живот скупље.{S} И срамота је и неправо је, 
оларца, о чијем је трошку она штампана, а за тим уваженом одбору ове Задужбине, који је и ову к 
ила деци исто онако као гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји... 
те, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази св 
чните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам. 
ију.{S} Дошло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци би 
> свему.{S} Деца расту сасвим слободна, а љубав их чува само од онога што им шкоди.{S} Шкоди им 
један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и ба 
Храна је проста и свежа и увек умерена, а одело широко, јевтино и што се пере, те да се деца у  
неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зо 
га, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И  
е Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи и Енглези.{S} Окрени 
двадесет младића од 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запре 
 њиним за свих минулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван  
је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга сво 
ањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да уч 
ј земљи и имао је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и бил 
олазе кмету, да га питају је л’ истина, а кмет је опет слао пандура капетану, да га о томе пита 
 мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде 
 А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим 
жемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <h 
За ствари од хартије није имао картона, а то му за село најмање и вреди. <pb n="193" /> Много б 
у којој се на једној страни метне вуна, а на другој страни чекаш од ње готове хаљине, какве год 
дна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у учионицу, начињену од две 
да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- 
} Јер је он сматрао ово за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било  
, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, 
има, па онда рече Груји, да то прекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете 
а захвалио и казао, ко хоће да се купа, а он се измакнуо даље и одшетао је с оним најстаријима  
осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси се хлеб у свакој кући за себе; свога столара, 
Зато Радиша опет остави она два чувара, а он се с осталима врати школи.</p> <p>Тек трећег дана  
б у свакој кући за себе; свога столара, а не гради свака кућа што јој треба од дрвета како му д 
а то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, онда су градили план без об 
 па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кући од неучињене коже; с 
х је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је 
еднога свога најбољега друга за девера, а кмета Миљка остаросватио.{S} И на дан свадбе је ова м 
и.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S}  
или се: „Што вуруна да се ложи изнутра, а не из оџаклије, и што ће јој вратанца!“ Радиша им је  
уста дођу овамо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу са 
 је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дв 
а се иде по застирачу, који се истреса, а не по њима.{S} Пето, у свакој има кревета као и у вар 
ске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом, што нисмо ослободили сав српски народ под Т 
ви најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупља; тим  
„Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су старији од м 
је одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а црепа мање, јер није знао да иду дупло.{S} За тим му  
ника нема, па рече: „О, мајстор-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа 
ад су му лепо говорили, да им не смета, а он опет за инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А  
емљи?“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је  
а ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!..{S} И онда призове сву дец 
S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људи знају, и благо ономе 
..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, а Радиша га опет за сваку реч пита шта значи).{S} Ко ум 
а прочита оно испод столице? (Ђак чита, а Радиша за сваку реч пита: шта је то).{S} Нађите нож!. 
писма и тапије и облигације да им чита, а кмет га узме и у судницу да им пише и чита законе и к 
} Само је Даница искрено примала госта, а Радиши је свака реч њена, сваки покрет, свака ситница 
сплетем од сламе.{S} Ње овде има доста, а нико је ни за шта не употребљава...{S} У једној радио 
} Тако је ишло и преко целога распуста, а тако се продужавало и сад.{S} Зато су сад имали поред 
ју нити онако масна, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито виш 
ељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све намес 
 ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с к 
го, он <pb n="23" /> не зна добро пута, а треће, шта ће они код куће да му кажу, и шта ће да ре 
селу и треба мајстора за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви ст 
хтео да покаже деци, да не знају ништа, а Радиши, да их није учио „по програму.“ И код „Певања“ 
а исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамтите.{S} 
5" /> од разнога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није  
огу да нађем и по десет дванаест врећа, а кад не роди, као ове године, не могу да наберем ни дв 
 један ред крстића, један ред котурића, а трећи ред пун ових кромпирића (тачака).{S} Узмите кри 
се земље до једне шаке пред врх кочића, а он с децом пође у реку за камење.{S} Док су они по дв 
а почеше да показују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и 
биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале  
а је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја воле 
зда Мијаилова унука и Миљкова синовица, а за тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње  
јесен су засадили још неколико младица, а за друге су ископали рупе, у које ће рано с пролећа з 
але учити ове године госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даниц 
њу причају, да је врло добра учитељица, а добра је и девојка: здрава, лепа, отворена и паметна: 
{S} Нек стоји њима и светиња и судница, а ја да тражим за школу друго место...</p> </div> <div  
ила врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и поучљива жена, која је примала све што је 
 Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је снаха, то ми је ћерка, а то ми је друга снах 
о не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нем 
ребне и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, к 
адметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p> <p>После ово 
 да и у лето пробуди највећега спавача, а камо ли сада, у Октобру, када се свиће много доцније. 
како му драго и како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога  
 кући од неучињене коже; свога кројача, а не кроји одело сваки себи па да му стоји као туђе; св 
 Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понудише и другу чашу.{S} Радиша је не прими 
че прозвани ђак.{S} Добро, рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваљ 
 на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе 
е се северу!..{S} Тамо је Сава и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даљ 
е, које је добро и за грађу и за огрев, а може да послужи и као жива ограда, и које зову „дрво  
ела одакле је.{S} Милун је и данас жив, а дело његово остаће и по смрти његовој, те да слави им 
 господина Радишу, кад човек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је 
љево; јер он има децу, подмладак његов, а и људи му стоје на расположењу И докле друга занимања 
лио стари деда Радивоје, отац Крсманов, а Даницу снахе његове.{S} Деда Радивоје говораше: „Госп 
ра да буде на главнима, који држе кров, а колика на спореднима.{S} Према овоме се мења и кубату 
пасности, зими да западну негде у снег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у  
ве су кошнице продаване по дукат комад, а њихов се мед свуда тражио, јер су знали да је чист.{S 
 није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S 
да нешто прескачу.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва  
 Затим је казао, да пишу још један ред, а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас  
и сте сви ове године учили први разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог ра 
дељење и она ће имати само први разред, а он четврти; како имају лепу градину и здраво шумовиту 
иша је примио своје ђаке, други разред, а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све  
јесен; ови ђаци прелазе у други разред, а ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо 
, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити нове.{S} Зато сваки ко има дете з 
жну школу), Радиша је примио II разред, а за Даницу су примљени нови у I разред.{S} За ове две  
, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S} Дете да огледамо и тако:{S} Један! — 
ишао из ове школе.{S} Мисли ето напред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из само 
 зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у нас.{S} Пето, тај се свет м 
 који имају остављају новац на приплод, а они којима треба узимају га на послугу, него су зајед 
ативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, мало по мало, па се ово 
> песме.{S} Гусле има сав српски народ, а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S 
сле, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстори у овоме.{S} Радиша је 
 ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја м 
{S} Човек није могао начинити сам себе, а друге су животиње још мање умеле и могле.{S} Морала ј 
лако шчитава развучено, као на слогове, а не на гласове).{S} Нађите иглу!..{S} Које је то слово 
ата и обим округлога отвора за чункове, а за тим сео и побележио све што је најпотребније: још  
о био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Да 
рапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нове опанке, те да их обује кад пође. 
 кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кме 
 да градите нову кућу.{S} То је за све, а није само за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бит 
 није другојаче.{S} Жена је у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је 
о ми, те да ни у кући свуда нема слоге, а камо ли у општини и у држави.{S} Седмо, отуда је у њи 
стране.{S} С једне су ове црвене пруге, а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад ко 
тају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону р 
, и ја не могу људе растеривати одавде, а није ни ово земљиште најзгодније.{S} Нек стоји њима и 
 израде овде, да се и креч испече овде, а песка има у реци, да и дрво довуче село па да плате с 
у?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше с 
 и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви су домаћи код куће и слатко се наразговарају.{S}  
 саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једну ђерз 
{S} Јер се природа учи само из природе, а никако из књиге.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њ 
у да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, к 
о је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и оно 
упуштати и с тога, што нема суве грађе, а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни  
Радиша ништа не купије док она не дође, а Радиша је писао, да они ништа не спремају и не троше  
д досад.{S} Зовнуше кривца и овај дође, а Радиша загрме: „Што си га тукао?“ У кривца се још опа 
села свога.{S} Отац узјаха коња и пође, а Радиша оста.{S} Још једном рече „збогом и са здрављем 
ла у поље крушевачко, да се мало прође, а отуда угледа једнога јунака где јури на коњу и познад 
шу и махну руком да уђе.{S} Радиша уђе, а ноге му се уштапиле од толикога стајања, више него ик 
н га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуче навише до праве виси 
е да не потуцају ноге, и предаде им је, а они почеше да се грабе ко ће пре да је узме и убија к 
еба, мало сира и кајмака, по које јаје, а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то 
 Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба 
 да је с тога децу пустила мало раније, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необич 
ете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је чове 
јаче живи, живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} От 
широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и горе и доле.{S} Зато хајдете сад  
цу, те се ту може радити најпоступније, а хартија је и најјевтинија.{S} Зато га није могао сасв 
у се чуло и из саме среске канцеларије, а и Радиша и кмет Миљко нису могли да оћуте.{S} Само су 
рци и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтир 
аду се и тело развија и душа напредује, а рад је и по себи врлина најпотребнија за живот.{S} Не 
мислили, да се само у пролеће расађује, а рупе да се копају онда, кад хоћемо да посадимо какву  
S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не може да га тера.{S} Радиша чека на оца а 
иди, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо  
нас.{S} Чули сте да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењ 
 најразвијенијих и њих огласио за ђаке, а онима другима рекао, да остају за до године.{S} Ове ј 
он мора сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што  
 ми треба у први да примимо друге ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чуј 
године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису примили опет нијед 
око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао на докса 
диша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и  
гра, попа је отишао да опоје покојнике, а кмет Миљко и Радиша написали су извештај министарству 
су вредна и здрава деца и лепе девојке, а Даница и добра учитељица, на сва четири разреда, врши 
 и свадбене, и јуначке песме гусларске, а и неке лакше црквене, које су деца чула или ће чути у 
е? — Зашто не може? — Перо је од гуске, а табла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо  
а, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама оп 
та, прозоре и под и мајсторима за руке, а за то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто по 
 село па да плате само мајсторима руке, а и то не мора у једанпут него може на почек.</p> <p>—  
је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане „<title>Имам пун џеп шећера</title>“ 
ају чак и они, који се поруче из Чешке, а не примају се они, који су код нас никли и само прене 
је одмах поручио неколико тих из Чешке, а после покушао, да их и у нас, у градини својој, произ 
то се зна за њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, 
{S} Воћке су се све дивотно разгранале, а лепо однеговане изгледају као да су руком скројене и  
стано доносиле, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа ј 
рици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не спуштају озго на ниже, него да се 
осе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па 
} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а пре нам Турци нису дали да се учимо; имамо и своје бо 
 престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И св 
а иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па  
села по равнијим крајевима имају школе, а они <pb n="57" /> немају, него им деца остају слепа к 
мен, ни прашљиве као земља, него топле, а сваки се дан могу прати као кашике и судови из којих  
 вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у деце се засијаше очи, насмеши се <pb n="108" /> лиц 
игла!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до 
ву страну где нема слова окрените даље, а ову са словима окрените горе. (Надгледа, јесу ли сви  
собице поред ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком 
лела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S}  
химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</p> <p>Онда се Радиша 
то нареди Груји, да нађе једне грабуље, а ученицима рече, да чупају сав коров око школе и поред 
су прозори сваки пут кад је суво време, а преко распуста су пребојена врата и прозори и поручен 
ето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се раз 
пира, сира, кајмака, сланине и пастрме, а уз то и по коју пару, те су сад имали чим и да се омр 
.{S} Прво најпростије и најлакше песме, а миле и разумљиве.{S} За тим све теже и теже, све слож 
ако исто из књиге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S}  
 риља.{S} Ето и ту два слова са стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад пре 
ужише посао и с једне и с друге стране, а Радиша је само надгледао.{S} Други су се надметали у  
не тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограничио је опет правим лин 
Радиша рече Дани, да она мало прилегне, а он ће га носати, јер изгледа, да ће се мало смирити.{ 
о данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да чит 
 од ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} В 
но.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина 
управо довршетак прошле школске године, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још 
 радила у главноме као и прошле године, а Радиша је имао да обнови с ученицима оно, што су лане 
прошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по подн 
, па рече: „Ево ја покварих, господине, а ти сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече 
е; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе  
вапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то је 49 и по, и 3 пута по ј 
 купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете разумети, да ће ту и 
то осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни б 
се пред очима и није знао шта да рекне, а сузе му саме потекоше низ образе.</p> <p>— Потпишите, 
и за огрев, и за заграду, јер не труне, а може да послужи и за <pb n="285" /> живу ограду најбо 
 неку малу родбину те дете остави у ње, а Радован даде Радишу код некога свога познаника, сиром 
ет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овде.{S} Ти знаш наше ста 
реће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Распуст траје 6 недеља 
 користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењ 
оту, и за свако и најобичније занимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школ 
дати прву књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да 
ачу, по које печено пиле, прасе, јагње, а неки и по које шиљеже, коју јаловицу, који заструг ме 
у апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити д 
 једну преобуку, заплете му све чарапе, а сестра му исплете и једне нове, а отац му наопути нов 
нигде, него још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: 
 тавањаче.{S} Дадоше му и нешто капаре, а за остало уговорише, да кад колико одвуку толико и да 
 Загорици нико не имађаше тако тестере, а дрва нису ни стругали но горели онако, читаве главње) 
 Радиша рече Груји, да затвори прозоре, а мало после рече деци, да стану у ред пред школом.{S}  
а пустио, да се до Петрова дана одморе, а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и тор 
 да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и с 
овако, сви у глас, него сви да мислите, а ја ћу да кажем једноме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S 
но, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! 
авите и таблицу у клупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p 
; да се шишају и измивају сваке Суботе, а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће  
и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да  
у напоредно с малим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о п 
а, него је место корова поврће и цвеће, а ђубре се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да 
пе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и 
амо да му село другу направи, где хоће, а и после је помагао мајсторима, не тражећи велике надн 
но, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно му долази <p 
 најпре пред кућом на троножне столице, а Радиши још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече бе 
ејање жита и ормане, столове и столице, а један је неколиким школама израдио и нове клупе по уг 
 подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био 
м није трпео предрасуде и празноверице, а његова душа и критична Филозофија није трпела безбошт 
д је отац јахао, Радиша је ишао пешице, а кад је Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је < 
 крај показује ту страну, где је Сунце, а други овамо, онда ће он стајати овако, онда је један  
кретање и рад; оно је све за ум и срце, а ово је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете к 
олова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, него све на рукама.{S} Ок 
а него проучавањем онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око н 
 сукнене или чојане, и гуњче или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до члан 
 Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној деци казаше, да  
а за кога у Загорици мећу у то сандуче, а пандур је сваке недеље двапут ишао и узимао и најмарљ 
е у школу.{S} Ученици уђоше и поседаше, а Радиша опет понуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S}  
е.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у песмама се сачувало много причање о јунацима и рато 
 се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазива 
у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини  
а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам п 
ила тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно 
ћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом  
но је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим п 
кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напише).{S} И, ето, тако  
ш шта смо слушали о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> 
о од како сам дошао у поверени ми срез, а данас сам га лично познао.{S} Причају, да у цркву не  
ми калеми по селу?{S} Ови су још слаби, а с тим не треба оклевати...{S} Требају ми дакле и они  
сама које се певају о слави и о свадби, а има их које се певају путем, у пољу, на њиви и код ов 
} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" /> „постојећем стању 
 се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре м 
 прође поред Радише, Радиша му се јави, а он не одговори ништа.{S} Радишу запрепасти и овај ина 
 што може од ње да се скроји и направи, а од конца до прута и свега што од њега може да се испл 
 основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} 
, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање, те ће по томе и камена и време 
и, да их развали и да сву грађу остави, а он оде унутра, да нацрта и размери све делове колица, 
 се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зар 
ви а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти  
врти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти други.{S} Први — други, први — други.... и тако да 
ега) други.{S} Ти си (трећи) опет први, а ти (четврти) други.{S} Ти си (пети) опет први, а ти д 
.{S} И напуни се ред.{S} Погледаше сви, а он прав као стрела.{S} Радиша прегледа, је ли све доб 
горичке.{S} Дошли су стари ученици сви, а дошли су и нови.{S} Нове су довели родитељи њихови, и 
ремишљање</head> <p>Отишли су опет сви, а остао је Радиша сам, да премишља, шта му треба за иду 
нуте од пода и стоје на једној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко 
.“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n="199" /> па  
и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоорана и незасејана у пролеће по нек 
овор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Милади 
, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим  
ају, да у цркву не иде, нити децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово  
 га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и подиже 
еде на столицу, па лагано поче да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} 
одређено одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико 
ко тога највише свађају и одрасли људи, а камо ли деца: најпре се шале, докле је и једном и дру 
 не иду деца на пратњу, него само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из к 
е.{S} И човек је постао од дивљих људи, а ови од још дивљијих, и од животиња, а све су животиње 
 где има школе, има пуно писмених људи, а у нашем нема ко позив да прочита, и иде чак у чаршију 
S} Данас је и ручак најбољи и најслађи, а совра се и не диже.{S} Данас нико ником не иде, а сви 
наредио, да се опет школа мало подложи, а деца при улазу обесе гуњчиће у ходник о јексер.{S} По 
и много се чистије <pb n="383" /> држи, а стоји по полицама, које се често перу.{S} И јела се в 
Тамо је Косово; оно је у Старој Србији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедо 
ема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша га нема.{S} Што је још горе, он је овде и најс 
pb n="88" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не ви 
 <p>— Пре ти, господине; ти си старији, а за мене је ласно, одговори он као стидећи се по мало. 
ом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнају све више 
ишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мај 
!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша 
ала то пода дрво, то под кош општински, а највише под стреју око школе.{S} Пода дрвећем кисне;  
итву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на храм Божји,  
его су га још усавршавали и повећавали, а поред њих дошли су још и млађи.{S} Они су не само лиф 
другога места.{S} И сви су се радовали, а опет највише Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било  
гао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S 
ки прво много лакше разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала д 
има објашњавао само оно што нису знали, а главно је тежиште пало на пољопривреду и здравље.{S}  
 да пишемо...“ (И Радиша пише на табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад о 
и, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио о 
ад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви  
овина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље,  
додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} За 
десет?..{S} Колико сте сад свега узели, а колико је на клупи?..“ Овако док не узму све.{S} Онда 
S} Колико <pb n="152" /> сте сад узели, а колико је остало?..{S} Узмите још десет?..{S} Колико  
.{S} Узмите три!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још три!..{S}  
 Узмите још три!..{S} Колико сте узели, а колико је на клупи?..{S} Узмите још три!..{S} Како је 
мите опет десет!..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите још!..{S} Помешајте опе 
војте на страну!..{S} Колико сте узели, а колико је остало на гомили?..{S} Узмите још десет!..{ 
S} Узмите једну!..{S} Колико сте узели, а колико је десетака остало на клупи?..{S} Узмите још ј 
змите још десет?..{S} Колико сте узели, а колико је остало?..{S} Узмите опет десет!..{S} Колико 
це. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{ 
довуче!“ И тако су људи после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиш 
два коња, и обадва су добро натоварили, а они су ишли пешке.{S} Само је Радиша јахао.{S} Успут  
он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно с другога није скидало очију.{S} Само је Даница 
 Загорици.{S} Сада су сви у њу уносили, а после ће сви из ње износити, само много лепше и облаг 
ли нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљује па најпосле сложи и пљусак ка 
еднога по једнога, да сутра дође школи, а многима и поручише по деци и онима који се још ту бех 
о све извештаје о њему и његовој школи, а ове сам се године и сам лично уверио, јер сам му био  
ми и разумљива и корисна наука у школи, а камо ли радионица, у којој сваки има по који започет  
 ручак и кува јело и меси хлеб у школи, а за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Св 
ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, само оно, што сте понели за јело.“  
 школи и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због  
 мешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике? 
пшим младицама, како су коју где нашли, а све у пристојном растојању.{S} И тако се и тамо сад п 
то вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни  
или родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћи до првих људи и прв 
 на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као чо 
 и они данас пале и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и д 
дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и за огрев, и за заграду, јер не 
а не разумемо.{S} Они не говоре као ми, а ми не говоримо као они.{S} И тако ћете одмах по говор 
 га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или  
оно, што за сада нисмо могли дати сами, а то је зидарски и столарски посао, платили смо.{S} А,  
 у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била 
ше и другу чашу.{S} Радиша је не прими, а деда Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде 
оговори, да га чекају у тој и тој шуми, а он ће изићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он к 
био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, 
 добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могло више у 
 <p>„До сад нисте писали на тој страни, а сад ћемо да пишемо на њој.{S} Ево и ја сам окренуо ту 
S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, нег 
/> <p>Путеви су у целом селу оправљени, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћ 
а помисли: кад је он овакав према мени, а какав ли је према простом свету?!{S} И мора да је Све 
људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они с 
чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад им сам давао коју хоће књигу да читају, а један н 
 једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Милош нису могл 
тинским; попу зато, што су сви побожни, а нису сујеверни....</p> </div> <div type="chapter" xml 
гимнастику су служили радови у градини, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238"  
авати и за час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење  
у од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S}  
ишу само у овом узаном реду, у средини, а нека и у овом широком реду горе и доле.{S} Ево, пазит 
ерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски расадник.{S} И унут 
 најстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више 
и су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице жене, мајке и домаћице.{S} И колико  
ке.{S} Радиша је запита, зашто то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господи 
 су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако са 
ко: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“ 
ује сад први пут.{S} Радиша му објасни, а он онда одговори:</p> <p>— Стојим ти добар, господине 
“ Није имао ко ни да га опере и закрпи, а Груја је кувао, месио хлеб и прао судове како је умео 
ца с коњима, па ћемо на једнога ствари, а на другога нек узјаше господин и до села се неће скид 
 свој ковчежић за књиге и ситне ствари, а покривач су дизали у јутру, истресали на пољу, па онд 
зићи пред њих.{S} У јутру оду калуђери, а он каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су оти 
ну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" /> <div 
три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслони.{S} Ето и ту два сло 
 Клупе су стајале у два реда по четири, а пред њима се уздизао учитељев сто на јаком постаменту 
ње.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опасан за исход њихов у корист данашњ 
у раније.{S} Сутра опет нико не говори, а ручак се спрема.{S} Нађоше, да могу да ручају мало ра 
 пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} И дошли су опе 
а има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S 
анцуски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега п 
ицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати.{S} Па 
Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам  
де лако.{S} И кревет је лако направити, а и треба да се подижете са земље — доста су вас кости  
} Газдарица га запита, уме ли погодити, а он рече, да уме.{S} И погодио је.</p> </div> <div typ 
уја потражи, да с те стране он намести, а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су донос 
и он.{S} Младићи су скакали од радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </di 
 у њему.{S} Наука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку 
го.{S} Зато увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите с 
, па коме треба, да зна где ће их наћи, а да се утврди, и колико ће ови плаћати за послугу, и к 
 данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и грабио је, да се  
у газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дошли.{S} И руча 
 Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је опет направио на земљи крст 
вући креч, који вуку креч неће га пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о  
другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих ма 
осили много цвећа и поврћа својој кући, а по нешто и од своје куће доносили овде, у ову општу,  
ош нису сви ђаци ни стигли својој кући, а облаци су се саставили и почела је лепа јесења кишица 
, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} Они су добри људи и слуш 
ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у 
тају.{S} Радиша је допуштао по двојици, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем п 
/p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капи 
о овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југоистоку. <pb n="223" /><gap unit="graphic" / 
ди Груји да мало заложи пећ у учионици, а он у ходнику укуца онолико јексера у зид по реду коли 
епељаве, од платна изаткана у Загорици, а направљене тако, да стоје доле, а не горе, и да се не 
од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обртата, превртала па снаху  
Турцима између себе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе мн 
 једну десетку!..{S} Колико има у руци, а колико је на клупи?..“ (Овако докле не поузимају све. 
још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите још две!.. (Овако д 
ш десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колик 
ш десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а 
не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога знања.{S} Зато су нам и мисли слабе, пли 
 човек.{S} Нас су родили родитељи наши, а њих њини родитељи, а ове опет њини; и тако морамо доћ 
зи Груја с гуслама и предаје их Радиши, а сва деца упрла очи у гусле.{S} И сам се Миљко чуди, ш 
Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који с 
ди и забрани.{S} То се доиста и изврши, а Радиша је после настојавао, да се то и одржи и са сво 
 сам се мучила да ми ова старија сврши, а сад се нас обе мучимо да нам ова млађа сврши, па ће н 
а је на човеку, на његовом телу и души, а друга је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим а 
асови, да је погинуо тај, и тај, и тај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и дец 
две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге.{S} Ту ћемо да 
нео га је и расадио у градини школској, а одатле почео да даје и ученицима својим.{S} И кроз де 
далеко одавде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Он 
м смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушка 
е чудили оној правилности и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда изврш 
требније.{S} Но почетак је свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други р 
после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да догр 
кивача или шине: једном да окује точак, а другом и трећом да обавије и окује сама колица код по 
 шта је то?.. <hi>Он</hi>, то је човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi> 
граду, каква ће нам после требати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да о 
више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега села није изишао још ни један.{S} Па смо би 
 реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове доње линије, а ова два ђ и ф иду и  
но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлати 
} И телесни и душевни раст врши се сам, а ми му само помажемо.</p> <p>На петом месту старао се, 
ваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, да служ 
астура, и засађена су поврћем и цвећем, а за живину као и за стоку су одређена нарочита места у 
и их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између  
ван с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису заш 
 прекрсти, ни да говори језиком својим, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори јез 
а одваја на околним пијацама чаршиским, а свака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У  
рска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окречен плафо 
ве старије код куће и да кажете збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и 
ућом погачом, па онда друга јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из  
де за себе.{S} Младићи су читали редом, а Радиша их је питао, разумеју ли <pb n="289" /> и по п 
омагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а не пред њом и против ње.{S} И довде је лако и добро,  
иса исписали су старији ђаци плајвазом, а они сада пером иду по том трагу и пишу све мастилом.{ 
у и попа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса  
 власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А ка 
о школе, све под конац и посуту песком, а све дело руку њихових.{S} Сад се одморише и мало потк 
луд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и  
томе.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градим 
амиџије“ се чисто поносе својим послом, а они други гледају на њих као на извршиоце неке заједн 
аду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих с 
ио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да од 
а“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту посла, п 
 качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гради и ђе 
е грће снег, жито, земља као и лопатом, а може њоме и да се копа земља, као кад се риља.{S} Ето 
 ономе, што ће да се растане с дететом, а овоме, што ће да остане сам.{S} Радован рече: „Збогом 
 са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не ква 
 којој ноћева, са својом женом и децом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веом 
пустио Милету, да ради са још двојицом, а он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан  
гови укућани и пријатељи дахнуше душом, а према капетану и клеветнику и добротвору нису осећали 
— нож; и ово с леве стране писано је н, а ово с десне је печатано.{S} Познаћете и ово испод нож 
свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само чисте и опране не 
 ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да 
ира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да том 
овцама је данас отишао први пут Вуксан, а Радиша је остао код куће.{S} Он се опремио и чека, а  
ећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет набавља све.</p> <p>Кад су с 
а да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето з 
гралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између иг 
свећени народи.{S} Јер је све то камен, а право је рекао Милош Обилић своме цару Лазару, кад га 
верили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакар 
у већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нове.{S} Зато им рече, да данас и они иду 
{S} Четврто, горе свуда окречен плафон, а не чађав таван, а доле под од дасака, које су не само 
стао питати о ономе што им је предавао, а они одговарати на сва та питања, ревизору се учинило, 
 се рано спремише да иду.{S} Свима жао, а Радиши канда највише.{S} Сад се кајао што је и долази 
не.{S} Радиша је казао све што је имао, а капетан није знао шта да каже.{S} Најпосле упита Ради 
трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле  
росвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду  
нешто друго.{S} Груја се даде па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{ 
и ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} 
 смо обадвојица: он, што нам је сметао, а ја, што сам га онолико истукао.“ Радиша управи поглед 
су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} К 
кречу и малтеру њима је опширно причао, а онима малима о томе није ни помињао.{S} Тако исто виш 
тиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, 
> како се пече креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадго 
мешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за 
онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде 
у и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бо 
му, како Мурат позива Лазара на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица 
Зато је таблица овако углављена у дрво, а писаљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и та 
у се завршује наша младост и детињство, а почиње зрелост, после које долази и старост.{S} А што 
 како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни он извода из „протокола к 
 по једну памуклију.{S} Не прође много, а Радишу препоручи његов пређашњи газда и једноме прија 
дговори, да њега има свуда, и то много, а да је нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Мор 
азио, да обућу и одело не прљају много, а кад их искаљају, да их одмах очисте; да нокте секу св 
 а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте 
ене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, 
 и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S} Милина је <pb n="360" /> 
азумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често и остајао код њих у разговору у вече докле би г 
омисли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни ов 
 свему ономе, што им је учитељ говорио, а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су са 
цом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Даница доби прву сељанку другарицу, преко које је саз 
.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Нераз 
а њој треба и шта ће они да уче и како, а не знају ни слова, ни најобичнија правила о владању у 
ошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он ре 
о постоји, па су људи навикли на онако, а негде је и компромитована, а наш се свет тешко одвика 
де има.{S} Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прв 
о и једну шестину, други двапут толико, а то је 33 и две шестине, а трећи 3 пута по 16 и по, то 
те то слово?{S} Оно је округло као око, а лако му је запамтити име: о — око, око — о.{S} Сад на 
те како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око 
/p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је б 
рађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао  
њу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да то упишете у  
/hi> писано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi>  
} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и не 
 Има две хладноће.{S} Једна је за тело, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија те 
о што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А < 
у сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у двору.{S 
.“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се кренуше, да се врате 
горици се у главноме правилно говорило, а где су деца одступала од књижевнога језика, он им је  
танку опет је Радишу нешто јако гушило, а по нека се и суза скотрљала низ образ.</p> <p>Што су  
 после ићи даље од свога села, наоколо, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога 
 вуне.{S} Зато је оно и трајно и топло, а Радиша и Даница су унели и мало новина и поправака у  
 и у њих све своје послове посвршавамо, а седмог дана да идемо у цркву и молимо му се...{S} И т 
су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а то знање да ми течемо не речима него проучавањем оног 
то рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све истрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках 
све што треба.{S} Зато хајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Б 
p>— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још које 
ало тешка у почетку, док је не изучимо, а после нам је најбољи учитељ.</p> <pb n="146" /> <p>„Е 
н и Турчин, увек је Турчину досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и д 
су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене прагове, двориште пр 
те напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их колико год можете.{S 
чаршији; и све право под конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задр 
, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</ 
 вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то би 
р им је Радиша показивао све очигледно, а радо су слушали и о томе како постају разне болести.{ 
е год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне старе и камџиј 
премештано, пенсионовано или отпуштено, а постављено ново.{S} На све стране народ се сада скупљ 
опали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} Кад су мислили да је доста, дон 
нда отпочне молитву: он, напред гласно, а други <pb n="27" /> сви за њим полако, од прилике ова 
их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и нос 
се не чини оно, што је очевидно штетно, а чини оно, што се може и што је несумњиво добро.{S} Уч 
сто опредељења.“ Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се 
— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „по 
i>дела</hi> људска: да људи чине добро, а од рђавих дела да се уздржавају.{S} Зато је на то и п 
...</p> <p>Ето то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите бук 
ма зацело.{S} И живот је највеће добро, а потпомагање тога живота је највеће доброчинство.{S} З 
воту народном онако како је, као добро, а шта да поправља или искорењује.{S} Зато је за сад сво 
и још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „уч 
едан не уме да чита и пише, и то добро, а у по некима и сви мушкарци и по неко и женско чељаде; 
те још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико је овамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} К 
те још десет!..{S} Колико је сад узето, а колико није узето?.. (Овако док не остане ништа).{S}  
те још једну!..{S} Колико је сад узето, а колико је остало на клупи?..{S} Узмите још једну! (Ов 
ишом и да дужници плаћају десет на сто, а сопственицима да се даје само пет на сто; а остатак д 
орима.{S} И опет: ко зна, иде на место, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређ 
; није грехота примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Ва 
 <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега ни од загоричана.</p 
пшима у Св. Гори, и назвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао 
а ево шта ме снашло: да идем у Прњавор, а да оставим сав свој седмогодишњи рад и још све своје  
 и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и кујну, и шпорет, и судов 
<p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, прос 
те.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а после одмора причао им је о постању Земље, о њеној ко 
, како ће господин пресудити овај спор, а она двојица су ћутала.{S} На свршетку учења Радиша им 
е и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца  
 слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога 
битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „<foreign xml:lang="LA">Status quo ante</ 
у примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним 
 се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога да 
 чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала 
а.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском  
} Онда изиђоше кмет и учитељ на доксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „М 
но пустит’ дете само у тако далек свет, а у свету има свашта, па нам неко може навест’ дете на  
S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо 
{S} Онда погледа у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и 
развитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато о 
 детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самосталан рад.{S} Загоричани прес 
да им поправљам и усавршавам тај живот, а то не могу постићи самим „знањем“ него <hi>умењем</hi 
оразум и слогу и на рад у општу корист, а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредуј 
одсећао родитеље на њихову прву радост, а очи су се упирале у нову наду, за коју је Радиша већ  
 они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих,  
 Св. Сава жив, значи убијати побожност, а убијати ово у души њиховој, као и у души свакога прос 
о у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећеном човеку да припада в 
авају на пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима п 
кву, да оставе „одежду“, рипиде и крст, а сви остали одоше право кући.</p> <p>Кад је Радиша дош 
 А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с дететом у наручју кући.{S} Идући Радиша ј 
а метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пуст 
> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је слово код пера?..{S} Да ч 
и најбољи мајстор у селу Милета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} 
ави своје име и да покаже своју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А как 
е Радиша и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по 
, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не  
но у <pb n="322" /> собу и лево у собу, а право у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двој 
а устанем пре њега, да му испечем каву, а неки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ ист 
 збиља личила на праву побожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња 
ајобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средствима да се тај задата 
а само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње. 
{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и к 
ли против народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Ми 
еће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друго по парцелама и поред споредних ста 
и болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у њега се развија само мржњ 
и Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жал 
е знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да порад 
, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зат 
ека слова пишу само у овом узаном реду, а нека иду и горе, у овај широк, а нека доле, до ове до 
ити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове године госпођа учитељица, а до  
 која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљење.{S}  
казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихо 
у, а околна села и да им се подсмевају, а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“  
њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се чељад мрзне или да се сви греју око огња као 
ојавам да <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му с 
же <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га н 
Моја кућа и моја те школа једва чекају, а највише ја!“ Даница му пружи руку и руковаше се срдач 
јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времен 
им сам давао коју хоће књигу да читају, а један написао цело писмо на табли, неком другу своме  
ругих дана.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полажени 
 где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини ш 
 ученике, да иду на реку и да се умију, а за тим их остави, да се мало одморе и поткрепе, па им 
еди пандуру, да их пусти у канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} 
 благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли  
ли из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S 
о и право, они га кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А  
рво и дао га у руке најодраслијем ђаку, а он преко куке превио свежњић сламе па му је рекао, да 
Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није  
а чобанина, који чува сву стоку сеоску, а не иде из сваке по једно дете, те да сва деца не могу 
јега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћора 
ако је кад чему време — по једну воћку, а други пут код другога, трећега и тако даље.{S} Тако,  
о по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад  
опросте.{S} Радиша пољуби мајку у руку, а она њега у образе и рече му: „Срећан ти пут, сине!“ И 
ико није умро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да уч 
обом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод овога у дну дворишта су нужници са четири прегр 
и попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је  
 он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале  
ну све куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље. 
ксима, најзадружнијега домаћина у селу, а који још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим од 
 чине поједине куће или задруге у селу, а сва села, све задруге у земљи, све општине, чине наро 
аље{S} То је занимало и старије у селу, а камо ли млађе и оне, што су радили с мајсторима и при 
 и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, 
.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам из 
 да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто да каже, изиђе Даничина  
мој игри.{S} Чистота је основа здрављу, а љубав <pb n="48" /> свему.{S} Деца расту сасвим слобо 
са страна и стрмени односе родну земљу, а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхов 
а чудо: једно што је ово новина у њему, а друго што то раде њини младићи, тај и тај и тај...{S} 
 да још што привреди око школе за зиму, а од ученика није могао очекивати да они помену, јер је 
 ли дирао таван и има ли што на тавану, а он рече да није дирао и да на тавану нема ништа.{S} Р 
 тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, ка 
а Исуса Христа, сав крену на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у п 
у и ћуте.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тер 
 за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; и једва је примио ону „<title>Пошетала ц 
И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано 
 кући.{S} Сад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S 
астурат’ човеку кућу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо м 
дморе и освеже за идућу школску годину, а оно се деси нешто, што их уби обоје као гром из ведра 
адиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што је видео 
, па ми сад зборе <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, се 
е није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је читање ишло мало теже, особито оној деци, к 
 о заветини сеоској они то помену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели 
а.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели  
се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опруж 
вршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да зас 
, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{ 
љене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Ве 
ки учитељи и учитељице и примише плату, а Радиша још џоња пред капетановом канцеларијом.{S} Кад 
ине; човек јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зб 
бично месила хлеб и пекла га у шпорету, а Станојка је по упуству госпођином престављала за руча 
нечега: што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек 
о учини и да их сложи у што лепшу киту, а све из мотива народне поезије.</p> <p>Треће, у пролећ 
Даница је нашла доброга друга у животу, а Радиша добру девојку и добру домаћицу и помоћницу у в 
ања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године о 
о!.{S} Који су први нек стоје на месту, а који су други нек изиђу за један корак напред! — Врат 
ле с дрвећа и размилеле се по дворишту, а највише их је пред кућом, где очекују вредну домаћицу 
сва одељења редом па и кућу у дворишту, а за тим се опет вратише сви у учионицу.{S} Пошто столи 
 врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља 
кујне за Радишу, ни трпезарије за децу, а још мање радионице за Ручни рад, то за ову годину о п 
} Ја хоћу учитеља, који ће да учи децу, а не људе; људе да остави мени: ја ћу њих да учим, шта  
p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!..{S} Пребројте их,  
Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здрав 
брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња  
аду ђубре.{S} Друго му даду за пшеницу, а друго за кромпир или детелину.{S} Они знају и од које 
ченицама.{S} Даница пуни пету десетицу, а Радиша је одавно узео шесту.{S} И још раде неуморно и 
ења и с десне и с леве стране по концу, а остало је довршено сутрадан.</p> <p>После овога одмор 
ане.{S} Почните редом!“..{S} Деца пишу, а Радиша обилази и поправља им.{S} Дуго су тако писала  
на, а немојте ова печатана! (Деца пишу, а Радиша обилази све, упућује их и поправља им).</p> <p 
 линија!.... <pb n="140" /> (Деца пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила 
лу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили шк 
ајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и помаже).</p> <p>Кад је ово сврше 
те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и упућује их у седењу, држању глав 
ве редове што смо их прочитали!“ (Пишу, а Радиша надгледа и упућује).</p> <p>Желећи да се корис 
хајде испишите их још једанпут!“ (Пишу, а Радиша их обилази, прегледа им, упућује их и поправља 
 јој нешто тешко, све је стеже за гушу, а кад се окрене у страну скотрља јој се и по која суза  
 на 8 и од 8 на 12 „цванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дак 
Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једни 
ријави се десетак њих сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће и 
лова и посленика државних или народних, а то су управни или административни, за које треба спре 
има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из свога села је он још из детињства доста и поборави 
 и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха још мање.{S} Ови су звани на општинск 
а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30 сантиметара, с малим нагнућем <pb n="376 
„већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је народ</hi> п 
ажио „цванцик“ на сваки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у нево 
сподине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и  
јевтиније - инжењер каже скоро двапут - а <pb n="226" /> овако ћемо и школу направити лепшу, с  
/hi> овај мирни и добри народ!</p> <p>- А ко то завађа народ? запита капетан надувено и прекорн 
рице чак на други крај Србије.</p> <p>- А његова жена? запитао је секретар.</p> <p>— Његова жен 
то им се школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за  
 томе округу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што са 
то их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и успехом.{S} Најпре се то опаж 
едом, пустивши главне у средини по 1,20 а споредне, наоколо по 0,80 у ширину.{S} Онда је требал 
амо, те да се ложи изнутра, а не споља: а рупа на зиду да се зазида. „То ја могу сад да промени 
рао сваку реч и реченицу, као да прича: а гусле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мај 
у се указује као писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и ко 
ав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако ни добро.{S} Морао је дакл 
, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с десетицама, кад се  
е сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и  
 и Радишу за премештај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „ 
био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и нам 
 и забринуто су очекивали час порођаја; а мајка је ударила у спремање и пелена, и корита, и вод 
јпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и заплакао се је о 
ци било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из ч 
оги и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и е 
радничког питања, то је он узео сељака; а пошто нема ни капиталиста, да га „експлоатишу“, то је 
еков, то не усавршава ни самога човека; а што усавршава ово двоје, то усавршава и човека, и обр 
 сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља  
 дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и 
лите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак о 
ста само мало ужа, од школе до нужника; а пред школом за добру собу и свуд око школе за добар к 
, што на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и к 
 кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и мећави морала су да стоје у предсобљу, и  
е Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на 
стављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку  
вњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школе до нужника; а пред 
{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи 
м тротоарима, што су их сама направила; а кад је леп снег, она су се и грудвала; а по пљуску и  
да је доста, деца су ревносно доносила; а он је само поравњивао и давао потребан нагиб.{S} Онда 
ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа. 
нимање, а камо ли за занате, има школа; а не као у нас, да школа има само за чиновнике.{S} Трећ 
ју да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и најлакше од цигле.{S} Друго, оне  
ху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, к 
те да оперете симо онда, кад се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришит 
беле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари по једну пречагу па да је бо 
дима закопчава дугмићима, а не копчама; а на глави место феса носио је неку шеширину с великим  
х дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило,  
и, гледа у земљу и само слеже раменима; а срце да јој искочи из груди.</p> <p>— Кажи, Дано; каж 
иродним силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, кара 
 на својим приватним и општим стварима; а не мрзе се и не кољу крвнички као ми, те да ни у кући 
а.{S} Он је сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је и 
 онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаилов потражићемо кад станемо 
е се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много инте 
ј четвороугао између оба крила школина; а за свињац и живинарник најдаље место до нужника испод 
 захватила нова калдрма испод тротоара; а Радиша је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо пом 
ће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и жив 
 те је лепо окречили и споља и изнутра; а поред клупа и табле кмет купио и један мали сто и сто 
 не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога оспособимо за највеће доброчинство. 
бла је од дасака, а даске су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихов 
агаће му се најпре, као му се не смета; а ми му својом неумешношћу и претераношћу често сметамо 
а толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има <pb n="178" /> толико ока?..{S}  
а</hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе 
ек по којом пригодном причом из живота; а из новог завета причао је ове године само о Божићу, о 
омози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књиг 
а плехана „фуруница“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учи 
моја, или од црквених и приватних кућа; а врло их је мало зиданих за школу, као што је ова моја 
испод ока.{S} То је чаршилиска столица; а ово поред ње је слово <hi>с</hi>, с — столица.{S} Ово 
 другог позива, одоше и Груја и Радиша; а осташе само старци и младићи испод двадесет година и  
ј рад.{S} Јер, човек се учи док је жив; а ономе, који другога учи, ово је потребно још више.</p 
 парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она  
леће кад духне југ па нагло отопи снег; а никад се не излију.{S} Зато је свуда најлепше зеленил 
ја, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и 
у, јачају и разгранавају своје послове; а не чекају све од државе као у нас и оне им не пропада 
а, да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега науч 
 треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћемо сви заједно“....</p> <p>Завршен је и друг 
то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А в 
 И недовољна као и сувишна храна шкоде; а несварљива је још шкодљивија и од недовољне.{S} И нес 
ласти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђива 
ање јесте средство да се до знања дође; а знање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не п 
е мало имао да ради, само да им помаже; а та се помоћ састојала у томе, да их упућује, да тачни 
ајући је Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна 
о добро здравље, да свој посао продуже; а чудио се и полицији, како је могла да насрне на овако 
аре, те рече Груји, да им он преструже; а затим они провртеше рупу и ударише дрво за држање.{S} 
 људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни себе ни село.. 
ети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам 
бро, јер долазите у школу мало доцније; а ја знам.{S} Ја сам пазио где Сунце излази и нашао сам 
 камена колико затреба и насећи јапије; а план ћу направити ја, да не плаћате инжињеру.{S} Оста 
дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљене у главне.{S} Са 
вала ти, кмете!{S} Ја ћу учинити своје; а надам се, да ће и господин министар усвојити мој пред 
би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да начиним нешто друго“, рече Радиша и ме 
, кад жене напредују, и кућа напредује; а кад куће напредују, онда и земља напредује.</p> </div 
 за прозоре и врата, гвожђарију и руке; а Радиша се у овоме није добро разумевао.{S} Па пошто ј 
ивотиња, где можемо и да укрштамо феле; а како ћемо код људи?!..{S} Ја мислим, да сваки носи св 
и није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С т 
нтоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној речи, на пример:{S} Б 
и, тишње, катаре, запаљења и тако даље; а хладноћа унутарња кочи духовне радње у детета, изазив 
епомично и слушала као свето јеванђеље; а кад се свршила песма и изгинуше сви на Косову, сваком 
не доксат, уздигнут до појаса од земље; а кад се отворе врата, онда се улази у предсобље непопо 
, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти нећем 
ачини, кад у њином селу нико то не уме; а кад им рекоше, да су то градила деца, они никако нису 
је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушн 
ова код слике, с леве и с десне стране; а сад ћемо да читамо и ове редове доле, испод слике.{S} 
а.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’ за тебе, р 
конске прописе, докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, д 
гледа и мајсторима учини неке напомене; а Радиши и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити на 
ози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се о 
 плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у то 
 одатле узму и преносе у своје градине; а ова порта није за то доста.{S} Ово је црквиште, и ту  
к одговори: „Како ти рекнеш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још д 
само је Радиша давао со и друге зачине; а за родитеље, што су им се деца добро хранила и <pb n= 
тра ове идеје Светозарове за екстремне; а пао је на <hi>културно поље</hi>, на којем се и оглед 
ниси пријатељ њен, и онда си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да  
 нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да нас побије!“  
сет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ Тома једва до 
вији и <pb n="309" /> много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више  
ни што раде немају потребе и да говоре; а они што говоре, мисле, да су тиме и извршили сав свој 
Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је настала међу ђацима препирка о том 
рати се ти: дете ти оста само код куће; а ми ћемо сами мало побрже!“ И застадоше, да се опросте 
ну, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле 
 они народи, који нису хтели да се уче; а који су се учили, они су напредовали и они живе и дан 
том, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, бе 
знају шта је тачка и зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита 
е <hi>писано</hi> руком и тако се пише; а оно је с десне стране печатано или штампано, као што  
а од сирове не вреди ништа ни да прави; а није имао ни где ни на чему да ради.{S} За ствари од  
о чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и 
 давати му живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства о 
 које су деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и т 
уштао је тај посао и прелазио на други; а други пут га је подешавао другојаче.{S} Наставу није  
сних састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и д 
тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим се троугао, или оно на чему он стоји, накрене, он 
{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети 
вци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна, да спреми за сутра, да вршу пше 
би и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изгледало је, д 
много дали, а неки да смо ти мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? у 
ници су гледали како он ради и примали; а он се трудио, да све иде тачно и што може правилније  
ли у школу, па су после све заборавили; а нема ни једнога, који је после, као младић или човек, 
јој зато умрло што га нисмо прескочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда  
 да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша рекао, да све иде како треба и да за 
раџбине па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би треб 
, што сам желео да не дангубим у школи; а све с тога, што сам, можда и погрешно, мислио, да ниј 
а њему је дакле све оно што и на Земљи; а има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то 
ослова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви 
е и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се с 
ица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се таблица и крижуља изломе а 
диша запита, да то људима неће требати; а сва деца повикаше у глас: „Не треба им, господине, ни 
из штедионице, па ће после отплаћивати; а нешто имају и општинскога, те не морају ништа тражити 
 да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зат 
мицу у свему што се може знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем 
е; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{ 
а ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> < 
и у Радована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним  
ити децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сув 
ор о томе, како и кад да долазе Радиши; а Радиша им рече: само Недељом и празником, кад не раде 
исати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај прв 
е култура; ово је питомина; ово је рај; а ја сам у пустињи!..“ помисли Радиша у себи, па запита 
 знаменити догађаји у историји његовој; а да се она позна, мора се почети од места.{S} Зато су  
рбији, а Стара Србија је сад у Турској; а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на к 
почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини својој и ка 
писивао прибелешке по шесет пара табак; а Радиша је правио и потписивао лепе печате од уме, как 
н био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испуст 
 најобичније занимање и најбољи учитељ; а не као у нас да су ретки писмени, па и они да мало чи 
о му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало 
туализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато 
ишта хитно, па нисам желео да дангубим; а данас сам морао долазити и због плате, па уједно....  
 Они ће и даље чинити све што потражим; а ја ћу полако..{S} На муци се познају јунаци...</p> </ 
ивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...</p> <pb n="247" /> <p>Такво се  
 се пише кад пишемо пером или писаљком; а ово је друго, с десне стране, печатано или штампано и 
о је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом као и предсобље, а про 
чекају, и требало је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који  
 јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школ 
у наћи новаца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само 
раде тешке послове и не пију сваки дан; а Мијаило му одговори: „Е ракије имамо, господине, те с 
ту и здрављу, он је невесео и несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру. 
о био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на жени...“ Није имао ко 
ана набрао и колико стане у који ковин; а ово „двапут два јесу четири, двапут три јесу шест“ и  
ажемо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо  
и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И 
ра.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се  
 је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Р 
и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то како на здрављ 
ио све уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у 
и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећи овако себе  
е упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је ч 
а нов живот, ново место и ново друштво; а све се мање сећао своје куће и свега код куће.{S} Сам 
и напиши!..{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво,  
идове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затв 
 она га је све запиткивала нешто друго; а никако не може да му каже, шта је данас решено у судн 
 сам и зграду направио какву сам желео; а људима нисам много говорио, него сам радио; и радио с 
 може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да  
ише у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калем 
</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано и 
етан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије кој 
иша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти 
ра, ни иконома, па и поп нам је далеко; а тебе ћемо слушати што нам год рекнеш.“</p> </div> <di 
 овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi> 
е је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога.{S} Зат 
 за школу Радиши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за ј 
ете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора  
ше стање и колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има св 
акати свуд по селу, куд се год макнемо; а тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре 
ко назадни, пропадаћемо и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и 
 која се у њој чују, па да их напишемо; а кад је написано, ми можемо да га читамо; само ако зна 
ки дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим дан 
, да оремо и копамо и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p> 
нско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{S} Која се слова чу 
 за „временом“, него и ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи  
аплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовину.{S} Зато стаде мислит 
, него траже оно што је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога  
оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не ма 
и у глави, па је онда лако записати то; а, обрнуто, оним записаним се тешко ствара оно у глави. 
пственицима да се даје само пет на сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га п 
м и показивао јој, где је и шта је што; а од зеља и поврћа имали су свега што им је требало, ка 
а: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити  
ајац.{S} Ћути Радиша, чекајући одговор; а ћуте и оне, не знајући шта да одговоре.{S} Најпосле м 
ад изгледало као да ће да подижу цркву; а ни камена им никад није толико требало.{S} По четири  
све о поврћу, градинарству и воћарству; а због предавања онима одраслима и о осталим врстама до 
ма је заменио своју и животињску снагу; а не издире својом снагом и не ради овако примитивним а 
и рад или читајући какву корисну књигу; а у нас их нема ни по свима окружним градовима.{S} У њи 
 и то, и толико и толико; и то му даду; а кад је он тиме нађубри, она <hi>мора</hi> да му роди  
 ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима с 
вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је сад усп 
авали, тако полако и нек се одвикавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, 
е он; нек долазе, да се још поправљају; а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу 
помаже и да се лепо забављају и играју; а да се не задиркују, не свађају и не мрзе.</p> <p>Уза  
бу, чивит, шамије, фесове и гвожђарију; а продају: говеда, овнове, јарчеве, свиње, овце јаловиц 
млађи ми је поодрастао и он чува стоку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају ви 
има, љубећи свакога па и Радишу у руку; а Мијаило је казивао: то ми је домаћица, а то ми је сна 
мида или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи 
 пре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији п 
он њих пусти кући, па да дођу у Недељу; а у школу позва ланске Даничине прваке и њима рече, да  
т је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова М 
 се тим свакидањим идењем и не додирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак т 
ају торбице, јер немају у шта да метну; а у руци ово не сме да се носи, јер се руке зноје, па с 
е или ћурче, а на глави фес или шубару; а он неке узане гаће до чланака и зубунић што се на гру 
 Радиша је ову ноћ преноћио на доксату; а тридесет његових ученика сад је, први пут од како је  
о живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још и претури, он је — старац.{S} Радиша је ист 
им, па не хте док не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише оч 
 учитеље они, што ће после да уче децу; а могу да продужим гимназију, па после да идем на још в 
о песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му  
научите паметно, то и да урадите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што ст 
е и сачека сутрашњи дан; <pb n="340" /> а Даници поручи, да није свршио посао.{S} И оде у механ 
ођоше:{S} Мијаило напред, <pb n="71" /> а Радиша, кмет Миљко и још неки домаћини, којима је кућ 
капу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ в 
ензивнијем раду с овима. <pb n="235" /> А он и онако има пуне шаке посла и око грађења нове шко 
 Радиша и кмет пристану; <pb n="245" /> а они ће дотле навалити да се још цигала и креча испече 
кувању јела и у одевању. <pb n="358" /> А није заборавила да им истиче и то, колико женско срце 
о код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је ов 
о прилике за право учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од  
, па да не морате никога да молите?!{S} А то ништа није тешко.{S} Наша је књига најлакша на све 
Дакле преча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се  
у и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете ум 
у учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!.. одговорио 
да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу св 
— то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће б 
уко, где си расла, где си устргнута!{S} А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равну!“  
 је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радо 
д Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунца!{S} А Месец се одвојио од Земље.{S} И на њему је дакле све  
оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први домаћин,  
добро и преви у чисте и суве пелене!{S} А сад збогом!“ И продужи с ђацима пут, а мајка оде с де 
ост свет зна за понос и светло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} П 
и не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за извесно з 
апишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево  
поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, шта и наша рука може 
одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здрав 
ја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прстен и нека нам је  
вља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвала њему, <pb n="41" /> кад те је до сад чувао и п 
дачно: „Е хвала ти и на оној једној!{S} А добро рече и моме Крсману, да никога не тера силом, п 
ге су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње ц 
и ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзино 
b n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потрај 
сам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу ни у једну партију, докле су год оне овакве,  
и он те исте народности, тешко њему!{S} А тако се не чува своја народност.{S} Она тако слаби.{S 
слили нису, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зор 
 га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi> 
оре поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поре 
 ножа).{S} Које после? (О, код ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S 
д ока).{S} А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} 
оже по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше царство?{S} То ј 
 нема, господине!“ чуше се гласови).{S} А то се и до Књаза чуло, да из Загорице нико није дошао 
е исто све тако!“ опет рекоше неки).{S} А ко уме да чита, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од в 
пишу, а Радиша обилази и помаже им).{S} А кад су ово довршила, Радиша им рече, да је сутра Неде 
чује после н?..{S} Ево <hi>о</hi>!..{S} А шта се чује после о, на крају?..{S} Ево <hi>с</hi>: < 
<hi>мачка</hi>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђ 
о у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод ува?..{S} Је ли истинско <hi>дрво</h 
..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косо 
а.{S} Погледајте у слова код жабе!..{S} А познајете ли то испод жабе?..{S} Јесте; то је <hi>зми 
ге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да 
 Погледајте сад у слова око њушке!..{S} А шта је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно 
 се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите.{S} Слово 
 се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и горе и д 
i>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку 
ите трећу!..{S} Пребројте и у њој!..{S} А колико је у све три?..{S} Нађите четврту.{S} Пребројт 
 ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на крају?..{S} Ево и с!{S} Шта је сад ово 
{S} Где је е!..{S} Које је писано!..{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано 
реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам редова?..{S} Нађите девети ред! 
.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за  
оже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па сутра ћу добити и  
 машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да ми калеми по сел 
оњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за  
о столица?...{S} Колико има нога?...{S} А које јој је наслон?...{S} Погледајте у слова поред ње 
е можете?...{S} Које му је дршка?...{S} А које му је ошриц?...{S} Погледајте у слова поред ножа 
 може?...{S} Колико гроздова има?...{S} А може ли да се преброји колико је шибљика лозе увезано 
како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет да ми проводаџише?{S} Што је потребан провод 
око!...{S} Је ли то истинско око?...{S} А какво је?...{S} Погледајте у слова поред ока!...{S} Н 
} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ 
: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, до 
в ње; ја гледам само своју школу“...{S} А капетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S 
онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба д 
едак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене  
ка.{S} Њој је потребан добар друг...{S} А мени је потребна другарица не само у школи него и у к 
цу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему се опет самом чинило да  
али, шта ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. < 
едало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је пакао.{S} На послетку  
} Има и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доноси 
.{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа? 
ноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> < 
ва, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова сл 
у им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима свој 
не и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је занимала Физика и Кемија.{S} Прва му је 
е не ради у пољу па ни на циглани...{S} А данас је њима и први дан нове школске године.{S} Дошл 
 <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А, што је најглавније, ми морамо поправити оно, што се  
ски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знај 
шта друго, и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођ 
љи имају много узвишенији задатак...{S} А није ме ни за рад, јер ћу ја радити и на другом месту 
има слободно ни у очи да погледам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погле 
 пазити, да ни у чем не пренаглим...{S} А шта да радим?{S} Да ли да се ограничим на само читање 
ти, да и то приближим и ојевтиним...{S} А о поправци привреде у Загорици не могу ни мислити без 
ана и стаде се чудити: „Премештен...{S} А што?..{S} Ко је то преварио министера?..{S} Каква је  
д можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: в 
оже радити.{S} Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} 
8" /> А најгоре нам је за постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслуш 
ве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао 
у реч!..{S} Које је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S 
-)?..{S} Шта је ово друго (о-ч-и)?..{S} А шта је ово треће (н-о-с)?..{S} Је ли тешко?...{S} Так 
а нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у речи <hi>очи</hi>?.. <hi>Уши</hi>?.. <hi>Зуби</hi>? 
аре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за  
еле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Изва 
зу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за <hi>теле</hi>?..{S} А за <hi>пиле</hi>?..{S} А за  
иле</hi>?..{S} А за <hi>маче</hi>?..{S} А за <hi>куче</hi>?...{S} Извадите табле па да напишете 
д хоћемо да напишемо <hi>коњ</hi>?..{S} А за <hi>козу</hi>?...{S} А за <hi>јаре</hi>?..{S} А за 
но?..{S} Камо га слово <hi>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А сло 
hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Изва 
hi>н</hi>?..{S} Где је <hi>с</hi>?..{S} А где је <hi>о</hi>?..{S} Ко уме ово све да каже сам?.. 
i>п</hi>?..{S} А слово <hi>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е 
ују кад се изговори <hi>шест</hi>?..{S} А у <hi>осам</hi>?.. <hi>девет</hi>?..{S} У <hi>десет</ 
i>т</hi>?..{S} А слово <hi>ш</hi>?..{S} А слово <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покаж 
 га!..{S} Ко зна слово <hi>ш</hi>?..{S} А <hi>г</hi>?..{S} Тако сваки може да куша сам себе, да 
А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после 
и да пише онај, који не зна слова?..{S} А може ли да пише онај, који зна сва слова?...{S} Ето з 
а!..{S} Које је то слово код њега?..{S} А ово с десне стране?..{S} Је ли много другојаче печата 
 А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огр 
?..{S} Које је ово слово код ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А о 
уједе?..{S} Кад има највише змија?..{S} А где су змије?..{S} Погледајте у слова код змије!..{S} 
е путем кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љ 
од ока. „Које је то слово код ока?..{S} А које је то код столице?..{S} Шта то пише испод столиц 
запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли 
е ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да ви 
 народу.{S} Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали св 
те таблу!..{S} За шта ће та табла?..{S} А од чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S 
!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Узмите још једну?..{S} Колик 
 што иду доле!..{S} Колико их има?..{S} А која иду и горе и доле?..{S} Можете ли то да запамтит 
страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упам 
ћу реч!..{S} Ко уме да је прочита?..{S} А шта је то с — е — н — о?..{S} Јесте, то је <hi>сено</ 
S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?. 
S} Хајде по пет!..{S} Колико пута?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад о 
олико је ту десетака или десетица?..{S} А колико је у десет редова?..{S} Колико је то кад се ка 
олази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А п 
 вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} 
ц</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледа 
вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?.. 
е пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi>!..{S} Него какав је? 
ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код ја 
.{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буква 
о код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова  
ножа?..{S} А које је ово код игле?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде једа 
о је ово <hi>о</hi> с леве стране?..{S} А ово с десне?..{S} Које је ово слово код столице?..{S} 
ело до Загорице са западне стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми  
село до Загорице с источне стране?..{S} А које је село до Загорице са западне стране?..{S} А ко 
не стране?..{S} А које је с јужне?..{S} А са северне?..{S} Покажите ми још једанпут: исток, зап 
што се љуља?{S} По чему познајете?..{S} А је ли сељачко или из чаршије?..{S} По чему познајете? 
i>вук</hi>?..{S} Ко уме да напише?..{S} А шта се чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео  
 Даље и!..{S} Које долази после и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} 
Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назв 
је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?.. 
А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А за 
буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета 
 ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово слово код ува?..{S} Ево, да га напишем!.. 
опет десет!..{S} Колико сте узели?..{S} А колико је онамо остало?..{S} Узмите још десет!..{S} К 
.{S} Колико их је остало на клупи?..{S} А како се каже кад има девет десет?..{S} Узмите још јед 
ну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узмите још једну десетку!..{ 
i>.{S} Камо јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А гр 
цртане и очи и уши.{S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте са 
јој глава!..{S} А очи?..{S} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А  
S} Где су очи?..{S} А камо их уши?..{S} А које је њушка?..{S} Погледајте сад у слова око њушке! 
оли.{S} Која се страна зове исток?..{S} А можете ли одавде да покажете руком, на којој се стран 
како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како је отишао у Свету Гору? 
ова код коња.{S} Какво је то лево?..{S} А то десно?..{S} Нађите то испод коња!..{S} То је насли 
ји је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на источној страни 
еко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта је оно на ист 
вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} А ово?..{S} Ко је утувио, шта ј 
у реч!..{S} Које је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n 
је је ту прво слово:..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Е, шта је то с - е - н?..{S} Јесте, то је 
је је то прво слово?..{S} А друго?..{S} А треће?..{S} Па шта је то с—е—о?.. <pb n="154" /> Јест 
?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А 
?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} 
 ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два слова.{S} Ето и испод ока неке слик 
Нађите гусле!..{S} Које је гудало?..{S} А длаке?..{S} А кобилица?..{S} Може ли да се гуди у ове 
крените се југу!..{S} Шта је тамо?..{S} А где су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S 
оје слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а 
е је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово код столице?{S} То је <hi 
ве чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински <hi>лист</hi 
ро!..{S} За шта нам треба то перо?..{S} А од чега је?..{S} Је ли то истинско перо?.{S} Погледај 
} Де, прочитај!..{S} Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово и 
{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле  
бе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не мо 
 на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној 
е још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Колико сте узе 
S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на овој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас куша 
 је оно на источној страни од нас?..{S} А ко је запамтио, шта је на западној страни, тамо иза в 
Шта је то со?..{S} А шта је то ос?..{S} А шта је то сос?..{S} Ко уме ово испод ножа? (Ђак чита, 
а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуч 
} А уши?..{S} А уста?..{S} А врат?..{S} А леђа?..{S} А груди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите,  
олико у осам?..{S} Колико у девет?..{S} А колико у свих десет?..{S} Сад ћу ја свакоме да дам по 
бројте и у њој!..{S} Има ли десет?..{S} А колико је у све четири десетке?..{S} Нађите пету!..{S 
?..{S} А колико пута може по шест?..{S} А по седам?..{S} Сад оставите и спремите се, да идете к 
 да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова слова код гусала! 
ите девети ред!..{S} Колико је ту?..{S} А колико је у свих девет редова?.{S} Сад нађите десети  
S} Које треба за твоје Лазаревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} С 
п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} А после г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пази 
S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и <hi>ф</hi>.{ 
е најпре прегледа и <hi>одобри</hi>.{S} А ови људи неће то.{S} Они не даду нико ништа да им пре 
да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је па 
<hi>радом</hi> и <hi>вредноћом</hi>.{S} А мој народ једва чека да побегне од мотике и да — „над 
 нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S} Јесте, то је <hi>сине< 
, код шешира?..{S} То је <hi>ш</hi>.{S} А које је ово код гусала?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле 
ју <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у 
га покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су п 
Да и ми што год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зат 
ше откуд свила и „на чем она расте“.{S} А знали су за свилене конце и како су они јаки.{S} Зато 
и могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да долази и да учи? пита Радиша, и после мало 
а“, која „народу сише крв на памук“.{S} А радикална је странка тек права „народна“ странка, од  
ом, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћ 
не; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Недељко, са чије су ливаде ономад 
д ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате 
оте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду т 
ча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да гр 
 земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, ко 
радити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и р 
 да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: ја сам почетн 
лавнога доба наших царева и краљева.{S} А кад се после мале паузе захори и даље, јасно да сви р 
уховна за душу њихову лако сварљива.{S} А има и зачина за духовну храну, исто онако као и за он 
кој градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена 
или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас 
д ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та сло 
од свих слика, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете  
 ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао ни прут одатле да се одсеч 
аметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се дат’ да га когод наведе на  
а Радиша је надгледао и упућивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, г 
и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} О 
е мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упућивао и исправљао.{S} А  
јао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па  
о у Радишу па не скида очију с њега.{S} А кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, госпо 
у; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно, умно и мо 
иша није провео пријатније од овога.{S} А своје јутарње уранке проводио је највише у градини шк 
 а није у примању туђега и готовога.{S} А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан мат 
а много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код ку 
дио и распустио, те не слуша никога.{S} А ја сам затекао све једро, непомућено и патријархално: 
 лицима се свих опазила голема туга.{S} А кад је завриштало девет добрих коња, и залајало девет 
аграђена готово свака њива и ливада.{S} А све је ћошкасто и неправилно и ни трага од четвороуга 
њој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак тамо?{S} Сме ли оставити дете овако, 
 и с нагласком као да догађај гледа.{S} А кад је свршио, он им рече:) Кад изучите сва слова и в 
, а ко не зна, остаје ту поред зида.{S} А кад су се изређали сви, учитељ приђе псалтирцима па р 
аље.{S} У ствари, то су четири зида.{S} А оно што ради у њима, што креће напредак, то су учитељ 
ога, разборитога и паметнога народа.{S} А с новом кућом дошао је и ред нови: нов намештај, ново 
вредноћу, честитост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и попр 
S} Надметаћемо се и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...< 
ветлао образ, јер си дошао до Књаза.{S} А, ево, ти си и у селу своме почео да предњачиш: подига 
ва, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће где лепши извор да о 
у добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не  
; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу неписмени, а сад  
гова и отклањања онога што га убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих а 
<p>Деца су пупољак, који се развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропа 
од џамије је <hi>џ</hi>; џ — џамија.{S} А ово код феса је <hi>ф</hi>; Ф — Фес.</p> <p>Е сад паз 
 сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши се једнако врти по памети „ђак.“ Најпосле мајк 
S} После кише сунце увек лепше сија.{S} А после ове радости због останка и заједничког рада дол 
 да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих и нека седећи, нека чу 
да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.< 
но или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је 
 доћи до првих људи и првога човека.{S} А ко је њих родио и откуда они?{S} Човек није могао нач 
ијемо.{S} Много пиће поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, 
и њихове краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и 
о чистоти судова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрал 
 истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је то <hi>реч</hi>.{S} 
се по долинама почела хватати сенка.{S} А лепе ливаде су се зеленеле као у пролеће, а по низина 
а било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили своје, сељачко; само су купили по јед 
у кола црнице и неколико кола песка.{S} А Радиша је све то најмарљивије растурао по целој њиви. 
надметали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справо 
 а онамо даље је Маћедонија и Грчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Го 
, и у свему су томе деца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу,  
ису скидала очију с Радише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јуна 
етак дана, докле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најб 
ше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако и до онога, 
мила готовост да се чине добра дела.{S} А да рекне има га, изгледало му је, да ће рећи неистину 
лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “ 
е чуде и старији људи и околна села.{S} А утицај геометрије почео се опажати и на имањима, јер  
 је доводио калемара из другог села.{S} А о толиким врстама јабука, крушака, шљива и тако даље  
 њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш  
з власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога 
} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само  
!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва 
 вуче песак, он је упрезао ова кола.{S} А за камен није остало ништа друго; него да купе један  
каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи  
приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је госп 
олико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно за својим ђацима и посматрао с 
ј је страни који народ и која земља.{S} А на крају године покушавао је да ово и нацрта, и то пр 
ес’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три  
а особито о ономе шта има у књигама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p 
усле су се јаче чуле само у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово 
тави и за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове м 
али и чували за прагове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда 
о што шта, чега у „програмима“ нема.{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље г 
ви, под својим краљевима и царевима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само  
о угоднији, и њему и свима његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете на 
ница, само с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</ 
{S} Она опази неку промену на свима.{S} А мајка је запита:</p> <p>— Зоро, душо, знаш шта је нов 
ји су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме 
ематски рад с очигледним средствима.{S} А пошто рачунаљке још није имао, он се, још боље, послу 
настирима или поповима и калуђерима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да 
смена и непросвећена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ј 
нао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>Посл 
во учење <hi>делом</hi> а не речима.{S} А како ћу то?{S} Лако.{S} Да почнем од себе, па преко с 
сто неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поправке у ношњи 
митивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се одавали овим пос 
 је скоро главом дохватао до тавана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело. 
есу у кадионици жара и мало тамњана.{S} А кад су донели, он је са свима пошао на црквиште, где  
реба да му светли и да је меродавна.{S} А „народ,“ маса народна, она неписмена и непросвећена,  
видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо!{S} Ти си уранио.{S} Како  
пнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа са задружне стружнице тражиле су 
низинама по гдегде и отава покошена.{S} А стока, и ситна и крупа, сита и иначе добро ухрањена п 
е основне школе, од 12 до 15 година.{S} А како се изненадио, кад су пред њега изишли читави мом 
ака, и свуда су они гори од Турчина.{S} А где чељад једне исте куће, једне задруге, стане тако  
ла већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у 
рата за сав неуспех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предал 
ислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за  
е онда извршио оно неколико крштења.{S} А Радиша и кмет Миљко су се дали на посао око ручка.{S} 
ољопривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометриј 
лима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или  
исте радње као и у осталих животиња.{S} А знање нам долази споља, преко чула, па се то памти и  
кречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} Он треба да направи још  
е, да неће моћи све на једнога коња.{S} А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине 
ца и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато в 
о само људи, а нема ни ђака ни попа.{S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и се 
песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ их је причекивао путе 
 што је остао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца о 
и; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А најбрже потрчи и највише скочи, и слободно је и по но 
то ту дођу и девојке, те и оро игра.{S} А Радиша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу ср 
руго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; ето ја з 
ангубио око ових непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет за 
ква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо...{S} Радиша им је  
!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А то су исто мислиле и осећале и Дана и њена мајка.{S}  
бе стране су клупе до самих прозора.{S} А на прозорима није хартија као у Радишинога газде него 
о томе известимо господина министра.{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p 
те“ и с радозналошћу гледају унутра.{S} А ученици Радишним, у гомилицама, чекају, кад ће опет д 
емојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, сам 
"172" /> гледала како се плете леса.{S} А Радиша донесе клубе и поче да огледа, како ће да упле 
 знам, да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа р 
мужа, као и њена мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он нал 
што и код куће помогнете преко лета.{S} А књиге ћете понети са собом, да их мало прочитавате, т 
д мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жени мојој <pb n="266" /> слободно, 
к ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам минис 
 нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>—  
у, цреп и креч, па сам учинио доста.{S} А шта да кажем о употреби камена, о путовима, о пошти,  
реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је 
 стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хте 
брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шарена поворка у претеч.{S} О, како 
осподине; тече управ испод црквишта.{S} А зими, кад свуд снег покрије, овде је копно.“ Обиђоше  
бро пазите.{S} Испод ока нема ништа.{S} А испод столице ево три речи.{S} Пазите, да их читамо.{ 
; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него тур 
м радњама употребљава и добро плаћа.{S} А четврто су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, о 
о, да то нису осетили ни он ни деца.{S} А свакога су дана деца молила Радишу, <pb n="249" /> да 
му, јер у свој Загорици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша за 
 верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога сети, она се сети и свога првога друга, о 
 Радиша јој је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем 
мају где да се склоне лети од сунца.{S} А о лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да 
грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки  
 узданице, своје наде, од свог срца.{S} А Радиша је још удесио да је певана полако, без хитње и 
аскања и поезије, а све иде од срца.{S} А деци се чини, да сад сви с неба гледају у њих....{S}  
уруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча  
глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасвим напред, чиме  
ало смирити.{S} И Даница га послуша.{S} А Радиша узе Милана и носио га је и носио.{S} Па кад му 
н каже код куће, да ће да иде у лов.{S} А кад су отишли у шуму, он се издвоји од оних других и  
и.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво;  
подин министар усвојити мој предлог.{S} А сад идите и ником не казујте, док не дође постављење. 
 да су тиме и извршили сав свој дуг.{S} А то је и природно, да се посао подели.{S} Сваки према  
м редом, па трећим, четвртим и т. д.{S} А највише је децу занимало, како је последње бусење, го 
зите уредно, сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, 
 на тај крај и тамо отпоче први ред.{S} А од њега предузеше мале калдрмџије и за час се састави 
одговори на питање па не чекају ред.{S} А једанпут за време одмора дотрча један немирко сав упл 
а Даница своје, то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах мог 
а оћушкам, а он опет полети ка’ луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био 
, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и од 
 је још по који пуцањ и отуд и отуд.{S} А кад су се састали, сви су се љубили и не познајући се 
е, за столарски рад и друге потребе.{S} А камен и песак довући ће село, грађу ће одсећи и довућ 
а иде за плату и друге неке потребе.{S} А кад је идуће Суботе отишао, јавио се капетану одмах.{ 
налазио је и ту неку радост за себе.{S} А кад су стигли, чисто је дахнуо душом, што се спасао о 
е беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети својих <pb n="22" /> оваца и јагањаца, 
јега су почели и споменике да праве.{S} А највише је овај мајдан послужио кад је село зидало цр 
 Загорици, и таблу и икону Св. Саве.{S} А један старац се залете те се прекрсти и пољуби Св. Са 
ио још пре Косова и пре Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, жи 
дирну; а сви дужим седењем омлитаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што в 
у кућу и децу и раде домаће послове.{S} А сви имају <pb n="50" /> кад и да читају.{S} Овако сел 
Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру  
његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А кад је рекао: „Да си нам жив и и здрав, и да си поште 
оредно поправљало и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац р 
 улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо 
 отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још више утврди 
i> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она се задовољава чис 
 и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „ 
ру истичу махом они, који мање раде.{S} А тако и јесте.{S} Они што раде немају потребе и да гов 
{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим баја 
 они сами све то не умедну да граде.{S} А школа и јесте за то, да их томе научи; и ако то не мо 
 са стране; то се мора правити овде.{S} А ја и хоћу да загоричане обучим, да то сами граде те и 
о је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радов 
редаје само зато, што није имао где.{S} А шта <pb n="202" /> да кажемо за одмор и гимнастику?{S 
 школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом 
својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им  
а и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господине; тече у 
ука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили послуживање 
ове опанке, те да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што 
онуди и Миљка да уђе; и он опет уђе.{S} А кад поседаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја 
у му и другови давали, да им зареже.{S} А палилулци и они, који су седели по крајевима вароши,  
ат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју могао да изнесе тако просто и ја 
е а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је с 
риви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Је 
пе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекоше, да је с извора који је испод самог 
о томе какав је који и како предаје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест год 
ас пустио децу на одмор мало раније.{S} А чим су изишли, он је узео конац и пружио га више школ 
, само много лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледа 
е више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио о томе.{S} Загоричани, истина, и 
Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у  
дано</hi>, да се све добро утврђује.{S} А да ли је све ове захтеве задовољио, најбољи му је док 
 према народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио 
је, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина,  
г, кад се не обнавља и не проширује.{S} А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста 
у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да  
ви умеју да читају, па чак и женске.{S} А кад једанпут човек изучи књигу, онда му је отворен це 
е и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, ск 
мо ћерамиџије па да им платимо руке.{S} А Миљко рече; „не знам да ли ће они хтет’ доћ’ у ову на 
руге делове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и п 
рамида као по земљи.{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне  
ски, живе Срби.{S} Тако иде донекле.{S} А <pb n="133" /> после дођу села и градови где живи дру 
више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треба прво градина.{S} Зато за сад да изиште 
ли у школу и цртали план нове школе.{S} А Радиша им је објашњавао, где ће и шта ће што да буде. 
ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу  
јку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је издвојио четири свирале по гласовим 
 сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да вид 
ије око „вретена“ па да упреда даље.{S} А Радиша је испредао.{S} Тако је изишло пуно једно клуб 
ли.{S} Радиша је сачекао и оне даље.{S} А кад су се искупила сва, он им је рекао овако: „Најпре 
е свирајке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се 
 прави најбоље планове, и тако даље.{S} А кад је почео „испит,“ и кад их је Радиша стао питати  
, текли сте, текли су,“ и тако даље.{S} А млађи говораху: „Граматика је реч грчка и значи....“  
и како, зуква, рогозина и тако даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад 
еди, децу да држи чисто и тако даље.{S} А Станојка је и сама гледала, како је у госпођиној соби 
о и сукно, дрвену грађу и тако даље.{S} А највише му се допало, што свака кућа има кошница и ме 
здраво шумовиту околину и тако даље.{S} А Даница је све то замишљала још лепше...{S} Она се рад 
ескакању, трчању, рвању и тако даље.{S} А нису заборавили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А ок 
ли: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити ј 
толице и постеље подигнуте од земље.{S} А младе се надмећу у томе, која ће чистије да одржава с 
шљају, да је нађу и изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им  
<pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиром 
газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним новим другом 
ам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село угледају  
у бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној велик 
 /> чешће изводили на игру и у поље.{S} А лети, кад су год топли дани, ученици су се и купали и 
се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге послове.{S} Жене гледа 
а Радивоје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала т 
и им и зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретањ 
сму, и Миљко се сложи с њим у овоме.{S} А кад им рече, да су тамо и по селима куће у реду једна 
и и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединс 
оле одговорити поносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучиониц 
е научи напамет, а сад да се разуме.{S} А речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје о 
иди и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у све мило гледала, здравила се и разговара 
отуда туђин потискује на све стране.{S} А туђин зна ту нашу слабост, и зато гледа, да је експло 
о па онда поче ред и с друге стране.{S} А мали зидари продужише посао и с једне и с друге стран 
 да су руком скројене и понамештане.{S} А повртњак и цвећарник и да не помињемо.{S} Иза воћњака 
е за срећом својом, па докле стигне.{S} А за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то 
 станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана 
 и тако их може јурити сваке године.{S} А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити н 
чати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по н 
рата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S} А кад они ништа не траже, но остављају селу, да оно учи 
и и по који да и Радиши, да изметне.{S} А кад сребрњак пукне као гром, Радиши се учини да је ка 
, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} 
 сад научили, само је почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад  
 излазе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и табл 
 толико да убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда  
ше и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из познавања око 
ликој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете 
ао да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помисао, да се враћа у своју Отаџбину, у свој народ,  
е владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад приближују избори, а овакав ]е човек опас 
та и из овога села за то ослобођење.{S} А што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други от 
 онда умна страна или знање и умење.{S} А од овога двога последњега умење је стављано пре знања 
 чекају, кад ће опет да почну учење.{S} А кад Радиша изиђе и прође поред њих, они му се клањају 
јима се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} В 
ије набавили и почели да прежу коње.{S} А ово је учинило, да су се почели поправљати и путови в 
е торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“... 
могло добити на поклон него за паре.{S} А кад у кући затреба, онда се није могло искати на покл 
и којој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и 
 само зато, што не могу да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и  
 излечи, те мање тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па виш 
 је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радова 
врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да убије и спута као нема 
 сви су се љубили и не познајући се.{S} А да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрав 
зме или калемљену садницу да однесе.{S} А Радиша је градину школску сматрао као расадник за око 
надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије св 
, те су сад имали чим и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником п 
керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте  
 па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан преображај материје, о как 
се чува здравље, само да ме слушате.{S} А сад само да запамтите ово: да никад не једете много,  
е човек, а <hi>оно</hi>, то је дете.{S} А шта је ово треће: <hi>н — о — с</hi>?..{S} Јесте, то  
је седео и све слушао као мало дете.{S} А сад, кад осташе сами, он рече Радиши: „Е, господине,  
 n="300" /> него и другом да кажете.{S} А то и јесте најглавније, јер знате да је здравље најве 
азите кад ћу ја да кажем да станете.{S} А кад дођете до какве раскрснице, па не знате куда ћете 
сваку књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога  
е је, да научите да читате и пишете.{S} А нема књиге, коју је лакше изучити од наше.{S} Сваки с 
чите, да научите да читате и пишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу 
а па да га увек оквасите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што  
треби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам казао да су дру 
? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гво 
анас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће  
век учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили 
 више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго д 
ако, само још није купио то огњиште.{S} А пећ је набавио, и у његовој је соби сад као у овој на 
ина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече  
букли се, умили и изашли у двориште.{S} А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још с 
привреде, привреде и живота у опште.{S} А то се постиже само <hi>радом</hi>.{S} Зато рад, рад и 
а, особито оно одељење где је цвеће.{S} А највише га је заинтересовало, кад је нашао у једној ш 
огледало хоће ли точак да се окреће.{S} А нека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Јед 
ји још не имађаше „солдата“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Ниса 
 још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слушала и као да се поносил 
по једна за учитеље и њине породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p> 
се једна десетица исече на јединице.{S} А главно је: очигледност и систематски рад с очигледним 
 тако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помог 
нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се писало истина пером.{S} И по трговинама, мест 
а угушује мисли и да убија мислиоце.{S} А још је горе, што оне занемарују <hi>рад</hi>, од које 
 била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју дечицу лепо очувао и на пут извео коли 
да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови завезаше пупак, па је окупаше, повише и п 
е, и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи... 
дете на пут да га сва деца прескоче.{S} А кад дође и Радиша, она склопи руке и стаде преклињати 
ле г?{S} Е, дотле сте писали и јуче.{S} А сад пазите даље.{S} Ево како ћу ја да напишем <hi>л</ 
 се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће и градил 
ити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здра 
и имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, што су им к 
другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који више има и  
чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и поштовање да 
 ниједан очију није скидао с Радише.{S} А кад је свршио, настаде ћутање.{S} Онда ће један рећи; 
замоташе у чаурице, она се зачудише.{S} А кад после неколико недеља из ових чаурака изиђоше леп 
 вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха рече: „Е, оваке је госте лако угостит’ 
 су неки тешки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику з 
оју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добија?{S} Добија господу и чиновнике,  
ци него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави п 
таро Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: имаће он шта друго да 
брукам!... говорио је Радиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за уг 
се с домаћином и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето  
колико речи, и који зна, он настави.{S} А који не зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најс 
и нашој, и то све опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуо 
књигу и с којим ћемо се поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви  
ки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет 
ви разред, а сад ћете прећи у други.{S} А између првог и другог разреда је <hi>распуст</hi>, да 
ју школу; с њима ће моћи да се ради.{S} А кад овај младић -зажали што није пре дошао, он му реч 
 својој и казивала како се што ради.{S} А колико су тек ћарила од мојих сељана, колико су им он 
 и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке от 
да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина, човек се учи до 
ао и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циг 
 у заједничким покретима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности. 
ега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на 
 ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устајао и учио стојећи, јер му се чинило, да 
чно одговори: „Право ти и кажу људи.{S} А што дете да се омеће?{S} Што да не иде по своме путу? 
лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не 
ку, и за час прецрта све и побележи.{S} А деца су радознало пиљила како учитељ њихов „записује“ 
а у држави као и домаћина у задрузи.{S} А Радиша налажаше у овоме и лепоте и добра; зато га и ч 
то онако као и у слободној Шумадији.{S} А тиме се троши, те не може непријатељу да даје отпора  
 види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича Миладин рећи: „Е, господине, у нас ти н 
ише и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и бољ 
да научи, господине?“ запатише неки.{S} А Радиша одговори: „Сваки, сваки ко год хоће; још стари 
и, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља ум 
меју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава концем, како  
 домаћици и један Грујиној Станојки.{S} А Радиша је код школе са својим ученицима импровизовао  
радом може усавршавати живот људски.{S} А радом се опет развија и тело и душа, цео човек.{S} За 
 и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из дворишта.</p> <p 
и, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као  
пахиска, само су је Срби обрађивали.{S} А по ослобођењу, кад су Турци отерани, Кнез Милош је ре 
е да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, 
је ће стране да дођу, то нису знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици М 
све што су читали одмах су и писали.{S} А чим су узмогли да читају, прешли су и на песмарице а  
 њих у кош!„“ рече кмет опет у шали.{S} А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господ 
 живе онако како су и до сад живели.{S} А ја нећу тако.{S} Ја ћу да им поправљам и усавршавам т 
е и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} На 
ону грађевину што су је тада радили.{S} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зи 
 да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их 
 одмах запитао, кад су их пресадили.{S} А кад му је Радиша рекао, онда му је овај казао, да се  
питоме, онакве какве смо накалемили.{S} А кад им је Радиша то казао, онда је Милован додао: „За 
ости, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и г 
чи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и 
а сада радио овако и у својој школи.{S} А пошто се у његовом селу ништа није ни знало ни говори 
ли за одрасле или у продужној школи.{S} А код ових су продужене разне игре, и народне, и гимнас 
 писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радион 
него ћете га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и о 
уста и засладе што су данас попасли.{S} А мајке их чују, па им се радују, па их зову.{S} Отуда  
" /> да и даље о томе може да мисли.{S} А помисао да ће на томе радити и целога живота: да ће и 
S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли уна 
највреднији и најпоштенији, најбољи.{S} А дотле какви смо — такви смо сви.{S} До скора су нам и 
S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни сести лепо, то се разуме и по себ 
ан“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је вид 
онда сте се окренули напред, к мени.{S} А ја могу да кажем, да се окренете на десну страну и на 
..</p> <p>Тако то потраја до јесени.{S} А око Крстова-дне оде Радован послом у чаршију и тамо с 
је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те свила поче и да  
а и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја 
ју у своме развоју, у својој целини.{S} А сам је себи највећи догађај.{S} Зато је најпре и прем 
вотиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни имали штампане, него су их проф 
све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и гледају, ш 
нда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо...{S} Има и мање, па је још јевтиније. 
 <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А кад је ноћу вриштао Дамњанов зеленко, и мајка запитал 
лата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и  
има су живели и данас живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служ 
 учитеља!“ И није хтео ни да завири.{S} А кад му је неко казао, да су калдрму око школе ђаци са 
у министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци прелазе у други разред,  
 ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печеницу и огласи <pb n= 
и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да 
ма лакнуло и само су се чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој ла 
Грујо, у овоме манастиру, и ја и ти.{S} А Груја одговори, онако одмах, као да је и сам о томе м 
> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радиш 
 и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као му се не смета; а ми му св 
га спусти у колевку и почне љушкати.{S} А кад се дете сасвим умири, он га покри и леже и сам по 
 да му напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу 
, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у ко 
су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупила те жало 
, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живуј 
ако ће им труд рачунати и наградити.{S} А за сад, рекоше, да њине куће не позивају ни на какав  
ваке године може окречити и убелити.{S} А погледајте и доле ове лепе и углађене даске, које нит 
ца нема, ум и руке га могу допунити.{S} А негде су потребне и делипале, са мање и ума и срца, а 
ле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можем 
 котарице, које се лако могу носити.{S} А кроз кратко време па је у свој околини овладало увере 
Зато га није могао сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на  
ровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син ниј 
но ићи правилним путем и не грешити.{S} А те праве путеве не може погађати народ сам него интел 
есто, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом састругао сваку суву г 
се, да ли од радости или од жалости.{S} А Радован јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навал 
Мени треба само здравља и сталности.{S} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, 
 те да не пада прашина!“ рече трећи.{S} А Радиша му додаде: „И да зими не излази топлина и не у 
ала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти  
у било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} Он је мали, па тако рано д 
 останемо у старој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па п 
 Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракиј 
, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и треба.{S} А да би то  
, па је гледао у Радишу не трепљући.{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „ 
, с које ће се стране појавити ђаци.{S} А кад су дошли, све је излазило и старо и младо, колико 
осову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радимо.{S} Изиђи ти (најмањи) 
де за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да је и здравље како у људи тако и у стоке њ 
зор је сад морао да ноћи у Загорици.{S} А пошто механе нема, то је имао да ноћи или код учитеља 
је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабра 
овешћемо само једнога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо 
штва показали ти млади радници наши.{S} А кад смо их питали, шта ће тражити за то, они су остав 
ли околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место 
аво велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу, готово се сваки прекрсти.{S} Онда за 
него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт 
 овде од онога што је у души дечјој.{S} А то су песме, које певају сама деца и њини у кући; сам 
 се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средст 
вој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је де 
окупан живот отишао даље у напредак.{S} А о ономе, што се по појединим и многобројним фабрикама 
на и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешт 
еше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само гледали.{S} И за час па је донесен и буд 
ли људи; ову књигу је начинио човек.{S} А ко је саградио небо и оно што је на њему, и од чега ј 
назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непознато, тамно или т 
они врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то  
роси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готов 
 али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после вратим ов 
и да <hi>чини</hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чу 
 у школи, све очигледно и с цртежем.{S} А цртање је центар све наставе.{S} Зато је и цртање и п 
о и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико филозофије у својим умотв 
жавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и других питања од стране  
два у реду, докле су год ишли путем.{S} А кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша  
уге колаче, особито с медом и воћем.{S} А свака кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за 
{S} Сваки према наклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права п 
била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршила основну школу, онда сви рекоше: штета, 
Зато томе највише и имам да се учим.{S} А кад ми је позив да другога учим, морам се трудити как 
е би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и сама тако раде.{S} И 
="348" /> он слободно управља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било 
, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од пута и пошли путањом к 
е види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекину 
} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој таб 
и пажљиво, с природом и за природом.{S} А природу морамо проучавати.{S} Особито природу човеков 
рича, лепо, с нагласком и мелодијом.{S} А учили су и казивали напамет само оне краће комаде у „ 
 домаћин подигао или патосао циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се бел 
ицу тога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око но 
S} Оно друго је и данас под туђином.{S} А сваком народу је под туђином као и човеку у туђој кућ 
 и столице с четири ноге и наслоном.{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Так 
зразима према женскима и пред децом.{S} А кад је о ручку дошло време за здравице, Радиша, и ако 
ер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учи 
у донео!“ и посипала га је пшеницом.{S} А деца су једва чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Б 
 ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако ради 
} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако  
у општа питања искрсавала сваки дан.{S} А највише су се интересовали за физичке појаве и геомет 
а ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А кад су сутрадан његови ученици дошли у школу, они су  
И онда ћемо, господине,“ рече један.{S} А Радиша га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, о 
за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахну 
 што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде 
онда се није могло искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да 
мало дали; а овако најчистији рачун.{S} А кога ћемо да одредимо? упита кмет Миљко.</p> <p>— Ког 
и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имати.{S} Ево мени г 
обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што раст 
 и он је заспао и опет мирно спавао.{S} А после овака сна јутро доноси нову снагу, с којом се с 
сеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је ве 
амо надгледао, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша од 
о извести, како је читао и замишљао.{S} А кад је дошао у Радишину школу, и кад је одржан испит  
 ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат“ је непрестано напредовао, те је у њем 
...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ 
 нити је имао другова нити се играо.{S} А онај метеж и кривеж у школи непрестано му се врзе по  
је падало у очи, нити је ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми 
и снага треба човеку за сваки посао.{S} А кад је човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</ 
је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши ма 
во у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако често и довршују.{S} Зато увек  
ке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су они толико учинили,  
или селу, да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља,  
лако и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћем 
 и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће 
слук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело као официри.{ 
 бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и сео, мајка је <pb n="11" /> хтела опет  
еговим ученицима требало плетарство.{S} А чудо је, <pb n="361" /> да загоричани нису знали ни з 
ослетку, јунака на језику има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и 
ко ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика поста сад се једва чека.{S} Настаје „мед 
и, онда су сви долазили као на чудо.{S} А кад су и прозори намештени, и собе даском попођене, и 
 је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и то требат 
егов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ 
дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не 
 па је сваки зарезивао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> К 
ато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем о 
авате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје.{S} Уз ово ја се надам, 
им искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими или не прими и поступ 
 нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и 
на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали и пребирали и судове прали сами ђ 
Они код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даљ 
ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико 
огима кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да јо 
ими оној деци, којој је кућа далеко.{S} А то је Радиша и желео да има.</p> <p>Из старе школе св 
 сав порез и да претекне још толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да  
 могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брж 
разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле је српско.{S} Српск 
бјашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро ова 
 ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, што се радило на 
вој чистој природи необично пријало.{S} А после овакога оброка кад се напију лепе изворске воде 
цала, и опет је све по кући плакало.{S} А јадна Јана, која је одавно остала удовица и којој је  
 много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да уради 
 да прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — ис 
и њеној, срце му је све јаче куцало.{S} А кад је дошао до капије и угледао у дворишту опрано ру 
пу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушил 
жем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато 
и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку 
га тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чла 
њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми смо са Сунц 
село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није 
д били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</ 
</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далеко, по читав сат, и 
ши и ова утеха паде сад некако мило.{S} А кад и газда рече: „Дабогме, да је дете гладно; но шта 
о нема посла у пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико к 
едају.{S} Њих можемо и да насликамо.{S} А кад рекнем очи, то је реч, и ту се чује најпре <hi>о< 
кви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а иза њих друга и тако даље до 
 капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако јед 
цати на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо  
, он им је увек причао о онима тамо.{S} А једанпут Зора лепо избаци, да они тамо немају оваква  
као кашике и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све 
.{S} Пазимо само, да му не одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просве 
прављати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те 
 бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду о 
 био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки 
ле сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме ј 
е, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навалили и на мене, да се женим, и онда, ко зна к 
не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по другим народима, могли бисмо да каже 
 Српства ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се  
рски и столарски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу 
 врсте и марљиво гледано и неговано.{S} А стока и живина је одвојена од људи, и стока има своје 
е два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друго, испод евењке? — Јесте; он 
 нешто хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, т 
ити посланство, које му је додељено.{S} А онда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње 
с, а за то је одељење све спремљено.{S} А Даница је једним писмом известила министарство о свој 
и у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања 
, истинито, право, добро и узвишено.{S} А из најпростијег рада и ово мало наклоности к њему ваљ 
вралуцима, изгледало као поварошено.{S} А кад Радиша изиђе и озбиљним им гласом рече: „Добро ју 
мљи: да је пливање у школи обавезно.{S} А кад је питао једнога старога учитеља, зашто је то, ов 
ке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S} А за ово не треба нарочитих часова.{S} Све ово иде узгр 
а конак: овде ти ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зат 
.{S} Зато запита Миљка, чије је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; се 
чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче и на учење Радишино.{S} Он 
 запита капетан надувено и прекорно.{S} А Радиша му одговори оштро, отворено и јетко:</p> <p>—  
орила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад 
м вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала паметна и лепа?“ „Она где се нико не љут 
о лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је занимала причањем о својим професорима, о  
бију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри  
вде зна за његово дете, да је добро.{S} А и Радиши су ласкале оне речи директорове: „кад је дет 
чју од мајстора и утувили смо добро.{S} А Радојица ће опет да оде, да надничи, само да још боље 
е и по себи.{S} Сви су седели укосо.{S} А пред сваким стајаше по нека књига.{S} Ово су око Ради 
ј школи није могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уре 
аџбина, па је запита, што ће јој то.{S} А кад јој она рече, да је то „од урока“ и да дете боље  
вожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у општ 
{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите тр 
о, а деца се претворила у око и ухо.{S} А кад сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Вој 
 и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од с 
, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша рече:</p> <p>— Сад личимо 
оре, да просе милостињу за манастир.{S} А знате ли, где је Света Гора?{S} Она је од нас на југ, 
и старо и младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда з 
 дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом 
: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{ 
 ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад св 
, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по се 
могло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умр 
ацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усав 
сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то у 
</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то 
 долазио Радиши и питао га за савет.{S} А Радиша не само да је свакоме радо давао савета, него  
 ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ћ 
век не може да дохвати руком поплет.{S} А у њој је: школа — пређашња судница, судница — пређашњ 
ало „одавде-довде“ и учило на памет.{S} А ретко је само који млађи професор причао оно што су ђ 
лан рад или промишљеност и на живот.{S} А по раду своме оне се налазе у прелазном добу.{S} Из д 
раду и спремања за савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и ва 
се она прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини  
аца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки народ и свак 
у и непокорне навраћали у покорност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на р 
релост, после које долази и старост.{S} А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим ј 
ни, да ни један не остане непоменут.{S} А код патрона домаћега не пропусти се да се каже (на пр 
.{S} Ово ћете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десе 
о писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, 
.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да 
о не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чинио две користи: прво, да и спорова буде ма 
к ми Дана не сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну 
 где је одслужио неку кратку службу.{S} А за све време ове молитве сав је народ стајао гологлав 
 све општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задр 
неколико година док не подигну нову.{S} А ми ћемо се за то време стрпети: трпен — спасен.{S} А  
игне и да га пита, шта је на Косову.{S} А он јој прича.{S} Слушајте, како се то у песми прича!  
 ти знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидат 
кама ни у зиму муче по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, 
 се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, 
и да пишете и да читате сваку књигу.{S} А да ли је то тешко?...</p> <p>Сад изиђите напоље, да с 
почетка, јер стигну деца па не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није би 
а једно своје дете и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А м 
ли, да од њега подижу и живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села 
, и писала су се у овом узаном реду.{S} А сад долазе дугачка слова, која иду и у ове широке ред 
мака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има св 
тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мисли 
за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати 
то им год спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте 
по ливадама и воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у 
о, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте праве ћерамиџије!.</p> <p> 
ако паметно да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам и 
с леве, јужне стране за канцеларију.{S} А у дворишту иза школе је стан за послужитеља, с једном 
напредио и народ свој, државу своју.{S} А ко може још и другом да помогне, он чини још више.{S} 
амо о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио оно мало књига, 
 /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина,  
и <hi>послови</hi> у њему напредују.{S} А државни чиновници представљају само једну врсту посло 
је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што  
свакоме човеку особито земљораднику.{S} А о цигли и њеном утицају на живот човечански, о црепу  
ном још пошла у Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, 
 отишао пре сунца у градину школску.{S} А кад се вратио, Дана му се пожали, како Милан ружно ид 
 кад хоћемо да посадимо какву воћку.{S} А друго какво дрво у Загорици нико није ни садио.{S} За 
а шта су прочитала и изводила поуку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>занове 
 сети само да пољуби учитеља у руку.{S} А кад га узе за руку да га пољуби, она му се учини нека 
мном и културном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову пр 
ове калдрме па да га носе на гомилу.{S} А кад Груја донесе и грабуље, онда покупише и онај сав  
метови неће ништа да учине за школу.{S} А мој неписмени Миљко чинио је за школу све што сам пре 
, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много урадити ни за ум,  
ће, нек дође да вучемо ово за школу.{S} А ко има какве залишне одсечене јапије: греда, ја дирек 
 министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да учинимо ја и кмет Миљко још данас.</p> <p> 
н ће нам за извесно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> 
и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћ 
дина, и Радиша треба да иде у школу.{S} А њему се не иде.{S} Он не наваљује, а отац опет не мож 
исту рубу па тако да долазе у школу.{S} А за књиге да сваки направи торбу с упртачима те да је  
љенијих мала дошла на време у школу.{S} А Радиша и данас није гледао у сат него у децу.{S} Кад  
ате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308"  
а нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него 
је покајао што је дошао у ову школу.{S} А обезбрижен у њој за „насушни хлеб“, он је у дубини ду 
слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нит 
лио, да то учитељу треба за постељу.{S} А како су се изненадили, кад је сутрадан Радиша изнео ј 
нутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с 
изврше извесне појаве и мене у њему.{S} А он нам је још растурен и неуједињен.{S} Он је невезан 
 зна, он се одмах издвоји на страну.{S} А најстарији ђак над часловцима слишаваше „Свештену Ист 
обљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: 
ад идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, 
а, с погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом  
 и који није почео да сеје детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору,  
а некад су покривале земну површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва в 
 су дршке, те да се оне не размакну.{S} А све је углављивао не јексерима него клиновима од суве 
ој школи, да није све спремно за њу.{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што д 
че:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p>Миљко се окрен 
олу, да идуће Недеље опет дођу у њу.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли 
особито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела,  
у палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи  
волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији  
и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и с 
 синчић ђак и носио нешто у пешкиру.{S} А кад стигоше до учитеља, <pb n="100" /> Миљко с неким  
а им траје докле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њ 
ратко и о страдању његовом и Ускрсу.{S} А што се молитава тиче, остао је целе године при оном п 
ку; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек д 
а, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су историске слике, до којих ј 
 штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог 
, како да слажу и по колико да мећу.{S} А неки донеше и даску, на којој су пре колица песак нос 
ише ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушај 
ародима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто  
ераднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развија 
 што сад она издржава целу породицу.{S} А тај понос као да је још повећавао њено велико чело и  
 подигли једну заједничку стружницу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка с 
ку, него је за свашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо  
, јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да ка 
вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушајте своје стари 
ике редом и гледају слова поред њих.{S} А кад су дошли до љуљашке, Радиша каже, да преврну и та 
сто нису могле очију да скину с њих.{S} А Даница им је говорила, да и оне могу да науче тако да 
 није нашао овако леп рад као у њих.{S} А није заборавио ни добре загоричане.{S} И њима је захв 
То је игла.{S} Ено јој уденут конац.{S} А ово код ње је слово <hi>и</hi>, и — игла.{S} Ово је л 
а!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и мајка узела руку, па је обртала, превртала и 
и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од којега камена, о томе појма нису 
но или није, него да на позив дођеш.{S} А ја знам је ли хитно или није, поче капетан мало ниже. 
а више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као  
 n="19" /> створио из ничега.{S} Он:{S} А зашто га је створио?{S} Ђак:{S} Створио га је зато да 
а да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да бу 
могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговори: „Где год хоћеш, гос 
ревићу?..{S} А које за твоје Милане?{S} А за твоје?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша  
е ограничим на само читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би 
о; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је обично одговарао: добро.{S} Јер није имао чим д 
а и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за 
ња, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад се отвара та нова школа, у којој ће да се уче мла 
ита инжињера:{S} Јесам ли што дужан?{S} А инжињер га мило погледа и одговори: „Јесте; један доб 
д и запита, ко им је ово преправљао?{S} А пред њега се испрси један од оних што су ручали с њим 
 они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им затреба, узеће из штедионице, па ће  
еће?{S} Што да не иде по своме путу?{S} А што ће ти овде?{S} Да иде с кметом по селу, да купе п 
ли, преместићемо и њу, рече министар: — а он никако не сме остати у том месту.</p> <p>- Господи 
 окренете овај крај што се не отвара? — А овај што се отвара? — Отворите корице! — Отворите прв 
 површину).{S} Можете ли пола Месеца? — А можете ли нов Месец? — Хајдете да направимо Сунце, ка 
и тај нож да посече? — Зашто не може? — А шта је ово око ножа и испод ножа? — Добро.{S} Нађите  
 пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише? — Зашто не може? —  
ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и испод ње? — Сад пређите на друг 
ица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице? — Подигните и тај лист! — Ш 
i>!{S} Може ли овим пером да се пише? — А зашто не може? — А може ли на овој табли да се пише?  
ругом листу? — Је ли то истинско око? — А шта је оно поред њега? — Шта је то доле? — Је ли такв 
то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред столице?  
о оставе на лози па се повежу у киту? — А шта је оно око „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова в 
е каже <hi>пас</hi>, <pb n="125" /> п — а — с?..{S} Шта се чује најпре?..{S} Ко зна, које јо то 
што ја рекнем, што ми изиђе из уста с — а — т, то је <hi>реч</hi>.{S} Можете ли да познате, кој 
!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} И тако се <hi>пише</hi> сат.{S} А шта се 
т!{S} Које се чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уст 
S} Ево у.{S} Шта сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је 
во и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо 
 слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{S} Ево и т!{S} Које се чује после 
ница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским  
говори госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађ 
него не знам хоће ли оне мене!</p> <p>— А зашто је за мене тешко? упита га Радиша.</p> <p>— Теш 
ребати још 3—4 пута оволико!..</p> <p>— А чија је њива, доле у реци, са које смо ми земљу беген 
 његове, те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p 
ки пут он уграби и пре мене...</p> <p>— А је л’ истина што причају, да не једе ништа?</p> <p>—  
азумети и која ће ми помоћи...</p> <p>— А коју ћу, и где ћу да је нађем?...{S}Од свих које позн 
ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.</p> <p>— Познајем 
их ређа други комшија Станков.</p> <p>— А ко ће онда да слуша, кад сви хоћемо да заповедамо?! у 
говори му: не знам, господине.</p> <p>— А уз кога си ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз влас 
школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</ 
мамо, примамо, одговорише сви.</p> <p>— А примате ли да га ослободимо кулука? упита он даље.</p 
> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— Идем зато, што су т 
нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде кој 
ори он као стидећи се по мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Гр 
одговори Груја сасвим озбиљно.</p> <p>— А који ће од нас двојице пре? упита га Радиша.</p> <p>— 
 идем и на радост и на жалост.</p> <p>— А, тако!{S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду п 
не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, г 
ене дужности, па онда настави:</p> <p>— А да ли сам одужио дуг свој према породици и земљи свој 
а је победио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите 
а опет у мајку и рече одлучно:</p> <p>— А знате ли, зашто сам ја дошао? — Обе мало зачуђено пог 
аже.{S} Најпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при избо 
 рече:{S} Извол’те господине!“</p> <p>— А где си <hi>ти</hi> до сад? раздра се капетан, да се и 
па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било  
Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заст 
а па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још рече, да ће он још ла 
ило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су загледивали и чудили се: „Што вуруна да се 
а проговори: „Откуд колега тако рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њ 
и немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и у 
ао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „Е, за тебе је доцкан, чик 
матор сео с децом, да ме није срамота!“ А један, гледајући како Милета замазује оне рупе између 
 и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и 
алутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он р 
 песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Четврто уопшти: „<hi>Све</hi> мо 
д учионице.{S} Онда рече првом: „Лези!“ а најодраслијем ђаку да изиђе и узме прут.{S} Онај поче 
ш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и се 
а ништа нисам разумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много 
} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред св 
ече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: „И за земљу!“ Ч 
етку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочне 
иљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у пор 
простите нам сад, па други пут нећемо!“ а из очију му сузе саме потекоше. „Опростите им!“ почеш 
госиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се приближили судници и угледали нову загоричк 
 му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те бл 
твојих ђака!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то  
аш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и р 
д „Певања“ је тражио „црквено пјеније,“ а за световно је рекао, да је за механу, а не за школу; 
, господине!{S} Зар је то за школу?!..“ А кад се сврши испит, надзорник устаде и каза деци да и 
у, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела и толико. 
би госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и оне да имај 
<title>Пошетала царица Милица</title>.“ А кад су деца полако певала ону; „<title>Соколови, моји 
ао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну краву што је зовемо сивуљ 
то то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, погодићете и сами.{S} Само се сетите, 
а, и опет све напамет „одавде — довде.“ А Рачуница се почињала с таблицом и правилима, и прво с 
 грабимо, док је још овако лепо време.“ А пошто цигала нема у селу Загорици, то Радиша за под н 
обро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Бо 
 светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друг 
су мислиле, да је то само за „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидај 
лим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није л 
„<title>Пошетала Царица Милица</title>“ а други су му, на последњем реду где се отеже, помагали 
читељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јесте, у Радише поче <pb n= 
ога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „  
анова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обртала, превртала с номе па рекла: „ 
га ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и в 
вета!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми д 
иша онда продужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда х 
 ли и овде онако, да поподимо каменом?“ А Радиша им рече, да ће нешто друго.{S} Груја се даде п 
ову: „Што нам вришти Дамњанов зеленко?“ а ова јој одговорила, да он жали свога господара, што г 
 „Шта ти је сад?{S} Што ме тако зовеш?“ А мајка као да се побоја да га не уплаши, па окрену раз 
еч „добро“? — Колико има „самогласника“ а колико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико и 
а и значајнијега дана но што је женидба а код девојака удадба.{S} За онај радосни почетак и туж 
“ иструже онолико комада колико затреба а за двапут мању цену од оне у чаршији, на месту, без п 
меном, с леве стране је једна мала соба а с десне друга још мања, а право идући даље улази се у 
на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а не да се  
ци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и к 
ти на једнога, они ће натоварити на два а трећега јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Гр 
н камен с околних ливада, путева и њива а остатак се донесе из реке.{S} И докле год Радиша није 
ацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише личи на цркву.{S} То ј 
евењка</hi>“.{S} Ето и код ње два слова а испод ње нешто писано.{S} А знате ли, шта је оно друг 
шов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње слику?..{S} Ко још!...</p> <p>„Сад превр 
 старе и обломљене, да је мало калемова а још мање младица за калемљење и да у свој Загорици са 
учали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше 
а ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код столице с, 
 за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситнијега.{S} А Радиша је само надгледао, упући 
ки вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S} Радиша им је онда захвалио и  
омена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша наба 
на једној страни има ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге 
Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво настојава, да им се у томе не смета не 
м је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује свој 
ни; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке веће у ј 
а боље познавање природе и свога народа а највише оно, што им треба за живот.</p> <p>За све ово 
 дође Радован у чаршију, да нешто прода а нешто и купи, и чу, да ђаци имају распуст чак до Св.  
њу своме, него се само међу собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} 
че одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Можете ли утувити, да  
 опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима нашега писања, без попр 
ити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издрж 
 тим је стигла и једна Грујина пасторка а после ње и Радишина Милена, која се имала после Милов 
дишину учионицу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су н 
{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није б 
или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су к 
су земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се сл 
вреди и домаћем газдинству, није остала а да Радиша није с њом упознао ове своје одраслије учен 
ровање и страх од последица рђавих дела а радовање и она мила готовост да се чине добра дела.{S 
уду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке за своју децу, Загоричани се даду на поса 
.{S} Заклањао је од свакога тежег посла а у слободним часовима читали су прекрасан превод М. Ђ. 
Тако се у две собе улазило из предсобља а у друге две из кујне, и на свакој је соби било по два 
јер се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па  
муче носећи земљу на даскама и мотикама а знајући колика је то потреба свакој кући у просвећено 
 да многе птице у пролеће долазе к нама а у јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни леп 
тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и шко 
оницу.{S} Пошто столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у 
ј мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога 
меће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али т 
и сви пошли, које пешке, које на колима а које на коњима, у Загорицу.{S} Планина је одјекивала  
, те се свуда ласно иде и дође и колима а камо ли на коњу и пешке.{S} Поред овога и Миљко је по 
16" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато једва дочекаше долазак свештени 
 рата је прекинула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да о 
ило по два прозора: један према вратима а други с оне друге стране спољне, и све су биле једнак 
совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{S} Пред 
жи споља, у Радишиној соби мала плехана а у другој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде 
 би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, в 
ицали, толико су им ови доносили камена а за тим и песка, најпре мало крупнијега а после ситниј 
јој удаји и молила за промену презимена а другим молила за премештај у Загорицу.</p> <p>У гради 
мо долазили теби у школу, два су жењена а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други по 
ци</head> <p>Политика!{S} Како узвишена а колико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге 
тај министарству, да је одавно довршена а данас и освећена нова зграда школска у Загорици са дв 
ово источна, то тамо западна, ово јужна а ово северна страна.{S} Зато и за зидове можемо да каж 
!..{S} Тамо залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијан 
мајку и сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у ов 
м.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два ма 
и рукама.{S} Отуда у нас тако мало зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p 
 да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <hi>сричу</hi>.{ 
је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова и јагањаца, колико ј 
гати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле  
е и денути га у куп са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су ст 
о после мобилизације дође и објава рата а за тим и сам рат са свима тегобама, страхотама и гроз 
 прошло ни неколико дана од објаве рата а почеше да стижу црни гласови, да је погинуо тај, и та 
> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна мати и њена два сирочета.{ 
ко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи.{S} После може 
аве око себе.{S} Животиња познају доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала ма 
а ће одмах доћи.</p> <p>Злурадост ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то д 
р и свакојако семење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште  
рану!.{S} Ту је нешто нацртано као кућа а није кућа, као црква а није црква.{S} Па опет највише 
о, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа могла одговорити.{S} Он је и 
и, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад 
војих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газда, и г 
Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за кратко време Радиша је казао доста. 
нске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Радишини су ђаци д 
ака кућа има најмање по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљен 
е: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за јагањцима млађа ти сестра Миленија.“ Онда им се су 
 може да га тера.{S} Радиша чека на оца а отац на Радишу и ћуте.{S} И мајци жао да се растану,  
му напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, д 
.{S} То је горе <hi>чаша</hi> столовача а то доле лист с некога дрвета.{S} Може ли <pb n="90" / 
ћи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо  
но; да из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да обл 
а румен, од које Даница поста још лепша а мајци њеној и сузе потекоше.{S} Наста тајац.{S} Ћути  
село да се завија у црно.{S} Један гроб а по три четири куће се преруше.{S} И почеше запевке по 
а вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њом и сва чеља 
дина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је сад морала поново да се 
апад иза тога тамо.{S} Онда, где је југ а где север?...{S} По томе, нама је овде у школи ово ис 
које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам пока 
едоче о српском јунаштву.{S} Робом икад а гробом никад...{S} Залуд су многе мајке, сеје и љубе  
паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их је чудил 
и ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{S} Радиша најпре зовну њих, па 
 с малим нагнућем <pb n="376" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, так 
Сава је тада ишао по земљи и учио народ а по манастирима је почео да отвара школе, те да у њих  
ном реду.{S} Ево и ја ћу: <hi>о с н и е а п т ш г ч л м љ њ х ж з к</hi>.{S} Сад да напишемо ов 
е сви доносили и сушили, најпре за себе а после и за продају.{S} Тако су и загоричке суве шљиве 
?..{S} На шта личи?..{S} Које је с леве а које с десне стране?..{S} Је ли печатано много другој 
е је то слово?..{S} Какво је ово с леве а какво је ово с десне стране?..{S} Које је ово слово к 
повадили оне крнтије, што се зову шљиве а не роде готово ништа, и почели да уравњују земљиште,  
Даница запрегнула те куми опрала судове а Даничина мајка и пелене.{S} Оне су две успеле, да и М 
ешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била 
упи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните једну на клу 
 један до другога, овако! — (Деца граде а Радиша им поправља).{S} Хајде сад један пун ред ових  
n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је стругана и дељана још лане 
осао око новога насеља.{S} Груја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја у 
рите.{S} Излазите редом!..“ Деца излазе а Радиша отвори сва три прозора па изиђе и сам.</p> <p> 
воугаоника, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово и 
{S}Где је и?..{S} Где је е?..{S} Где је а?..{S} Где је п?..</p> <p>Где је т?..{S} Где је ш?..{S 
).{S} Које се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се 
ила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сам 
носити и њоме и селом својим у којем је а тебе помињати до гроба!...“</p> <pb n="262" /> <p>Миљ 
 зрна а много плеве, тако мало енергије а много мртвила...</p> <pb n="392" /> <p>Зато се мора р 
 луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и за здравље и живот згодније.{S} Уговорише, д 
има је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инст 
се ђак није разболео, ни код куће своје а камо ли овде, у „интернату“.</p> </div> <div type="ch 
у дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрациј 
.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину,  
 је најпре уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је  
сваком, да је дужност преча од политике а отаџбина од партије.</p> <p>Пето, да се и законом уве 
пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а појачан попречним даскама; а преко попречних да удари 
ни прелазе у стране <pb n="405" /> руке а државни нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њ 
ћа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на в 
е и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задруге.{S} Даница је д 
} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену. 
данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на ру 
је Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „м 
 гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притис 
и?..{S} А шта после е?..{S} А шта после а?..{S} А после п?..{S} А после т?..{S} А после ш?..{S} 
сади, оплеви, окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Ради 
ј ово треће много занемогло.“ Мало даље а на једним вратницама око 15 — 20 душа, а једна жена и 
 и говорили: „Ми се спремамо за учитеље а не за попове: што ће нам то?“...</p> <p>По свршетку о 
о народа пропало и нестало с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиља 
тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> </div> <div type="grou 
 за јело.“ Сва се деца обрадоваше овоме а највише она, на чији ће крај да иду.{S} И спремише се 
 испусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне  
} Има их два.{S} Једно је с леве стране а друго с десне.{S} Ово је с леве <hi>писано</hi> руком 
то и ту два слово, једно с једне стране а друго с друге стране.{S} Сад преврните тај лист!{S} И 
p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређ 
ригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде напред колико може.{S} А особито су у ов 
о мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше прекопавати и за час се с 
вање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред вратима, а у средини једну  
p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин ревизор је сад мор 
исли он у себи; зими ће ово да се мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па как 
обом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујућ 
ли силиката, још мање смонице или глине а најмање црнице или хумуса.</p> <p>— Ево ми сад прилик 
чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа, је ли 
зидати.{S} И ходнике и „куће“ или кујне а негде и собе готово је сваки домаћин подигао или пато 
ам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p 
ко се гради по књигама.{S} Које је тање а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено 
ихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у једноме хла 
не мале из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, све 
од људи, и стока има своје добре кошаре а живина своје најугодније живинарнике.{S} И овде боље  
свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило му се, да су у паклу, где с 
ли сами да граде и сама врата и прозоре а доцније да кроје и кровове на кућама и разним зградам 
то ћемо платити нешто из општинске касе а нешто позајмити из штедионице па после отплаћивати св 
.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по цркви.{S} Зато  
 редом...{S} Хајде сад писана да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писал 
 га на неколико места око цвета проврте а дршку пресече и семе истресе па га намести тестији пу 
уће.{S} Ту су се училе и чистоти уопште а нарочито како се судови перу и држе у реду.{S} Одавде 
да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и у јесен; и ту је имао посла и ковач  
а у њима! — Огледајте сада све котуриће а на свакоме да стоји крст! — Можете ли да направите пу 
 обрадују се много па остану да преноће а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутр 
{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи су и сељани дошли и донели по коју погачу, по к 
 камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљава 
свршили, Радиша рече, да оставе таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клуп 
гли да читају, прешли су и на песмарице а доцније и на друге згодне књиге.{S} Из Рачуна су убрз 
ом Даницом.{S} Он је учио раду мушкарце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даниц 
предложише, да вуку камен и за то парче а затим и песак, и Радиша одобри; само им сврати пажњу  
 један разред: где ће он, где ће да уче а где да се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, д 
 на посао на онај исти начин као и јуче а неки су и у торбици својој носили и посипали по новој 
о му се, да су у паклу, где се сви муче а не знају зашто.{S} У том зазвони нека клепетуша на вр 
} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у зажарени образ и рече јој: моја лепа с 
мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао, да  
ми да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p>„Рас 
> да загоричани нису знали ни за пекмез а камо ли за суве шљиве из сушнице!{S} И Даничина је ма 
чује после т, у — с — т — а?..{S} Ево и а!{S} Ето је цела реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите 
/hi>, и — игла.{S} Ово је лево писано и а десно печатано и.{S} Ово је евењка, и код ње је слово 
собама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а н 
право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до њега) дру 
и поделите им то!{S} Колико добије први а колико други?..{S} Поделите им осамдесет!..{S} Подели 
ад.{S} Јесте ли запамтили, које су први а које су други?{S} Хајде, опет да се разбројите, први  
 за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од њих, а широка је 30  
о и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпосле сасв 
тока има највише млека, од које се гоји а од које само добија снагу за рад.{S} Они и не ору виш 
е са селом и животом сеоским, и Станики а преко ње и другима, за сазнавање свега онога, што је  
бро.{S} Јер није имао чим да се похвали а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и д 
ко чисто стид, што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како  
да су је једни таванисали и малтерисали а други радили ону мању зграду иза ове, за послужитеља  
{S} Онда је Радиша писао слова на табли а ђаци прегледали и писали.{S} Онда их је питао преко р 
јвише са два слога и писали их на табли а за тим и на својим таблицама.{S} За тим су мало рачун 
ећ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им и рече: „Сад сте  
Узмите још једну!..{S} Колико сте узели а колико је на клупи?..{S} Узмите још једну!..{S} Колик 
" /> све то лепо разгледали и запамтили а једну циглу и цреп понели су и „за спомен“ ..</p> <p> 
 било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно радили и тако даље.</p> <p>„У књигама  
аке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи  
 да су се овоме чудили и околни учитељи а камо ли други људи.</p> <p>И намештај је у учионицама 
да од овога села направите рај на земљи а од становника његових паметне и вредне љУДе, на које  
 је да ово и нацрта, и то прво на земљи а после и на таблицама и хартији, те да деца боље упамт 
 Да су и зграде за спавање пола у земљи а пола над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе  
У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} З 
ва прљава и прашињава, зидови искварени а прозори полупани и хартијом олепљени; треће, да су ђа 
ово источни зид, оно западни, ово јужни а ово северни.{S} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да 
а зна за његову школу, он се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила ка 
 још једну!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S}  
у на клупу!..{S} Колико је сад на клупи а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а 
једну на клупу!..{S} Колико је на клупи а колико је у руци?..{S} Метните још једну на клупу!..{ 
 стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на  
и?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу сваком да дам 
рво на најлакше и најзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао з 
 буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и за преноћиште зими оној деци, којој је к 
но, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине.{S} Него да граде пространу  
направити распоред где ће се што сејати а затим и садити, пресађивати, заливати и тако даље{S}  
Поп ретко долази у село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} З 
дговори Радиша, ми ћемо камен истребити а земљу поправити...“ И, што рекоше, то и учинише.{S} З 
ц, то не иде, јер ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у  
кад је Радиша завршио песму: „То изусти а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свр 
јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изјави: „Господине, криви смо обадвоји 
пила око њих и нека седећи, нека чучећи а нека клечећи, гледала како се ово ради и чудила се, ш 
едеоника искупили су се сви ови младићи а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у 
</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци заузели, те су не само научил 
као: „Таленат се развија у тихој самоћи а <hi>карактер у свету живећи</hi>“...</p> </div> <div  
 да су у овоме помагали и Даничини ђаци а они су одрасли предњачили.</p> </div> <div type="chap 
{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце  
та је отворено друго одељење у Загорици а под истим даном премештена је и Даница за учитељицу т 
ову повезану страну окрените левој руци а ову што се отвара десној.{S} А знате ли, које је десн 
 отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем, у Бео 
нога не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколико Груј 
вљеном у Загорици, у радионици школској а помоћу сеоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били  
то почети ни довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одв 
рата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од краја до краја 3  
а ногама уносило по мало песка у ходник а одавде и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде ш 
} Ђаци појурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} С 
 се на главна врата у ходник 4 м. широк а 6 м. дугачак а из овога у други ходник попречан од кр 
рво показује једним крајем где је исток а другим где је запад.{S} Ко зна, на којој је страни ис 
 сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а које север.{S} И тамо је ла 
ад.{S} Ко зна, на којој је страни исток а на којој запад?..{S} Окрените се сви онамо, истоку!.. 
е углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само каква ће зг 
 опет уплете последњи ред с преплетањем а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само г 
ама, малим избрешцима и обрасла коровом а по највише кукутом и репушином, од које је још стрчал 
ле ручка Радиша највише забављао књигом а Даница женским радовима, јер је хтела да извезе све о 
} Све ово иде узгред и згодном приликом а нарочито у шетњи.{S} Тамо се могу заподевати и дужи р 
оље, да мало прођу, неки пут и с мајком а најчешће сами.{S} Но после неколико дана њима стиже и 
годовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на самом испиту најви 
} Предсобље и кујна да се поподе циглом а собе даском.{S} Врата свуда столарска једнокрилна а п 
о саме „цокле“ извели су зидари каменом а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег 
 то јест општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, 
ћан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су и 
овој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се основна настава мора 
још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад покушавају, да се разговарају преко жице из једне 
 да престају с послом, кречари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и  
ла над земљом и да оно доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечера 
ати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволико рода.{S}  
ка задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћи 
 је рекао, да упреда.{S} Ђак је упредао а Радиша је непрестано додавао по мало сламе, пазећи, д 
слије и намирио тридесет па њих задржао а онима другима рекао, да дођу до године.{S} Све је ово 
екне <hi>сат</hi>?..{S} Ево с!..{S} Ево а!..{S} Ево т!..{S} Ето сад написано с — а — т, сат.{S} 
овако, попреко, да један крај дође лево а други десно! (Обилази и надгледа).{S} Сад сви окренит 
д нађите њена слова?..{S} Какво је лево а какво је десно?...{S} А шта је ово испод џамије?..{S} 
је Загорица пуна новца, јер прима много а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућ 
</p> </quote> <p>Радиша је лагано гудео а гласно изговарао сваку реч и реченицу, као да прича:  
 пешке.{S} Поред овога и Миљко је почео а Крсман је сасвим извео уређење поште у своме селу, и  
куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, које бе 
 и одраслију децу Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју 
главницима наоколо.{S} И није пропустио а да Крсману и за ово не захвали.{S} Онда хтедоше да по 
 онако.{S} А <hi>н</hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако 
а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано исто онако а писано мал 
пољу широкоме.)“ Радиша је читао полако а чешће је погледивао у децу.{S} Деца су седела непомич 
, посута песком, уравњена свуда једнако а права као стрела; а таква иста само мало ужа, од школ 
ечатао овако; дакле печатано исто онако а писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађи 
и добије један део, други двапут толико а трећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поде 
елуцу да вреди оно: не сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи с 
 два али затворена: један у једно крило а други у друго и оба излазила у двориште.{S} Тако је ц 
 крајевима, кад се једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакриј 
та ново у овим областима није ни изишло а да га Радиша није набавио, прочитао и применио.{S} Ту 
ишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Јелена...{S} И кад су дошли на оно место, где Јел 
много и да је за десет година исплатимо а да не осетимо. <pb n="218" /> Удесићемо, да се цигла  
 је!{S} Запамтите је; њоме се и крстимо а њоме ћете и да пишете.{S} Прекрстите се! (Деца се крс 
уквару је лишће с једне стране повезано а с друго није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек  
 је слово код ножа?..{S} Које је писано а које печатано?..{S} Је ли печатано много другојаче?.. 
ите.{S} Ево <hi>о</hi>, овако је писано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово  
олица.{S} Ово је с леве стране написано а ово с десне наштампано или печатано.{S} Реците сви <h 
>н</hi>!..{S} С које је стране написано а с које напечатано!...{S} Нађите код игле!..{S} Знате  
ећином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпотребније свакоме човеку ос 
агати.{S} Зато не сме једно хтети једно а друго друго.{S} Зато увек једно мора да попусти, а му 
 писали своја имена и презимена заједно а за тим и туђа.{S} Сутрадан је казао, да се свако <hi> 
е а које дебље?..{S} Које је усправљено а које накривљено?..{S} А знате ли, које је ово слово к 
але у очи нове клупе, обојене свуд црно а озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле 
" /> и шта је од тога за човека корисно а шта штетно.{S} У књигама има и о небу, Сунцу, Месецу  
млатио, па сасвим искрено и простодушно а љутито рече: „Господине, ми се лепо играмо, а он све  
ом од ова два правца има по нешто добро а по нешто и претерано.{S} И кад се из оба узме оно што 
Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нерадан.{S 
о и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна зара 
 су највише градиле ћерамиду, мање цреп а најмање циглу, јер им је мало ко и тражио, пошто су у 
ечатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} Онда у 
е погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет: 
, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да нос 
му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше много 
требе школске.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сад 
ауку његову.{S} Устајати је морао у пет а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до  
витост његова прометнути у промишљеност а инат у одлучност и енергију; и народ ће наш напредова 
м.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може премишљати до  
опли, да зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да лист 
 потрбушке, и један да га држи за главу а други за ноге.{S} И ударац за ударцем сипао је докле  
Станојком и она остави девера и свекрву а дође с децом у школу.{S} Тако се и Груја окућио, а Да 
его и после сваки припада неком друштву а неки и многим друштвима, и раде заједнички на послови 
се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема 
еру.{S} Знате ли, која је окренута југу а која северу?..{S} Нађите ми друго једно дрво!..{S} Ев 
 овако, онда је један крај окренут југу а други северу.{S} Знате ли, која је окренута југу а ко 
 треба, а и мали су па тешко разумевају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље 
апевке по целом селу, да ти срце цепају а потоцима суза изгоне на очи.{S} Мајке жале синове сво 
 како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!..{S} Оно, чиме ми данас пишемо маст 
руге стране.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране п 
од њих необично лепо свирали у свирајку а неки гудели и певали уз гусле.{S} А доцније Радиша је 
, једнога дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све ш 
и развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно о 
— Родио сам се у једном сиромашном селу а одрастао код оваца.{S} Па сам опет зато прошао цео св 
огрешити и да ће партија победити школу а политика отаџбину, рече секретар.</p> <p>Министар се  
Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекцију и да пропис напише горе него прош 
ни, да од сад никад није отишао у школу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учите 
 му прва генерација сврши основну школу а да не добије ни појма о ономе, што ће јој толико треб 
еч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знал 
ер су оне око совралука укопане у земљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недов 
 плота ископао леју пола метра у дубину а толико и широку, па онда пише Пољопривредном Друштву  
овим десетицама и јединицама на картону а после на таблицама цртама и тачкама, а за тим и са др 
а налазила и доносила и о разном камењу а највише о кречу и огромној употреби његовој.{S} Деца  
а јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} И то је Радишин руко 
бешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с десне стране мање за креду.{S} У углу једноме 
 час се досадање књиге оставише у клупу а извадише неке друге, мање.{S} Изиђоше и „најстарији ђ 
х не изгубите...{S} Оставите то у клупу а извадите таблице!..{S} Окрените ону страну где нема о 
 им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша писао слова на т 
ро.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} 
трали за ниско и неваспитано и у говору а камо ли наштампано у књигама и новинама.{S} Зато нема 
редини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је те 
обом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на свој начин при 
 шкоди; да су гусеничина јаја по дрвећу а мувина по кућама и собама; да у пролеће све измили и  
т Миљко са три коња: два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога,  
днице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина р 
то су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знадн 
 ходника лево се улази у једну учионицу а десно у другу, које са по три прозора гледају на улиц 
о ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање  
и права побожност, она унутарња, у срцу а не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код м 
све што треба, те да дочека јесењу кишу а за њом и снег.{S} Зато нареди Груји, да нађе једне гр 
јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли да цртају!....{S} Радиша је чешће долазио и п 
 јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизак 
тирци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба 
блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S} О, како су то чудна осећања до сад нео 
а, од Земље до Сунца, и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земљ 
. „Можеш ли и овде таван озго да олепиш а оздо да окречиш, мајсторе?“ упита Радиша. <pb n="74"  
 С леве стране је дугачак општински кош а с десне црквиште са совралуцима и тамо у крају стара  
уће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни идуће године нису примљени  
и, него је Радиша свој III. превео у IV а Даница свој II у III.{S} Тек треће године, кад су чет 
b n="356" /> је примио Даничин III у IV а за Даницу су примљени новаци у I први разред.{S} И оп 
све.{S} Пошто су се ту добро одморили, (а неки се мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с 
акога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати за оставу); и по собама да буду л 
 А после? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите  
т запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда  
ш једну пећ за његову собу с чунковима (а ову плехану да метну у послужитељеву собу), још један 
о и један општи кревет, са доста сламе (а зими и с подложеном пећи), те деца нису спавала на зе 
ише уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ретко кад употребљавао <pb n="59" /> код уч 
на једну гомилчицу!...{S} Узмите једну (а оне друге нек стоје)!..{S} Колико сте узели!..{S} Узм 
 сместите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што ст 
шу врлетију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћем 
i>и</hi> — игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да  
i> код игле, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код т 
i>?..{S} Направите оба!..{S} Где је <hi>а</hi>?..{S} Начините и њега!..</p> <p>„Дотле сте писал 
(на табли) <hi>о</hi>?..{S} Које је <hi>а</hi>?..{S} Које је <hi>е</hi>?..{S} Које је <hi>и</hi 
.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што лич 
>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и код њега је слово <hi>п</hi>; ов 
{S} А које печатано? — Где је слово <hi>а</hi>?..{S} Писано?..{S} Штампано?..{S} Камо га слово  
апиши га!..{S} Ко је запамтио слово <hi>а</hi>!..{S} Напиши га!..{S} Ко уме да напише слово <hi 
вом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, тре 
 да погађамо речи, где се чује глас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артиј 
> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела  
 у њих него овим.</p> <pb n="290" /> <p>А од свих пољопривредних радова највећу је пажњу поклон 
га и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој 
вета, да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</ 
еће и напретка загоричкога!“....</p> <p>А из оних скромних почетака у гађању с одраслим ђацима  
а научити како се ради све то...</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, 
 тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су се јавили још о Ђурђеву  
ега и задружна сушница за шљиве.</p> <p>А круну свега напретка у Загорици чини лепа црквица, на 
е понова оживело у души њиховој.</p> <p>А за време одмора је за младе загоричане, и старије и м 
ве, за послужитеља и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је т 
равили ни свирку и играње у ору.</p> <p>А око Спасова дне једне Недеље Радиша рече овим јунацим 
врће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да спомињемо, да су све ово радили ђац 
.{S} Треба ли деца да убијају жабе?..{S}А зашто?..{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и  
 Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме, па му в 
{S} Јесте, тако се <hi>пише</hi> пас, п—а—с.{S} Ево ово је сат.{S} А ово што ја рекнем, што ми  
ч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „самогласника“ 
тане. (Онај устаје и каже то стојећи). „А може ли да долази у <pb n="105" /> школу и да учи она 
<hi>летве</hi>!“ рече радостан Радиша. „А што ће му то?“ запита овај најпримитивнији шумски мех 
.{S} Тако сташе намештати и други ред. „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одго 
инат.“ И с овим се сложише готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта б 
а им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{ 
 љути, него се сви смеју,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Ради 
вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb  
на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што је Свети Сава от 
толико збуни да се замало није вратио. „А зар сам ја такав јунак, да ми срце смета?“ корео је с 
ње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њи 
чима па, место одговора, он је запита: „А ко ће овце да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бри 
ога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S} Радиша пружи руку н 
ких ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то, господине?!“ „ Па тако, рече Радиша, ја ову  
е њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћ 
креч највише опекао по недрима, упита: „А креч, господине?“ Радиша му у шали одговори: „У Станк 
, и, готово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и  
ју.{S} Радиша онда стави овако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одго 
та и не иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане 
 неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по ко 
е онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођош 
јом“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онд 
{S} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да  
<pb n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школ 
и Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине из, Загорице.{S} Дошао сам овде неким 
 је и код њега тако мало пио, он рече: „А ти прошћавај, господине!{S} Ми док се по трипут не пр 
ом овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата кад плете трмке, он доле поред сваког прута  
то то чини, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништ 
е игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S} Ђаци  
 кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људе у партију!..“ 
ија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој од 
 да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одговори мајстор Милета веома радозн 
до теле, да хоће све да нас побије!“ — „А да ли може и по неко дете тако да се изметне?“ упита  
ико „сугласника “ у српском језику?“ — „А колико има врста речи?“...{S} И, дабогме, да су мали  
подине; селско, па ко га пре загради.“ „А можемо ли ми да га заградимо за школу, да мало прошир 
е моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, т 
нека га о Госпођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако  
Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а он опет 
er" xml:id="SRP19102_C7.2"> <head>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радов 
>2. 16 Август</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици ј 
диша Здравковић</p> <p>учитељ</p> <p>10 Августа 1875</p> <p>У Загорици </p> <p>ср ___ окр ___</ 
так нове школске године</head> <p>Првог Августа је отворено друго одељење у Загорици а под исти 
d>1.{S} Почетак</head> <p>Шеснаестог су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да  
колико је сад слободније дисао!{S} Нема аветиња, нема чуда; све је природно и иде по природним  
 силама и по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула 
а и оставио га само с удице и до његове авлије.{S} Онда су Груја и Тома повадили оне крнтије, ш 
 на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, па је чула да господин, 
чинило, као да су дошли неки техничари, агрономи и земљомери па се преобукли у сељачко одело; и 
м ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпр 
и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам, кад село хоће и кад сте нашли, да  
 што су ручали с њима и поносито рече: „Ада, ми господине!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам ј 
{S} Радиша је умолио свадбаре да потуре адет и да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за 
реступим твоју наредбу и да се по нашем адету гласнем мало!“ Па извади иза појаса свој сребрњак 
једно, а није дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало 
авних или народних, а то су управни или административни, за које треба спреме као и за друге, и 
е онде у селу, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту,  
} Радиша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, и 
ц а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; 
 викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он г 
о, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигла се врева, какву Радиша 
ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даљ 
никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n 
ав учитељ?{S} Зар се тако учи књига?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Та 
 се поче савијати, праћакати и завапи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ в 
е црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хра 
4" /> од нас неко изучи књигу!{S} А ми, ајвани, слепи код очију!“..</p> <p>Тако то потраја до ј 
 n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљ 
S} Повратак</head> <p>Кад је дошао овај акат у среску канцеларију, капетан га је неко време кри 
 га је сам у своју канцеларију и дао му акат да прочита.{S} Кад је Радиша прочитао претпис о св 
родати него ћу га и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се м 
ад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту  
 Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послушала.“ С тим се сврши с овим даром и <pb 
во је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу наш 
ивало случајева, да пред многим кућама, ако нема каквога ораха, крушке, јабуке, трешње или шљив 
дник за околину и давао је и одраслима, ако је који што потражио, а камо ли ученицима својим.{S 
шу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да једно без друг 
 сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n="291" /> и све.{S 
 питај је, хоће ли да пође за тебе; па, ако хоће, проси је!{S} Таман да ниси ни ти сам.{S} А њо 
n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А са 
да Мијаилов стари шљивар и Томина кућа, ако они хоће да нам их даду, то јест продаду?“</p> <p>С 
Јер и шта ће му знање, питао се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у живо 
</p> <p>— Ето, то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ов 
да казује шта хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све к 
 и ко је огладнео, може и мало да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до кућ 
по, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клупу иза 
кне или изговори.{S} То је најглавније, ако хоћете да научите да можете сваку реч да напишете.{ 
и чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Ј 
за школу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} 
а, леске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свра 
оје и посланике, и кметове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n=" 
учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, с 
 стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, где ће да уче а г 
а оно да слушају разне друге науке, те, ако су учили школу, да не забораве оно, што су у њој на 
и освећујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, 
ју како да чувају здравље и да се лече, ако немају лекара и лекова, или докле он не дође; свешт 
лим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што ва 
дају после како ради; <pb n="352" /> и, ако не ради добро и право, они га кажњавају и истерују, 
не увећава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све  
те за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер 
свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико 
о, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу припада опе 
истар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидат 
, а он и други су гледали и поправљали, ако је ко у чем погрешио.{S} И — за сахат два калдрма ј 
наше село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски 
 сад да учи сваки дан нове ђаке, а они, ако хоће још да уче, да долазе Недељом, као што су дола 
 има ли и људи на њему, и какви су они, ако их има, то не знамо.{S} А звезде су друга Сунца, а  
адиша у себи.{S} А како ћу се радовати, ако створим нешто најбоље, за углед!...</p> <p>Никад Ра 
е.{S} Све се то може и мора поправљати, ако хоћемо да напредујемо.{S} А за то сте на првом мест 
оље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> 
е и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Нај 
ад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси  
лимо педесет!..{S} По колико ће добити, ако им поделимо шездесет?..{S} Сад узмите седамдесет и  
у дошла у школу и шта ће у њој научити, ако пазе.{S} Онда им може прегледати торбе и казати, ка 
о одговори: „На Земљи живе људи, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није д 
овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> < 
и, па рече оцу: „Тата, ја хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „ 
а хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда је право, да г 
и, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивнијега ра 
 готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <div type=" 
омоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У т 
о село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Р 
ше на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша пресп 
јкама осталих села, и сваки се радовао, ако је могао да добије снаху из овога села.{S} Људи су  
.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања или из својих личних рач 
ање је опет само по себи штуро и мртво, ако се не претвара у умење и не поправља човека и његов 
<p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж 
 другога, трећега и тако даље.{S} Тако, ако је стигао да за годину обиђе све ученике, онда је к 
ину јер не може све да стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, 
ад ће кућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта  
се чува здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у н 
вао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробу 
омози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S}  
просвећености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немо 
ота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да 
едност и помогну се њоме.{S} На пример, ако се пита колико је 37 и 49, онда су Радишини ђаци у  
би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за много ш 
S} Само им је казао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле 
уду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S} Зато ћете их чувати, да не  
После можете долазити само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато 
 био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају ра 
глану и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш  
ви реку, то је светиња.{S} А, јао њему, ако они немају право, ако они то чине или из незнања ил 
којима је многи отац претио своме сину, ако не узаслуша свога учитеља.</p> </div> <div type="ch 
 и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам нек 
: „Можеш <pb n="61" /> и сад да научиш, ако хоћеш.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш  
нзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, преместићемо и њу, рече министар: — а он ника 
просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p 
лико ће остати? онда су рачунали овако: ако од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, 
 остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће равно 70.{S} То је одсекао 2 
 наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и васпита 
овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ако се одсече 27, колико ће остати? онда су рачунали ов 
и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање тако све 
о велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би  
 онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако ја наместим овај прут по земљи тако, да један крај  
нађите другу!..{S} Пребројте и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећ 
ваку по 10, то је 60; остане још 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и ос 
по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна 
 он треба да одсече 27, дакле још 4.{S} Ако од 70 одсече 4, остаће 66.{S} Дакле, кад се од 93 д 
нај остатак од 60 до 85, а то је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један 
 то је 45; и оних 50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три је 
 9 чини 16; и оних 70 чини свега 86.{S} Ако су имали овакав задатак: у забрану је 93 дрвета; ак 
ета одсече 27, остаће још 66 дрвета.{S} Ако су имали да израчунају <pb n="187" /> колико је пет 
, и кад му тело пати пати му и душа.{S} Ако дух и може мислити и ум се донекле развијати и у бо 
 писма сви, који су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина  
и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени. 
 у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако 
{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде у песми или у каквој причи да се пом 
ош више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај онога удари, онда се и побију и обично о 
од мене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ва 
оно може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ст 
нашање према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће пр 
тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се уч 
ећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само једнога, да нас поу 
ет</hi>.{S} И у овом осмом је десет.{S} Ако неко има свих <hi>осам</hi> редова, онда он има оса 
т</hi>.{S} И у седмом реду је десет.{S} Ако ко има свих ових <hi>седам</hi> редова, он има седа 
.{S} И у овом деветом реду је десет.{S} Ако неко има свих ових <hi>девет</hi> редова, онда он и 
гова ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се  
S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао право кад је тражио, да се човечанство 
{S} Летве дакле.{S} А где су ми оне?{S} Ако их купимо у чаршији, као и оне за таван, плафон, то 
S} Куда ћемо онда, и шта да се ради?{S} Ако останемо толико назадни, пропадаћемо и — пропашћемо 
е на њему, и од чега је то направио?{S} Ако је од ничега, како је могао од ничега да сагради то 
 мислио: „Јесам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што см 
па за тројицу, четворицу и тако даље{S} Ако што претекне, то се исече или промени у новац, у па 
оме: где ће нова школа да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може 
и повикаше: ја умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се 
ко од 93 дрвета одсече 10, остане 83, а ако одсече 20, остане 73; ако одсече и она 3, остаће ра 
мо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо оно.{S} Ево одмах друга реч: <hi> 
д ничега да сагради толике грађевине, а ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви  
мора да има то и то па да добро роди, а ако нечега од тога нема, онда неће да роди.{S} А чим јо 
— Ми знамо како се гради и градићемо, а ако не могнемо све сами, ми ћемо ти поискати још којега 
 је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је плаћала и носил 
сматрајте за поправку и народа свога; а ако могнете и још кога да поправите, да га поучите и да 
љамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S 
се заборавити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интере 
/hi>, то кад ко нешто не зна па пита; а ако се каже <hi>пита</hi>, онда је то оно што се једе;  
 да и оне могу да науче тако да раде; а ако које женско дете пође у школу, она ће и њега научит 
сти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио Србин и Турчин, увек је Турчину досуђивано 
м, те да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без  
их састојака у себи па да добро роди; а ако нема ма једног од њих, да неће добро да роди, и да  
а будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато  
 и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} 
ће се то добро и продужавати и расти; а ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p> 
и децу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувиш 
аче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе  
емо <hi>ти</hi>, а ми онда кажемо он; а ако је женско ми кажемо она, а ако је дете ми кажемо он 
упућивао, да сами нађу како је право; а ако не могу, нека позову кога у помоћ.{S} А тиме је чин 
е у Загорици нико ништа није калемио; а ако је ко и хтео што да накалеми, он је доводио калемар 
 два за њих двојицу а трећи за товар; а ако не могне све стати на једнога, они ће натоварити на 
пу и да га поздравите, <pb n="102" /> а ако је постарији човек или какав рођак или пријатељ ваш 
, да га други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слог 
им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу своме, ученицима својим 
рема народу своме најбоље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио с 
ако ће се утврђавати празноверице.{S} А ако јој умре, она ће се уверити да јој ово није помогло 
 и нико о њој ништа ружно не рече.{S} А ако је још у раду невешта, она има кад да се научи...{S 
 него понајвише доносе људи порез.{S} А ако има каква заповест од капетана, њу Груја објави по  
 и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циган 
и врше своје дужности: то не знам.{S} А ако мисле, да то чини нека народна скупштина, она то не 
е наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо 
ко и наћи и учинити како је право.{S} А ако затреба још радника, даћемо им још људи.{S} Даћемо  
жђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и на какву киселу, сумпорну и у опште  
би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће после ић 
ће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло 
одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „К 
{S} Онда један почне да се љути.{S} Сад ако онај други престане, онда је добро; и неће се посва 
 судници то јест школи“ рече Радиша. „Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одго 
 циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и а 
одметао усправљену писаљку под чело, те ако задрема, да се убоде и пробуди.{S} А чешће је устај 
каткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари главом о зид.{S} Једанпут је учећи 
анас пишемо мастилом, зове се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му 
, како у њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по 
вршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је о 
учку дошло време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео 
е Радишу на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на св 
 канцеларију, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре во 
це, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, устао и рекао ов 
којника, да зову попа да им га опоје, и ако им је и он сахрањен још пре неколико месеца.{S} Кад 
 и посејао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter"  
 и колики је Месец а колико је Сунце, и ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из п 
х је Радиша за сад морао да изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, кој 
пећи), те деца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их 
 <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика  
аметни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неу 
оцевима.{S} Дошли су и Радишини ђаци, и ако су свршили четврти разред а с тим и основну школу.{ 
а да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пр 
свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било 
лови или метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, 
ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из почетка са сломљеним срцем.{S} Сви су му послови 
ога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но са 
ад се кајао што је и долазио.{S} Јер, и ако је зима, сад му је код куће изгледало све лепше и б 
 нашла зета и добру прилику за ћерку, и ако га није тражила:{S} Даница је нашла доброга друга у 
ећави морала су да стоје у предсобљу, и ако су једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до го 
ти.{S} Она је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој 
кола и јесте за то, да их томе научи; и ако то не могу они мали, могу и треба да науче они вели 
исмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и 
бар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери, опет је волео да се и 
А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном животу вреднији осваја, а 
, а негде зазире да каже и шта је.{S} И ако не говори језиком онога народа у чијој држави живи, 
е развија.{S} А развија се полако.{S} И ако га у маху рашчупаш, пропашће.{S} Мораш чекати, да и 
шају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног ка 
а си против ње; а ми те не трпимо.{S} И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш глас 
</head> <p>Освануо је и 16 Август.{S} И ако радови пољски у ово време у Загорици још нису посвр 
јаку потребу још за једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћењ 
ено, док не подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затв 
b n="209" /> сад у другом разреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с о 
о кућа и може ли долазити у школу.{S} И ако је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазн 
мо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко је примио овај разлог  
ве уједно.{S} Јер живине није имао; а и ако је имадне, он је неће држати по дворишту него у нар 
 у школи, у Недељу после подне.{S} Па и ако су они пазили и да не прљају и не кваре ствари, опе 
 ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки дан, ја се опет више 
а ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радиш 
 алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овако као што је Загорица нема опасности од 
 загоричка школа!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним  
озго зелено.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао јед 
ла добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешт 
е некад слушао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у ш 
е Даници тек прва година у овоме селу и ако још није имала ни једно женско дете у школи, опет ј 
е здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слушате.{S} Добро морате слушати све што вам каж 
 не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот виш 
0.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у овоме селу и ако још ни 
ad>6.{S} Договор кућу гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и  
„од камена ником ни камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет ј 
 чини <hi>преко омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем  
 могао да научим“.{S} Учитељ дрекну: „И ако ти је умро!{S} Кад ниси научио лекцију, и треба да  
н ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те не ум 
а је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај се јо 
о да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме 
чку, да је изгледало, да ће се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели  
е никад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} 
ори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па ту научи...“ и Радиша се тим одгов 
ао?</p> <p>— Дошао сам, господине; него ако сам који дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам  
ша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодна по садржини.{S} Читали су и ле 
аде реч, да ће долазити целе зиме, само ако Радиша хоће и њега да научи.{S} Овоме је младићу би 
 будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије на 
ову школу за учитеље!“ „Иди, сине, само ако те срце вуче за то!“ рече Радован. „Па од учитеља м 
; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </div> <div type="c 
нисмо могли, а сад можемо; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни 
ив ње.{S} И довде је лако и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="3 
еца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душу њихову лако сварљива.{S 
ригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговор 
 написано, ми можемо да га читамо; само ако знамо оних <hi>тридесет слова</hi>.{S} Зато је најг 
едно, учитељевом је ово главно.{S} Само ако га узме у ширем смислу и изводи с планом.</p> <p>Ис 
и ме је поглед определио на њу.{S} Само ако она мене хоће...“ И у тим мислима мало збуњено погл 
.{S} Ето, зато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за оп 
мо читање и писање?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само  
имућнији, паметнији и вреднији.{S} Зато ако хоћемо да јачамо своју државу, ми морамо почети од  
е мрзне а лети да се упаучљиви, особито ако је непечена; па каква је онда то јадна храна — само 
ципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним особинама дечјим, о 
и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ни 
чали их, почели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да п 
type="chapter" xml:id="SRP19102_C0"> <p>Ако ова књига допринесе штогод културним историцима наш 
 су одмах исецала поред картона.</p> <p>Ако у рад иде и стругање, цепање и ношење дрва и ложење 
се не свађају између себе и тако даље. „Ако тако узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити д 
ече једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази  
колу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше 
ив</p> <p>Начелник среза...</p> <p> <hi>Аксентије</hi> </p> </quote> <p>Чим је министар примио  
собито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали, то су 
ђемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо активнији и хоћемо да похитамо, да убрзамо неки процес, 
арство Стевча-Ристићево, које називаху „акционо“.{S} И ово министарство 20 Јуна ове 1876 објави 
ан јој рече: „На то сам и сам помишљао; ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а та 
а будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш најузвишени 
 те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су пријале ове миле шетње по чистој природи и у при 
лу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све  
озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено о 
све врсте ручних радова набављен је сав алат, најновији и најсавршенији, и радионица је заузела 
{S} А и градина је пуна и све пунија, и алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и 
е граде као саливене.{S} Разгледао је и алат њихов и одмах смислио, да то није тешко набавити и 
и занат у Загорици.{S} Од њих су неки и алат набавили, и не само да себи граде извесне домаће п 
лике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за столарство.{S} И, о, како су се утркивали, ко ћ 
и.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде  
ишао на руку, те су набавили и потребан алат за себе и продужили израђивање и за себе и за друг 
 сасвим напустити.{S} А кад је набављен алат за ово што је најпотребније, на пример за геометри 
 меру и нацрт и није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света  
 било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибрао потребну грађу, од које је нешт 
 тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њим 
е, особито због набавке семења разнога, алата, машина и књига пољопривредних и иначе поучних.{S 
 пионирима, те је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је по 
ом селу да се направи, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} 
и он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S} Зато је нашао доброга мајсто 
не набави најпребније <pb n="288" /> од алата, а до краја године и саму тезгу, која је најскупљ 
адовољио и оним што је најпотребније од алата и почео је да прикупља грађу, која ће му требати. 
пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Радиша 
а самога.{S} Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка 
у истругане грађе задружне и за смештај алата и машина пољопривредних.{S} Па и ако за село овак 
ке од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца ш 
е може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, б 
зложио и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађев 
азумео тај посао и могао да оправља све алате од гвожђа и челика па и судове да калајише, те да 
 да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, него су и све ново што им је требало од гвожђа п 
кама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у раду је много више употребио прир 
рше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде пра 
ивоту његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у о 
ојом снагом и не ради овако примитивним алатима као ми.{S} Шесто, тај је народ много питомији о 
оворио о грађењу кућа, о пољопривредним алатима и радовима и тако даље{S} Младићи загорички на  
и неорганско.</p> <p>И ниједна машина и алатљика, која се употребљава у пољопривреди и домаћем  
{S} Он их је најпре упознао с појединим алатљикама и како се ради с њима, па их је после пустио 
како уме; свога ковача, а не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не оп 
а варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео собом и који не би онда нашао  
колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем да гр 
/hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{ 
ена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико  
руке напред и натраг, овако (показује), али ћете сви заједно овако:{S} Напред! — Натраг! — Напр 
ред мачке!..{S} То је <hi>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где н 
. <pb n="80" /> То је <hi>столица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а и 
 даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те из 
ло, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму ос 
е је опет на старој кући дозидана соба, али је свуда с плафоном, са стакленим прозорима и с под 
 наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и несрећним Санстефанским Миром враће 
{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало збуњенога Радишу, о којем је она слуш 
и Конгрес, који нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама сла 
, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер није било другог 
е и филозофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без х 
ија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као у тестије него широка.{S} По варо 
 века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га. 
ибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S}  
оме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и 
јуначног Милоша и његова два побратима, али су од јуначких десница њихових Турци падали као сно 
ина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила.{S} И што сад да му каже „ђак“?!{S}  
волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували,  
таблице за писање.{S} Оне су од камена, али опет ласно могу да се разбију; зато их чувајте, да  
иша му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао 
S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окруж 
н рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с једне стране без и 
равља.</p> <p>Судница је још она стара, али је пуна као око и у најбољем реду.{S} Ту је и намеш 
нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{S} А Радиши  
утуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седел 
омало.{S} Милан халапљиво узима и гута, али се непрестано купи и вришти.{S} Овако се продужило  
 за свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чисто 
ле на њој; и слушао је шта мајка прича, али су му се мисли отимале и даље. „Ово је сиротиња.{S} 
и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово многи повикаше: ја  
све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али му се чинило, да није на земљи и у својој земљи, не 
че прозвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити  
набавио и нове читанке за други разред, али им их није хтео дати докле не понове и не утврде он 
расли ђаци, којима се није знао разред, али који су осећали, да код Радише могу још много научи 
и околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо учитеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки  
 време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да им разда у једанпут.</p> <p>И ов 
 ћеш!{S} Ја сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си 
х је све редом.{S} И познале су га све, али су и оне некако гледале у њега као у неког туђина.{ 
на.{S} Радиша се трудио да гледа у све, али су му се очи највише заустављале на њој; и слушао ј 
зиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно канцел 
а људи зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више! 
ва Радишу да му је да.{S} Радиша изиђе, али је једва прими.{S} Застидело га, што су га тако изд 
а опет да поведе разговор и да му каже, али не може: све јој нешто тешко, све је стеже за гушу, 
 прати људе на све стране, да га траже, али узалуд:{S} Растка нема па нема.{S} Најпосле отац по 
 скромну постељицу и Радиши, и он леже, али му се мисли продужише у памети.{S} Дође му и луда м 
дине, ништа не пијеш?“ — „Пијем, кнеже, али мало; још сам млад, па пиће није за мене,“ рече Рад 
сине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од п 
отово криво, што Радиша тако мало пије, али кад му Миљко потврди, да је и код њега тако мало пи 
истина отимао, и трудио да ово сакрије, али није могао.{S} На њему се јасно опажале две природе 
и песком И тога има у реци испод школе, али ко да донесе?{S} Груја нема у чему, јер у свој Заго 
.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знало.{S} Зато је 
>треба</hi> у кући и у животу људскоме, али да се <hi>у томе</hi> иде поступно.{S} И Радиша се  
а, и пре нису много претеривали у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или д 
ви по мало попреко гледати, као и мене, али ће то мање шкодити угледу њихову и успеху у послу.{ 
појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом својим у којем је а т 
“ А Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће пок 
 онда управи то питање на другове њине, али и они почеше да оћуткују.{S} Радиша онда стави овак 
 у Радише некакав понос и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, 
, господине капетану, и примам уверење, али знајте, да ћете за овај премештај мој одговарати Ви 
 је радионица спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио пр 
 да пусте стоку <pb n="368" /> да пасе, али им се то није допустило.{S} Није прошло ни још друг 
23" /> <p>„Сад хајде опет да их пишете, али само ова с леве стране, писана, а немојте ова печат 
S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише н 
ивоту људском, у којем има пуно лепоте, али и много незнања и неумешности.{S} Слушао је тице ка 
шете.{S} Прекрстите се! (Деца се крсте, али неједнако и недобро).{S} Ево, овако.{S} Саставите п 
 као чобанче код оваца и зими код куће, али није знао за меру и нацрт и није имао овако савршен 
тру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да в 
ло школе.{S} Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је 
ање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, да се опет школа мало 
ешко.{S} Он се уздржа да се не заплаче, али је гледао и у оца и у коња као у миле представнике  
испече креч и да понесу по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ. 
н што лепше и свечаније да се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и 
ла.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не преостане времена за њега самога, за учење, 
ије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју чашу.{S} Живи као девојка. 
невесео.{S} Пођоше заједно канцеларији, али Радиша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз 
 суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да је као  
<pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брд 
него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће н 
ико и не чини,“ рече стругар. „Не чини, али ће чинити.{S} Ево ће прво нама требати за школу, а  
а није желео о томе ништа да им говори, али кад су га запитали, није хтео ни да увија ни да кри 
клупама и казао им, да ће они ту учити, али да ће њих учити госпођа, а он ће јој помагати.{S} З 
отле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S} Па чујући, да и мања села по р 
ком.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко за децу, да је нер 
ече: „Хвала ти, господине, на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би уме 
су примили занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живо 
 иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи, да није гладан и да 
то рече: „Свети Сава је умро као човек, али се после посветио и као светац жив је“.{S} И деци о 
 је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао доста алата ни времена за то.{S 
послао о њему...</p> <p>- Прочитао сам, али је све ово неистинито.{S} Тај се човек и не меша у  
адно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, нећ 
адиша је избегавао да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко с 
више хладна...{S} Уђе у школу с књигом, али и са страхом: како ће да је чита, кад не зна ништа! 
 да пишете.{S} Почните од ока па редом, али само писана, а печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу  
.{S} Истина, долазили сте само Недељом, али сте опет долазили сваки пут и научили онолико, коли 
руку својих, заједно са својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али 
 мишљах да пратим пандура с господином, али кад си ти дошао и имаш коња, онда можеш и ти понети 
ишло доста тешко „дунђерским“ тестером, али је Радиша имао своје мало, којим је могао да струже 
ра мога рада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево 
ан и да не пије.</p> <p>— Није заветан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му 
ом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњеност не може да сакрије.</p> <p>— Из 
каната за песак, те су сви вукли камен, али и да камена нема доста на површини, него га морају  
јој вратанца!“ Радиша им је објашњавао, али врло просто и кратко.{S} А у себи је мислио: ако жи 
а донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није могао да сакрије своје чуђење зашто ово прекоп 
се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни он 
нда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако марљиво прибирао и одабирао, да с 
/> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у З 
ашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паме 
 за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне пр 
па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: не 
чистоту.{S} Он је на ово и иначе пазио, али му се сад дала прилика да на ову врлину децу навикн 
осподине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од  
 ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у туђини.{S} 
ало је сада причекати док надође млеко, али је нови грађанин протествовао и тражио своје право. 
 бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за шк 
} Радован задржава кмета да седне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад с 
а му даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато  
овори секретар.</p> <p>- То ми је мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извешта 
о, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да бу 
ксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с јед 
 А у нас је све примитивно, несавршено, али изврстан материјал за усавршавање и напредовање..{S 
ца му пружи руку и руковаше се срдачно, али не знађаше шта да рекне, него јој се оте само једна 
кишни дан.{S} Деца су дошла као обично, али нешто мало доцније и у гунчићима, мокра и каљава.{S 
га је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и 
су после писали.{S} Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикл 
о тамо изгрева Сунце“).{S} То је добро, али се нисте зато прекрстили.{S} Него зато, што се тамо 
е после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам могао и без т 
е био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота 
цу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“ 
као најбољи ђак.</p> <p>Дође и Псалтир, али се те године он избаци и место њега дође Читанка.{S 
А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљ 
ана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз  
во пишете.{S} Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p 
во не захвали.{S} Онда хтедоше да пођу, али их сви стадоше толико салетати да остану и на ручку 
а Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од газда М 
свила.{S} Остало је још и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену до 
вој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што је у тебе добро?{S} Да м 
било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад б 
hi>!“ Радиша приђе и пољуби оца у руку, али му она реч „да останеш“ паде некако одвише тешко.{S 
, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А 
дсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини н 
инили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљив 
ка разговора послужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том 
ле Недеље показао сва, и писали сте их, али то није доста па да их запамтите добро.{S} Зато ћет 
 мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила? 
 и уме да напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изре 
> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с 
 стране?..{S} То јесте <hi>грожђе</hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то  
 подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} З 
већеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда опет пришао ђа 
>мала слова</hi>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овак 
.{S} Јесте и то: хоће да им умре мајка; али и још због нечега: што жабе не чине никакву штету,  
S} То је и требало да се нацрта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; з 
што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да нашег 
идео на страни и необично му се допала; али је сам није радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу в 
 води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад ружно пао, н 
оштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по неко, да га не послуша.{S} После р 
да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Да 
ћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило, те је освануо опет леп али ма 
те.{S} Истина, човек се учи док је жив; али је мозак његов најмекши и душа најпримљивија у дети 
ичају, да не једе ништа?</p> <p>— Једе; али га је лако ’ранит’.{S} О малом ручку ја ће попит’ ч 
ам, нити им могу донети оне савршеније; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ов 
 толиком прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша 
н још жешће.</p> <p>— Вреди, господине; али сам ја мислио, да није ништа хитно...</p> <p>— Није 
даде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека  
</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је добро и овако, рече Ј 
н.{S} Напротив, он много ради и запиње; али <hi>не уме</hi> да ради.{S} Зато му је оно што урад 
ље, као и оно у градини, још мало горе; али Радиша смисли, да на ту страну прошири градину па ћ 
ослетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити и да ће партија победити  
де да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И тамо се свађају и б 
убрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S}  
“, рече Радиша као у шали. „Знам, дете; али ко ће кућу да ти гледа: ко ће да ти зготови мало је 
лини, о којем су они често разговарали; али никад ни помислили нису, да ће он потражити Дану!{S 
 да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са с 
ошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко год доћи 
а бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом и по  
о.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да 
 бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви дан 
агорици као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати 
 /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“  
каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Срећом, те 
разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После вечере п 
еларију, капетан га је неко време крио; али се ипак убрзо сазнало, да је учитељ Радиша премеште 
е Јанко.</p> <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно шт 
ечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гл 
бо и пију, но ми људи каткад претерамо; али опет нема, као на другом месту, да се ко опије па д 
бина?{S} Јер и ми треба да напредујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо 
>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само  
уче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како је тај и тај из тог и  
е Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од  
ца код попречних дасака. <pb n="161" /> Али тога нема; а да наручује чак у чаршији код ковача,  
преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, да њен син 
Миљка па му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да  
ва и да у тој пустињи морају ноћити!{S} Али ускоро чуше неко шуштање, клопарање и стругање. „Ев 
 и одговори му: „Хвала твојој снаши!{S} Али реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно ш 
 лепу школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да иде 
м нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо као поклон, онда 
олу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи ру 
 вредела једна стара душа у кући!...{S} Али срећом Зора јој се још ове године удаде, па пошто ј 
смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?...{S} А што опет  
било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина мајка ту, која је вршила дужност женину 
 добива тек у животу и с годинама...{S} Али, тек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добр 
.{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову искрену ис 
 па ће онда на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се 
 и преко њих можемо нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S}  
е већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди  
S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно, и ако из п 
олу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више гр 
 је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци 
а смо стања, па не можемо издржат!“.{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете  
кајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали  
 договора“ и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне с 
исуствују свечаности својих другова.{S} Али како су се разочарали, прво <pb n="301" /> кад су в 
побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па см 
кушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико је могло без нота  
ах, зато их <hi>чувати</hi> од тога.{S} Али тако исто као зима шкоди и превелика топлота...</p> 
су читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако полако, да то нису 
ривредом и градинарством, него сада.{S} Али је ипак, из свега онога што је у школи слушао и у с 
очи и да их храни све лишћем с дуда.{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се  
де има највише и најбољега кречњака.{S} Али <pb n="213" /> како се пече креч, то је само слушао 
ио, како је самоћа необична и тешка.{S} Али Груја је остао, да слуша Радишу и чува школу кад он 
почетку свима се ово учини као шала.{S} Али кад поп са свом збиљом потврди, да тако може да буд 
 ниједну до сад глава није заболела.{S} Али смо се мучиле и радиле.{S} Ја сам се мучила да ми о 
н министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кан 
ла, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити много.{S} Не 
 вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш са 
ло, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Радиша рекао, да то још не износи.</p> </div> 
виших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође кмет, него се искупи и више  
но за село, јер у селу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и  
ље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље  
 даље, особито из читања и рачунања.{S} Али је ипак у свему почињао од елемената, јер се свако  
х“ подвучено и то још неколико пута.{S} Али опет помисли, да није ништа хитно; па, да не би ост 
тврђујеш оно, што свет о теби прича.{S} Али ћу те ја научити памети!...</p> <p>Радиша се сад за 
ако се у почетку питао и сам Радиша.{S} Али је доцније нашао, да има смисла и да је донекле и п 
ану и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао ни мислити на то.{S} А са 
конима и упућивати све на ред и рад.{S} Али је струја за „народне слободе“ опијала и ојачавала. 
е једна другој и поставе у неки ред.{S} Али се село постарало, да се изграде добри путови, те с 
!“ <pb n="267" /> И пошао је напред.{S} Али је оно лупало и лупало, да искочи из груди.{S} А ка 
не у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} К 
{S} То и јесте кер, јер лови зечеве.{S} Али сви керови нису овако танки.{S} Ако сте чули негде  
, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад није отишао у школу а да 
н не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да 
или напамет као и из штампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато 
ма ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се  
о како други напреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он  
могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, кој 
амостално, како она за најбоље нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово ув 
>Даница послуша мајку своју и изиђе.{S} Али кад угледа мирнога и озбиљнога, али очевидно мало з 
о и напојио коња и готов је да пође.{S} Али се све нешто присећа те Радиши наручује и чека, да  
атити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да то човек не би могао 
А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три можемо..“ Онда Радиша настави: „И толико 
ла за децу своју, за соколове своје.{S} Али кад је Радиша запевао мало јаче, како су сутрадан д 
ало често паучљиве и непечене проје.{S} Али кад је пост, онда, сем <pb n="294" /> соли и лука и 
, између ногу, преко главе и истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.< 
 почетку сваке реченице после тачке.{S} Али је зато требало да знају шта је тачка и зашто се он 
дући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би км 
цију,“ рече учитељ овоме и оде даље.{S} Али овога дана пре подне нису учили ништа, јер им беше  
четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поноси 
ио, да се то поново пооре што дубље.{S} Али се сад најбоље уверио, како се у Загорици с ралицом 
га, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и са 
х помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и 
Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за постељу.{S 
 да плаћа кирије, што се служи њиме.{S} Али није право да га глобе.{S} Ономад је наш сиромах Па 
и се, поред своје струке, и у овоме.{S} Али је после сваки пољопривредни рад разумевао много ду 
е му и луда мисао, да сутра побегне.{S} Али, прво, далеко је, друго, он <pb n="23" /> не зна до 
 Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио мн 
ати или штампати у књиге или новине.{S} Али људи и ту греше, као и у другим стварима.{S} Греше  
....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци 
ао хтедоше пристати на ово последње.{S} Али се Радојица Вукмировић издвоји па с пуно поуздања р 
води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет за дуго чинило, да су му први ђаци били  
п, прозоре и врата, пећи и мајсторе.{S} Али кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они 
а сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну последицу: да о Ускрсу Ради 
ланце њихове о земљу и ослободио се.{S} Али после њих дошли су други Турци.{S} То су господа и  
ам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек наместите овако, попреко, да један крај  
{S} Само не треба много да запињете.{S} Али опет није добро ни ко не запне нимало него ради мли 
ите таблице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћ 
ше волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о том 
 научили, што је требало да научите.{S} Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад 
ано грешила и нису могла да запамте.{S} Али се Радиша нимало није љутио на њих, него их је жали 
довољно зачина и зелени сваке врсте.{S} Али је Радиша највише уживао у дрвећу, младим воћкама и 
S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непросвећен, као што је наш, те н 
сваки могао да га прескочи где хоће.{S} Али Радиша није хтео да га замени новим плотом или варо 
аху за друге казне од оних код куће.{S} Али усред тога ћутања Немирко рече: „Господине, опрости 
ота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше комадић синоћне погаче и парче  
е Радиша јахао, отац је ишао пешице.{S} Али је <pb n="36" /> Радиша јахао само онда, кад је хте 
овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте те падну.{S}  
рли и пољуби је а ништа јој не рече.{S} Али је после овога Даница и сама могла да погоди, шта ј 
што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извес 
 једно парче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да 
рља јој се и по која суза низ образ.{S} Али је она избрише и пита га све нешто друго.{S} Она је 
ње за један метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари к 
 малима!..“ мислио је Радиша у себи.{S} Али су се и ови добровољци изненадили, кад су дошли шко 
 ловац дође до њих па их он развади.{S} Али их он однесе кући својој и — поједе!{S} И, највише  
и: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам само своју ш 
н се мало збуни а за тим и ослободи.{S} Али њене меке руке као свила као да се залепише за њего 
мљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после добри људи и добри домаћини.{S} На 
а беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грцима он домами Турке, те му ови полако  
аучите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што људи знају и шт 
уђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пустити, па се с њима до 
велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо да направимо“, додаде Милета.</p> </div 
е мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће  
би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како 
наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец и он се ове последње дужности  
— Знам ја, који су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке  
редседник, писар и економ у општини.{S} Али нико, нико толико.{S} Ничије занимање није тако неп 
и од спавања, изгледали су необични.{S} Али је убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика ка 
.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му је доста, него н 
ако далеко, и како ће га издржавати.{S} Али родитељи, као оно кад ћерку удају, најпосле рекну:  
д деце, и она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се в 
и и седе, и седећи стаде запомагати.{S} Али све узалуд: учитељ се не умилостиви и само продужав 
 ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пуст 
.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред вратима капетанове канцеларије 
Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога 
 онда је добро; и неће се посвадити.{S} Али ако онај продужи и даље да га задева и љути, онај с 
 њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, 
 За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi 
ба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али прво кућу и то зидану кућу, као школа наша и као шт 
ио га је, јер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију 
цом, а заједно смо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо ос 
како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало некако лудо и пусто, ни н 
едају оно, што су урадили мали ђаци.{S} Али их је некако чисто стид, што овако умеју они мали а 
те на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за децу.{S} Од ово 
е и у својој заједничкој штедионици.{S} Али околни сељани с уздахом говораху: „Е, али ми немамо 
и кречари с првим кречем у Загорици.{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, оста 
т...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском р 
Стиже и Радиша.{S} Њега пробио зној.{S} Али је једва чекао, да одатле прегледа све што се видет 
ас и у чему лежи наш прави напредак.{S} Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чу 
сте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње не могу да помисле да има Бога и да  
ао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима.. 
 А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума 
и, и многе је пиће покварило сасвим.{S} Али научили смо се, господине, па је тешко одвикнути се 
е оне по разним парковима европским.{S} Али, шетајући се овуда, он им је увек причао о онима та 
саљка смотана овом шареном хартијом.{S} Али се и таблица разбије и крижуља пребије кад се испус 
 порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава про 
о год и немоћи с потпуним неуспехом.{S} Али сам успех и не вреди толико, колико она трудба да с 
тише, и кум јој даде мило име Милан.{S} Али Радиша га је из милости звао Миле а Даница Лане.{S} 
много што шта, што је он проповедао.{S} Али кад је после на страни прочитао прву Економију и Со 
 па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли у Радише, и он је з 
, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да пресече неки нож преко  
 томе селу, то с овим није ни хитао.{S} Али се ускоро јавило као домаћа потреба, да код куће им 
а за много што шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки 
 да погађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут 
према другим народима то није много.{S} Али је доста да докаже, да у њега има животне моћи.{S}  
најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи л 
а има најбоље.{S} И томе је и тежио.{S} Али се то могло извести само мало по мало.</p> </div> < 
 и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је страћара!{S} Овде просв 
ао да их је он и прошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у п 
вој развитак; и ти си отишла далеко.{S} Али ево, дошло је време, да нам по мало и враћаш за то  
о, да га пробуди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек. 
 се уверити да јој ово није помогло.{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га  
учитељ с ђацима да прође кроза село.{S} Али куда управо и с које ће стране да дођу, то нису зна 
 дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судници него п 
ши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да  
дишинога газде него срча или стакло.{S} Али и овде има она решетка од дрвета, од које не може д 
е а сутра дан да пођу с њим заједно.{S} Али Растка у јутру рано покалуђере и надену му име Сава 
 све у „кући“ ишло оправно и уредно.{S} Али има послова, за које мушка рука не пријања и који б 
ије по други пут стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи 
најете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер,  
како се зида и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више 
и, а рај, ако га има, он је на небу.{S} Али отуда још нико није дошао, да нам исприча како је т 
 жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разгов 
и добро, само ако познајемо природу.{S} Али чим пођемо даље, <pb n="398" /> чим постанемо актив 
а дохватише тестере, да сама стружу.{S} Али се Радиша побоја, да га не покваре, те рече Груји,  
више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је скраћивао дневни рад, него  
ма крађе и што се људи мало свађају.{S} Али у целом селу нигде стругане даске, греде и дирека,  
аду и да јој шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S 
и он није жив, да се заједно радују.{S} Али се онда сети садашњице па помисли: да се нисам удал 
и да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то да се изведе?{S} Кад су ово мало суднице гр 
а се залете да пољуби Радишу у руку.{S} Али он не даде, него се само руковаше а он њу пољуби у  
уно једнаке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важниј 
о посла, за који су и пошли у школу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршуј 
есу алат и да ударе мотиком у земљу.{S} Али се Радиша с њима врати школи и дозва кмета Миљка па 
але за нову школу припада опет њему.{S} Али то нико не рече, нити је он то тражио.{S} А кад је  
пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што  
 се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина година напр 
у све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе учитељу пуну слободу кретања и 
мениту земљу, него на родну и добру.{S} Али ће учитељ твој на данашњи дан, на дан Крсног имена  
сци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком 
џије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не по 
ије дворела по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, ни 
не почну радити правилно, по нацрту.{S} Али јао нама: они не умеју ни да се потпишу а камо ли д 
нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас не даду да се улази онако као обично.{S} Свак 
д најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али исто тако она не страда ни од поплаве.{S} Њени пото 
ана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> с 
 није изгледао много лепши од њиних.{S} Али то учини, да Радиша не попусти, него да се потруди  
еднога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с радом ове неколи 
кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам 
 твоја женидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да гра 
 <p>— И ја тако мислим, упаде Крсман: — али ми се Новакова кућа не допада, што је мала; а <pb n 
срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш од Томе ону његову 
сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Радиша.{S} Груја се као  
век па рече преко наочара: „Доцкан је!“ Али кад разгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, к 
лим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну: „Лези!“ и овај се опружи потрбушке 
ла би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све највише зачудило кад им је казао, како та 
није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што нема совре, за којом се 
рко моја!{S} Ти мислиш лако је родити.“ Али ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под ко 
тнога света и од паметних људи научио.“ Али се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, п 
{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а други у друго и об 
ицу.{S} А на месту честитога и вреднога али неписменога Миљка седео је сада исто тако вредни ал 
у код некога свога познаника, сиромашна али поштена човека, с погодбом шест дуката за годину.{S 
да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} Отац уплете сам воштаницу, савије је у  
га Миљка седео је сада исто тако вредни али писмени Крсман, који је о свему раду своме и у судн 
ша.{S} Миљко га погледа с неким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо  
 а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ 
 томе и разбило, те је освануо опет леп али мало хладан дан.{S} Радиша опет помисли, да ово нећ 
није казао, како да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да  
о и наместе лепо.</p> <pb n="292" /> <p>Али је најчешће долазила старосватица, Миљкова домаћица 
в народ српски!..</p> <pb n="253" /> <p>Али Европа не одобри то неправедно дело руско, и зато с 
че камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p>Али се ускоро увидело, да у Загорици нема каната за пес 
head>2.{S} Грађење нове школе</head> <p>Али је ова година за село Загорицу много, много значајн 
е котаричице они умеју да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што ј 
атерине и љубави наставничке!...</p> <p>Али и много топлоте шкоди.{S} Она слаби и разнежава.{S} 
е и најсузније године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратил 
ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допада, што мој народ не уме да ради на ов 
ли и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, које је само за здравље, Радиша же 
ајзанимљивије ствари а не редом.</p> <p>Али је одмах у почетку овога нашао за потребно, да упоз 
и било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише било лепа здра 
 окретању у месту и ходу у реду.</p> <p>Али је све то увек морало да се врши на чистом ваздуху  
ати пред нас у сваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њи 
будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише може да утиче на 
им се, да се кривица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо  
 И сви се погледи управише на Немирка. „Али, он се шалио,“ рече Радиша.{S} Деца се мало замисли 
 не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па по 
азгледа Радишину, сведоџбу, он додаде: „Али, кад је овако добар ђак, примићу га.“ И уписа га.{S 
што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа од 
ао у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет  
уди и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви с 
и и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Загорице и у целој нашо 
мила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чини 
 неким жаром у лицу запита га:</p> <p>- Ама, Радо, шта је ово: мало, мало, па ми нешто заигра о 
S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све ређа оне црквенс 
 мајка, дете, чедо њино, па још син!{S} Ама ма колико да је оцу подједнако мило и мушко и женск 
ише!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p 
, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: мало је још?{S} Па к 
 стане?“ „Можемо, ако ћеш још сутра.{S} Ама је каменито...“ „Ништа за то, одговори Радиша, ми ћ 
сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема, на шта је Радиша научио у се 
луд.{S} А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, ка 
овори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да се окућиш.{S} Како  
 бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја кажем: да молимо господина министра, да  
је теби ласно, одговори Груја.</p> <p>— Ама ти рече, да је мени тешко, а теби лако? запита га Р 
Можемо, можемо! потврдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земљ 
он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти у 
протно дејство“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да п 
р не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непознати?!..{S} 
 ко год хоће да научи да чита и пише“. „Ама је л’ то може сваки да научи, господине?“ запатише  
сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми р 
 се ти премишљаш.“ А Радован одговори: „Ама Радо, сине, знаш, да то није ласно: идеш у туђ свет 
ише, онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче 
 за издржавање како можемо....“</p> <p>„Ама знам ја то, рече Радован, но зар је ласно пустит’ д 
ог имена твога, да ти стави још нешто у аманет: <hi>да о слави својој не градиш од људи животињ 
лагословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу  
не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Нас</hi>, то је кад на 
ини му се, да ово иде у непослушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито  
та власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки покрет у овом пр 
„расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не употребљује само у 
истали на железничку конвенцију како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али  
чује се у имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а нег 
попадија.{S} И Данина мајка, овај добри анђео дома њихова, још је жива и забаља се с најмлађим  
обожну молитву, а гласићи ђачки на глас анђеоски, а ова модерна светиња, што се освећује, на хр 
је онда опет пришао ђацима, те је један анђеоским гласићем певао „<title>Пошетала Царица Милица 
 Марија, света Мандо и Мандалена, света Ано, света Параскево, свети Пантелеја, свето Преображењ 
ено, наше православно - прави јеретик и антикрист.{S} Уз то причају, да је оставио децу, ђаке с 
 имену Миљко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чуј 
лас <hi>а</hi>.{S} Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка 
ој није помагало никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне  
ругога некога из тога села! мишљаше тај апостол сам у себи.{S} И стаде мислити кога да нађе, да 
ти како хоће.</p> <p>Ево говора једнога апостола ове нове „народне“ странке, који је држан у са 
маћине и грађане ове земље него и праве апостоле за своје идеје. </p> <p>Од свих послова најваж 
 него свет иде за личностима, идолима и апостолима; и што ови реку, то је светиња.{S} А, јао ње 
ан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тога села.{S} А каква ће им бити де 
 — пређашња судница, судница — пређашња апсана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и ст 
ште са совралуцима и тамо у крају стара апсана а садања судница од дасака и покривена шиндром.{ 
ана, општински кош — а сад по потреби и апсана, и старо црквиште са сеоским совралуцима за заве 
, како су од суднице начинили школу, од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је н 
кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима  
 ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, не 
 руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу т 
конају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољи мајстор у селу Миле 
 од апсане судницу а од општинског коша апсану, и како је нека шаљивчина рекла, да је ово после 
 их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали. „И њих у кош!„“ рече к 
чунање.{S} Говорио је, имаће кад; то су апстракције којима се завршује учење, а не почиње.{S} А 
тике је Радиша врло мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им ј 
 последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша у шали 
ам и нову кућу, и насеље у њу, и Светог Аранђела; да дуго и срећно поживите сви у њој и славите 
е, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да ст 
онела собом и нов обичај.{S} Први Свети Аранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може д 
} За тим све теже и теже, све сложеније арије и узвишенија осећања, па докле се стигне...</p> < 
е, којима је производио разне гласове и арије а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј ти 
собно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang="GRC"> 
дној години.{S} Јер им је тако кућа под арњевима, и онда нити могу што честито почети ни доврши 
ти Саво учитељу, свето Сретеније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, св 
 изваде из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један ма 
 Ево ја да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажит 
ласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учини и да 
јбољем реду.{S} Ту је и намештај нов, и архива у своме реду, и збирка најпотребнијих закона, ка 
дрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свима српским цркавама  
постане владика па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђе 
дар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепис 
на над калуђерима, што се зове игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане влад 
се предамо <hi>једноме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га сл 
 пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оженићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ 
ђењу једнога плана сносила све тегобе с аскетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без о 
е каже <hi>сто</hi>?..{S} Сто је и ово (астал): и мој је шешир на столу. (Ко уме да напише сто? 
аниници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један подглавник напуњен 
лико му је доста, него неки пут пије за атар а неки пут и силом, па увек поквари себе.“ „Греше  
 они који пију силом и они који пију за атар.{S} Зато многи и не пију никако, само зато, што не 
p>Путујући с децом по околини школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш паз 
 у раду, него и деца да расту у здравој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душе 
Шта се чује у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо 
емљи, него су их доводили са стране, из Аустрије.{S} За тим су почели да отварају школе у Србиј 
 ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћи 
било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се дан 
јство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархиј 
омоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине и у кући и у држави, осети се нео 
сматра и никад не пада у <pb n="196" /> афекте, него да све врши и отклања хладним разумом!{S}  
ети да дође на толику даљину овамо?!{S} Ах, сад је Радиша пожелео да је лекар или да је у варош 
естра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен запове 
 сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} П 
ријал за усавршавање и напредовање..{S} Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само  
добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име, <pb n="388" /> јер казујеш 
нија воћка.{S} Само неге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па  
тога може пренети и урадити код нас.{S} Ах, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова свој 
 распоређено и намештено да те осваја. „Ах, какве разлике између ове собе и оне моје момачке, ш 
n="191" /> погачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, свр 
— игла, <hi>е</hi>—евењка, <hi>а</hi> — ашов!..{S} Ко може да ми каже само слова а да не помиње 
ите: н — нож, и — игла, е — евењка, а — ашов, п — перо...{S} Хајдете сад сами тако до краја!..{ 
!..{S} Даље, е — евењка!..{S} Даље, а — ашов!..{S} Даље!..{S} Даље!..{S} Даље!...{S} Све до кра 
ке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује дршка?...{S} Шта се рад 
а, и код ње је слово <hi>е</hi>; ово је ашов, и код њега је слово <hi>а</hi>; ово је перо, и ко 
евењку и слова код евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код п 
едајте у слова код евењке!...{S} Нађите ашов!...{S} Од чега је ашов?...{S} Где му се углављује  
па посао, а и деца <pb n="153" /> узеше ашов и почеше да помажу.{S} За час донеше још две три м 
ас поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу место и ископај 
ра сишао с децом у реку и понео конац и ашов па је на једној лепој ледини опружио конац и ашово 
вње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке свакојаких јекс 
ане.{S} Деца узеше једно мотику а друго ашов, па једна с једне а друга с друге стране почеше пр 
је гвоздена лопата шиљата и зове се <hi>ашов</hi>.{S} Ето и код њега два слова и доле писано.{S 
 не може?...{S}Погледајте у слова поред ашова!.{S} Преврните и тај лист!..{S} Нађите перо!..{S} 
е? (Г, код гусала).{S} А после? (А, код ашова).{S} Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!.. 
 шешира ш, код табле т, код пера п, код ашова а, код евењке е, код игле и, код ножа н, код стол 
, <hi>е</hi> код евењке, <hi>а</hi> код ашова, <hi>п</hi> код пера, <hi>т</hi> код табле, <hi>ш 
н ред!..{S} Сад да пишемо она слова код ашова.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!. 
д евењке!...{S} Нађите ашов и слова код ашова!...{S} Нађите перо и слова код пера!...{S} Нађите 
?..{S} А ово код евењке?..{S} А ово код ашова?..{S} Хајде један да ми покаже сва ова слова!..{S 
во испод евењке...{S} Које је слово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле  
је се чује после п?..{S} Где је а? (Код ашова).{S} Ево и њега да напишем!..{S} А шта се чује на 
ово код ашова?..{S} Да читамо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а са 
ока!..{S} Е сад пазите, да читамо испод ашова: н—а на; то је кад неко неком пружа нешто да узме 
а опет помаче конац за дужину дашчице и ашовом по концу одсече другу узницу па помоћу дашчице и 
аралелно с овим па га је опет утврдио и ашовом поред конца засекао.{S} Сад је имао једно платно 
 на једној лепој ледини опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда  
у се углављује дршка?...{S} Шта се ради ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?. 
ди ашовом?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте  
ила које ће да вуче колица.{S} Једни су ашовом и мотиком пунили колица а други вукли, и за крат 
у корито“, „у котарицу«, „у торбу“, „на ашову“! „на мотици“, „на даску па између себе“... одгов 
венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ов 
ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, ко 
ла г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је насликано  
само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и < 
га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише зуб.{S} Шта с 
лово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака 
зиђи и напиши га!..{S} Ко уме да напише б?.{S} Где је б?..{S} Напиши га!..{S} Ето, тако се пише 
i>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, < 
i>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђа 
иде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за тим <hi>г</hi>, зато што личи на гусле, < 
ово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi>; ово је турска  
о <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је 
 букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; гл 
кнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го,  
и сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци  
а год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, 
шла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били з 
и оне друге, како су, јесу ли здраво, а баба Петрија, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога 
, него су код куће; а ја сам сам“.{S} А баба одвише сажаљиво рече: „Е, леле мени!{S} А како ћеш 
амтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „учитеља“ и „учитељку“, т 
 звао Миле а Даница Лане.{S} Само га је баба звала по пуном имену.</p> <p>Другојача је кућа кад 
е може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажму 
да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина жен 
ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, 
 Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га  
 своју.{S} И почеле су долазити жене на бабине и доносити дарове, и при поласку пљувале су бебу 
ело руку својих.{S} Али докле су се они бавили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, с 
више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сада.{S} Али  
пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао је,  
еликога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта им је изгледал 
.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило је други преокрет у  
и потискује све остало дрвеће.{S} То је багрем, чији је и цвет леп, мирисан и пун меда.{S} И до 
на код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са северне стране, 
ле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале ме 
чно по упуству.{S} Поручио је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, 
мење од шумскога дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зелен 
општинско, и ограде га опкопом а за тим багремом па и ово прекопају, отребе од камења, поправе  
лазио заграду, поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде 
ива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином о 
По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац припече печен 
 уредио печеницу, а отац је увече донео бадњак и прекрстио га преко огња па отишао за сламу.{S} 
.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа нег 
 умије на пољу па да одломи гранчицу од бадњачице и да с њом уђе у кућу и назове. „Христос се р 
о пороже оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И 
ућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одг 
е љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пут...{S} По вечери гл 
озе и јариће, и све....</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и 
меси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и 
отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежба 
то су разне руде: <pb n="52" /> гвожђе, бакар, олово, сребро и злато.{S} А ако се где наиђе и н 
Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је научио и бакарне судове да калајише, те загоричани ни за то нису 
ини кревет, да не једу из некалајисаних бакарних судова и да не пресаљају и не паприче јела.{S} 
брана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њој.< 
ој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам с 
 главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели посл 
бољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вино 
S} И Даничина је мајка прва скувала три бакрача пекмеза себи, један Миљковој Станики, један газ 
 селу, да купе порез и продају сиротињи бакраче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што 
, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су све сандучаре назване „ђерзонке“, по с 
аре, што је они плету од павите и олепе балегом па покрију крапучем од трешњеве коре.{S} Зато с 
} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу 
а и Дунав, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Поља 
ричка штедионица поста ускоро нека мала банка не само за јевтину позајмицу новаца него и за наб 
јању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се  
ица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како с 
слио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно к 
 то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{S} Ја 
 да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанесе земље до једне шаке пред врх кочић 
и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела  
о се у себи, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио,  
осле ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и 
којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div 
пити и какву нову пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{ 
 у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем учитељи имају много узвишенији задатак...{S} А ни 
и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем деца наша не остану слепа код очију, те се догово 
 па их онда кажњавати.{S} Зато кажу, да барем оно, што ће да штампају у књиге и новине, донесу, 
ка; и ретка је кућа, која није набавила барем по једну од оних млечних крава, као што је била Р 
о треба да чинимо, и то што пре.{S} Сад барем имамо где да је доведемо! одговори Груја сасвим о 
ислио Радиша и тако је и урадио.{S} Сад барем има где.{S} А и градина је пуна и све пунија, и а 
 и себи и чеду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући т 
 направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, чет 
има било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка заплакати.{S} Али мајка и ту тврда с 
г.{S} Успеле су код Миљка, да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и  
је Даница сама израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, 
му је, да ће рећи неистину и ширити или барем утврђивати предрасуде.{S} Зато му шаљиво и неодре 
{S} А младић као у шали рече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писм 
 они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обрадоваше.{S} И кад их Радиша за 
е оженим и окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у дв 
међу најнапреднија, и нема куће у којој барем по један не уме да чита и пише, и то добро, а у п 
{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно, што је гла 
е своје одраслије ученике, показавши им барем слику њихову.{S} И учинило му се, да ничим више н 
фоном, са стакленим прозорима и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа  
оз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито са  
Радиша није пропустио а да није набавио барем по неколико комада за ову дечју књижницу; и тако  
 једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; а чим  
99" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гори.{S} Представили су му  
 које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша 
 и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S} У томе му послу помогоше  
да не пуцају из пушака, него да поштеде барут за рат и разбијање камена; али се опет нашао по н 
мо ни хартију, ни штампу, ни компас, ни барут, ни громобран, ни телеграф, ни телефон, ни парне  
је: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађат 
о затреба, и једну ћускију с фитиљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ћ 
није, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад 
ку.{S} А надзорник је рекао Радиши: „Та баталите то <hi>зановетање</hi>, него питајте <hi>грама 
рност.{S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Ради 
 даље.{S} И опет „преслишавање,“ и опет батине.{S} Радиша је изгубио и оно мало памети што је д 
 а једна жена изнела решето пуно жита и баца га на младе пролазнике.{S} Радиша је запита, зашто 
ацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рук 
жим — јао изгоре ме — и многи почеше да бацају, и да гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викн 
отицала напоље.{S} Радиша рече, да у њу бацају земљу, те да је затрпају и тако уравне и прошире 
ца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно рече: „Господине, да начинимо овако  
х игара и надметали у трчању, скакању и бацању камена, као и прошле године.</p> <p>Успех је у о 
а), и у појединим играма, и надметању у бацању камена, мотке, скакању, прескакању, трчању, рвањ 
о, изгоре ме!“ стаде дрекати Станимир и бацати креч из недара и чешати се по опеченом месту — С 
кочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, између ногу, преко главе 
чи, да потрчи и стигне најпре, да лопту баци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S}  
 Косовога и носила руку од јунака па је бацила на криоце мајци, а она је узела руку, па је обрт 
Онда је требало с тих стаза родну земљу бацити у страну, а на њих нанети шљунка и песка, те да  
>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је градину уредио по плану!</p> <p>— 
 учитеља загоричкога, жалећи га куда је бачен тако млад и зелен, а завидећи му како му кмет наб 
мила камена.{S} Оне су притиснуле земљу бачену с горње стране зимљишта кад је уравњивано, те да 
, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто онако као и у 
 данас терали овце.{S} Тако дођоше и до бачије и мајка уђе унутра, да процеди млеко и метне га  
е.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред л 
и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које дрво.{S} А кад је ушао и  
а прекину игру, те грабе још мало.{S} А бачице иду на бачије, да музу краве, овце и козе — исто 
з пиштоља убио најбољег певца; један је бачици просуо пун бакрач млека, а један је пуцао из пиш 
в, а преко њих Срем, Славонија, Банат и Бачка, а онамо даље Маџари, Моравци, Чеси, Пољаци и Рус 
м; а ако нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не б 
 боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њи 
е опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на оној јед 
редне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу, јер 
о какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, ћерко моја 
мајка врати Даници.{S} И добро је дошла баш онда, кад је највише требала, кад се очекивала прин 
и и пружи му целу лепо печену проју сад баш извађену из црепуље.{S} Примајући је Радиша рече: „ 
ише изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi> најбољи учитељ момак у околини, о којем 
 поквари човека.{S} А неки пут чаша две баш окрепи.{S} Али човек као човек, не пије колико му ј 
 у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека каже мени.{S} Кад пође 
 наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уче да читају и пишу, а оно да слушају разне дру 
>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао.{S} То је рад с  
 здравље и како се лечи паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега п 
д два огромна, страшна и крвава рата, и баш за време њино, подигоше и најлепши дом науке, најве 
у били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и немирнији.{S} Али су и мирни после до 
итијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, на 
одине, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје команде.{S} И как 
еш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду подићи.{S} Али пр 
чкој реци има само те рибе).{S} Не знам баш да ли је пастрмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} 
Радиша рече: „Хвала ти, кнеже; а ја сам баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“ 
та.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат квари.{S} Ја га оћушкам, а  
еља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад у 
а ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре с 
i> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш ништа да учинимо?...</p> <p>Можемо.{S} Можемо, јер  
ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад 
 за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да се данас  
да се састане с њим, али се ипак сретну баш кад је хтео да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га в 
е свршавао Учитељску школу у Крагујевцу баш у оно време, кад је Светозар Марковић у истом месту 
ошао у своје село, те подигао ковачницу баш до саме суднице, а после се и оженио и ту кућу напр 
ко: „Ти, господине, хоћеш ово да уредиш баш онако по чаршиски!“ А Радиша му рече: „Хоћу, кнеже, 
 у којој је Радиша гледао не само украс баштенски него и спас шуме у Загорици.{S} У јесен су за 
 господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И није хтео ни да завири.{ 
ученика направио мале калдрмџије и мале баштоване.{S} Отуда после и леса пред школом, и чистаљк 
 ићи као и у шуму, у воћњак, у поље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!... 
ица је дакле устала и пошла у школу.{S} Беба је напредовала.{S} Баба је имала и друштва и забав 
 n="10" /> <p>У том јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Ра 
мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи тека 
 село Загорицу и лети а камо ли зими, а бебу је тешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била н 
опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам отишао у школу и 
носити дарове, и при поласку пљувале су бебу, да је не урекну.</p> <p>Поп ретко долази у село З 
о, знаде л’ ти, пита га кмет, да смо ми бегенисали ону твоју њиву доле у реци, да <pb n="229" / 
њива, доле у реци, са које смо ми земљу бегенисали за циглу и цреп? упита јаданпут Радиша кмета 
 па онако кроза стид одговори:</p> <p>— Бегенисао сам ја пуно, него не знам хоће ли оне мене!</ 
 <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако кроза стид 
они не пију много.{S} И сви му то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’ 
обро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Даница је слу 
ај посао, а да га не врши којеко као од беде, као многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде  
љиво дериште“, и покајала се што узеше „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па  
у нас, да изгледа, да је једна од друге бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по 
о избе, у које смо се крили од Турака и бежали од зиме, да се не помрзнемо.{S} А праве су куће  
 објашњавао и допуњавао.{S} Радиша није бежао ни од старије књиге, само ако му се учинила згодн 
знају јунаци.{S} И од тих мука ја нисам бежао.{S} Затекао сам сиротно и неписмено село, а сад,  
мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио ј 
ају фразеологију и дају шарлатане, који беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни ум 
, па и забаву.{S} У другим школама ђаци беже из школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од к 
з школе кући, а у загоричкој школи ђаци беже од куће школи.{S} Њих мами и разумљива и корисна н 
их слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ћ 
е, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу да бежим, него ћу да трпим и да се помучим још мало!...“ И 
природно</hi>, да иде једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано< 
не науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и 
е се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега поку 
ге шпартана по правилима нашега писања, без попречних линија, за које није осећао никаку потреб 
 стотине дуката, и цреп око сто дуката, без подвоза; то је на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S}  
а.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били 
.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи него на ж 
{S} И природне науке су учили из књиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животи 
е, и физичке.{S} Зато су штуре, празне, без живота и интереса, и стварају нераднике и наклоношћ 
послетку израчунавала и најтеже рачуне, без обзира на лаке и тешке, округле и неокругле и дељив 
 двоје: како је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко уг 
 молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А 
а тога дана да дођу рано, лепо обучени, без књига и торбе!{S} Пошто целе године нису ишли у црк 
ни без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивала је ону радост што су је осећали кад 
се сетио, да ће ту свадбу сам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија тр 
ераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год  
 и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да деца лепо живују,  
у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме с 
p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно што је главно и т 
диша је још удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву п 
то знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без прекида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду. 
а га Радиша.</p> <p>— Тешко ти је тако, без жене; а није ти тешко наћ’ девојку — свака ће поћ’  
и и пропада неупотребљено...</p> <p>Но, без алата нема заната; и он је овде најпотребнији, а Ра 
се прослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо ј 
адиша гледао, да изиђе нешто практично, без луксуза и сувишности, што је јевтиније а лепше, и з 
 Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје чов 
{S} За тим су све то огледала на памет, без очигледних средстава.{S} Овако су напослетку израчу 
 се овде изводи геометриска поступност, без обзира на практичну корист од тога.{S} Радиша је и  
т мању цену од оне у чаршији, на месту, без подвоза.{S} Остаде само, да му Радиша јави кад затр 
стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји на земљи  
о, на слогове, да их <hi>шчитавају</hi> без застајања а никако да их изговарају по једно, да <h 
.{S} Сад је на реду, да се оженим...{S} Без овога не могу даље.{S} Не могу овако као пустињак.. 
 и свему даје <pb n="393" /> живота.{S} Без њега све је мртво.{S} Он је у народу и сунце његово 
од две собе с подупирачем на средини, а без плафона, него са широким даскама преко греда.{S} И  
ђа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ни 
звитка ни спреме за савршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне 
знати, чему има да тежи у своме раду, а без онога првога неће моћи с успехом на томе да поради. 
ају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брзо постићи  
нас тако много.{S} Јер му се чинило, да без овога последњега не може знати, чему има да тежи у  
те да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S 
 на другом месту нема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико 
 мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, 
како се поправља, ђубри или гноји земља без ђубрета! узвикнуо је Радиша и стао је мислити, како 
тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово 
ако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте 
 рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колик 
ти!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без градинара, виноград без  
ађују, свака кућа себи.{S} Зато да кућа без жена не може, и да овде „кућа не стоји на земљи нег 
 да ти почисти и опере?{S} Не може кућа без женске главе!“ одговори баба. „Ја ћу пробати, бако; 
о ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је де 
а је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како да не дам,  
осподин министар.</p> <p>- Дакле развод без конзисторије, додао је секретар.</p> <p>- Ако моли, 
ј рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p 
и учити саме речи — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоћ 
о пребојена црно, и опет с једне стране без икаквих линија а с друге шпартана по правилима наше 
, ни да одрасте, ни да живи, ни да умре без друштва.{S} Зато је и позван, да се стара о томе др 
све недаће наше криви чиновници и да се без њих може.{S} А нити су они криви за све, нити се бе 
{S} А нити су они криви за све, нити се без њих може.{S} Јер неко мора радити оне послове, што  
и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу не може, и само се радом може усаврша 
одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама 
тре и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из з 
њиге, без огледа, без модела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S 
ли у чаршији, да школи и то треба.{S} И без икаква премишљања попа им напише оваку молбу:</p> < 
 напредак свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму пи 
амо онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много. 
нам не напредују.{S} А све ствара рад и без њега ништа.{S} И ако је истина, да у културном живо 
емље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачни 
>“ јер су му оне изгледале неприродне и без појезије.{S} За гимнастику су служили радови у град 
 виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А је 
в природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, 
а после плету разне котарице с дршком и без дршке, и опет тачно, по нацрту и по калупу.{S} А тр 
било време, изишла је млада с девером и без икакве галаме, мирно и тихо отишли у оближњу црквиц 
амо земље доста за то, и то сам могао и без те школе.{S} Да продужим гимназију па да идем на ви 
ле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам 
и и прерађује у души, која је у мозгу и без њега не може.{S} И животиње осећају и знају, само м 
ца умеју усмено, напамет, да рачунају и без таблице, а до писменог су рачунања тек дошла, и оно 
.{S} Па и ово, опет, по тачном нацрту и без лутања и кварења.{S} Овде се Радиша и нехотице сети 
и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} 
новину.{S} Зато смисли, да точак остави без окова, пошто је од тврда дрвета и дебеле даске а по 
м затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што 
ељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би  
 сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и 
а што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричк 
ругога растају.{S} Помисао: како ће они без Раде, а како ће он сам у туђини, без њих, помућивал 
да, да ли ће ко да погреши, да одговори без питања.{S} Онда рече једноме, да каже он.{S} Овај р 
ћу ни криву ни дужну, а школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког уч 
е сталност, те да се не могу премештати без молбе <pb n="396" /> и кривице, и да се не селе као 
 привреде у Загорици не могу ни мислити без школске градине, у којој ће и млади и стари загорич 
а убија.{S} А све се ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих стан 
у ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S} А кад ову има, онда му она мало и тр 
штинско, и да нико не сме ту ништа сећи без одобрења кметова.{S} А кмет за дуго није допуштао н 
 да се одморите, али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом 
ао је и о оригиналној женидби Радишиној без проводаџије, и необично му је мило било, што се Рад 
а и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да м 
 вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{ 
и могао је да живи и да се издржава сам без икакве помоћи од куће.</p> </div> <div type="chapte 
а је родила добро, онда су градили план без обзира на то, колико ће стати.{S} Ипак је Радиша гл 
{S} А кад је Радиша свршио, он је рекао без предомишљања: „Е, опрости, господине; то се нисмо с 
 и жаре по овој земљи, а народ је остао без права као и пре, само да слуша и да даје што од њег 
мештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо 
јавља му о данашњем испиту, и то готово без грешке, ревизор је усхићен завршио испит овим речим 
ака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Ка 
ше и највише знања из природе, и никако без хигијене, свих врста пољопривреде, ручних радова и  
ажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо 
 све ишло само онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је пост 
ту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове.</p> 
ах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о ј 
тако спојите, да чините једно, да једно без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу в 
ће се ово извести.{S} Како ће они једно без другога; како ће се Радиша одвојити од куће и свих  
ричанке прале судове само изнутра, и то без пепела и цеђа, гледале постеље и ствари постељске и 
му се озида пећ за печење хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је 
о учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да 
на рад и на развијање умешности.{S} Јер без овога нити има правилнога развитка ни спреме за сав 
 боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање 
и и ту потребу у ученика својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инстру 
дуго и дуго па се најпосле врате у двор без Растка и кажу, да се он негде изгубио.{S} Отац се п 
азује, колико школа вреди и да се данас без ње не може.{S} Око нас су народи паметни, учени, пр 
ова у Европи, и она су се учила напамет без мапе.{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било ј 
 да зна све.{S} Зато учени људи не могу без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, ко 
удили и тој мешавини земаља или ђубрењу без ђубрета и томе толиком прекопавању и превртању земљ 
 него негде у неком другом свету, свету без памети, где сви говоре а нико не зна шта, и чинило  
еченим <pb n="78" /> ноктима и петорицу без торбице.{S} Свакога је запитао за узрок и свакоме ј 
> <p>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изо 
ead>4. У Земљопису и Историји</head> <p>Без познавања своје земље не може се познати ни свој на 
о „прихвате,“ да не иду од куће онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, д 
 „То му много треба“, одговори Радиша. „Без тога нити таван може да се направи раван, да се кре 
 види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, простодушан, побожан, искрен, правичан и пошт 
Само полако и лепо...{S} А и деца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих 
о некако лудо и пусто, ни налик на њине безазлене и паметне чобанске игре; и први им је уздах м 
сана!{S} Нек ни је само жива!“ говораху безазлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа 
 и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлености и простодушности деце загоричке и својој б 
 се човек и не меша у политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпред 
 учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољине овде, и у кући, и око 
 душа и критична Филозофија није трпела безбоштво.{S} Рећи да није Св. Сава жив, значи убијати  
добија школу; и престаје му детињство и безбрижан младићски живот, а отпочиње зрелост и самоста 
ојим редом као и пре.{S} Радиша се опет безбрижно и искрено предао пословима на извођењу свога  
планом.</p> <p>Истина ово није лако.{S} Безброј тегоба стоје на путу.{S} Прва је, што ми сами и 
 а уз неке и играо.{S} И тако је до сад безброј тих инструмената у свету, од најпримитивнијих п 
И замишљао је, и цртао је, и поцепао је безброј хартица, на којима је скицирао своје замисли.{S 
омаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа за мушке, за женске, за разна зани 
ни и у држави.{S} Седмо, отуда је у њих безбројно много разних друштава, уједињења, заједница,  
аспуштеност“, „расуло“, „разузданост“, „безвлашће“ и „анархију“.{S} Јер се слобода онда не упот 
ника Светозара Марковића), који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који пред 
, да ће је с умножавањем становништва и безразложним сечењем и трошењем ускоро понестати; па је 
зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно 
чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које 
а које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога часа могу 
да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто, како  
ише Дане, њеног лепог чела и њене мале, беле руке.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
су видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{ 
{S} Али је кречана њихова, пуна прашине беле као снег, остала да прича козарима и целом селу, д 
их кућа покривених црепом, и све се оне беле а озго црвене као цркве.{S} Неки су чак, по угледу 
почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Преко градине и ученика с 
Погледајте само, око себе, како се лепо беле не само зидови него и таван, и сетите се, да се ов 
и Радиша се договоре, да овим младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рач 
ве оно, што се у њима препоручује, и да бележи поједина питања па да о њима пита стручне људе п 
 да и она тако изграде себи.{S} Деца су бележила писаљком наоколо па су после ножицама исецала; 
после и чинили, а Радиша и Миљко су све бележили.</p> <p>Једанпут Радиша и Миљко оду у Јелак ст 
 вукло и једно и друго, и Радиша је све бележио: којега је дана и шта ко урадио.{S} Радиша је с 
сивао све из реда, по казивању очева, и бележио како је које дете развијено и телом и душом, је 
ење, и Радиша је све то сејао с децом и бележио, где је што посејао.{S} Занимљиво је, да деца у 
конац, опружи га и рече: дајте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није 
 пољу, нек дође овамо.{S} А ми ћемо све бележити, колико ко да надница и колико ко чега довуче; 
зују, где је чија кућа, а Радиша извади бележник и за час нацрта целу околину и побележи, како  
успеле, да и Миљкову собу окрече, те се белела изнутра као снег.{S} Успеле су код Миљка, да је  
о вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; 
а, па онда да окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајсто 
 видела по једна од ових новина, где се бели усред воћњака.{S} С овим је почела да се развија и 
га тесаног мрамора из овога села, те се бели као Студеница.{S} Њен је намештај још скроман и ка 
 А највише су се чудили тавану, како се бели. „Међер ти овај наш Милета мајстор и по!“ рече јед 
 и покрио је црепом и окречио, те му се бели као Љубостиња.{S} А сад ће и Крсман да гради.{S} О 
епом и окречио, <pb n="299" /> те му се бели у селу као лабуд у бари или печурка млечњаја у гор 
таван, да се и он кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора  
ан наишао у сеоској планини на најлепши бели мрамор, од којега су почели и споменике да праве.{ 
све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а колико јаловица, двизака, овнова 
ша засади у школској градини и неколико белих дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он п 
а за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и оне су у загоричкој штедион 
 нама најближе Сиње Море, до Црне Горе, Бело Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} 
е то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом  
апије и угледао у дворишту опрано рубље бело као снег, прострто да се суши, он се толико збуни  
и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као злато, он се једва прибра да одговори:  
оска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле крупне смеђе очи с високим о 
а.{S} Исто тако ретко која кућа да нема белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће. 
е с јужне стране.{S} Поручио је семе од белога дуда, заједно с упуством како се сеје, и кад га  
по околини и на страни, те невољници из белога света потрче тамо тражећи помоћи, или им се она  
 у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је године Радиша набавио сваком 
телигентно лице, лепо очешљано, у лепом белом девојачком оделу сеоском, које је само понека вар 
удници и угледали нову загоричку школу, белу као снег, као царицу међу просјакињама, кмет Миљко 
 његову угледа на једном избрешку омању белу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина ку 
 би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S} И тако су ишли далеко, далеко.{S} Нај 
дајући где има добра кречњака за креч и белутка или гранита за зидање или прагове, него је тако 
его да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, купи и лепше мастил 
их, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао  
де је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S} Које је село  
ризрен, треће за Каравлашку, четврто за Београд, пето за Крушевац и тако даље.{S} Најпосле једн 
 обична паланка него доцније престоница Београд а још доцније и Лондон.{S} Од свега највише их  
едном својом другарицом и њеним оцем, у Београд, да доврши и последњу годину.{S} Освиће и дан п 
" /> основне школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу 
у, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим з 
ки, да је даду да иде с Миленом њином у Београд, да и она учи за учитељицу.{S} Груја и Станојка 
аршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз 
<p>НАПИСАО</p> <p>Ј. МИОДРАГОВИЋ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија „Штампе“ Ст.{S} М. Ивковића и 
кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div> <div typ 
из Топчидера, Пољопривредног Друштва из Београда и једног завода из Чешке, него је и проширена. 
осле неколико дана њима стиже и Зора из Београда, те је и она с њима излазила.{S} И, ох, ала су 
хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да ку 
новој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није допало, што н 
 но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за 
, па онда пише Пољопривредном Друштву у Београду, да му пошље семе од гледичије, колико му треб 
ађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те смо све три заједно 
.</p> <p>На Преображење, 1910.</p> <p>У Београду</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="6" /> <pb n="7" 
 томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у градини дошли на ред тек у п 
уде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља 
њигама има и како се воће калеми, чува, бере, оставља за зиму, прерађује и продаје, те да се за 
воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и ножицама на мотци.{S} Свака к 
е развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продаје.{S} И на оближње пијаце ча 
азнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и  
/l> <l> <hi>Мудрост</hi> сваку у њој да беремо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l 
, а она добродушно одговори: „А да због берићета, господине.“ Он прође и не рече ништа. <pb n=" 
а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" /> много 
 те му је остало само да збере оно мало берићета око куће, па да и он уступи своју кућу школи.{ 
 неправедно дело руско, и зато се скупи Берлински Конгрес, који нам даде четири округа, али нам 
умама и воћњацима, гледао је како пчеле беру мед по цвећу и односе га у кошнице, и играо се по  
војих личних рачуна...{S} Зато је свако бесвесно трчање масе ризично, и често мање корисно него 
а доксат и, не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и природно почео је овако 
е, па, опет не претендујући ни на какав беседнички дар, сасвим просто и искрено поче овако:</p> 
Сунца, а иза њих друга и тако даље до у бескрајност.{S} И, нема краја!{S} Нема га ни на једну с 
у, општина их је разашиљала адресантима бесплатно, а ако су ишла на државну пошту, она их је пл 
о општинском трошку, па да се дају деци бесплатно.</p> <p>Данас су за време одмора ишли и у гра 
а пара, само су оне растурене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су,  
едељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да чита и пише, онда мо 
 и један другога да питате, кад сте год беспослени; и ко пре запамти слова, он ће пре да научи  
кад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је почињао  
нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{ 
ј малој књижици што се зваше „Земљопис“ беху пописана сва имена река, планина и градова у Европ 
 и достојанствено попе на узвишицу, где беху поп и кмет с онима осталима, и стаде пред сто, на  
вим сам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више н 
о изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу. 
лица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за прен 
о ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, а у канцеларију капетанову уђ 
подигнуте од земље!{S} Истина то још не беху модерне постеље (кревети), за свакога посебице, не 
S} А сада, захваљујући напретку, батине беху укинуте, на радост многога небојше.{S} Радиша се з 
p> <p>Једанпут рече кмет сељанима, који беху дошли судници: „Људи, ко год кад нема посла код св 
га за оно, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на уче 
ади један табак круте хартије, на којој беху изграђене све саме тачке колико ораси и све по дес 
поручише по деци и онима који се још ту беху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне  
 да му „одмах предстане“, а ово „одмах“ беше још подвучено црвеном писаљком трипут.{S} Стаде се 
/title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изишао, и њему се чинило, да је он Еразмо а она Је 
вих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у ку 
свако село да по два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се зг 
>3.{S} Први дан у школи</head> <p>Школа беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са  
по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићима беше он највиђенији и најсрећнији.{S} Али у свађи с Грц 
S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и најслађе свима.{S} Она опази неку п 
о још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом 
и опело, и пут до гробља, и гробље, све беше за Радишу ново.{S} Кад су се вратили с гробља, ста 
данима с родитељима својим, и у њој све беше за њега ново, па и опело, и пут до гробља, и гробљ 
е беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и у реду, да на њега учини необичан при 
S} Одмах потражише семена од дуда, које беше Радиша сачувао, и однеше кући да и они посеју.{S}  
е.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту све беше тако чисто и 
вилан круг.{S} Између игралишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла  
 се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни лива 
азда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни забаве.{S} А Радиша се сети  
м.{S} Дођоше и у цркву.{S} Ова црква не беше као она, у коју је до сад Радиша ишао о саборним д 
аћуташе.{S} До сад Радиша ни једнога не беше казнио ничим, и деца не знађаху за друге казне од  
диша ишао и за лекара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А к 
ављу и пољопривреди.{S} Истина, онда не беше много згодних књига за ово, али их је Радиша тако  
јест продаду?“</p> <p>Сиромашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад  
ст ућута а радости добрих загоричана не беше краја.{S} И од то доба ишчекивали су свакога дана, 
ј шиљу сву заслугу своју.{S} Али она не беше довољна.{S} Онда ствар дође до Миљка.{S} Миљко изн 
ена без и једнога јексера.{S} Радиша не беше стигао, да ово своје дело доврши до сутрадан.{S} А 
удници а садањој школи.{S} Код школе не беше никога.{S} Сунце је још осветљавало само врхове на 
ва, какву Радиша нигде и никад дотле не беше чуо.{S} Само њу проломи по који пут учитељев глас, 
донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма му је изгледала лепша.{S}  
ло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо ли белога дуда.</p> <p>Ове је год 
амо на сламу и зукву, јер у Загорици не беше ни врбе.{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио ви 
 Загорица одвајаше и тиме, што у њој не беше сиромаха, да иду у чаршију да траже новац на зајам 
школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана, него само са север 
 тукао.{S} Радиша овога дана и онако не беше нешто најбоље расположен па плану. „Казао сам им и 
лишта и школе беше једна рупа.{S} То не беше нека кречана него нагла низбрдица, низ коју се сли 
давали“ у апсани.{S} Но сав тај свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} 
је од чаура.{S} И дивљењу њином опет не беше краја.{S} Одмах потражише семена од дуда, које беш 
ептири, <pb n="364" /> чуђењу њихову не беше краја.{S} И лептири снеше јаја за идућу годину.{S} 
 намести први попречни ред.{S} Он му не беше раван него испупчен.{S} Тако сташе намештати и дру 
раху <pb n="118" /> деца и домишљању не беше краја.{S} И једва дочекаше, да им учитељ одобри.{S 
, људи, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi 
у, а мало затим и сам уђе, и ако још не беше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо с 
 и каљава.{S} На по неком дрвету још не беше лишће опало и деца су се склањала то пода дрво, то 
оне прелазе у доба рационализма.{S} Пре беше главно да се научи напамет, а сад да се разуме.{S} 
спремљена грађа таман <pb n="251" /> се беше просушила, које овде а које тамо на месту, јер је  
<pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за ч 
 изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он га подухвати чекићем и повуч 
 одређен директор једне гимназије, који беше пречанин.{S} Кад је дошао у Загорицу, у необичном  
љ у трећу клупу с леве стране.{S} У њој беше седам ђака, и он осми.{S} А да ту није могао ни се 
различнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тава 
дана пре подне нису учили ништа, јер им беше <pb n="24" /> умро неки друг, и сви су му ишли на  
или и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необич 
и све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао  
ише гимназију, и одоше директору.{S} Он беше стар и строг човек па рече преко наочара: „Доцкан  
највише су их занимала — колица.{S} Ово беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, 
ацама околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој 
ашак Тома не беше овде, а газда Мијаило беше у првим редовима и сад се упреше сви погледи на ње 
 још о Ђурђеву дану.{S} И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели  
 копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубо 
 кмету Миљку једно парче хартије.{S} То беше позив за Радишу, да му „одмах предстане“, а ово „о 
 том уђе Зора и донесе послужење.{S} То беше слатко од ружа, и оно доиста беше сада слатко, и н 
опа на коњу, с једним још човеком, а то беше његов црквењак.{S} Народ као да угледа Исуса Христ 
 код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши овај први пол 
елу кућицу покривену ћерамидом.{S} И то беше једина кућа у селу окречена и покривена ћерамидом. 
рекопавају, неки да приносе камење, што беше претекло од школе, а неки песак.{S} А мали су само 
 кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли и пољуби је а ништа 
рму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И кад су се растали, сећао се највише Дане, ње 
ји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S} Мл 
S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред в 
авана.{S} А што је најглавније, на њему беше неко необично одело.{S} Сви носе чакшире, сукнене  
ву огрлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Ми 
аучити.“ Онда погледа по сељанима којих беше пуна тескобна загоричка школа, па <pb n="210" /> м 
ђу „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништавниј 
 запитала: „Снахо моја, љубо Дамњанова, би л’ познала чија ј’ ово рука?“ а она узела руку, обрт 
вако питање: „А да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је о 
 отворено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим пам 
ар у седници општинскога суда и запита: би ли и ми могли штогод дати, па нек иде.{S} И сви одго 
ите сад на овај лист с десне стране!{S} Би ли знали шта је то на њему? — Ово је горе капа као о 
.{S} Хајде да <hi>напишемо</hi> нос!{S} Би ли ко знао, које се слово најпре чује: н—о—с?..{S} Л 
ажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко знао шта је то прво с леве стране? („Пастрмка, 
 оно?..{S} Које је ово код шешира?..{S} Би ли умели да га <pb n="115" /> направите?..{S} Направ 
и на њему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока и 
<hi>н</hi> — нож, <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — сто 
 по књигама, које нису руком писане.{S} Би л’ могли да утувите то слово?{S} Оно је округло као  
 да преврну и тај лист па продужује:{S} Би ли ко знао шта је ово на овој другој страни томе лис 
а учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко знао шта му је то с друге стране? — Не знате в 
њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу  
 за школу.“ Тома једва дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта 
 да гуди, а сви упрли очи у њега и мува би се чула да пролети.{S} И Груја заборавио да изиђе не 
седну.{S} Поседаше и настаде тишина, да би се мува могла чути чак гамо негде у крају.{S} Онда и 
аки имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је на 
у и чиновнике, те да га газе и цеде, да би они угодније живели.{S} А народу како буде; он само  
ако је Сунце толико далеко од Земље, да би куршуму из пушке или ђулету из топа требало више од  
мојој чељади, да раде које шта хоће, да би растурио кућу за недељу дана! додаде шаљиви Станко Ш 
а вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му 
ице, да све ове речи пишете.{S} Али, да би их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да г 
врате школи.{S} Онда се Радиша сети, да би многа деца ишла узалуд до школе па се после враћала  
азвијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкос 
 непрестаних избора.{S} А ја мислим, да би се и завађао; а кад се прост свет завади, онда ништа 
ој и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а м 
 њега!{S} Један је учен човек рекао, да би у нас воће могло да плати сав порез и да претекне јо 
 послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пут 
толико.{S} А један је странац рекао, да би у нашој земљи могло да роди жита за седам краљевина, 
товине, који је Радиша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се 
то већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му  
ви опет признадоше, да то није лепо, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли 
авише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до гуше.{S}  
 у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћ 
 требало само заградити.{S} Рече му, да би и он с ђацима после учинио што треба, само да што пр 
е многе књиге.{S} Калуђери му рекну, да би га они повели.{S} Али се он побоји, неће га отац пус 
дете мора да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али  
ице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или пи 
 има, онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на у 
тали у доношењу камења и песка.{S} А да би своје мале помагаче упознао још с једном справом, Ра 
зе у реду и полако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с 
се завршује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља с 
 књигу и писати што год хоћете.{S} А да би <pb n="148" /> их лакше запамтили, код свакога слова 
и разних пољопривредних ствари.{S} А да би деца што пре сазнала о ономе што је правилно и непра 
почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би лепше писали, ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а 
уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица 
о хладно, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да  
погодбом шест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту 
 „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S 
 да је учинио што је могао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p 
 с неким презрењем погледа оштро, па да би прекратио овај лудачки разговор, он се механички пок 
е <pb n="276" /> за њу, а чини ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</ 
S} У њега је скоро све неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом на 
 доле ужа, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима 
њином селу нигде нема толико равнице да би све куће могле да стану на једно место.{S} Даље, да  
е познаје добро ни људе ни послове и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и данг 
о, да би свет рекао, да нису добри и да би један другом могли и главу да разбију. „И још нешто, 
, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, доб 
још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овам 
е ход спорији, достојанственији, као да би хтео да каже оно узвишено унутарње задовољство, које 
дижући десну руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, гос 
 стоји, деца су навлаш улазила, само да би избрисала ноге.{S} А једно рече: „Господине, добро б 
а.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би једва дочекали и одмах примили,“ рече Миљко. „Онда и 
мали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и мирно ишло се у напреда 
људи на оволику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно  
.{S} Онда Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да  
</hi> и ако радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да н 
дном сваки почео да чини што хоће, онда би томе народу одзвонило.{S} Јер се сваки народ само <h 
ду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да окренеш трупац, да састругане даске дођу је 
и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се по 
оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без ме 
 прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умрло.{S} Нек јој оно оздра 
S} Још је требало да оде и Груја и онда би тек Радиша осетио, како је самоћа необична и тешка.{ 
 И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, 
је много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како  
друге од педесеторо душа.</p> <p>— Моја би се Маргита најпре поасила! рече један његов најближи 
 ће и како ће они да раде...{S} А мајка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="30 
а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове наше врлети!“ Али их је све најв 
о, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све је у природи природно и иде по 
земљу него у дубоко изриљану.{S} И чела би му пропала, да није тек сад сазнао, како се чува од  
не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја добио премештај и у некој чатрљи би 
А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили, него сте још у добу младости, таман ма 
олазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће д 
су устали и газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А г 
нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она би рекла, да јој зато умрло што га нисмо прескочили; а  
ју, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код ва 
ети спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и ко 
е од оближњих кућа и за неколико минута би прекопан сав простор.{S} Онда Радиша нађе средину и  
Радишиној све мрачније.{S} Сећа се, шта би сад радио код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем би 
не спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан св 
брадова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то треба 
 Зато дођох до тебе, да те запитам: шта би ми ти рекао?“</p> <p>Радиша му одговори: „Хвала ти,  
епо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љу 
{S} Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S}  
е иде зима и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А  
о душмански?{S} Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“  
ли сте још реч „самоуправа“.{S} Ево шта би ти људи желели.{S} Да у селу кмета не поставља капет 
стаје поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскоч 
упно народно питање; и, ето тако Радиша би изабран за ђака.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да ур 
ше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Боја 
и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“< 
ао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао слободу мојој чељади, да раде које шта хоће, да  
м, и да се Радиша никад није љутио, кад би они где погрешили, те не извадили лепо младицу, него 
 нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они ле 
јаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљк 
и мање, па је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и г 
а цео живот на њој.{S} И онога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала 
има да се тај задатак постигне; или кад би домаћин пустио сву чељад па и децу, да се договарају 
таде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само загр 
воје куће и свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку,  
Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, коју Даница не б 
ће му се тако мање дремати.{S} Покаткад би стао до зида окренут њему, те ако задрема да удари г 
се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде  
сва деца од осам година па даље.{S} Сад би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она р 
дем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само 
 Овако друго и треће па и четврто клубе би готово.{S} Онда узе од мацака даску метар дугачку и  
пира са сланином или пастрмом.{S} И све би они то разгодили тако, да им траје докле им друго не 
учку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише у читању поручених књига.{S} 
одио је највише у градини школској, где би доцније и Дана дошла и позвала га на доручак.{S} По  
 <head>1.{S} Тешкоће</head> <p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и ре 
ико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем сел 
ле читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило  
е сам разне потребе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је ала 
амо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих вол 
госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите 
стајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли  
тељска Школа.{S} За управитеља те школе би постављен један човек, који је необично импоновао и  
ће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су т 
 и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и п 
 пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тава 
еном као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој Загорици могао да нађеш толико 
скочили; а да смо јој га прескочили, не би јој умрло.{S} И онда би жалила на нас што јој је умр 
је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се 
а и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А како се он пече и од које 
а, на којима један сам <pb n="49" /> не би могао ништа да уради.{S} У тим друштвима не само што 
е куће колико их има у нашем селу, а не би људи ни пристали да се одвајају од своје земље.“ Кад 
его да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господин 
 посао у Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, ко 
м требало само читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би да 
помисли, да није ништа хитно; па, да не би остављао школу двапут, он остави за Суботу, кад је и 
{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се, него су ишли полако, сви заједно 
л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упита Радиша.{S} И сви се поглед 
} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о новој школи, да није све спремн 
ио и без мене.{S} Али је извесно, да не би оволико, и да сам ја учинио много, доста...{S} И овд 
 после чешће опомињала присутне.. да не би пробудили бебу....</p> <p>Сутрадан је Радиша сам оти 
собом, да их мало прочитавате, те да не би ко што заборавио.{S} А највише чувајте здравље своје 
раду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох до тебе, да те запитам: шт 
е уметале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвик 
 то су учитељи.{S} Моји зидови ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина 
направи и по какву шалу, коју Даница не би примила баш најбоље.{S} Једанпут јој мајка рече: „Е, 
ново не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још ма 
гу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да бу 
моје културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ј 
у школу и радио лакше послове, докле не би осетио да је доста, па их је онда пуштао да иду кући 
 тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква 
једно из другога, без прекида, да се не би кидала целина, и <hi>поуздано</hi>, да се све добро  
колико стотина једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучен 
мена.{S} Исто тако и гледичија му се не би примила, да је просто посејао онако, и да му тај ист 
 дангубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, п 
 како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како  
ушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши.{S} Гд 
 било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином  
латом, које је он донео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то глед 
и било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то се доиста и на успеху опазило, и то к 
: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворимо као робиње цео дан, те нам 
је <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти 
ако правилно, да их ни наши мајстори не би лепше израђивали.{S} Једни израђују од дебље хартије 
 да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S 
или опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а 
то човек није начинио, и да то човек не би могао да начини, него да је то створила нека виша си 
но кад им се каква младица или калем не би примио.{S} Тако су млади загоричани у градини школск 
е: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у школу и да учи“.{S} А ко може да д 
штински и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: < 
мљу; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи  
 кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— А ја знам, кад би дао с 
и до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју способност за живот више и подобност  
S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у свеме селу а камо ли што  
>— Капетан гледа овде партиски, а то не би требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, г 
оваца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне  
неш, господине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи 
упан рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет пот 
 је страћара!{S} Овде просвећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју 
 свој посао, те да мајстори због њих не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а прек 
оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} 
и људи, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то п 
 их лепо не наместили у новом месту, те би се осушила.{S} Јер је он сматрао ово за место учења, 
 би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладин 
ке зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али ј 
 кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S 
а трпим и да се помучим још мало!...“ И би му лакше кад изрече ову одлуку и наскоро заспа!</p>  
 кад га учитељ похвали, он се застиде и би му жао другове.{S} Али ово учини, да од сад никад ни 
а ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, којим се Радиша сам премешта  
пакао!{S} Ово је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.< 
ој, за послужитеља, никаква.{S} И многи би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох! 
би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да  
ућа једнога сиромаха доброга Томе, који би је и поклонио, да му је потраже за школу, а камо ли  
pb n="105" /> школу и да учи онај, који би се разболео? продужује Радиша и гледа, да ли ће ко д 
у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај посао и могао да оправља све ала 
а, за које мушка рука не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{ 
вака казна изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо  
а има свога кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не в 
читеља Радишу и кмета Миљка!“ А по неки би још додао: „А наш учитељ иде по селима и уписује људ 
добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели о 
ашина.{S} Онда запита „мајстора“, да ли би он могао још нешто да уради? „А шта, господине?“ одг 
ед вратима у ходнику и питали се, да ли би и они умели овако да исплету.{S} Зауставили су се и  
 сваку чивију и питали се у себи, да ли би и они умели да их направе.{S} Радиша им је објашњава 
за Грују и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога  
му одговори: „Она јесу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао оно 
Миладин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари 
ного би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само на сламу и зукву, јер у Загор 
дине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње д 
мо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу господин министар до сад затворио, и ви данас н 
у школу, и хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у  
ри — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не 
ом случају Радиша би и Грују повео, или би му казао, кад доспе, шта да уради.{S} Тако је ишло и 
ла, ја добио премештај и у некој чатрљи би се сад и ја с децом — <hi>играо речима</hi>!...</p>  
на а тројица су испросили девојке, и ми би се сви други поженили. <pb n="231" /> Па кад можемо  
203" /> то и не мари — добри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зида 
 мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је 
, у мраку, у незнању и неумешности, они би нас претекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо  
лики би се стидели од оних малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и др 
 Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} А од мене и мога рада зависи напре 
у није имао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим 
е, каквих у селу никад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побо 
руги отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не  
о исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га тако хвале, а мај 
и сав мој рад отишао без трага.{S} Овај би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео... 
 и Даница поче да спрема теј; и кад теј би готов, она узе Милана и стаде му кашичицом давати по 
вајају омладину од оне средине, у којој би се још најбоље развијале све моћи, и умне, и моралне 
ешта, она има кад да се научи...{S} Њој би и требало помоћи.{S} Сирота, слаба женска.{S} Њој је 
она ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Р 
била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело 
елове па се онда и они поделе.{S} А чим би запели у усменоме, врате се на очигледност и помогну 
 прошири и на практичан живот.{S} А чим би у друштву и народу једном сваки почео да чини што хо 
 а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта о 
м брзином, којом би само желели и којом би требало да идемо.{S} Па шта онда да радимо?{S} Да ли 
ка целога дана и целе ноћи.{S} Сутрадан би Радиша ишао и за лекара, али њега тада не беше у обл 
за <hi>инат</hi>...{S} И, доиста, Србин би могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То ј 
Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али је извесно, да не би ов 
р или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду своме...{S} Ах, што није  
 право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо ти много дали, а неки да смо ти ма 
ј му дао по коју пару из руке, заплакао би се кад се растану.{S} Дође и слава Радованова, и, ко 
ој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, знаш; није  
е кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</hi>, то је пе — треба 
ала га на доручак.{S} По доручку отишао би у своју собу за рад, где би провео до подне највише  
се и ово досети!“ А други рече: „Па ово би и ми могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вал 
вети Петар опет пустити у рај...“ И ово би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S}  
тио и као светац жив је“.{S} И деци ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је стави 
е.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али 
ју плафоне, који могу да се крече, него би и даље таванисали даскама, као што је била таванисан 
што нови не би имали где да стану, него би они и сметали Радишином интензивнијем раду с овима.  
о најмање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило 
ера: <hi>па</hi> то је кад кажемо: хтео би па не може, писао би па ми се сломило перо; <hi>пе</ 
ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, а о 
а скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а камо 
у, кад се рекне: <hi>жена</hi>?.{S}- Ко би умео да напише сва та слова?..{S} Изиђи и напиши их  
е кад кажем <hi>з — е -ц</hi>?...{S} Ко би то умео да напише?..{S} Изиђи и напиши!{S} Шта се чу 
5" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соба</hi>?..{S} А у р 
е чује кад кажем <hi>вуци</hi>?..{S} Ко би умео да напише?..{S} Шта се чује кад се рекне <hi>др 
 чује кад се каже <hi>поп</hi>?..{S} Ко би то умео да напише?..{S} Да прочитате сад све ове реч 
тако даље, док не остане ништа?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко још?..</p> <p>За овим је настао од 
ео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас да говорите овако: о 
од ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хајде сви у глас 
ножа н, код столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још уме 
избрежак па их запита, где ко седи и ко би могао одавде да погоди кући.{S} И одмах одобри, да с 
стало?..“ Овако док се не узме све. „Ко би умео да каже све овако: кад се од сто узме десет, ос 
колу, а што да купујемо из чаршије, ако би ти могао да нам израдиш?“ одговори му Радиша.{S} И,  
еске, клена, млечике и мечје леске, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило 
већава, као друге народности.{S} И, ако би овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање 
е да им и не да прилике да греше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исме 
па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с каљавом обућом у школу, онда зло: не 
ни, учени, просвећени и напредни, и ако би ми овако остали у тами, у мраку, у незнању и неумешн 
пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали“ у апсани.{S} Но сав та 
 се наљутити ако не остану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише пр 
кад да изостанете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сут 
једноме, да каже он.{S} Овај рече: „Ако би неки од нас занемогао, он не би могао да долази у шк 
 пажњу, да пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гле 
 и сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести 
 n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиш 
за старијег ђака новајлијама.{S} А како би сад допустио да не зна лекцију а он учи ове млађе!.. 
напише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па јо 
збиљно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— До 
иде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само  
м ресултатом, с каквим искуством и како би он сад радио.{S} А Даници је остајало, да то прими и 
а би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало само заградити.{S} Рече му, да би и 
вама увек казивати, откуда је то и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина 
е ова побожност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и о 
 али су скупа тестера, и — не знам како би се наместила?“ Радиша му одговори: „Она јесу доста с 
ни добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће  
умни и телесни напредак онолико, колико би требало и колико су могли моји добри загоричани.{S}  
 вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да п 
алног стања, те не могу да учине колико би требало за овај напредак и свој, и <pb n="394" /> шк 
 да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да стаза није много 
пора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, 
пријатељу да даје отпора онолико колико би требало и колико би могао да да.{S} То је канда боле 
е долазили Радиши сваке Недеље, и ретко би когод изостао.{S} А сад их је нова школа, за коју су 
е одлучно газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би 
црепа.{S} И да смо за то плаћали, стало би нас: креч око триста дуката, цигла око четири стотин 
ога часа кад би се оно угасило, нестало би и живота на њој и настала би општа смрт!...{S} Све ј 
им редом.{S} И свако пренагљивање могло би донети штете детету као и пупољку.</p> <p>Као што те 
о даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсторе у Загорици.{S} По 
устаде да разгледа собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Ист 
ориске списе.</p> <p>После читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним ш 
дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се казало, како да их углавиш — овако као и ово,  
 И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и набирала му лепу белу кошуљицу.{S 
по летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад  
оге.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече 
А Миладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних 
 било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На о 
а наручује чак у чаршији код ковача, то би учинило, да његови сељаци не приме ову новину.{S} За 
е и да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора. 
 Школу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то са 
ага од партија, од мржње и од грдње; то би сви сматрали за ниско и неваспитано и у говору а кам 
?...{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пун 
 да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови и 
стао од калдрме и тротоара.{S} А кад то би мало, онда он рече, да треба још.{S} Деца ово једва  
петана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето т 
е то они створили, они урадили.{S} Зато би чешће рекли, да је то урадило време...{S} Кућа је пу 
речи остају речи и тамо и тамо.{S} Зато би се обоје ово могло назвати учењем речи, или вербализ 
ме <pb n="369" /> коме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па  
, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А  
 узбуђени и нису кадри да мисле; и зато би им свака казна изгледала неправедна а сваки би савет 
штај из овога округа; а на његово место би предложен „млађи човек“, који ће „затуцане“ загорича 
 онога што је у школи учила.{S} И често би рекла: па ми у школи ништа нисмо ни училе!...{S} Зат 
е тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је данас било у с 
ашу, две, па се захвали.{S} Миљку чисто би криво, па најпосле рече: „Ти, господине, ништа не пи 
 је онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично р 
се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов мирни рад у  
 то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њега не би долазили 
о се он изводи, те да отклањају све што би сметало овоме извођењу.{S} Али и ови људи да оставе  
ши оно Краљевића Марка:</p> <p>— По што би се, Марко, потурчио?</p> <p>- Ни по што.{S} Само за  
и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиш 
ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, 
ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да опе 
и би се, господине, грдно завадили, јер би сваки хтео да има свога кмета“, рече четврти. „Каки  
скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико  
ње и ова слога</hi> још потребнија; јер би без овога пропао...</p> </div> <div type="chapter" x 
де, не деси ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог аутор 
се то учини и на другој страни и за час би крајње камење намештено и на тој страни.{S} Сад је п 
својих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам,  
удова, рубља и око млека.{S} А неки пут би се и сама Даница запрегнула те куми опрала судове а  
ј години.{S} За надзорника у томе крају би одређен директор једне гимназије, који беше пречанин 
гим, те су им заслађивали горчину, коју би осетили у чему год <pb n="355" /> у раду и животу св 
кано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S} По чему би могли да познате да је ђак?..{S} Јесте, по овој торб 
к, примићу га.“ И уписа га.{S} Радовану би мило не само што директор уписа Радишу него и што се 
ећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете овако хвале, и помисли, да му син  
нцеларији, кад смо примали плату.{S} Њу би узео....{S} Али како ћу?{S} Ко да ми проводаџише?... 
овору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, причали, играли се прстена и других и 
рисно него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећен 
је до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опру 
p> <p>Сви дахнуше душом и за ову Радишу би у недра метнули.{S} Јер су сви ово мислили, само нис 
ад нити је чуо нити би чуо, и од каквих би се његови сељаци згранули и побојали, да Бог због то 
ви ништа не би вредели без мене.{S} Њих би попала прашина и паучина, и они би остали празни.{S} 
ише у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање б 
могли да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише  
и ми све, господине, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје;  
и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пр 
пре и зашто.{S} За тим је наставио, шта бива у оним земљама и крајевима, где се шума сасвим зат 
 шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша сваки пут износио по нешто 
здизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и наднича 
а.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише  
има кућа по два и три сата далеко.{S} А бивало је случајева, кад су деца молила Радишу, да још  
што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на грађевини колико мајстора толико и двапут виш 
Загорици нико није ни садио.{S} Зато је бивало случајева, да пред многим кућама, ако нема какво 
 заповедају и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напре 
 како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!. 
 учитељ њихов и на Петров дан опомиње и бије; четврто, да не умеју лепо да певају, него вичу мн 
; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се 
на за истресање меда, те да се чела не „бије“ и да јој се саће не квари.{S} Тако је и загорички 
<l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> <l>Да одлети на Косово равно 
шнога косовскога покоља па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угл 
 ја у те непријатељске редове, те да се бијемо <hi>између себе</hi>!{S} Јер се ја само зато пре 
ше готово сви. „А је ли опет лепо да се бијете тако душмански?{S} Шта би свет казао и шта би јо 
тога, што је такав ред.{S} Зато се и не бију као у нас, него у крајњем случајУ иду на суд и там 
S} Јер где је свађа ту се људи и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш у 
, непознат свет.{S} И тамо се свађају и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша ј 
шетња Радишина свако јутро, кад устане, била је по градини школској, и сваки пут се налазило по 
аје.{S} А кад је Дана слушала те приче, била је за пет шест година млађа.</p> <p>После оваких ш 
о смрти њихове, и кад су мене помињали, била су им и пуна уста и пуно срце.{S} А и ја сам своју 
 натраг школи, где је, у једноме хладу, била постављена совра за часнике, чланове породице и не 
 слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је кад р 
 између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледала луђа, ништ 
{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Либерали,  
олику грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо 
S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и 
своје парче донео Станко, чија је торба била кожна.{S} Тако су прошли мали кречари с првим креч 
олској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особито они већи, п 
а морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>—  
е бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, објава другог рата је прекинула рад и с ов 
ом.{S} Онде, где је пре неколико часова била онака живост и онолико света, сад је све празно и  
и намештенога.{S} Зато су и деца њихова била не само здрава и вредна него и пуна духа и нечега  
авио је своје негодовање што је молитва била на српском а не на словенском.{S} Четврто, и на са 
примао, прво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било крат 
о да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не иду од ку 
амо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар није бољ 
у,“ рече један. „А је ли Немиркова шала била лепа и паметна?“ упита Радиша. „Није,“ одговорише  
шно.{S} Једном речи, загоричка је школа била сада најсрећнија.</p> </div> <div type="chapter" x 
<pb n="38" /> заморавао, да му је школа била као одмор, и зато би задремао, чим би штогод било  
онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S 
 тако даље{S} За калуп им је добродошла била она цигла, што су је донели из Поречја, и према њо 
 са по три седишта.{S} Радишина је жеља била, да клупе направи он сам, али за сад нити је имао  
 површину.{S} А у почетку, кад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој 
еже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и неумешна и није знала, шта да остави у 
очекивати да они помену, јер је калдрма била довршена свуд око школе.{S} Смислио је, да на мест 
 су их слали кудгод.{S} Ако су та писма била упућена коме онде у селу, општина их је разашиљала 
е где су састављени.{S} Сад је потребна била и решетка за заливање.{S} Радиша запита: има ли ко 
ица па <pb n="44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казуј 
 то и шта ће му то?{S} За њих је новина била и дунђерско тестере, и ногари, и леса пред вратима 
ешли су сви.{S} И ове је године градина била лепо уређена.{S} Одрасли су још долазили и марљиво 
едне циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричан 
о знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико је она трајал 
ете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S} А кад је свршил 
н зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали забелела као манастир у шу 
ију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан р 
. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 године и учитељица добра, опет је она знала, д 
ље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> 
 има и свака сеоска кућа па ма како она била мала.{S} Око куће нема корова ни ђубрета, него је  
би добро примљено.{S} А друга су питања била лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно з 
, особито у ово време, кад је сва пажња била скренута на другу страну.{S} Али је доста времена  
оваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Са 
кући и око куће.{S} И ова му је лектира била слађа но ма каква друга запаљива, романска или пол 
ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у коров а зимус покривена снегом, те је са 
 нерадо прима ново.{S} За мене је срећа била, што сам дошао одмах први и отпочео из почетка, те 
љко и још неки домаћини, којима је кућа била далеко, за њим.{S} Кућа је Мијаилова одмах преко п 
о много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар темељ.</p> <p>Радишин рад мо 
суве дреновине, тако, да су цела колица била направљена без и једнога јексера.{S} Радиша не беш 
 преко греда.{S} И само је ова учионица била патосана даском; а обе оне собице поред ње земљом  
а: и <pb n="109" /> ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила“.{S} У ученика настаде 
заплакати.{S} Али мајка и ту тврда срца била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали 
ло девет соколова, па мајка „тврда срца била, да од срца сузе не пустила,“ онда и у њих поче да 
дође Читанка.{S} О, колико је она лакша била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све пес 
еговом Радиша је познао, да је ту некад била шума па је нестало.{S} Оно, што је од људи остало, 
ћу нашу и наше деце, која су нам до сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне,  
а само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом месту гимнастика, она у реду (шведска и во 
ну служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у школи текао лако и 
 и да полако уђу у школу.{S} Молитва је била и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{ 
оши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је једни таванисали и малтери 
с мање слика по зидовима.{S} А свуда је била примерна чистота, без трунке прашине.</p> <p>Учени 
} И то је Радишин рукотвор.{S} Табла је била она стара, али марљиво пребојена црно, и опет с је 
ат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште.{S} А колико се тек изнена 
који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И они други предмети нису му били 
<pb n="315" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана 
логу, која јој је пала у део.{S} Она је била врло добра мајка и вредна домаћица, а разборита и  
ној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плотом, да је сваки м 
мака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере м 
к сам прочита прву реченицу; „Милица је била добро дете,“ па онда стаде питати: „Каква је реч „ 
 и трпезарију.</p> <p>А у јесен, кад је била зграда сасвим готова, и кад је требало решавати: д 
 па пошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу би 
поље.</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од  
нским!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да  
огњишта и по један пред праг — то им је била сва употреба камена!{S} А сад оволика гомила камењ 
арају руком</hi>.{S} А цртање за ово је била само припрема.{S} Највише је пак овде била на свом 
Школа је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да најв 
коли била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кретање и рад; оно је све за ум и срц 
ду.{S} И што је рекао кмет Миљко, то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И 
чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" /> храна ових младих 
а и за играче кад је заветина.{S} То је била једна заравањка, неравна, с рупама, малим избрешци 
прави, кад се уме и има алата.{S} То је била остава књига и писаћег прибора.{S} У другом орману 
дном шареницом за покривање.{S} И то је била сва опрема.{S} У том дође и кмет са својим дететом 
једну од оних млечних крава, као што је била Радишина, и који није почео да сеје детелину.{S} А 
и и даље таванисали даскама, као што је била таванисана и судница.{S} Морам се дакле постарати, 
епане привремено од судница, као што је била и моја, или од црквених и приватних кућа; а врло и 
ква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за овај дан окречена 
 Колико је она трајала?..{S} А зашто је била тешка?...{S} Јесте; и Турци су имали све а Срби ни 
ло је и неколико загоричана, а пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу 
и и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске 
ам провести, без своје бабе, која му је била жива, кад је старија три сина женио.{S} Зато Радиш 
етио и од људи; и не зна се, која му је била тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Ал 
 један човек с колима.{S} Најдаља му је била смоница.{S} Миљко је одредио једнога сиромашка, да 
b n="72" /> из поштовања, и једна му је била доста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било гот 
и су излазили из школе.{S} На орману је била права руска рачунаљка с гвозденим рамом и шипкама  
све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прв 
говарала слободно са свима, као да није била млада.</p> <p>Стари сват кмет Миљко је знао, да Ра 
ица преноси на Марка. „Али му шала није била добра, господине, кад су му лепо говорили, да им н 
а.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турска, спахиска, само су је Срби обр 
орму.</p> <p>Крсманова кућа у селу није била последња.{S} За њом је дошла Миладинова, на Јоксим 
роразредне мушке школе, која за њу није била баш најзгоднија, али је морала да пристане и на њу 
 да је патоше барем циглом, јер је доле била земља, која се копала и ситнила, те је увек било и 
никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга страна.{S} Радиша сад намести  
д школе до капије на дворишту школскоме била је крива узана путања и на њој једна узвишица и дв 
{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска него њена савезница и 
 а неки и да их жале „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, то 
ет година“.{S} И за један сат мало јаче била је довршена и ова страна.{S} Милина је деци сада б 
а се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова  
рењује.{S} Зато је за сад свој утицај и била ограничила само на посматрање и познавање обичаја  
, мора се почети од места.{S} Зато су и била она два излета, не само да Радиша види своје село  
н рад овако из дана у дан, јер то не би била приповетка него рад у школи.{S} Али је опет потреб 
.{S} Не; јунаштво није у томе.{S} То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни м 
 бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска самоуправа.{S} Тако сад ови кметови или  
ана <pb n="353" /> и начелника, и то би била среска или окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то в 
ици, и ако је Недеља.{S} Оно је у школи била теорија, а ово пракса; оно је била наука, а ово кр 
и с дрвеном решетком.{S} Пећ је у школи била сандучара, која се ложи споља, у Радишиној соби ма 
 задружне и тако даље.{S} Ово је Радиши била драгоцена грађа за познавање села свога, а у исто  
дрављу дечјем, јер су не само деца увек била сва здрава, него је редовно и свршавало школу онол 
пита га све нешто друго.{S} Она је увек била добра, али је сад нешто према Радиши све нежнија.{ 
ат два калдрма је пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или п 
тово и калдрма је пред вратима школским била сасвим довршена.</p> <p>Зато што је ова необична г 
</p> <p>А Станојка Грујина је сваки дан била код „старе госпе“, и ова код ње, па је дотерала, д 
 могао да дође.{S} Таква је иста готово била и Даничина учионица, само с мање слика по зидовима 
а читање.</p> <p>Радишина је крава дуго била предмет разговора у селу и људи су се питали: зашт 
ешко носити на крштење.{S} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више д 
 су редом.{S} Учионица је таман онолико била загрејана, колико је топла била јуче.{S} Зато нити 
дошао.{S} И тужна запевка, која се мало била утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубр 
, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него је кмет донео из чар 
женском руком.{S} Судница је непрестано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани 
и проширена.{S} Иза градине југозападно била је пољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било н 
 <p>Радиша је помислио у себи, да је то била његова дужност, а Миљку као простом и непросвећено 
 и да се омрсе.{S} А највећа им је част била, кад су Недељом и празником позајмили лонац од газ 
олако и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</ 
 сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узвари. 
 они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту, гд 
 да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и на ч 
а и писаћег прибора.{S} У другом орману била је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књиж 
ристи.</p> <p>Новина је у овоме времену била та, што су Радиша и Даница успели, да и женска дец 
ознајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А кад је и м 
а.{S} Сад су сва имала торбице и сва су била умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу. 
дином ишао је још један младић, чија су била она два коња, и обадва су добро натоварили, а они  
ше, да је некад, пре турског земана, ту била лепа црква и појала, и да је тада у селу Загорици  
аква је реч „Милица“?“ - „Каква је реч „била“? - „А каква је она реч „добро“? — Колико има „сам 
евање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, докле 
и и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ове је године  
где су и саме радиле.{S} Оне су доцније биле прихватиле сав рад у „интернату“ и радиле све као  
те, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И деца су се надметала, које ће ле 
нлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке биле липе и по шуми а камо ли око кућа, а багрема није  
, и задњу оставити дужу, те да би дршке биле размакнутије; а обе под једнаким угловима и ужљебљ 
, а не почетак нове, јер су многе школе биле престале још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Б 
ори и њима обојма!{S} Радиши су сад оне биле милије по овим дубравама загоричким него све оне п 
шује учење, а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити 
вим новима или поправио.{S} Те су клупе биле потпуно према дечјем узрасту, и кад дете седи у кл 
амо с неколицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <d 
 имао по неколико ископаних рупа, да би биле готове кад донесе коју дивљаку.{S} Радиша је набав 
 опет ове нове клупе у загоричкој школи биле најбоље у свој околини.</p> </div> <div type="chap 
ше сви на Косову, свакоме су детету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S}  
у.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало сира и кајма 
S} А гусле су и даље у рукама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љуба 
ла умивена и очешљана.{S} Клупе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да  
ад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за сутра 
и, које су за многе тајна, па су и њему биле до сад непознате.{S} А друга му је износила чудан  
далеко је снахе угледале; па су пред њу биле ишетале“.{S} Тада је „закукало девет удовица, запл 
уги с оне друге стране спољне, и све су биле једнаке.{S} Према овоме требало је само два димњак 
6" /> напред а удубљењем горе; и све су биле по 2 метра дугачке, тако да по четворица седе у св 
е наредио, да поседају у клупе, које су биле изнесене и намештене пред школом.{S} Онда им рече  
мљу а других и нема, а клупе школске су биле и мале и недовољне, те с тога нису ни уношене, то  
 затвореније, али не црно.{S} Завесе су биле небојене, пепељаве, од платна изаткана у Загорици, 
е и у оне две мале собе.{S} У једној су биле Радишине ствари нераспаковане и у њој једна плехан 
арија сестра Радишина Миља.{S} И њој су биле пуне очи суза, па час по би прилазила Радиши и наб 
77 није запамтило у Загорици.{S} Ово су биле најцрње и најсузније године од Косова.</p> <p>Али  
то не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима њего 
модерне железничке станице, само што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која д 
си направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p 
ла је <hi>ђачка књижница</hi>.{S} Ту су биле све књижице за децу и омладину на нашем језику и с 
некадање апсане а садање суднице још су биле „мацке“, на којима су пређашњи кметови делили прав 
но.{S} Оне су изгледале нове и ако нису биле нове.{S} Радиша је одавно конструисао једну нову к 
 је до зоре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се 
 А и мали зидари, помагачи и надничари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S 
у је изгледала лепша.{S} Кад се вратио, били су устали и газда и газдарица, и обојма би мило ка 
, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече  
{S} А <hi>писање</hi> и <hi>цртање</hi> били су му и даље главни предмети и као стожер свој нас 
у досуђивано, а Србин је увек губио.{S} Били смо у турској држави и дељена нам је турска правда 
азили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора 
 како је Андраши хтео.{S} И то су збиља били големи губици; али их је опозиција увећавала још в 
> <p>Тако су и учинили.{S} Трећега дана били су у чаршији код учитеља.{S} Учитељ једва дочека и 
крију и утврде.{S} И за неколико минута били су при врху и Радиша опет уплете последњи ред с пр 
ванцика“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и 
грађење црепа.{S} И кмет Миљко и Радиша били су неуморни.{S} Требало је све спремити, да мајсто 
 дељана још лане.{S} Ипак су је они сад били изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{ 
p>— Господине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ са 
ма; него им да косу своју, што су му је били одсекли кад су га калуђерили и рекне им: „Понесите 
прашине.</p> <p>Ученици загоричке школе били су увек ошишани, очешљани, умивени и чисто обучени 
о обучен човек.{S} По узвишици до школе били су совралуци појединих домаћина, где су они о заве 
е на страну.{S} У Министарству Просвете били су тада људи, који су могли да појме Радишу и да о 
ог кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S 
е овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу.{S} Шк 
сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и научите оно што 
ог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и жена у кући.{S} Сад ће кућа да пређе на же 
д било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из ре 
те опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је 
уди, и нарав би нам се поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то прав 
нова зграда.</p> <p>Припремни су радови били приведени крају још прошле године, и очекивали су  
ало топлије него јуче.{S} Кад су се сви били искупили Радиша нареди, да уђу по реду, који је ве 
врше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да се не љути ко за к 
рече, да се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде бл 
а је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они, који су суделовали и  
на поворка у претеч.{S} О, како су мили били и они отуда овима, и ови одовуда онима!{S} Одјекну 
суза радости.{S} Сви који су се вратили били су мили свима.{S} А њихове мајке и сеје са сузама  
освршивани опет су сви ученици Радишини били дошли и најпре су трчали на „циглану“ и на уравњен 
стид изео!{S} И колико су онда захвални били Радиши, што их је извео из неприлике и одговорио,  
енице, догме и други састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско о 
 и њих посадио у клупе тако, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Млади 
оре више расла шума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да  
опет за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ла Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њима заједно.{ 
само по један разред, 2) што су им ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само  
 смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени  
ела није изишао још ни један.{S} Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам  
И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били под Турцима па нисмо могли, а сад можемо; можемо,  
, па смо остали прости ка стока, те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим се 
олу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо 
су Августа дакле сви Радишини ђаци опет били на окупу, да отпочну трећу годину или трећи разред 
е познавао своје ученике, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога у 
а: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и п 
аучио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, причали су, да је и учитељ рекао, да  
забава.{S} И они други предмети нису му били тежи него прошле године, јер се и сад учило онако  
е нађе.{S} Али су Радишини савети за њу били драгоцени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ  
еоскога ковача Ђурђа.{S} По зидовима су били географски цртежи школе загоричке с околином, слив 
 него да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко  
{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде;  
водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони за оставу истругане грађе задружне и за с 
 Господине, како ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди 
д куће.{S} И <pb n="26" /> они, који су били поспали, дигли су се кад су чули да је тата довео  
дножју његову „оживеше“ извори, који су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, ка 
ти, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћемо нешто друго да радим 
мала и друштва и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао  
 донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи комшија.{S} Т 
ње земљом као и предсобље, а прозори су били мали и једноставни с дрвеном решетком.{S} Пећ је у 
немо градити нову школу...</p> <p>То су били планови Радишини.{S} И, једнога дана он их изнесе  
не покладе један од оне тројице, што су били испросили, позове Радишу на свадбу.{S} Радиша му о 
сте и били.{S} Чули сте, од оних што су били на испиту, да је господин надзорник рекао, да ће о 
ци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није чекао „8 сати“, него је поч 
ктерисати овако: његови ђаци никад нису били уморни, а никад нису били беспослени.{S} Он није ч 
} Ни с радом ове неколицине народи нису били задовољни.{S} Јер и они или нису знали све потребе 
рче и да пођу.{S} И пођоше.{S} Али нису били ни за четврт сата одмакли, а киша поче да прокапљу 
остио се и с осталим људима, који су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи н 
су и у продужној школи и после у животу били најодлучнији и најпредузимљивији баш они оштрији и 
а, око којих су ишле уже стазе а до њих били остаци земљишта до плота.{S} Кад је ово извео на х 
quo ante</foreign>“.{S} И све што оста, било здраво или начето, врати се својој кући; само они, 
учите и да му помогнете, да и он ојача, било умом, или снагом, или имањем, онда сте учинили још 
за младе загоричане, и старије и млађе, било опет лепше гимнастике но што је обично јурење и пр 
 чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађамо речи, где се  
аћи и рећи коју реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајд 
да се склоне од кише, само је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете реч 
има својим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очув 
 на тој речи, али да није <hi>тебе</hi> било, ништа ми сами не би умели.{S} Зато хвала <hi>теби 
који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља, које су донеле своје дете да им  
ја: три за пре и две за после подне.{S} Било је ноћи, када га је дремеж толико савлађивао, да ј 
 задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консервативаца),  
и.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{ 
али још мање посла него и други пут.{S} Било је ту и старијих и млађих и с пажњом су разматрали 
ца и то почупаше и донеше на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и  
 Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p> <p>Ми 
о много што шта, чега је у „програмима“ било, а дошло много што шта, чега у „програмима“ нема.{ 
{S} У другој што се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, во 
p> <p>Кад је опазио, да је „гимнастике“ било доста, Радиша позове ученике, да иду на реку и да  
колико месеца а она су још некрштена, а било је и који су дошли зарад какога покојника, да зову 
и, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко одавде и данас ј 
оно што су имали синоћ, јер је од свега било претекло; само му нема — оца!{S} И у једном тренут 
шћење и наслања на оно, што је пре њега било.{S} Ускоро па му је рад текао као да их је он и пр 
 овако потрајало дуже, народа би нашега било све мање.{S} Ето зашто морамо да тежимо, да желимо 
а кречану.{S} Ово је и за Радишу самога било ново и заједно су се домишљали како ће.{S} Рупу су 
кле им друго не донесу.{S} А поред тога било је и по мало зараде.{S} Један је од њих градио леп 
на и ова страна.{S} Милина је деци сада било погледати лепу калдрму свуд око школе, све под кон 
школске потребе па и воће, које је онда било по десет и двадесет пара ока.{S} А одело су носили 
> кад и да читају.{S} Овако село, па ма било и најмање, има и своју цркву, своју школу, пошту и 
то га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем сада и мајка  
d> <p>Између испита овога и Петров-дана било је још прилично дана.{S} Радиша је за то време угр 
а другу страну.{S} Али је доста времена било и за обнову свега онога, што се пре тога учило и ш 
пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу ону стрм 
е свуда тежак, а за то је идућих година било лакше.{S} Сви они други радови, из картонаже и пле 
ан у Загорици.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других по 
и.</p> <p>Уређење овога малог интерната било је сасвим просто.{S} Сваки је имао да донесе за се 
хвала теби на позиву!{S} Али би грехота било, да остављам оваку палату па да идем у вашу сироти 
учитељ рекао, да могу.{S} И то је доста било, па да се идуће Недеље искупи код школе око двадес 
о, како је и њему после сваког распуста било тешко да почне да пише, и како његова сопствена ру 
брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут  
колико даље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и м 
м а одатле почели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се циг 
је.</p> <p>Треће, у пролеће, кад је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у  
..“ </p> <p>У реду су ишли докле је год било пута.{S} А кад је нестало пута и били у половини б 
ет у ред; и ишли су у реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно оч 
дмор, и зато би задремао, чим би штогод било у школи монотоно.{S} А све је ово почело да утиче  
занимљивом, ово друго за ученике његове било привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба,  
, упућивао и исправљао.{S} А кад је све било готово и туцаљкама утуцано, Радиша одведе све на р 
а утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је  
 то јест први разред.{S} А пошто је све било набављено на време, то су одмах могле да се раздад 
у то радили!...“</p> <p>Ипак је ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задово 
И, о како добро беше, што је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не  
ио у мучнијем положају, нити му је теже било да реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и 
т стругано и кварено.{S} Али је најтеже било за точак или коло.{S} Да га направи с главчином, п 
у</head> <p>Осетљивом Радиши је најтеже било, да подеси понашање према деци, ученицима својим.{ 
гојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, јер је и сама била још млада и не 
и столари....{S} Само је Радиши најтеже било, да споји она два принципа, да сложи оно, што је н 
И опет је постигао много.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша 
држа да се не заплаче.{S} Срамота га је било од газде и газдарице.{S} Али кад му после дадоше к 
арском разговору.{S} Сем тога у њега је било некога мушкога поноса, са којега му се чинило, да  
 ће лепше да пише.{S} И, дабогме, да је било и талената за дивљење као год и немоћи с потпуним  
ст и поновио све ово.{S} Дабогме, да је било деце, која су одмах схватала и памтила, а да су не 
људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радишину, и за ђаке његове у „интернату“ 
вде и данас је још у Турској, а онда је било готово у средини српскога царства.{S} Онда је Турц 
гу, једнодушност и љубав.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је 
мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, што имају оваког учитеља; обојма је било мил 
 што има оваке парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{ 
ло, што имају оваког учитеља; обојма је било мило, што су добили нову школу; попу је било мило, 
е су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно, али је добра простирка, од читавога 
ији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозрео да собом управља...</p> 
</head> <p>Од Недеље до Недеље доста је било времена, да се у маленом селу Загорици и до послед 
бију оцу Растковом и кажу му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет бил 
.</p> <p>У саме Данице не зна се шта је било лепше: или она лепа, бела, проста, пола сеоска а п 
 помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила господа Хришћан 
 научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наши стари грешили а шта су паметно 
евцу су сви једва чекали да чују шта је било, а највише царица Милица, која је сама остала у дв 
у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабранијега и најбољега, а није изостало ни цв 
ако је ишло готово свакога дана, кад је било лепо време.{S} Увек по нешто лепо.{S} А Зора их је 
, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је било време, изишла је млада с девером и без икакве гала 
те старе људе, који су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде 
да се прекопа, уреди и засади; и сад је било и калемљења на све лањске и преклањске саднице.{S} 
амо није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било дост 
акле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захватила нова калд 
реду докле је год било пута, а дотле је било и село.{S} Свет је одавно очекивао, с које ће се с 
ету очи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа  
ије видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правилан круг.{S} Између игралишта и школе 
еститост и чедност свуда.{S} А лакше је било то очувати него га сад повраћати и поправљати.{S}  
о душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га  
 као и у његовом селу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усав 
је осећао никаку потребу.{S} О табли је било обешено једно сандуче за сунђер или крпу а друго с 
апита га Радиша.</p> <p>— Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— А 
.{S} Кад је наместио цео ред, и деци је било мило да погледају, <pb n="122" /> како је лепо кад 
 морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаилова снаша даде један ст 
 онако радили још од памтивека па им је било добро, а по која баба рекла и по коју ружну за „уч 
ло у Радишиној школи.{S} А цртање им је било потребно и за ручне радове у радионици и за констр 
> <p>И изиђоше.{S} Пред канцеларијом је било толико света, да су се једва прогурали.{S} И сви с 
ње креча продужило се и даље.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све т 
 њено питање једва дочекивао.{S} Ово је било потребно не толико с тога, што Даница није умела д 
 њој, па је испрати министру.{S} Ово је било још о Преображењу, и све до повратка Радишина из и 
ке.{S} Није прошао добар сат а и ово је било готово.{S} Милина је била погледати сада двориште. 
уди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут да загоричани слушају ову молитву у своме 
пше од поречкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоње 
ђивати, заливати и тако даље{S} Ново је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну  
у на свадбу.{S} Радиша му оде, и ако је било прилично далеко, и на свадби је пазио на сваку сит 
јао је у једном крају градине, и ако је било доста паше.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
и метални слојд).{S} Оно прво, и ако је било најбоље, најлакше и најзгодније за почетак, ипак м 
ко је отишао у Свету Гору?..{S} Како је било оцу и мајци?..{S} Зашто је Сава отишао у Свету Гор 
одине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до  
агоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној мајци, о томе не треба ни д 
адован, и он поново исприча све како је било.{S} И Радиши би мило, што се зна за њега, и што га 
 опет у кући да им остане онако како је било и да живе онако како су и до сад живели.{S} А ја н 
е и очувале ове песме, те знамо како је било на Косову.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да в 
че да шикља у онолико млазева колико је било рупа.{S} Радиша пробуши још неколико даље од цвета 
од цео крену се новој школи.{S} Тамо је било све отворено, и она чистота и самоћа доиста је под 
је казао све до ситница.{S} А главно је било: да не почиње одмах с читањем, писањем и рачунањем 
а ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је  
теље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви су поранили школи као цркви.{S 
 година и освећена нова школа.{S} То је било овако.{S} Кмет Миљко још на неколико дана пре Петр 
а дочека и погодба би свршена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави  
ишао, јавио се капетану одмах.{S} То је било у јутру, око 8 сати.{S} Али је Радиша чекао пред в 
у Турци задобили наше царство?{S} То је било одавно, има скоро пет стотина година или, како људ 
 а други Марка што га је тукао; и то је било добро.{S} Кад су сутра дан дошли, сви су једва чек 
очети посао и у овој години.{S} И то је било добро.{S} Јер не само што нови не би имали где да  
во“.{S} Зато рече:</p> <p>— Ама, што је било — било.{S} Но деде сад, како ћемо да поправимо?</p 
 а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира оно, што им је 
 Петак.{S} После јучерање кише данас је било опет лепо сунце, али хладно, те је Радиша наредио, 
S} Трећи дан у школи</head> <p>Данас је било време још мутније него и јуче.{S} Радиша је зато п 
зговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а нека од плача нису ништа 
а.</head> <p>Сутра дан у Суботу опет је било лепо време само мало топлије него јуче.{S} Кад су  
то обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као ђак.“  
ста целога ручка.{S} И газда Мијаилу је било готово криво, што Радиша тако мало пије, али кад м 
и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што има оваке сељане; сељанима је било мило, 
рен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега к 
 отклања хладним разумом!{S} И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бит 
мило, што су добили нову школу; попу је било мило, што има оваке парохијане; а гостима је било  
по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, шест и десетак година. 
ни о заветинама ручали.{S} И око њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Д 
нске ђаке мале, толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега 
а га с тога тражаху и онде, где га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревнос 
поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И 
и школу колико смо се мучили; и да није било опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли! 
ве <pb n="156" /> књиге.“ Јер онда није било школа као сад, него ко је хтео да учи књигу, тај ј 
то било новина, које у других села није било.{S} И та је новина збиља допринела, да се у овом с 
 у нашој земљи; али за њих учитеља није било, те су и њих доводили са стране.{S} И докле данас  
шине речи најпажљивије и захвалама није било краја; а добри чича Стеван, отац Радованов, и запл 
дање темеља.{S} И за неколико дана није било у селу живе душе, која није дошла да види, како се 
{S} Запрепашћењу добрих загоричана није било краја.{S} А како је било Радиши, Даници и њиној ма 
 столица у Загорици нема а ни купа није било, јер су оне око совралука укопане у земљу а других 
ему није противио, да никоме ништа није било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учи 
и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ив 
мо жене и девојке; и њему то ништа није било тешко, само ако је стизао да научи лекцију.</p> </ 
ричанке добијају лепе паре.{S} Сад није било ни потребно говорити о вредности свилених буба, не 
 је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема ниједнога писменога чов 
 је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допало му се оно, што је Радиша био  
ут и тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи н 
ева наше Отаџбине.{S} У њему дотле није било школе, и људи су прости, али вредни и поштени.{S}  
ло тако на свом месту, да ни стопе није било празнога земљишта, да на њему није било ничега, ма 
ољана за испуст стоке.{S} Земљиште није било најбоље, као и оно у градини, још мало горе; али Р 
ом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Радиша с кме 
ко и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад после дневних послова у кући нису и 
 /> социјализам; па пошто у Србији није било радника и радничког питања, то је он узео сељака;  
ан метар ширине по погодби.{S} Али није било калдрме од капије до школе; а кад удари киша и зим 
еца суделовала.{S} А пошто у школи није било ни собе, ни кујне за Радишу, ни трпезарије за децу 
 да готово одмах од почетка и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, осо 
крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила учитељу и казивала 
> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена.{S} Она је многима и сузу измамила 
S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} Али је све ово Радиша поправљао тако п 
у сељачко одело; и дивљењу његовом није било краја.{S} А кад је чуо, да су они дошли у школу не 
 воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло 
 да ступа све што с оваким успехом није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту  
ле Даница није устала.{S} А да ово није било лако, Радиша се сада сам уверио најбоље.{S} Па ипа 
ола!“</l> </quote> <p>Па и ако ово није било много песнички, опет се простодушним загоричанима  
дини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И он се поносио што му је дете изучило 
веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S} И ове су године они ишли готово у свему  
е везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он  
ћ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији пр 
и Сава ишао некада по земљи.{S} То није било баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или  
 више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је неп 
ушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било ревизије, Радиша није правио никакву параду, него  
огли ни ове, док ови не сврше, јер није било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови,  
је морала да пристане и на њу, јер није било другога места.{S} И сви су се радовали, а опет нај 
head> <p>Кад мене и свих нас данас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с 
егоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати рав 
било празнога земљишта, да на њему није било ничега, макар шљунка за стазу, тако, да је цело дв 
м ђаци били одраслији, и 3) што их није било много, него само по 30. А зато су опет одвајали и  
, дотле онда ни чиновника писмених није било.{S} И зато су прве наше школе отворене само за чин 
ом језику</head> <p>Овде је најглавније било, да деца попамте слова и да их изговарају по два — 
о, да је у загоричкој школи најглавније било здравље и физички развитак у деце, па онда уљуднос 
 зашто се она пише; а то је најзгодније било показати на ономе, што се чита.{S} Кад су ово добр 
на у старе границе.{S} Све јој је дакле било узалуд што се била; и то јој је отела не Турска не 
у да се умије.{S} И у школи и око школе било је све чисто као злато.{S} Радиша уведе ђаке у шко 
кобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може бити 
настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари човека. 
у онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Радиша је 
њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести тако, д 
го да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније мањи 
 браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо онде преко пута, где је о 
ош влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нове.{S} И опет је најпре понављао и утв 
о и усавршавало све.{S} А да је у овоме било и тегоба, и да је по који старац рекао, како су он 
.{S} Тада дођу кметови, па било кога не било.{S} Али у Загорици мало има других послова у судни 
но, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и око куће.{S} И ова м 
ово би мило и угодно.{S} Теже је питање било, које је ставио Радиши други један <pb n="164" />  
су за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S} Али је Даничина 
него и као практичар, и ово је последње било још јаче. </p> <p>Тако је прво Радиша насео с јела 
Липовицу за девојку.{S} А у Липовици се било искупило по села, особито женских, да виде учитељи 
ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо што год можемо...</p> <p>Тешећ 
дају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним пијацама, јер се знало, да је д 
а ове наше оназађене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју 
 рече: да устану и да кажу, шта је јуче било и ко је крив.{S} Немирко ћути а Марко отворено изј 
ућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одговори:</p> <p>- Ада, како  
ли је нада све у Радишиној кући највише било лепа здравља и љубави једнога према другоме.{S} Св 
је надјачала радост...{S} Мало је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је т 
 патос прави овде, јер му је тако лакше било него да их износи направљене.{S} Даске за патос ве 
се свршио распуст, Радиши је опет лакше било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус  
 зграде за школу; и сад је и њему лакше било, да потегне то питање код сељана.{S} Али му је Рад 
шири и пчеларство.{S} И њега је до душе било у Загорици прилично, али је било веома примитивно. 
о се оца, па мајке, па свих код куће, и било му је жао.{S} Али је сан убрзо прекинуо све мисли  
е био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран 
ише на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему нечега калуђерскога.{S} Прво је допустио 
оца, да му га одобре.{S} То је доиста и било, и Крсман се сад стао озбиљно спремати, да на прол 
ки терет скинули с душе.{S} А тако је и било: мајка је нашла зета и добру прилику за ћерку, и а 
људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> <p>Тако је свршено и с испитом и ревизором.{S 
ад му је код куће изгледало све лепше и било све милије...{S} А помисао куд иде износила му је  
едују и имовно.{S} Зато је у њих мало и било тако званих танких и инокосних, а убогих сиромаха  
 више би се и доносило и градило, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас,  
 спремити и употребити.{S} И грехота би било затворити очи и код оволике потребе у кући и код о 
спремају учитеље народу.{S} Јер, шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет  
дова па стаде објашњавати Миљку, шта би било кад би се оно пошумило и како би га за то требало  
 Али онда неће кривити нас.{S} А шта би било, да јој га нисмо прескочили па да јој умре?{S} Она 
бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то р 
чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читају и пишу 
ед својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили тавану, 
е културне и реформаторске мисије не би било ништа: загоричка стара школа би се затворила, ја д 
ковину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике његове, но кад им се каква мл 
нгубно, пошто су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поно 
 ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Н 
 опет ниједнога, да их у учионици не би било много и да се рад наставнички не би растрзао; а то 
ца лако и с малим интересом; а то не би било тешко учинити.{S} У људи има пара, само су оне рас 
"321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша м 
ише, па још и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и 
љно.</p> <pb n="265" /> <p>— Па како би било, Грујо, да се женимо? упита Радиша.</p> <p>— Добро 
добивати за свој новац.{S} Зато како би било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећ 
летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак и камен.{S} Кад ко  
.{S} А једно рече: „Господине, добро би било, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Ра 
иладин сасвим озбиљно рече: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних ма 
ло, да овако имамо и у кући.“ „Добро би било, рече Радиша, али ко је јунак да направи?“ На ово  
олу, па да се после вратим овамо, то би било добро, али ми немамо земље доста за то, и то сам м 
 онда мало шта имало да се чита, што би било написано таквим језиком.{S} Отуда се необично радо 
на хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? упита га Радиша.< 
до школе; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи  
друге две из кујне, и на свакој је соби било по два прозора: један према вратима а други с оне  
 отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дететом?..{S} А кад је назван Сава?..{S} Како  
рима.{S} А школа и учитеља онда није ни било, него ко је хтео да учи књигу, он је ишао у манаст 
и а камо ли око кућа, а багрема није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливада 
 а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила од Сунца!{S} Дакле и ми см 
ар то није лепо, кад у Загорици није ни било кључа и затвора, и кад се за ових тридесет година, 
и ни једна крађа!...{S} Данас би и мени било тешко, а без кмета Миљка и његовог ауторитета не б 
о газда Мијаило.</p> <p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, 
се Радиша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша 
њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било за рад у градини или у кући и ок 
осте и за — лек.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у 
е топла била јуче.{S} Зато нити је деци било зима ни врућина.{S} Осећала су и кожом, да је овде 
више Радиша сам.</p> <p>У селу Липовици било је и мале црквице и попа, те одмах дозову свештени 
ко даље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и  
и камена“...</p> <p>И ако је у Загорици било још доста шуме и забрана, опет је Радиша предвиђао 
 и појала, и да је тада у селу Загорици било седам попова са седам парохија; а сад немамо, вели 
рошле године учио.{S} Али је сад Радиши било много лакше, јер је све имао у памети готово, куда 
 да плету!</p> <p>Али је најтеже Радиши било, да отпочне баш оно, у што је највише наде полагао 
 и пишу све мастилом.{S} То је и Радиши било прво писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и  
ест дуката за годину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој  
тампане књиге.{S} Али је све ово Радиши било лако и колико толико познато из основне школе или  
, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S} Један ђак рече:{S} Господ 
а, која се копала и ситнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред врат 
 једну направу.{S} И ако је пред школом било и две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, о 
ошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново  
престано била у апсани, а Радиши је жао било да добри загоричани зебу тамо, него им је допуштао 
 то, за шта је које.{S} И Радиши је жао било, да му прва генерација сврши основну школу а да не 
и одлучио се на ово.{S} Сад му није жао било ни с оцем кад се растајао.</p> </div> <div type="c 
 а душу испусти,“ свима је необично жао било.</p> <p>Свршио се и овај дан учења и Радиша је пус 
одине; а и ја мислим, да то не би рђаво било.{S} Само су још деца слаба: да ли ће моћи то?</p>  
ога дрвећа, траве и цвећа, а све је ово било тако на свом месту, да ни стопе није било празнога 
раје, па после опет.{S} И за све је ово било добро: за децу, што су имала увек свежега и добро  
лећа засадити што хоће.{S} Обоје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су м 
возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ А друго додаде: „И за камење!“ а треће: 
ратиле са сузама у очима.{S} Јер је ово било први пут да се једно од другога растају.{S} Помиса 
S} Од данас <pb n="319" /> је дакле ово било и купалиште и пливалиште за Радишине ученике и вел 
 их и поправља им).</p> <p>Кад је и ово било готово, Радиша их је пустио кући и дао им и буквар 
ежи докле је Радиша желео, јер је и ово било испуст и „ничије“, то јест општинско, и ограде га  
чистоту у кући још сад.{S} И није и ово било без утицаја и на здравље њихово и на навике њихове 
ад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Ст 
 изгрди и њега.{S} А слађе му је некако било, да га похвали.{S} Ускоро па га учитељ постави и з 
ола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило.{S} Изгледало им је свима, да се оправдава он 
 је југ а које север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите 
хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни Груја рече: „Добро је она трпела  
ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи м 
еколико часова цело је двориште школско било као умивен, очешљан и лепо обучен човек.{S} По узв 
ко је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи, реченице, до 
без речи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније 
о, мрачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Ради 
, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи от 
 без проводаџије, и необично му је мило било, што се Радиша није преварио.{S} Јер је Даница дои 
ли овде, код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог има 
их одраслих.{S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке 
имала после Милована.{S} Њима је главно било: читање, цртање и писање, женски рад и кућење с об 
 почео да испреда.{S} Прво му је главно било, да <hi>обнови</hi> све оно што је у првој години  
ма и ужљебљене у главне.{S} Само је дно било лако пригодити, јер је оно имало да веже све четир 
свилене потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купа 
рно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било, зашто се примају чак и они, који се поруче из Чеш 
страни.{S} Сад је по тим редовима ласно било намештати и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бу 
божност њихова, па помисли како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита т 
више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, 
 које им је плаћано, те је и њима добро било.</p> <p>У Загорици данас нема ни стопе залудне зем 
 су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече 
, ако би је где имало.{S} И то је добро било, јер је свратило пажњу деци на разно дрвеће, на вр 
 земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и овуде да направимо онако.“ А Радиша му <pb n="1 
 да пређе.{S} Сетио се још, да би добро било, да му се озида пећ за печење хлеба, али то без ци 
ео за воћњак, јер му је у градини за то било мало места.{S} Зато сад и учини такав распоред, ка 
апреднији народи раде.{S} Али је све то било само добра основа за оно, што је он сам сад морао  
а по њином сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко з 
дну песму, у којој се прича, како је то било. (Чита народну песму, како Мурат позива Лазара на  
сила и човека створити.{S} А како је то било и кад, и то не знамо и никад не можемо ни дознати. 
 било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније место за школу.{S} Наш добри и сиромаш 
живу ограду.{S} А главно је, да је и то било новина, које у других села није било.{S} И та је н 
 да им учитељ одобри.{S} За час је и то било готово и калдрма је пред вратима школским била сас 
онда му она мало и треба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да 
е самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да процени 
ријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно потврди Радиша.</p> < 
ако је од нечега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други н 
е, и сад му стаде причати, шта је данас било у судници.{S} Мало после дође и Радован, и он поно 
ц и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и о 
рдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се увери, 
то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то парче п 
а се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: од  
 рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и прекра 
 да каже царици Милици шта је на Косову било.{S} У Крушевцу су сви једва чекали да чују шта је  
 реч, у којој се чује о, било у почетку било у средини, било на крају!..{S} Хајде сад да погађа 
Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и  
 су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је један одговор дао гласно: „<h 
здрављем“ и ободе коња.{S} Није ни њему било лако, али он иде својој кући.{S} А Радиша остаје у 
 је непрестано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то  
оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Даница пазил 
ави једнога према другоме.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, 
није године од Косова.</p> <p>Али је ту било и суза радости.{S} Сви који су се вратили били су  
ће и њега да научи.{S} Овоме је младићу било име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете 
д оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај разлог Миладинов примише и кмет и Р 
ела и слика, и без упознавања животиња, биљака и минерала у околини.{S} А неке предмете нису ни 
ана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S} А Земља се одвојила  
робље толиких пређашњих и <pb n="43" /> биљака и животиња, којих данас нема, а некад су покрива 
имо, да можемо све.{S} Не можемо ни код биљака и животиња, где можемо и да укрштамо феле; а как 
 обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су ученици знали готово сваки минерал 
бама; да у пролеће све измили и оживи а биље озелени; да на изворима неким пресушује вода а на  
 Земљу и залива све на њој, те да расте биље и живе животиње па и човек.{S} Али друге животиње  
 доста а готово и све шумско и културно биље; само минерала мало познају, јер им је све камен и 
а ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрион, из којега ће израсти читав и саврше 
у, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све напамет  
јући се о ономе што су у школи учили, о биљкама које су деца налазила и доносила и о разном кам 
 им је о постању Земље, о њеној кори, о биљкама и животињама на њој, о површини њеној, о вулкан 
само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји животиње.{S 
и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену зону...</p> </ 
, и да су по томе и људи, и животиње, и биљке од једне исте материје — од оне од које је и земљ 
 и од животиња, а све су животиње као и биљке постале у дугом развитку, онако како се мењала ку 
 он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет остави она два чувара, 
 на зидарску технику него и на здравље, био је неисцрпан.{S} Ту је за све и слике показивао, те 
, са свима одељењима, сем своје собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, проз 
 и заспао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S}  
d> <p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пиро 
као он.{S} Песталоције је <pb n="76" /> био превртљив и слаб па и — неписмен у ширем смислу.{S} 
.{S} Дођоше кући и Радиша је од то доба био према Даници некако још нежнији.{S} Заклањао је од  
дмах пристаде на ово.{S} Ресултат овога био је тај, да је после краткога времена Миљко сазвао с 
!{S} Сад их прими и учи их!“ А пре тога био се договорио с њом, да им и она каже то исто и да и 
даја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно  
учи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам  
<pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда ни чиновника писм 
е воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то  
ње да скиче.{S} Па и сам цвркут врабаца био би доста, да и у лето пробуди највећега спавача, а  
изјаву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша с 
ама“, а допало му се оно, што је Радиша био одабрао и како је предавао.{S} Зато је захвалио и њ 
д стајао као у цркви.{S} Само се Радиша био постарао за једно узвишење за попа кмета и себе, од 
редругојачавати.“</p> <p>„Ја сам ономад био у нашем окружном граду коД „инџилира“, и ми смо се  
ло жао што није дошао.{S} Растко је сад био Сава, и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде  
чи на светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жанда 
воме селу.{S} Ласкало му је, што је све био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И 
јте кочиће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи сво 
 школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био задовољнији, јер овде није било „програма“, а допал 
 је још два старија сина, а Св. Сава је био трећи и најмлађи <pb n="155" /> и било му је име Ра 
 Св. Саву!{S} По оделу познајете, да је био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свеште 
чен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четв 
 Капетан га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозби 
 у нову зграду иза школе, па и Груја је био сам као калуђер.{S} А кад су се наместили, Радиша р 
бе, одакле ће он да говори, и с њима је био још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није мог 
ни довршио кућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, 
м вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави?..{S} А како је Св. Сави било име дет 
е по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба покрити бусеном, те  
 <p>Освануо је Петров дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљ 
ила да нема клупа на пољу.{S} Радиша је био и међу њима и свуд.{S} Дође и кмет Миљко тек среће  
дови преко распуста</head> <p>Радиша је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нера 
 су с њима исто онако.</p> <p>Радиша је био набавио и нове читанке за други разред, али им их н 
кше него кришке сира у чабру.{S} Кад је био готов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго 
 и с другима продужио рад оданде где је био стао.{S} О новим ђацима само још ништа није мислио, 
ци и ухвати је и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да 
су умели да кажу.</p> <p>После подне је био испит у школи за одрасле.{S} Надзорник је овде био  
су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било тешко.{S} Зато ти много 
/head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако звана либера 
. </p> <p>Од свих послова најважнији је био: читање корисних књига, особито о здрављу и пољопри 
направио главну стазу од улаза, који је био с пута.{S} А добри Груја је свакога одводио да види 
рујо, дај ми гусле...{S} Груја, који је био пред вратима, оде у Радишину собу за гусле, а у дец 
пристаде на то, набави му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је  
у руку.{S} Одатле пођу у народ, који је био у порти код старе школе.{S} Било је ту и породиља,  
е поправке у овоме селу, посао, који је био основа цивилизацији у свету...{S} Отишли су у реку  
није било креча.{S} А Станимир, који је био најревноснији при печењу креча у Клисури, и којега  
је собице, био уступио столару, који је био изишао, да врата, прозоре и патос прави овде, јер м 
муку, она продужи:</p> <p>— И муж ми је био учитељ, и то како вредан и добар, али ми умре рано, 
носио ни од њих одвајао.{S} И у игри је био први.{S} Да скочи, да потрчи и стигне најпре, да ло 
лован.</p> <p>И овогодишњи надзорник је био потпуно задовољан с радом у овој школи и захвалио ј 
!“ — „Е, јесте; <pb n="73" /> то нам је био мајстор!“ потврдише они други, поносећи се и сами њ 
е тешко набавити и за нас.{S} Стеван је био међу пионирима, те је и ту по нешто од тога алата и 
ко Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, али необично леп.{S} Сунце је још сијал 
ј жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је  
то је била светиња за све, а капетан је био место Књаза.{S} И све је слушало и кмета у општини  
} Свршетком мира у Санстефану свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу 
 Онда наслужише Миладину.{S} Миладин је био опширнији у молитви.{S} Он је најстарији, и уме да  
носио и припремао потребну храну; он је био духовни кувар.{S} Јер тако је у природи.{S} Природа 
абије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима 
дан друге недеље рада у школи.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се п 
 и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња п 
а је први рој за ову кошницу.{S} Ово је био зачетак кованлуку школскоме.{S} У Загорици су ретке 
 он је сачекао све ученике.{S} И ово је био прави дан изненађења за Радишу.{S} Од њих тридесето 
 оженио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb 
/> се само о њему говорило.{S} И ово је био највећи догађај не само у овоме селу, од како оно п 
ли поп, или калуђер, или прота, него је био најстарији над свештеницима.{S} Он је сад светитељ, 
 јој је погинуо у првом рату, а како је био кршан момак и добар домаћин, па ми сад зборе <pb n= 
шта ћеш тражит’ за то?“</p> <p>Јанко је био чуо од деце, да је његова земља с те њиве најбоља з 
тао бесправна сиротиња раја, као што је био и под Турцима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бо 
а; дакле, скоро двапут кише него што је био у својој држави, под својим краљевима и царевима.{S 
и.{S} Он је био нешто топлији но што је био јучерањи, и Радиша се побојао, да се не промени <pb 
иде и учи ко год хоће.{S} И зато што је био <pb n="179" /> праведан и што је народу своме учини 
 Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да  
на у совралуку газда Мијаиловом, јер је био највећи, а око ње су друге, оних који су издаље дош 
 оде на збор с њима заједно.{S} Збор је био код старе школе или општинске суднице, и сазивач га 
 Четири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разби 
ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад и да се одмори, и поигра,  
е је чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стру 
еликим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да за тај дан позове и њихове родитеље и све 
 дрветом или столарство.{S} Идеал му је био: да препороди покућанство у Загорици, да свака кућа 
.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{S} Кад су га наместили пред вратима где треб 
и говорили као песму напамет: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да прек 
ај у школи; јер је сам он много слабије био упућен у свему томе.{S} Он је био производ наше шко 
се кући Крсмановој и говорили: „Е, није био узалуд у Београду, код Књаза.“ Али им се само није  
Јанкову ограду и тако даље{S} И да није био радан дан, цело би село дошло, да гледа прве мајсто 
ко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена 
та.{S} Никад у животу своме Радиша није био у мучнијем положају, нити му је теже било да реши к 
е укочио од зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко узд 
ци био математичар, опет он с овим није био задовољан и рекао је: „То није наука; то је сељачко 
е своје.{S} И никоме овај први дан није био ни тежак ни досадан.</p> <p>Даници се допао овај ра 
 бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, нити је ко лежао апс овде код нас из тог 
е био свештеник или поп.{S} Али он није био обичан свештеник или поп, или калуђер, или прота, н 
, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен упутио га је на реку да се умије.{S} И у шко 
 да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рођења...{S} Морам тражити при 
 је одређени му посао свршио; само није био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и т 
 Радишина из иностранства министар није био поставио никога, јер није имао кога.{S} Вредни Заго 
су по једно парче, али он ни данас није био готов; а и да је, био би врућ.{S} Зато Радиша опет  
а је био неуморан.{S} Распуст њему није био за провод и нерад него за рад друге врсте.{S} Он ни 
ца нису спавала на земљи, и ако је доле био под од дасака.{S} И све је чинио, да их навикне на  
у?..{S} Докле је остао?{S} Шта је после био?..{S} Шта је радио?..{S} Зашто држимо његову икону  
де оне лањске.{S} Исто је тако на време био набавио и све друге потребе, али и њих није хтео да 
во је било то, што је Радиша преко зиме био направио и једну кошницу особите врсте, која је у с 
је умео.{S} Истина Радиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишл 
вао како је умео.{S} А Радиша је у томе био особити мајстор. <pb n="32" /> Кад он зареже перо,  
дила бару, а поред пута је с обе стране био коров.{S} Радиша опружи конац од јучерање калдрме п 
спита.</p> <p>За ревизора је ове године био одређен један млад човек, професор средње школе, ко 
ине.</p> <p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а и 
света седео човек, који је једне године био Радиши изасланик, те је знао његов рад и — није га  
ва код ње, па је дотерала, да је и у ње био готово исто оваки ред као и у кући учитељевој; и ту 
 се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда велик 
> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А с 
ић.</p> <p>План је дакле Крсманове куће био оригиналан.{S} Споља се улазило у пространо предсоб 
И кроз десетак година код сваке је куће био барем по један багрем, а негде и читав низ, особито 
еху застали.</p> <p>Испит је код Данице био пре подне а код Радише после подне, и господин реви 
 истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике науке,  
и слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да се нађе.</p> <p>„Ја х 
 захтеве задовољио, најбољи му је доказ био то, да ли га ђаци <hi>радо слушају</hi>, да ли се и 
, који је суделовао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косов 
раче, па да ти остане опет оно што је и био, оно што си и ти!{S} Него нек иде за срећом својом, 
лим, што нисам отишао на другу страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан дру 
страну и био што друго, јер нигде не би био оволико користан другоме, колико сам могао да будем 
јих.{S} Јер без песме и свирке живот би био хладан и сув.{S} Инструмената за свирање немам, нит 
шина у Отаџбину, то је он све марљивији био у посматрању онога савршенијега живота на страни и  
 за зиму; зато је данас с радом у школи био нешто краћи, а дужи с оним на пољу.{S} У осталом и  
 био с првим људима, и што је он једини био писмен.{S} И Радовану ово није било неправо.{S} И о 
!{S} Хвала теби Новаче, што си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какв 
кад се пробудио, гас у чкиљавој лампици био је догорео и она се угасила, а он се укочио од зиме 
азреду.{S} И ако је надзорник по струци био математичар, опет он с овим није био задовољан и ре 
али у томе, али је сада још ређи случај био, да ко много пије или да се опије.{S} Несумњиво је, 
<p>Срећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претеран 
еме и снага дечја.{S} И тај је напредак био непрекидан све до испита.</p> <p>За ревизора је ове 
срећан почетак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпо 
>Пошто сам се вратио са стране, где сам био ради продужења наука и проширења своје спреме, то у 
>, а руке и не дира.{S} Он је дакле сам био некултуран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде к 
ече: „Што ниси барем пре дошао, док сам био млађи, да и ја изучим писму!“ Радиша је само слушао 
 имам да захвалим, што у оба маха нисам био премештен.{S} А онда би сав мој рад отишао без траг 
код куће.{S} Па синоћ и ноћас је с оцем био а сада је сасвим сам.{S} Сем неколико кокошака, кој 
лико и ледине исекао.{S} А кад је с тим био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена б 
аљке.{S} Дотле је и тротоар под стрејом био готов и посут песком.{S} Сад дођоше на ред и туцаљк 
у је име Растко.{S} Растко је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зат 
“, а у другој ништа; а у обема је таван био од расушених дасака, као и у учионици. „Можеш ли и  
м</head> <p>И збиља, дан је и сутра дан био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после 
обрим загоричанима те је и сутрашњи дан био сув и необично леп.{S} Зато је и зграда довршена ка 
меном.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове школе загоричке.{S} Дошли с 
о је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли 
а му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и посипала га је пшеницом.{S 
којој је неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до то 
искати на поклон.{S} А идеал је Радишин био, да доживи: да ништа не иште, да ништа не купује и  
p> <p>Према свему овоме план је Радишин био овакав.{S} Лице школе окренуто улици, а то је југои 
по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и по селима,. свака кућа има овака коли 
ло је лакше било и Радиши.{S} Али је он био с оцем и ублажавао је тугу у другарском разговору.{ 
прича, како у оној земљи, у којој је он био на наукама, и одрасли иду у школу, ако не баш да уч 
ва, деца су се чисто поносила што је он био Србин и што је Србин такав јунак; а кад је Радиша з 
ба за идућу годину.{S} Први му је посао био, да се пресели у нову школу, и узео је одељење с до 
о је дивљина!....{S} И први би му посао био, да седне и напише молбу за премештај.</p> <p>Радиш 
реведу у старији разред.{S} Тако је ово био управо довршетак прошле школске године, а не почета 
ако ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S 
 да Немирко није сметао, би л’ га Марко био?“ Сви одговорише, да не би. „Ко је онда крив?“ упит 
то све на словенском.{S} Радиша је мало био у неприлици, али му је објашњавао, да је то тешко з 
д онога првога, што га је газда Мијаило био набавио још пре три године.{S} За овим дође и други 
 добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари 
рита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покуш 
скетским стрпљењем.{S} Он је непрестано био сам: без оца, без мајке, нежењен; а „кућа не стоји  
обри загоричани би купили.{S} Али би то био узрок после, да они не зидају своје куће и не удара 
га кмета“, рече четврти. „Каки би ми то био кмет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ ре 
начин с пуним разумевањем, он је просто био очаран.{S} И на крају испита није имао речи да дово 
рибрао потребну грађу, од које је нешто био поручио и са стране, сад у почетку, онда је приступ 
нећу описивати.{S} А колики је ово удар био за све троје, особито за Радишу и Даницу, то можете 
карце а она женске.{S} Радиши је центар био радионица а Даници школа и кућа.{S} Од хартије Ради 
школу као и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учиони 
дници, то јест школи.{S} Дан је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> 
емену и тако даље</p> <p>Дан је и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је 
чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли. 
а изгледала неправедна а сваки би савет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, ка 
е „беду, на врат“.{S} Али је газда опет био паметнији, па јој рече: „Па жали дете за кућом; ост 
кајмака и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> < 
пе су опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка  
сао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка,  
 слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загори 
бито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и б 
онаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитељем.{S 
е године и сам лично уверио, јер сам му био надзорник, одговори секретар.</p> <p>- То ми је мил 
 га пољубе у руку.{S} Дабогме, да је ту био и мали ђак, који ће се сутра уписати у школу, и да  
 је и у својој школи и у своме предмету био унео очигледност, експерименат и разумевање, усред  
ех окривљивала она.{S} А тај је неуспех био у овоме: што смо првог рата предали главну команду  
вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у нашој земљи и имао је још два старија си 
 некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели оволи 
 радимо против природе, онда би рад наш био наопак и без успеха.{S} И нашао је: да нашега утица 
је рано кад и остали сељаци, јер је још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</ 
рили, како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, 
у кмета не поставља капетан, него да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира  
само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То би била општинска с 
 вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он  
га права, да сам управља собом и да сам бира своје и посланике, и кметове, и капетане, ако му т 
 учим, шта и како они да раде и кога да бирају...{S} Него ти мени овде сад да кажеш: јеси ли ти 
} Тако сад ови кметови или села сама да бирају капетана <pb n="353" /> и начелника, и то би бил 
оуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирају по неколико људи, који ће да управљају целом зем 
 с кметовима и председницима, које сами бирају!...{S} Шеста је и чини ми се највећа, што се нек 
ћивао га.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад 
<p>— Тешко би мени било, кад би ме село бирало!{S} Мене нико не би слушао, рече Миљко.</p> <p>— 
ту и друга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Са 
, што је добро.{S} И професори беху као бирани, а уређење интернатско, те да се на ученике могл 
ајписменији и најученији.{S} Онда ће се бирати и они, који су највреднији и најпоштенији, најбо 
нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно.</p> <p>Капетан се ду 
 и на робију терају.{S} А како ће их то бирати сав народ, како ће их постављати народ и надглед 
и рачун.{S} Онда ће се за чиновнике <hi>бирати</hi> они, који су најписменији и најученији.{S}  
е било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S} А ако  
S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров објавио по селу, да, ко кад може, дође судници с  
 да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу те стаде довикивати једнога по једно 
га јахати.{S} И пођоше одмах.{S} Пође и биров Груја на трећем коњу.{S} Он је био потребан да по 
азиђоше сви, само оста с Радишом кмет и биров, и договорише се, да у јутру рано иду у варош и п 
ано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да виче, д 
{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да 
 да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и  
, који оштро и безобзирно нападаху цео „бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, 
е издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порадимо на томе, да народ дође 
 „народ“, а све што је у капуту, то је „бирокрација“, „тиранин“, „готован“, „изелица“ и „кожоде 
борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ била бешња, у толико је она Радиши изгледа 
 своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљуск 
вља собом.{S} А рат тиранији и данашњој бирокрацији!{S} Доста је било туторства; народ је дозре 
И отуда је учинио јуриш на „господу“ и „бирокрацију“.{S} И онда му се чинило, да све што је у г 
чи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге једну погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вин 
 роди жита за седам краљевина, само кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету зе 
 с каљавом обућом у школу, онда зло: не бисмо могли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо с 
и да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови не сврше, јер није било мес 
о, можемо и да радимо...{S} Зашто ми не бисмо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све к 
ао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо пазили <pb n="242" /> и учили друга свога!..{S} С 
А колико би то било добро за нас, то не бисмо могли унапред да проценимо.{S} А колико се зна по 
гли ни по сата да седимо у школи, иначе бисмо се погушили!“ И ако га није добро разумео, Миљко  
колико се зна по другим народима, могли бисмо да кажемо овако: да народ сам не познаје добро ни 
у добар темељ.</p> <p>Радишин рад могли бисмо окарактерисати овако: његови ђаци никад нису били 
етекли <pb n="217" /> и заробили.{S} Ми бисмо осиротели, у лику се завили и најпосле пропали.{S 
ш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнемо <hi>све</hi> и ако радимо про 
ло опет готовине општинске, ко зна како бисмо прошли!{S} И овим људима што граде нове куће треб 
на данас овако поносно белела.{S} И још бисмо се ми окретали по оној чатрљици; али би и њу госп 
гом месту, ово је уман народ, логичан и бистар, само прост, неук, непросвећен и празноверан; и  
 подигнете нову зграду.{S} И ако ово не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу  
министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не само што ви 
азбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то 
дин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S} Чул 
лиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најб 
идео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна и природна, и како на свако питање одгов 
је век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану 
еца су им безазлена, проста, природна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог ви 
о самога корита њихова, а у кориту увек бистра као суза.{S} А и људи и чобани се надмећу ко ће  
 онакарађује.{S} Зато је природна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S}  
није могао да се начуди јачини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило дод 
 ћерку удају, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цел 
ек није крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да  
е.{S} То дете може изучит’ књигу и може бит’ на понос и родитељима својим и свему селу.{S} То д 
ете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка 
власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То 
 он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су виш 
колико можемо да ти праћамо; а то ће ти бит’ мало.{S} Па после, свет је свет: има свакојаких љу 
чит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радовану би мило, кад му дете  
 ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бира 
опет бит’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она о 
реди.{S} А ако овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко с 
 вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одг 
ео, да измисли каква ће и колика зграда бити, па ће после срачунавати, <pb n="222" /> колико ће 
 на прави природни пут, и наша ће наука бити мила деци исто онако као гладноме храна, а они, ко 
 и кмету Миљку рече, да ће њихова школа бити најлепша у округу.{S} И за час је цело село знало, 
илир“ и како је рекао, да ће њина школа бити најлепша у „свем“ округу...</p> <p>Грађење се прод 
а се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у срезу! рече Радиша, и онда пређоше на разго 
сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учењ 
се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и тих мајстора, те их нећемо морати доводити са ст 
њега, и сети се, да ће он и у пословима бити тако хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш  
дна дрва; јер ће доћи време, кад ће она бити скупа; и на томе се гвозденом огњишту свако јело м 
.{S} И нашао је: да нашега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснова 
а као дивљаци.{S} Шесто, на собама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они от 
 погоре, као данас.{S} Треће, кућа мора бити окречена, јер је доказано, да је то најбоље за здр 
 види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њима пећи, да се зими ложе и загревају, а 
оље за здравље.{S} Четврто, у кући мора бити оваки таван, да се и он кречи, и да се у соби бели 
то је у опште смешно; а забавно им мора бити и поучно.</p> <p>Тако су у тога образованога или п 
 ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доноси 
цу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и поседала, он рече:</p 
одине деца нису примана, те ће их доста бити за упис, а за то је одељење све спремљено.{S} А Да 
 одмажемо.{S} А колика ће му помоћ наша бити, то стоји до наше просвећености и умешности.</p> < 
ве село обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану  
де“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „народно“ и за „народ“, и „народ“ ће  
ман да ниси ни ти сам.{S} А њој ће овде бити добро: прва ће седети у соби и готовити јела у куј 
 учили колико ја.{S} Зато они сви, може бити, гледају на мене, шта ћу ја урадити...{S} Зато, до 
идети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће купити неку пољопривредну машину, којом ће  
ребати увек, а не после десетак, а може бити и пет шест година, да опет петљамо, да дограђујемо 
идамо нову кућу па после зграду, а може бити, да ми зграда онда не би ни требала.{S} Зато дођох 
у деца чула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа 
здржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S 
ним селима није мислио, да кошница може бити другојача од оне вршкаре, што је они плету од пави 
 ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} Ово је место прилично на средокраћи 
је!.</p> <p>Посао је напредовао не може бити лепше.{S} Село се искупљало као на чудо: једно што 
 и Даницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је 
и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити докле они сами све то не умедну да граде.{S} А шко 
ршенији живот, а без овога опет не може бити права напретка.{S} Зато оне данас и не потпомажу н 
ојој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мало доцниј 
ада.{S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су  
ове, онда је тешко.{S} Онда он сам може бити ковач своје несреће.{S} Сем тога, прост свет, који 
 од вас има много старога деду, он може бити да памти то турско доба и да може по нешто о њему  
.{S} Е добро те нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онд 
ом простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколицине.{S} И нису ли све научне 
а на своје другове, сети се, да то може бити најодлучнији човек, који неће ни трпети ни волети  
се очигледно уверили сви, да ковач може бити и Србин, а не само Циганин и Шваба...{S} Ђурђе је  
 нам данас изгледа скупо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на 
тоји у реду; а не латана, које су могле бити и криве па се по њима слагала ћерамида као по земљ 
да нам ова млађа сврши, па ће нам после бити лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну  
да почну, па ће са сваком годином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо 
волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржавањем: нећу имати кондиција а може бити ни 
штво, па су све радозналији шта ће даље бити.{S} А песма је причала даље, како је мајка покупил 
ече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу за учитеље!“ „Иди, сине,  
И то му је било најтеже.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а прет 
а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се м 
 је ово последње најбоље, те ће их мање бити у апсу. „А где ћу ја моје апсенике?“ запита Радиша 
узрадите, завршила је Даница, онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда 
гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволико!..</p> <p 
е, да стаза није много дугачка, а да ће бити још краћа кад се управи, а много ужа од јучерање,  
 да човека врати на његово место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да вл 
 ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била готова, обја 
ћи се по мало.</p> <p>— Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и м 
, и почели да уравњују земљиште, где ће бити школа.{S} И Тома је изабрао где ће он да се насели 
е.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту  
 сабор, направи лепо игралиште, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и з 
оносном имену своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице н 
два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком место на небу).{S} Ако 
 премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало замисли, па нађе 
оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру. 
учитељских школа, те да се сви, који ће бити учитељи, спреме за тај посао, а да га не врши које 
?{S} Ајао мени, где дођох!{S} Шта ли ће бити са мном?...“ Тако потраја подуже, па онда учитељев 
и ће живети, они ће напредовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама 
не, да се женим, и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за се 
а и гледају, шта ће ово изићи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а 
те и ту!..{S} Ако узмете обе, колико ће бити у њима?..{S} Нађите трећу!..{S} Пребројте и у њој! 
шији, као и оне за таван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" / 
о, па би било још јевтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере. 
 и научио, да створим сад нешто, што ће бити најбоље не само за ово село него и за сва околна!{ 
ван, плафон, то ће бити скупо; а што ће бити скупо за школу, <pb n="203" /> то и не мари — добр 
о ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло  
смено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање су тегобе и долазиле отуда, ш 
р ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и остати сам 
 још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} У чаршији су г 
о, далеко и дубоко.{S} Код села ми неће бити тешко да продрем с предлогом, кад су људи овако до 
у; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на робији, н 
ан.{S} Радиша опет помисли, да ово неће бити дуго, па је сматрао за добро, да се користи овим л 
њих деца по сеоским школама, и ако неће бити земљорадници, као у нас, помажу и раде по градини  
 је ово у нашој школи.{S} И ту нас неће бити зима с леђа, нећемо горети толика грдна дрва; јер  
ву „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити 
 такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и о 
упаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо негде  
.{S} Тешко је не бити онакав какав си и бити другојачи но што си: а претварати се није ни лако  
и и научићете много па ћете и порасти и бити добри и срећни људи.“ Онда их је пустила, да и они 
стина може изучити <pb n="9" /> књигу и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и по 
нда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и порасти и 
наци сад, рече Радиша, но какви ћете ми бити зимус по снегу?“ „И онда ћемо, господине,“ рече је 
ебе.{S} Морам тражити друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам  
 она оба крива.“ И другојаче не може ни бити у наших мајстора, докле и они не сазнају за меру и 
савршенији живот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога по 
} А пошто су уверавали, да ће до јесени бити готови са зидањем, то Радиша и кмет пристану; <pb  
ан; али опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви с 
 Јер је непрестано мислио, да ће му они бити главни помагачи у његовом реформном и културном по 
коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као  
им особинама дечјим, онда ће наш утицај бити слаб и ништаван.{S} А ако бисмо хтели да постигнем 
и цигле, који се пере.{S} И онда ће тек бити и живота и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право в 
у једва могла да стану.{S} А шта ће тек бити до године, ако дође још један разред: где ће он, г 
 и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако  
ете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су изишл 
она ће ми се приближивати.{S} Али морам бити и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеј 
ко је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али ако је неписмен и непрос 
 код нас из тога села.{S} А каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још он 
оју клицу у себи, од свега што ће с њим бити, а ми му у томе можемо само помагати и — одмагати. 
за тебе; и ту ћеш и ти са својим другом бити; а ако ти баш затреба, ласно ћеш после и зграду по 
емо.</l> <l>Онда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ћ 
чобанске игре; и први им је уздах могао бити: „А јао, где дођосмо!“...{S} Звоно опет зазвони.{S 
и не мрзи да останем у њој; мени ће жао бити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао 
ио!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад нисам сам: ето људи, па су 
више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим гр 
јим, то о грађењу школе тада није могло бити ни помена.</p> <p>А по свршетку рата мајстори су с 
 годину о правом ручном раду није могло бити ни помена.{S} Ипак је Радиша нешто чинио и за ово. 
Загорици, посао, без којега не би могло бити корените поправке у овоме селу, посао, који је био 
 Ах, каква ли ће моја школа и моје село бити после само двадесетину година!...</p> </div> <div  
сти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што 
ном послу у овоме селу.{S} А мали ће то бити тек онда, кад и они прођу кроз ову продужну школу  
инио и други паметан свет.{S} Мора и то бити соба, само с гвозденим огњиштем, као што је ово у  
о.{S} Мислио сам: у добру је лако добар бити, а на муци се познају јунаци.{S} И од тих мука ја  
у брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{S} Долазе и људи из оближњих кућа и гл 
авде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко још одлучније.</p> <p>Последње р 
огодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете д 
којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће које се могу кречити, с таваном к 
прелази много река и потока, како ће му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико  
одвојити од куће и свих њих; како ће му бити самоме тако далеко, и како ће га издржавати.{S} Ал 
 нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} Мени треба само здравља и сталности.{S} А за о 
адишу и његовог земљака да учи. „Ти ћеш бити крив, кад они не науче лекцију,“ рече учитељ овоме 
/p> <p>Србија је најпосле, после славне битке на Шуматовцу, доживела и — Ђунис, а после овога „ 
је 25.{S} Ако и то поделе на три места, биће по 8 и претиче један.{S} На сваком месту дакле 28  
{S} Ако и ово 1 поделимо на шест места, биће свуда по једна шестина.{S} Први ћи дакле добити 16 
{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то ме је  
ећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, < 
ко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! рече му Р 
гладноме храна, а они, који им је дају, биће као мајка, која их доји....</p> <p>Ето то је Радиш 
и:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо 
ош 40.{S} Ако на сваку метнемо још по 5 биће на свакој по 15 и остаће још 10.{S} Од 10 на сваку 
и ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом жу 
.</p> <pb n="268" /> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су  
/> <p>— Инжињер!..{S} Биће то много.{S} Биће и он претерао?...</p> <p>Ово су говорили, а једно  
> кад те је до сад чувао и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико пове 
иви читава породица.{S} Па и твоја жена биће с мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, а 
ећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и сестри  
беше свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су  
ош можемо да метнемо на сваку по пола и биће 16 и по и претекне 1.{S} Ако и ово 1 поделимо на ш 
а дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?</p> <p 
/> и Радиши осташе на памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика 
ко још одлучније.</p> <p>Последње речи „биће уз њу“ капетан једва дочека, па рече:</p> <p>— Дак 
бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Р 
ла да се подигне? — Ако мене питате, ја бих рекао овако.{S} Свакоме не може бити пред кућом.{S} 
).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигн 
 И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срамота!“ А јед 
дост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео као овца,  
сказана радост и међусобне изјаве: и ја бих, и ја бих, и ја хоћу...{S} А један старац, сав бео  
а Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу да долазим и да ме ни 
нидба; и треба да се жениш.{S} Али и ја бих ти рекао, да не градиш зграду, него да градите нову 
чим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе н 
 старац, сав бео као овца, рече: „Е кад бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мо 
 управљају сами собом.{S} То је као кад бих ја пустио своје ученике, да решавају о школи, шта њ 
А ја га онда добро измлатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако  
бих знао, да бих и ја могао научити, не бих жалио по мога мала!“ А Радиша му с осмејком рече: „ 
а, што ми отребише ливаду од камења: не бих га ја изнео још десет година“.{S} И за један сат ма 
 ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узмем коју добру девојку и са села, 
„Добро је она трпела и толико.{S} Ја не бих могао...“ Радиша онда рече ученицима: „Децо, сутра  
и.{S} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске б 
сле сам, ни ја с оном из наших школа не бих учинио много...{S} Друга је, што на другом месту не 
без кмета Миљка и његовог ауторитета не бих ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многи 
ема кмета Миљка; а ја без њега ништа не бих могао учинити.{S} Колико и колико је жалаба по окол 
и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не умем да вла 
ам...{S} А зашто то?{S} Зашто свакој не бих слободно у очи погледао?...{S} Овако беже од мене;  
би овде без мене пропао, а онај тамо не бих ни почео....</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али 
за попа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, а 
 опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, п 
да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда срећно прошао, те нити је  
огу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</hi>, то је име женско.. <hi>Н 
мер, кад кажемо: хоћу но не могу, дошао бих но ми не да мајка, читао бих но не умем“. <hi>Ана</ 
, он рече Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А  
млатих.{S} Ама, не бих га само био него бих га убио, господине, кад овако навлаш квари!..“ Ради 
 задовољан с оваким напретком и пожелео бих га сваком другом.{S} Само да се он овако и продужи, 
лу и мора се све обрађивати онако, како бих желео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима 
а и мени није било и Данине плате, мало бих и ја могао да учиним, особито кад су ми стигла деца 
 гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издр 
 и онда, ко зна како ће бити!..{S} Зато бих ја морао сад да градим зграду за себе, а опет да ос 
<p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Загорици.{S} У њој мора 
е државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њ 
 школама у целој земљи и радници њихови бише одазвани на другу дужност, на дужност у раду око о 
 Овако и трећи и четврти ред.{S} За час бише ту и колица и Радиша показа, како да слажу и по ко 
р је он реткост у овоме селу, а тако је благ и добар, да личи на светитеља.{S} Па је опет зато  
оље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; тиме ћу тећи љуб 
рећом Радиша је и по природи својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности 
од оволике потребе у кући и код оволика блага у шуми, које се гази и пропада неупотребљено...</ 
 зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање  
е вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пију само стари људи.{S} И о славама и о  
ти Аранђеле, свети Никола и сви свеци и благи данци, да сте нам на помоћи!{S} Господе помилуј,  
у Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опет се клањају до земље).{S} И пон 
а имамо у кући само кад нам ко дође и о благим данима...“ Тако су у пријатном разговору ручали  
е и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад и 
а света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Свима је њима овде лакше утицат 
 просвећен, те зна све како је најбоље, благо њему!{S} Он ће сам бити ковач своје среће.{S} Али 
адалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својо 
лађе, а млађи да слушају старије.{S} И, благо оној кући и ономе селу, где се старији слушају!{S 
ко је Радиша са сваким разговарао лепо, благо и љубазно, опет је било деце, да нека од страха а 
 од постања света па до данас.{S} Зато, благо онима, којима се скине тај мрак с очију, којима с 
збрешка, на којем је школа, он помисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за дец 
ерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него дворим 
вимо онако.“ А Радиша му <pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је 
наш да иде на чколу, да изучи писму!{S} Благо мајци!...{S} Ама како да одвојимо дете од куће: м 
у овога срећнога и напреднога света.{S} Благо и просветницима овде, благо и државницима!{S} Сви 
првог дана.{S} За њима уђе и Радиша.{S} Благо и озбиљно рече деци, да се прекрсте па да седну.{ 
моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слути.{S} Све  
де највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах о 
у разним судовима шиље на ноге.{S} Овде благо и учитељу, и кмету, и попу!{S} Учитељу зато, што  
ше; а ако би које и погрешило, он га је благо поправљао, без исмевања.{S} И настојавао је, да д 
колину па често и за извоз.{S} Треће је благо камени угаљ, који се свуда по машинским радњама у 
и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг према породу с 
ађе доста лепога и тврдога!{S} Друго је благо лепа земља за посуђе или за цигле и цреп, и где с 
удрост каже, да је здравље увек највеће благо; али опет свет и неће и не уме да га чува.{S} Сре 
 намештене пред школом.{S} Онда им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете да 
књиге је написано све што људи знају, и благо ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, го 
акав се ископа, него се теше и глади; и благо ономе крају, где га се нађе доста лепога и тврдог 
знање што се зове наука и мудрост!{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и по 
 да чините једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно 
у кући све, а човек је у њој гост.{S} И благо оној кући, у којој је домаћица добра! додаде Груј 
имаш ли ти кога год?“ А он јој одговори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али 
у, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зидане и мање куће а камо ли  
итом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће, и зелен, и цве 
и ономе, ко уме да чита, отворено је то благо, да не зна шта ће пре да узме.{S} И онда ти народ 
сад како знаш!“ Радиша га погледа па му благо рече: „Ниси ти, Грујо, покварио него направио.{S} 
год урадимо, господине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога тр 
а дана он их изнесе кмету Миљку а он му благо одговори: „Село ће учинити за школу све што може, 
ј да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима: они неће бежат’ од школе!“ говораху 
ка“ пореских, а они су сва тројица били благодејанци.{S} Имали су дакле не само за храну и стан 
калупили и остављали на ковчежић.{S} Од благодејања су имали за хлеб и кирију, а друго како буд 
ем: нећу имати кондиција а може бити ни благодејања, па како ћу онда да се издржавам?{S} А сад  
лате но што је ђак учитељске школе имао благодејања.{S} Јер многи поред себе имају на врату и с 
четири гроша на месец.{S} Поред овога и благодејање се у старијим разредима повећавало од 4 на  
ољнији његовим одговорима.{S} Имао је и благодејање, па се побојао, да га не изгуби.{S} Зато се 
колске у село, и оно је почело да осећа благодети овакога Радишинога рада не само у лето и у је 
 простодушности деце загоричке и својој благој и доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика 
ко, у имену Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут 
пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велик 
 Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“ (и опе 
а би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме селу, Радиша је увео 
род их је причекивао путем и старији су благосиљали: „Нека је срећно и дуговечно!“ А кад су се  
„Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђен 
„Е ако то учиниш, господине, село ће те благосиљати!“ одговори Миљко.{S} Онда му Радиша потврди 
 Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, пливајући у радости, што им се школ 
у нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће је и по 
осили и посипали по новој калдрми.{S} И благословене су многе ручице, за час се калдрма доврши, 
p> <p>Онда устаде попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала 
ила, те су сада сви знали, да је она „у благословеном стању“, и зато су је сви и пазили више.</ 
а њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједницу љутио.{S} А совру су постављали  
о буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову намеру и стави им се на расположење, да  
м руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је п 
да обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву огрлицу срећн 
лио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Радиши све.{S} А к 
ли капе, прилазили му руци и говорили: „Благосови, попо!“ а он је десном руком благосиљао и одг 
роднога, те отуда и просвети народној и благостању нашега народа уопште: онда захвала за то при 
 једно женско дете у школи, опет је њен благотворан утицај у њему почео знатно да се опажа.{S}  
 путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У њега су и к 
о шта у обичајима сеоским и почела свој благотворни утицај културни на село.{S} И Станојка је з 
„Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту!..“ А кад им је Даница говорила, да тако могу и 
И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су  
гледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен што му је и овај посао испао овако срећно за рук 
 Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је сад најпотребније, да изиштеш о 
5" /> јој да је пољуби, она је била сва блажена.{S} Радиша је дакле постао отац а Дана мајка.{S 
 и забаве.{S} Родитељи су били здрави и блажени.{S} Посао у школи је мирно текао и напредовао.{ 
, која оживљава и упитомљава.{S} Сви су блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је  
оју свемоћ, а разумнима да покаже своје блаженство.{S} Он:{S} А како га је створио?{S} Ђак:{S}  
 — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загоричанину, који погледа у њу?...< 
сен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата и сувише, а деце доста; па ако би свако улазило с 
лета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да полепиш таван озго тако да блато у 
а и с подом барем од цигала, а нигде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива о 
атима и чистаљке за обрисивање обуће од блата, и то једну с једне а другу с друге стране пред в 
две чистаљке и леса за чишћење обуће од блата, опет се на ногама уносило по мало песка у ходник 
иша му рече: „Хоћу, кнеже, да спасем од блата и себе и децу, те да га мање уносе у школу; те да 
 и пред вратима лесу за чишћење ногу од блата.{S} Учиниле су, да кмет Миљко први подигне постељ 
их нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад нове  
а ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је казао Груји, да набави једно клупче к 
итнила, те је увек било или прашине или блата.{S} Направили су и пред вратима лесу за чишћење н 
ику.{S} И није га мрзело, да умеси мало блата од те земље, да направи бајаги цреп и да га испеч 
дасака, а оздо нек један држи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири 
плевом па да полепиш таван озго тако да блато уђе у ове рупе између дасака, а оздо нек један др 
ачудила леса пред вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други 
 прљају и не кваре.{S} Казао им је и за блато, како да чисте обућу пред школом те да га не унос 
тикама и неки почели да копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, чет 
 школа да нам се испрља, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља 
век да очистите обућу, те да не уносите блато овде у школу, јер ће школа да нам се испрља, и ка 
 згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S} То је била једн 
кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од школе  
по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не насмеју.{S} А Радиша им 
 главних улица, где су се људи давили у блату, калдрмисано, а свака је скоро кућа имала камене  
ава; али јој се не допаде, што је онако бледо као смрт.{S} Зато прислушну, да ли дише; и не чуј 
ту и да их нахрани.{S} И овце почињу да блеје, краве да ричу и свиње да скиче.{S} Па и сам цврк 
 Тамо даље су јагањци у другом тору, па блеје и они и једва чекају да их пусте, да дођу својим  
 се не чује.{S} По десет — двадесет њих блеје у један глас.{S} Тамо даље су јагањци у другом то 
се радују, па их зову.{S} Отуда оволика блека и тамо и овамо, да ти уши заглухну и да једва чек 
ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све запиткивала нешто друго; а никако  
елика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује.{S} По десет — двадесет њи 
 Тако се сврши цела химна; и народ само блене, само трепље, а сузе му се котрљају низ образе.</ 
..{S} И, дабогме, да су мали загоричани бленули у господина надзорника као и они велики и чудил 
памети што је донео.{S} Он је у све ово бленуо као у неке мађије, и изгледало му је, да нити су 
о небо, а за зидове мало сиве, те да не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су з 
Пруге су прве две раздалеко, а трећа је ближа другој, а четврта опет даље, као и прва од друге. 
 се могу одвојити они, којима је одавде ближе.{S} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела  
сећа се, да им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и ви 
нце његово.{S} И нема занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га  
о је она у Поречју.{S} Радиша је још из ближе испитао састав једне и друге и нашао је врло малу 
 је у њој.{S} И ићи природним путем: од ближега даљему, од лакшега тежему, од простога сложеном 
ње библиско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S}  
знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у рукама Радишин 
н.{S} Од свега највише их је чудила она близина дућана с једном заједничком стрехом од краја ча 
ко нису, да им се она подигне.{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни 
 Радиша пустио кући.</p> <p>Иза школе а близу некадање апсане а садање суднице још су биле „мац 
ошла „двору бијеломе“.{S} А кад је била близу, „далеко је снахе угледале; па су пред њу биле иш 
{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше р 
ло да једе, ако је што донео; а коме је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> 
 вратили у село, нашли су у једној њиви близу школе у реци готово исто онаку земљу као што је о 
 да су сви заједно.{S} Само кад су били близу <pb n="162" /> врха, Радиша рече: „Дете, ко ће пр 
ђу које прсте?..{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{ 
“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његове куће, и на послетку Радиша се одлучи, да и 
го учење онога, што је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да каж 
но бере, чува за зиму и носи на продају близу и далеко; и на томе је и радио.</p> </div> <div t 
диша пружи руку на југ и рече, да је ту близу и Солун. „А зашто питаш?“ запита га Радиша. „Што  
ду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само одобри, да му од  
колицином ученика, чије су куће биле ту близу школе или онамо даље од ње.</p> </div> <div type= 
кад ће код другога далеко, он може и ту близу, код куће.{S} Зато је он највише и радио с Грујом 
 ја и кмет Миљко још данас.</p> <p>- Е, Бог ти дао, господине, што пожелео! благосиљаху сељани, 
 а нову да зидамо на другом месту. („Е, Бог ти дао здравље, господине, за ту; исто је тако како 
трана превикаше: „Е, тако је господине, Бог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон  
 донео је рода обилна на све стране.{S} Бог је прво благословио дом њихов, те су имали читаву о 
н:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет <pb n="19" /> створио из ничега.{S} Он 
ко је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио за шест дана, а седмог дана је 
> и све.{S} Па и ово гвоздено огњиште — Бог да прости ко га измислио! — и не дими се, и не гори 
а тежа...{S} Па опет, људи поправише, а Бог?..{S} Али је ипак Радиша радио предано и истрајно,  
дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ 
да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог поживи!..</p> <p>Овако као Груја мислили су и сви з 
ријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко з 
е његови сељаци згранули и побојали, да Бог због тога не пусти какву морију, да се све затре.{S 
/p> <p>— Примамо и нек је са срећом, да Бог да! захорише се гласови готово из целе гомиле. </p> 
Лакше се подноси све у двоје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S 
јави и прибележише је.</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па мак 
 овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње! 
а моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соколове </l> <l>И бијела крила лабудова,</l> < 
је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде 
руга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега нај 
ућа да пређе на жену, а ми ћемо, ако да Бог, у друге послове...{S} О, Дано!{S} Знаш шта је ново 
S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бог здравља!{S} Ми ти ништа не умемо казати!{S} А, хвал 
 туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину 
е болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било  
е се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>— Е, за то м 
а части, и дочеку, и на жељама!{S} Нека Бог услиша твоју молитву!{S} Хвала селу што је марило и 
и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људ 
мах постао.{S} Он:{S} За колико је дана Бог створио свет?{S} Ђак:{S} Бог је овај свет створио з 
рио овај свет?{S} Ђак:{S} Створио га је Бог.{S} Он:{S} Из чега га је створио?{S} Ђак:{S} Бог је 
 можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, 
.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену.{S} И кад узмем 
х тројица су старији од мене и свима је Бог дао дечице.{S} И сваки има зграду, у којој ноћева,  
још у Мају.{S} Дошао је и Радиша, па је Бог поштедео и доброга Грују.</p> <p>Кад се све стишало 
гу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав је, и како је створио овај свет, то не знам 
а треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врши <hi>сам од себе</hi>, као  
уга свога најближега.{S} Јер кад нам је Бог рекао, да пазимо и учимо туђина, а како не бисмо па 
будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сељачка посла, зн 
аплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми деца његова и б 
апетан упаде:</p> <p>— Е, ето; то ми те Бог и дао!{S} Ниси за њу, ниси пријатељ њен, и онда си  
обро си нам дошао, господине!{S} Нек те Бог поживи, на срећу нашу и наше деце, која су нам до с 
олике науке, па како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, 
упамтио речи: „Дете, гледај <hi>како те Бог учи</hi>!“ А Радован је метнуо у торбу и бисаге јед 
тих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и на 
они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а ми чинимо 
„Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} П 
 само није могао да каже:</p> <p>— Даће Бог, господине, па ћемо се и поженити!{S} И не може се  
застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, збиља Грујо, сад и ти треба да  
и умели.{S} Зато хвала <hi>теби</hi>, и Бог сам нек ти за то плати!{S} Нек си нам жив и здрав,  
довала Радишу, да се опет осетила.{S} И Бог је дакле поправио своју погрешку...{S} И од то доба 
 његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здравља и радости 
звија само мржња и пакост.{S} Таквима и Бог није добар и праведан, те им се ни религиска осећањ 
лушајте своје старије.{S} Јер тако је и Бог рекао: да старији уче млађе, а млађи да слушају ста 
 рече: „Дигох га ја, нека ти га дигне и Бог!{S} Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, и 
те бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви  
гање дрва дунђерским тестером.</p> <p>И Бог је хтео да помогне добрим загоричанима те је и сутр 
 сад била слепа код очију!{S} Милостиви Бог да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду! 
 по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита г 
иш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима на руку да греш 
иђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијане ни  
и бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и  
и!{S} Нек си нам жив и здрав, и нека ти Бог да свако добро, те да нам у овој кући дуго учиш дец 
житом у ситу и одговорила му: „Добро ти Бог дао, и жив и срећан био и срећу у кућу донео!“ и по 
ете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек те научи, како ћеш и куда ћеш!{S} Ја сам истина 
реци ти њој, да је детету њеном помогао Бог и оно што је она учинила око њега, ако ме је послуш 
 то нико други није могао да уради него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином сво 
већујемо једно дело своје, које ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и д 
 данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико паж 
 село и нашој судници и сада школи, ако Бог да!“</p> <pb n="62" /> <p>Дан је био октобарски, ал 
ам додаде школу: све ће добро бити, ако Бог да!“...{S} А младић као у шали рече: „Што ниси баре 
ницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том у 
ло вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиш 
а памети оне речи: „Биће са срећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавал 
 Тако!{S} Сад ће бити добро, Грујо, ако Бог да.{S} Доста смо се сами и мучили, и били и муж и ж 
и помагао ти — биће и од сад добро, ако Бог да!“..{S} Ово оволико поверење родитељско пробудило 
у и градимо ћерамиду за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли н 
је дете без мајке.{S} А нама мушкима то Бог није рекао.{S} Нама је рекао, да оремо и копамо и д 
д стајао гологлав, и кад се год поменуо Бог, Исус Христос, Дух свети или који светитељ, он се к 
 цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ва 
 се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и цел 
ељена нам је турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамти 
дна, он нек је не гледа.{S} Њу је такву Бог створио; она није крива.{S} Погледајте у слова код  
у, те смо се лепо и заимали, само да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после н 
} Шта се <pb n="175" /> чује у речи <hi>Бог</hi>?..{S} Ко би могао да нађе слова у речи <hi>соб 
То је и наш народ увидео кад је рекао: „Бог да прости учитеља па родитеља“, и кад је назвао сле 
е десном руком благосиљао и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Та 
авршетку рекао им је, да стојећи кажу: „Бог да прости оне из нашег села, који су погинули на бо 
ким чуђењем али и уважењем па рече: „А, Бога ми, господине, ми смо научили па можемо и по коју  
онда може да дође, да га научим.“ „Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ уп 
на жени, рече Радиша.</p> <p>— Тако је, Бога ми, господине и није другојаче.{S} Жена је у кући  
пи: „Ајао, леле!{S} Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и 
о вредна и паметна...</p> <p>— Онда се, Бога ми, Грујо, нимало немој двоумити!{S} Иди одмах и п 
 добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Бога ми, не знам! рече Миљко.</p> <p>— То значи, да сад 
та мајстор и по!“ рече један. „Мајстор, Бога ми, ја како!{S} Ни они из чаршије га лепше не би у 
 простодушно и забринуто рече:</p> <p>— Бога ми, не знам, господине!..{S} Ко је то покварио и н 
а, Мијаилова мајка, запита и Радишу: „А Бога ти, господине, имаш ли ти кога год?“ А он јој одго 
 да их не познате!{S} Па, Недеља је, за Бога, и данас се не ради у пољу па ни на циглани...{S}  
умова и пријатеља — свака добра од мила Бога, да Бог да!“ и спусти гранчицу у огањ, да изгори.{ 
волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... </p> <p>— Они људи мисле, да су за све  
руге животиње не могу да помисле да има Бога и да је он све ово створио; само човек може.{S} Чо 
етена, с преврнутим оделом, и хулила на Бога!{S} Али се опет у тренутку повраћала и говорила, д 
а и одела и свега што треба за јело, па Бога ми није ни без мало „белих пара за црне дане“; и о 
о у паузама.{S} А кад је мајка Југовића Бога умолила и отишла на Косово и нашла све мртво, на л 
три месеца Радиша је осетио неправду од Бога, а сад је осетио и од људи; и не зна се, која му ј 
S} И уђе готово збуњен, да ли да назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику,  
ве што је желео и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S 
еците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ </p> <p>У реду су ишли докле је 
го може на почек.</p> <p>— Хајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко  
ти, и премишљао је овако: „Дакле, у име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени по 
правише себи привремене кућице и, у име Бога, отпочеше копање и зидање темеља.{S} И за неколико 
лико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти разред, а у први ћемо примити н 
је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и последња година у школи. 
дине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих ов 
 се, да у идући Понедеоник почну, у име Бога.</p> <p>И за неколико дана знало је цело село, да  
сле.“</p> <p>И Миљко рече: „Хајде у име Бога!{S} Нек нам је са срећом!“ И сутрадан је биров обј 
љно спремати, да на пролеће почне у име Бога нову кућу.{S} Од то доба је још чешће долазио Ради 
> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога по једнога и даје и 
вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо свој посао.{S} А како људи почну онако  
вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} А 
ише од две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим нар 
 а с њима још тројица, да отпочну у име Бога нов посао у Загорици, посао, без којега не би могл 
да им рече благо и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} По 
власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће бити против ње!</p> <p>Капетан се мало зам 
ра не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер је Бог рекао, <pb n="371" /> да смо сви ми 
ијатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и културно,  
о човек може.{S} Човек се питао: има ли Бога, где је он, какав је и како је створио овај свет и 
ти Томо) „<hi>наше крсно име</hi>, моли Бога за нас грешне!“ О, па како је проста ова молитва:  
Бог, господине!“ А кад му капетан прими Бога и запита га одакле је, он рече: „А да ја господине 
 се сретоше, поп сјаха с коња, назва им Бога и љубазно се поздрави са свима, а ови сви <pb n="2 
 он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А он око њих, као да их је све породио сам!..  
 научићу, господине; немој молим те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе кој 
 тога су одатле и носили земљу, „Еј, до Бога!{S} Мој народ не зна ни за колица!“ уздахну Радиша 
и те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћ 
 би овде завапио:{S} Ајао, леле мени до Бога, где дођох!{S} Зар је ово <pb n="70" /> школа!{S}  
ваки дан.{S} Зато ћемо и ми да помињемо Бога сваки дан ујутру и да му се помолимо.{S} Зато уста 
окопа, залије и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују  
ва деца!“ А Радиша му рече: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зач 
и.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у Бога уздам, да ћемо <hi>ми сами</hi> саградити не само  
и самопоуздање, али опет рече: „Ја се у Бога уздам, да ће најбоље бити, да одем у ту нову школу 
са стране и плаћати њима.{S} Уздам се у Бога, да ће ови моји старији ђаци ускоро постати неки м 
, додаде Јанко.</p> <p>— Ја мислим, и у Бога се уздам, чича Јанко да ће наша школа бити прва у  
> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој да Бог очи соко 
сле подужег размишљања један одговори: „Бога ми, то тешко, господине; мањ ако пође у школу, па  
во, и да без њега нема ни онога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је на 
авније, јер знате да је здравље највеће богаство, и да без њега нема ни онога другога богаства  
ла Радишина и Даничина рука.{S} Ту је и богата књижница Радишина, пуна педагошких, пољопривредн 
у вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с  
у школи, него она често много маснија и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волел 
у нас: телом развијени и здрави; знањем богатији, а, писменошћу оспособљени, кадри су да сазнај 
о. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богато а оно часно.{S} Народ наш <pb n="55" /> није нер 
т Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богдана.</l> <p>-------</p> <p>-------</p> </quote> <p> 
евет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане.</l> <l>Бога моли Југовића мајка,</l> <l>Да јој 
н и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје деце и с т 
ану, па ето ти и соба, и кујне, па онда богме и овога „шпорета“ у кујни.{S} А ово није скупо... 
бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кидисавао и на туђе, онако исто као што су  
несрећан; а како у селу нема лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Бо 
име Милован.{S} А чича Миладин додаде: „Богме дете учи; и ја бих овако стар учио, само да могу  
адован не прекиде ћутање и поче овако: „Богме дете, ја ти не умем ништа казати!{S} Сам Бог нек  
 се на послетку сети, да ни лекари нису богови и да смрти не би било, кад би они могли да излеч 
јке, па ће се после ићи даље.{S} А онај богодани инструменат, који је у свакога, може се вежбат 
 на обрадовање!{S} Свети Стеване, свето Богојављење, свети Јоване Крститељу, свети Саво учитељу 
арати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} Јер ме крећете из мога најактивни 
 и наскоро заспа!</p> <p>Сан је највеће Богом нам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге на 
а сад сви с неба гледају у њих....{S} И богомоља се свршује с неком мекотом и благошћу у срцу,  
ци нису дали да се учимо; имамо и своје богомоље и подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу  
га овога напретка мојега села — о лепој богомољи његовој, која данас блажи душу свакоме загорич 
ети Пантелеја, свето Преображење, света Богородице, свети Јоване, свети Димитрије, свети Аранђе 
у кућу.{S} И Милена се удала за једнога богослова и сад је млада попадија.{S} И Данина мајка, о 
 сад да радим?{S} Ја сад могу да идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да иде 
S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
тклоњене; а грађе у Загорици има, хвала Богу, доста, само да се одсече на време.</p> </div> <di 
о хоћеш!{S} Тога у нас има доста, хвала Богу, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, 
шко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свог 
 сиротно и неписмено село, а сад, хвала Богу, рачунају га међу најнапреднија, и нема куће у кој 
 Е тешко ти је било онако; а сад, хвала Богу, биће ти ласно</p> <p>— Али сад си ти на реду! реч 
могао ни мислити на то.{S} А сад, хвала Богу, има где и може.</p> <p>Зато је и уредио, да се за 
 Па смо били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, 
сврши и не доби службу.{S} А сад, хвала Богу!..</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и о 
акви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се надам, да ћете од сад пор 
ољуби Св. Саву у ноге и рече: „Е, хвала Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом се 
чули уздаси.{S} А Миљко рече: „Е, хвала Богу, господине; није ни њој лако било!..“ А доброћудни 
мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим да те дочекам.{S} Али сеља 
има најбоље дете за чколу.{S} Ми, хвала Богу, ни до сад нисмо били ни у чем почкодни, па ни од  
 ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и  
лико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је бл 
они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити 
Састајати се и договарати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо ка 
исмен у ширем смислу.{S} А ја то, хвала Богу, нити сам по природи својој сад нити ћу бити.{S} М 
ко направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јастуке, <pb n= 
е докле носе и доје децу. „У нас, хвала Богу, господине, жене и деца слабо и пију, но ми људи к 
 владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и неписмени ослободише ово парче земље.{S} 
 ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на пољу да их оставиш.{S} Још се  
 добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Богу, господине; откако им је отац умро, остала сам сам 
д радости, а старији говораху: „Е хвала Богу и Књазу!“...</p> </div> </div> <pb n="113" /> <div 
а покри и леже и сам поред њега. „Хвала Богу, мишљаше, само кад се умири, те да се <pb n="328"  
, она се обрадова и у себи рече: „Хвала Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после 
чи децу.{S} И неколико њих рече: „Хвала Богу, и ја бих овако матор сео с децом, да ме није срам 
 чуда удари по колену и узвикну: „Хвала Богу, господине, залудна света!“ Миљко запита: „Зар нем 
рили: „ово <hi>наше</hi> дете“ и „хвала Богу, те и <pb n="34" /> од нас неко изучи књигу!{S} А  
ходник о јексер.{S} Пошто су се „молила Богу“ као и јуче и села, Радиша је рекао, да изваде бук 
треба „црквено пјеније“ и захваљивао је Богу што је некад слушао старије, те га је учио и ако г 
икада.{S} Зато у људи и има, да се моле Богу, а у животиња нема.</p> <p>„А где је Бог и какав ј 
ад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срд 
као ми, и на све хришћане, који се моле Богу као ми, него и на све људе.{S} Ни Циганин, ни Турч 
S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан пос 
ико стотина калуђера, који се само моле Богу и читају и пишу књиге.{S} Њему се много допадне ов 
 сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се вратили жи 
ера и како проводе време само молећи се Богу и читајући књиге.{S} Растку се то допадне па се ис 
 подижемо их где год хоћемо и молимо се Богу слободно, а пре су нам кварили и разваљивали и оне 
коли, кад су се у почетку испита молили Богу, он је некако много размахнуо руком и направио вел 
сле су сви заћутали и само су се молили Богу да се на добро прође...{S} И око девет сати у вече 
 зато захваљују свемогућем и милостивом Богу, што им је дао здравља да изврше један део посла,  
а и о небу, Сунцу, Месецу и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима ца 
 се зваше „Општа знања“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и жи 
адите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу, да нам да здравље“, рече прозвани ђак.{S} Добро,  
уј!{S} Да се молимо и поклонимо Господу Богу, благоме Ристу и свима свецима и благим данцима!“  
вако: „Да се молимо и поклонимо Господу Богу (и клањају се до земље и дохватају са по три прста 
 случајева жива ограда од гледичије или бодљикавога багрена, као око школе њихове.{S} Дворишта  
сли у себи: хвала, што си ме примио, а, Боже дај здравље: мислим, да се нећу постидети ни овде! 
ко замерао.{S} А многе су говориле: „Е, Боже; благо њој!{S} А што и ми не би тако седеле, него  
рски посао, платили смо.{S} А, здравље, Боже: ја се утврдо надам, да ће ускоро међу нама бити и 
арале су оне обично. </p> <p>- Здравље, Боже!{S} А зашто не? питала их је Даница.{S} Само први  
и! рекле би оне.</p> <p>— Само здравље, Боже, па ако не доживите све, могу доживети неке, па ће 
pb n="131" /> благо одговори: „Здравље, Боже, па можемо и туда.{S} Је ли добро онако?“ „Добро,  
ој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам!...{S} А, ево и сад н 
љају) и свима свецима!{S} Молимо ти се, Боже и сутрашње Рождество Христово, да нам осванеш на з 
 школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Студеницу.{S} И Радиша с 
 што је марило и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и др 
најпотребнијом па да идем даље...{S} О, Боже ми помози и дај само здравља!{S} Све ћу постићи.{S 
станете ни због чега, сем ако би се ко, Боже <pb n="306" /> сачувај, разболео.{S} Сутра, ако до 
} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, Боже, да ми се само слатко наспавати!...</p> </div> <di 
достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру срећу!{S} Срећна нам 
ните сви!{S} Прекрстите се и реците:{S} Боже, помози!“ (Деца слушају: устају и свако се прекрст 
.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, помози!..{S} Сад, у име Бога, пођите полако!..“ < 
Радо, дете, само се прекрсти и реци:{S} Боже помози!{S} Па куд год пођеш, биће добро, ако да Бо 
рекрстите се!..{S} Реците сад овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра 
, прекрстите се и опет реците овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да оп 
прекрстите се.{S} Реците опет овако:{S} Боже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет  
у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо д 
 устану и да се прекрсте и да рекну:{S} Боже, помози!“ По том отпоче „настава“.{S} Која се слов 
ила и данас: да се прекрсте и рекну:{S} Боже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му 
ши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и има свој  
ништа није спремно.{S} А сутра, здравље Боже, спремићемо све што треба.{S} Зато хајде да пођемо 
ок не сагради нову кућу; а сад, здравље Боже!...“ Овде деда Радивоју засузише очи, као да се се 
во посла доста; само полако, и, здравље Боже, па ће се све урадити и све поправити!{S} За ове ј 
Преправили смо од суднице, али, здравље Боже, па ћемо саградити и нову.{S} Село је добро; људи  
чкога црепа!</p> <p>И ово је било треће Боже помози.{S} Три главне сметње су отклоњене; а грађе 
е и кад иду у школу.{S} Кад је мрсак, и Боже помози: свако донесе по мало сира, кајмака, сланин 
ди зову на славу и свадбу и он оде, али Боже сачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S}  
ратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци певали, изгледело му је к 
 како се то ради...</p> <p>Ово је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S 
учинити па како било.{S} А можемо, само Боже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од  
i>ново доба</hi></l> <l> <hi>Нову срећу Боже дај</hi>!“ —</l> </quote> <p>све се стаде крстити  
ву народну молитву.</p> <quote> <l>„<hi>Боже</hi>, правде, ти што спасе</l> <l>Од пропасти до с 
а поче уз гусле да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово 
/hi> светац.{S} Зато наш народ и каже: „Боже и Свети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је  
у: устају и свако се прекрсти и рекне: „Боже, помози!...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите бу 
а чекала, да се отац прекрсти и рекне: „Боже, помози“ и да заквоче: кво, кво, кво... и почне об 
 се онда окрену икони Св. Саве и рече: „Боже и Свети Саво помози нам, да срећно довршимо науку  
{S} Радиша узе, па се прекрсти и рече: „Боже, помози! <pb n="324" /> Узех, Крсмане, ову чашу, д 
зе реда ради, прекрсти се и он и рече: „Боже, помози!{S} Хвала ти, домаћине, и на части, и доче 
.{S} Људи су из околних села говорили: „Боже нам дај среће и напретка загоричкога!“....</p> <p> 
се стаде крстити и кроз сузе шапутати: „Боже милостиви, дај!..“ Тако се сврши цела химна; и нар 
 и поче лагано и достојанствено овако: „Боже, помози!{S} Боже, дај добро, добри час и добру сре 
вршују.{S} Зато увек и кажу у почетку: „Боже, помози, и срећан почетак!“ А да би и нама почетак 
о се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске н 
ушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај нам да опет здраво дођемо и у <p 
о је целе године при оном простодушном „Боже, помози“ у почетку учења и „Боже и Свети Саво, дај 
ад затреба и колико ће требати.</p> <p>„Боже помози!“ узвикнуо је Радиша радосно у повратку. „О 
 тамо родио Исус Христос и што је тамо „Божи гроб“, куда иду хаџије на хаџилук.{S} Окрените се  
а и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац ј 
ли а није хтео да се куди.</p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава неде 
 Запуцају пушке и по мали: значи, да је Божић и тамо дошао.{S} Освиће најсвечанији дан у години 
ер Радиша није ишао кући.{S} Али дође и Божић, и на Туцин дан дође Радован у чаршију, да нешто  
:id="SRP19102_C1.1.4"> <head>4.{S} Први Божић</head> <p>Дани су пролазили за данима, и Радиша ј 
p> <p>Прође Божић, прођоше и дани после Божића, прође и читава недеља дана, и дође Свети Васили 
и њему ко год доћи.{S} Тако је први дан Божића чисто домаћи празник.{S} Сутра и прекосутра се м 
изостану.</p> <p>У току ове године пред божићне покладе један од оне тројице, што су били испро 
 рада долази и још једна нова.{S} Усред божићних поста Даница је обрадовала Радишу, да се опет  
ћи.{S} Радиша се и путем радовао кући и Божићу, или га је права радост чекала тек код куће.{S}  
овог завета причао је ове године само о Божићу, о животу и науци Христовој укратко и о страдању 
воји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, кад је слушао да гов 
н син није погинуо, јер правда и милост Божја то не може учинити!...</p> <p>У овакоме јаду и оп 
је из старог завета узео само заповести божје, и то на српскоме, објаснивши их увек по којом пр 
 пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али то ми нећемо доживети! рекле би о 
 је оно.{S} А он му одговори класично; „Божје и наше, господине; селско, па ко га пре загради.“ 
аво, ту нема кавге, ту је слога и ту је Божји благослов.{S} И ето таква слога и тако прегнуће ј 
ста ова молитва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срц 
дерна светиња, што се освећује, на храм Божји, на какву стару светињу из славнога доба наших ца 
е игуман и архимандрит.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или а 
и бити срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да  
ет, који је научио да ради све с помоћу Божјом, са страхом од греха и под ауторитетом старешине 
то и почео у име Бога и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у ваше 
ки одљуд и човекомрзац, не мрзи га и не бој <pb n="399" /> се, јер оно може постати најчеститиј 
оље и у башту и ноћу и дању.{S} Само се бој: вука и хајдука!....{S} О, колики је преокрет ово у 
угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на пограничне карауле или на модер 
исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, 
>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били највећи јунаци.{S} А сад ћ 
ашнога човека што се зове учитељ, онога боја и запомагања, онога безбоштва на чесми, ове пустољ 
е захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, 
волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не залутају.{S} У заход сунчани стигао је и Р 
план био за једну добру сеоску кућу.{S} Бојао се само, да ли ће они хтети и моћи да издаду толи 
ах поче да слаби.{S} И за рачун се није бојао, јер је он чувао по сто и двеста оваца, па је сва 
олу а да не научи сваку лекцију, јер се бојао, да сад учитељ не изгрди и њега.{S} А слађе му је 
 било тешко и да се чинило, да се сваки бојао, да не учини мање него други, и да се сваки стара 
аклоностима својим.{S} А ја сам се увек бојао, да ме говор не одвуче с права посла...{S} На пос 
 колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и 
не, него је за таван умешано мало плаве боје, да је као небо, а за зидове мало сиве, те да не б 
а, направљена <pb n="85" /> од ове црне боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико им 
49" /> да им прича из рата, о појединим бојевима и јунацима, и о топовима, које мали загоричани 
кмет је купио и још једну страну креча, бојећи се неће бити доста оно, што је од пре остало.{S} 
ра да је добро, па нико неће да изиђе — боји се, неће га после Свети Петар опет пустити у рај.. 
лети преко учионице; јер се само она не боји, и тамо на прозору једна чела, која је залутала у  
и кад Крсман рече, да се за то ништа не боји, јер они имају пара, а и година је родила добро, о 
ећамо његову личну слободу, те да се не боји једнога од највећих елемената; а друго, да свакога 
 човек здрав и јак, он се и по мраку не боји.</p> <p>„Сад ћете опет да пишете <hi>сва слова</hi 
же за страшљивог човека или дете, да се боји своје сени.{S} Ево да напишем сен.{S} Кажите сви т 
 у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински просвети, и култу 
елазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари пре но што је он урадио све  
ли он осећа неку дужност, да се мора, и боји се биће нешто криви и он и дете.{S} И мајци жао, и 
Балканскога Полуострва <pb n="377" /> у боји и на столу Радишином стајао је глобус као слика це 
ро од глади код својих руку, а ја се не бојим, да ме ко наведе на зло.{S} Само да учим још!“... 
талих народа, који нису робовали, па се бојим, да он неће моћи толико да убрза свој напредак и  
че: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и други пут!..“ „Неће, неће, госп 
а. „То ја могу сад да променим; само се бојим да нешто не изгледа ружно“, рече мајстор. „Немој  
елу да продаш?</p> <p>- И то не знам; и бојим се, да се селу не учини много.{S} Но најбоље, да  
жене и деца често мало и дохвате, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тог 
ше па заборавио.{S} Немојте дакле да се бојите, да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете 
си крив, не мораш ни наших судова да се бојиш.</p> <p>— Е, друга је ствар, какви су ти наши људ 
иком, а не мораш да знаш турски и да се бојиш Турака.{S} А кад ниси крив, не мораш ни наших суд 
 само они, који оставише кости своје на бојишту, не дођоше.{S} Они осташе, да сведоче о српском 
e>“ и рекла оно: „Љуба смо се наљубили, бојна поља зажелели,“ надзорник намрштено погледа у Рад 
 оне из нашег села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type=" 
а ожали свога покојника, који је пао на бојном пољу.{S} Све је село огрезло у сузама.{S} И одак 
ичању необичнога гласоноше о несрећноме боју косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога 
ај, а тешко рањени ти и ти, у том и том боју.{S} Жене и деца почеше да долазе кмету, да га пита 
Сави, тако исто о цару Душану Силном, о боју на Косову само најглавније и о догађајима у оним з 
ове утехе Даници нимало нису олакшавале бол, под којим се савијала.{S} Најпосле су сви заћутали 
сити.</l> <l>А тад ће бит’ мање јаука и бола,</l> <l>Живела, живела загоричка школа!“</l> </quo 
адише и гусала.{S} А кад Дојчин и онако болан устаде и почини онолика јунаштва, деца су се чист 
ича ова песма!..“ Па узе гусле и отпева Боланог Дојчина.{S} Деца нису скидала очију с Радише и  
 подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сламе је у в 
овати и онда, кад тело пати, кад је оно болесно!{S} Не; човек је целина, и кад му тело пати пат 
е мислити и ум се донекле развијати и у болесном телу, осећања се извесно неће развијати како в 
и колико би могао да да.{S} То је канда болест свих нас Словена, те нас отуда туђин потискује н 
 и како би требало радити и лечити коју болест, ако је враџбина ради тога.{S} Враџбина има и за 
а пазите на здравље, јер знате, да нико болестан не може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болу 
ло, кад би они могли да излече од сваке болести.{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ћ 
 су слушали и о томе како постају разне болести.{S} И кад су год одлазили од школе, осећали су, 
вна, убија душу.{S} И деведесет и девет болести од сто и телесних и душевних или моралних у дец 
 Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на послетку сети 
 првом месту, у књигама се учи о разним болестима и на људима и на стоци: откуд долазе, како се 
медом за оне ученике, који озебу и које боли трбух.{S} И ово се после почело полако одомаћивати 
а јој је дете здраво, те да га ништа не боли, и да је суво, те да се не оједе, и чисто, те да г 
леда у обојицу: онај љутит, а овога још боли, па помисли: они су обојица узбуђени и нису кадри  
 селима има шеталишта, у којима не само болни траже окрепљења и здрави освежења, него и матере  
ти како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави пр 
шао, нашао је Даницу, где се претура од болова у доњем трбуху.{S} Сви се сетише шта је и забрин 
тога, и дете се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га 
n="328" /> мало одмори од плача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окр 
ње тако света и умире.{S} А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с 
о срећне породиље, која сад заборави на болове па с неким чудним ститком помешаним с осмејком п 
ешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о — с — и,  
епрестано био уз Даницу и олакшавао јој болове, а каткад би покушао да направи и по какву шалу, 
 даје да сиса.{S} И дете је сисало, али болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се о 
 може ићи у школу.{S} А ко много и дуго болује, он и не расте и не јача, него <pb n="280" /> кр 
и знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он се пре излечи, те мање  
ладинова, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико го 
е, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S 
боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и подижу бо 
 кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њина стара; друго, да није ни за  
ј кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се т 
 да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више 
нимало него ради млитаво.{S} И ко ради, боље расте и јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви 
бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред з 
.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље 
књижевнога језика, он им је само рекао: боље је да кажете овако и овако.</p> </div> <div type=" 
 Требају ми дакле и они још, и нека их; боље да сами долазе, него да их зовем.{S} Зато нећу да  
да неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што 
а има, боље да се одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна отку 
икавају на рад</hi> и да <hi>умеју</hi> боље да раде.{S} А то наша школа данас не чини.{S} Она  
r" xml:id="SRP19102_C11.9"> <head>9.{S} Боље му је...</head> <p>Тако је пролазио дан за даном у 
ај непознати?!..{S} Па, и нека каже.{S} Боље и да каже, него преко другога...</p> </div> <div t 
је крив, а децу нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гл 
 и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и грејати.{S} И то могу за дан да поправим“. 
данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и сељаци умеју да читај 
S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразум 
’ да се кваре, особито о свадбама.{S} А боље је кад год човек мање попије.{S} Али по две три мо 
 није најбољи; да има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештен 
ога добро, особито за децу.{S} Од овога боље расту и јачају.{S} Зато ћемо ми чешће овако да рад 
ите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите оне десетке за рачуњање!..{ 
оји су ту били, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му ј 
 да знају које је која страна него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још  
на тавану нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада 
ени људи и кућом и школом израђују онда боље и све друго, све што ум људски и рука људска израђ 
 и марљиво слушали све, што им треба за боље познавање природе и свога народа а највише оно, шт 
 У књигама има записано и како се стока боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет п 
.</p> <p>„У књигама има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољ 
 Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу једнога плана сноси 
 а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој жељи и нади заспа и он.</p> <p>Кад се 
ако зло почнем, тешко ће се окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран  
имљишта кад је уравњивано, те да се она боље слегне...{S} Одавно су млади „циглари“ у реци дело 
 и Даница дочекаше и другу ноћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто б 
 и по нешто бапско...{S} Али опет ништа боље ни од тога, и дете се лепо прецеди од плача и боло 
ле и на таблицама и хартији, те да деца боље упамте.</p> <p>Из Историје је могло доћи само оно, 
ла Богу, кад се мало смири!{S} Даће Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полак 
, на Јоксимова и тако даље, све боља од боље и с неким додацима.{S} И после неколико година од  
јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S} А како га је изненадило, кад 
 ђаци грабили, да очувају семе од какве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу 
љи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је питање: ко ће њих да бира и пост 
равље како у људи тако и у стоке њихове боље но и у једном другом селу.{S} Јер без довољно лепе 
ре у долажењу до школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати пр 
аправе план од свачега и да озидају све боље од њих.{S} Њихово је воће било чувено и на даљним  
по зими и снегу.{S} А у школи имају све боље него код куће: и собу и храну, и постељу, па и заб 
све то млади загоричани почињу да граде боље, тачније и лепше од оних простих, често неписмених 
а постељу...{S} А код господина је овде боље...{S} Али...</p> <p>Саслушавши са задовољством ову 
воје најугодније живинарнике.{S} И овде боље живи стока него у нас неки људи.{S} И друмови су и 
ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га прескочили, 
ућнији.{S} А кад је имућнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље 
го и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пустити да греше  
без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, 
чних да удари по једну пречагу па да је боље утврди за главне даске, на којима су дршке, те да  
ле све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгледа собе, и ка 
дне мало, али он не хте, говорећи да је боље да пођу одмах, кад су спремни.{S} И Радован приста 
ажете и пољубите их у руку.{S} Путем је боље да идете по двојица тројица заједно, него сваки за 
и: „Ти, господине, најбоље знаш како је боље; а ми ћемо те слушати.{S} Што год ти рекнеш, ми ти 
 што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{S} Сад је пи 
љиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али в 
ама просвећеније мањине.</p> <p>Зато је боље, не трчати толико за „временом“, него и ту ићи пос 
воме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље и напредније; а сви ће се други полако угледати на 
</hi> и <hi>расадник</hi> за све што је боље и чега нема у Загорици“ — говорио је Радиша у себи 
ари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им се допадне да од 
оље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Радиша... </p> <p>Једнога дана преко Грује Р 
рви дођете у школу и научите оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кућ 
ци и у живини; а учитељи о свему што је боље и што знају.{S} Тако се сваки учи једнако, без пре 
 и турски официри и паше.{S} И зар није боље што су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци,  
них буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Радиша се и овде постарао, те набавио 
а окречиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он 
иша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други ред.{S} Овако је  
hi> и радећи учити.</p> <p>Друго, да се боље награде, особито почетници.{S} Јер је све мање они 
ву снагу за нове напоре.{S} И Радиша се боље одморио сад него и прошле ноћи, и устао је сасвим  
е.{S} То сви читају, сви знају и сви се боље чувају, те мање и болују; ако се ко и разболи, он  
е знају „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови 
е села свога, а у исто време упознао се боље и с појединим ученицима.{S} А ови су се „ученици“  
и, таман мало јачи од оне мале деце, те боље и да поднесете оне напоре у долажењу до школе и да 
она рече, да је то „од урока“ и да дете боље спава, она јој све то побаца и каза јој, само да п 
 „<hi>шешир</hi>“, а ово доле познајете боље: то су <hi>гусле</hi>.{S} Јесу ли ово истинске гус 
, да ће они пре, јер су разумнији па ће боље примати.</p> <p>Освиће и дан после Недеље и мали з 
 дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами да раде; ту ће среће  
ме деца су почела да се такмиче и ко ће боље што да нацрта, као и у томе, ко ће лепше да пише.{ 
н за себе и да живе како могу — опет ће боље учити и напредовати у школи него овако, па ма шта  
 у овој градини за углед ради, разумеће боље све пољопривредне послове но сви загоричани пре шк 
 околним <pb n="370" /> све њихово беше боље.{S} А сад Загорица одвајаше и тиме, што у њој не б 
инимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су се чудили 
, господине; то се нисмо сетили.{S} А и боље је тако: неће падати прашина, а боље ће се и греја 
имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припитомљена.{S} А даске и остала грађа  
 примити још лакше него она мала деца и боље ћете утувити.</p> <p>„Најглавније је, да научите д 
обро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, рече Рад 
> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи спремају  
 нама.{S} Зато је у њих све јевтиније и боље него у нас, и сви живе боље и угодније од нас.{S}  
више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђак.</p>  
 школе и да у школи све боље разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из кој 
свега онога, што је у свету другојаче и боље.{S} Али је Даници најтеже било да се нађе овде, је 
е и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и не богат 
иле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Беогр 
телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу 
Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S} Најпре  
ћнији, онда може боље и куће да гради и боље кућевне угодбе да има, боље да се одева, <pb n="14 
могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је б 
вају а лако заборављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ак 
жена, која је примала све што је ново и боље.{S} Особито је слушала Даницу.{S} Даница јој је по 
рављају.{S} А одрасли и боље разумеју и боље туве.{S} Зато ја мислим, да ћу, ако да Бог здравља 
и тескобној кући.{S} А ја мислим, да би боље било, да озидамо нову кућу па после зграду, а може 
 само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је 
адин настави: „Пијемо господине, али би боље било и ми мање да пијемо.{S} Много пиће поквари чо 
 ће му онда прећи у слабост.{S} Ипак би боље било и ово друго него оно прво.</p> <p>Срећом Ради 
сами њиме.{S} Онда Радиша рече, како би боље било да се пећ извади из зида, па да се намести та 
но него да се она и не пита.{S} И ту би боље било, задржати управу земљом у рукама просвећеније 
е.{S} Ово је било узрок, да се и путови боље оправе.{S} Јер се све то почело вући <pb n="365" / 
 има ђака који од њега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четв 
ту ићи поступно; а учити народ, да ради боље него што је радио; да живи у кући боље него што је 
S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем на табли“. (И 
ad> <p>Одмах после овога разговора, или боље рећи ове свађе капетанове с Радишом, капетан седе  
ту и по калупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на д 
е детелину.{S} А готово су сви набавили боље плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита  
ми су изводили, да је све у њиној школи боље.</p> <p>После ове свечаности Радиша је купио своји 
 година; јер је Радиша рекао, да ће они боље да науче, а они мањи нек расту.{S} Свој уписаној д 
 како год знаш и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се  
као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да јој одговори 
ницу, и мајку њену служило не може бити боље; и беба је била здрава и напредна; и посао је у шк 
деном огњишту свако јело може зготовити боље него поред огња, и свако тесто умесити и испећи.{S 
ега боље пишу, други боље певају, трећи боље знају „свештену историју“, четврти се боље владају 
 боље него што је радио; да живи у кући боље него што је живео; да се слаже и живи у пријатељст 
 била повод, да се у Загорици и о стоци боље мисли. </p> <p>Грађење цигле и црепа и печење креч 
ово друго сигурније и јаче и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онд 
у лепо очувао и на пут извео колико сам боље могао, и сви су ми, хвала Богу, здрави и задовољни 
и учићу их помоћу Божјом што год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није бил 
та осипа.“ И усвоји се ово последње као боље.{S} Одмах се и то учини и простирач је био готов.{ 
мао ни прасета, ни пилета, нити би имао боље сорте од оне обичне у томе селу, то с овим није ни 
 газди и газдарици.{S} Данас је и ручао боље.{S} А после подне отишао је и у школу с једним нов 
акве боље воћке и да га посеју на какво боље место и да нађу лепшу младицу дивљаку у шуми и пре 
него и из оне прве; јер је Радиша много боље познавао своје ученике, а они су опет били много с 
а, ни слана, ни љута, а готове се много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем учен 
е разумеју него мали, а друго они много боље памте, јер <pb n="142" /> мала деца лако заборавља 
p>Други је рат, као што је познато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и 
у у души својој признавали, да је овако боље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102_C 
омажу један другоме; учени економи како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода донос 
 онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S} Али кад га погледа, њега као да 
и смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако он сврши Часловац као најбољи ђа 
, само да гледају како се ради и да што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова. 
/hi> разговарају, и договарају како што боље да поправљају и усавршавају и што више да разграна 
мине, они су и сами почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако ј 
 који данас ево и напредују у овом селу боље но и у једном другом; увео сам и заједничко храњен 
ко прегледа, намести му хаљинице, да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је  
 вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II раз 
ут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отворите код ока и нађите о!..{S} Кажи 
 да пишете <hi>сва слова</hi>, те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писа 
S} Сад пишите опет само слова, те да их боље запамтите! (Ученици пишу, а Радиша им прегледа и у 
да пишете а штампана да цртате те да их боље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута док 
 почели да набављају боље врсте и да их боље гледају особито зими.{S} Тако је она била повод, д 
што рачунаљке још није имао, он се, још боље, послужио овим десетицама на картону, с којима су  
морају да се покрију ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност,  
иша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колик 
ксат, а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као р 
ће опет да оде, да надничи, само да још боље све разгледа и сазна...</p> <p>— Е, добро, децо.{S 
а радим бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо м 
Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С најве 
} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју школу и моје село  
ито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> <p>Радиша је још умолио кмета Миљка, да се др 
и изнели на најјаче сунце, те да се још боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолидни 
диша не попусти, него да се потруди још боље.{S} Купи још бељу хартију, ишпарта је још лепше, к 
ива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и боље 
дин Радиша остане.{S} Оно га не да, јер бољег учитеља не можемо наћ’.</p> <p>— Ама па то и ја к 
бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа 
ућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} 
и слике од разних пољопривредних алата, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у с 
цртање и износио је деци разне слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопр 
бну дружбу и познанство, и за познавање бољега реда, чистоте и живота у кући. <pb n="389" /> По 
таја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце.{S} Све се то може и мора поправља 
ита, други опет круњач, трећи краву још бољега соја од Радишине, четврти некаку енглеску свињу  
“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и савршенијем.{S} А онај народ, који има толико ф 
адиши се и ова пажња учини пријатељска, бољи доручак није ни тражио.{S} И кад је после купио вр 
е ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S 
ка.{S} И све је чинио, да их навикне на бољи и разумнији живот.{S} Зато их је обилазио, а често 
е да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро р 
оже дај здравља.{S} Ни кмет Станко није бољи газда од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика  
за друге ствари: за школу, за здравље и бољи живот у њиној кући, а не за кога ће да гласају.{S} 
 они раде; и што су ти људи писменији и бољи, то је боље, јер ће они и те послове боље вршити.{ 
е поправила, те би били много мирнији и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Ра 
му плуг, који је био други у Загорици и бољи од онога првога, што га је газда Мијаило био набав 
енарска индустрија.{S} Кречари су сваки бољи камен тесали и чували за прагове пред кућама.{S} А 
за дуго чинило, да су му први ђаци били бољи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 
е старији слушају!{S} Ту ће млађи расти бољи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, 
лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <p 
а светитеља.{S} Па је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми. 
оси, како да калеме воће хране и подижу бољи сој у стоци и у живини; а учитељи о свему што је б 
цима.{S} Зато нам ови Турци нимало нису бољи од оних, него још гори, зато што су наши.{S} И ми  
а се врше савршеније, разним машинама и бољим алатима.{S} Једном речи, осетио је потребу, да бу 
има и колара и качара — све с новијим и бољим алатом, а један је почео заједно с ковачем Ђурђем 
 да се оне замењују новима, питомијим и бољим.{S} И све што је могло родити у Загорици преносил 
 не изгуби.{S} Зато се договори с неким бољим друговима, да оставе послуживање, па да узму стан 
> овако ћемо и школу направити лепшу, с бољим распоредом и свим оним што треба школи тако, да ћ 
је у животу његовом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњ 
и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, к 
не слике од бољега намештаја кућевнога, бољих алата и разних пољопривредних ствари.{S} А да би  
 па и у самој кући око бољег намештаја, бољих јела, боље чистоте и реда и бољега подизања деце. 
вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега р 
азумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанства, бољега реда у кући,  
ско од деце далеко је.{S} Имаће ближих, бољих и пречих ствари од еврејске историје.{S} Зато је  
 ово не може вршити без разумевања, без бољих алата, бољих кућа, бољих станова, бољега покућанс 
и, и отишао с уверењем, да боље школе и бољих људи неће наћи нигде.{S} А тако му је и било.</p> 
 тога и на стварању нових људи, нових и бољих генерација, а преко тога и на општем напретку, ул 
потке.{S} Зато је и платно њино било на бољој цени.{S} А још доцније Радиша нађе и купаца, те с 
вом, у раду и одмору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што с 
ору, у бољим алатима и бољој постељи, у бољој тековини и штедњи, у ономе што се тиче здравља, ч 
 стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље урањена и припит 
 могуће начине, и сваки се грабио ко ће бољу калемгранчицу из школске градине да узме или калем 
 било места.{S} А сад не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може у 
ан да гради.{S} Он треба да направи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и к 
градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да н 
 Радиша га прескочи.{S} Онда она рече: „Боно ми, пребоно — хоће да ми умре!{S} Па ми бабе рекош 
ше мокром маховином те понеше собом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо  
ово!..“</p> <p>Ту ископаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле  
 седнем ја“.{S} То није права политичка борба и у таку политику ја нећу, господине.{S} Барем уч 
осле оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све да се дели у таборе.{S} С 
колу.{S} И у младој души његовој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не 
ога културног задатка.{S} И у колико је борба у земљи између „народа“ и његове „бирокрације“ би 
а прва пушка (у Невесињу) и отпочела се борба за ослобођење, и што смо пристали на железничку к 
е саме.</p> <p>Тако се после оне спољне борбе отвори страховита борба унутарња.{S} И поче све д 
ли своје а Бог своје.{S} А таласи жучне борбе између „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више 
, ако да Бог здравља, још пре ступити у борбу противу нашега највећег непријатеља: незнања и не 
а права и слободе, те да се издвојимо и боримо се против данашњег бирократског система, и порад 
нас није било, народ је наш постојао; и борио се између себе и с другим <pb n="403" /> народима 
ри, зато што су наши.{S} И ми се морамо борити и против њих.{S} Народ мора доћи до свога права, 
ом.{S} Бор су засадили насред градине а бориће и јеле наоколо и два код школе.</p> <p>Путујући  
опаше један повећи бор и неколико мањих борова и јела, па им корен и жиле умоташе мокром махови 
е нагло напредовала, а све су се јеле и борови посушили.</p> <p>На Петров дан, пошто није било  
<p>Тако је прво Радиша насео с јелама и боровима.{S} Кад му се ниједан није примио, он се пожал 
ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „ 
где су Грци!..{S} Покажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушева 
 залази Сунце; тамо је Дрина а преко ње Босна и Херцеговина, а онамо даље су Талијани, Французи 
 ослобођење дичне Херцеговине и поносне Босне од Турака, и све су српске новине писале, да се и 
 Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јунак, да покаже све четири стр 
и нам даде четири округа, али нам узе — Босну и Херцеговину!{S} О, тешко нама слабима, кад друг 
 што нисмо ослободили све, и што нам је Босну други отео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви в 
пахијама да исплатимо, што смо изгубили Босну и Херцеговину, где је и пукла прва пушка (у Невес 
ал значи калогажу, онога у опанцима или босога...{S} И све поче „уз народ“.{S} Само „изроди“ ос 
е и двапут у једној речи, на пример:{S} Бошко, Гојко, Стојко, Милојко, Радојко и тако даље{S} И 
емо сивуља, и нема мирнијег и питомијег брава од ње; а отелила једно лудо теле, да хоће све да  
могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво, Милуне!“ и дело његово прозва по имену његовом „ 
да столарска, да се лепо затварају, и с бравом, а не с кључаницом.{S} Четврто, горе свуда окреч 
ном црном дугачком капуту с дугом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на  
 а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао жир и свакојако семење од шумскога 
ца,“ и да је добар пород само у срећном браку.{S} Не љути се на избраницу своју за сваку ситниц 
усрећити и човека и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи б 
ђем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не б 
 није ни било никако.{S} Зато су и челе брале мед само по ливадама и воћњацима кад цветају.{S}  
во да се чини?{S} Једно дете рече: „Мој брале, кад плете крошње ногараче, он после горе поруби  
 <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи!</p> <p>„Јао миле, ким ће сест 
„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</p> <p>„Јао брале, ко ти крила сломи 
/> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p>„Јао брале, куд одлете!</ 
су ти људи дошли по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати з 
 села, који су погинули на бојном пољу, бранећи све нас!..“</p> </div> <div type="chapter" xml: 
чи, не чини зло и тако даље, кад се год брани неком да нешто учини.{S} Трећа је реч <hi>ни</hi> 
а изиђе и узме прут.{S} Онај поче да се брани кроз плач: „Нисам имао књиге, господине, молим Ва 
поређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа  
 и господин“.{S} Миладин се захваљива и брани пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код к 
метале у „менгеле“, те да се њима не би бранили.{S} Прошавши поред њих, Радиша радосно узвикну: 
 штета да остане на селу.{S} Радован се бранио: „танкога смо стања, па не можемо издржат!“.{S}  
е и с другим <pb n="403" /> народима, и бранио себе и своју кућу.{S} А некад је богме, и он кид 
ре је из Загорице почело да долази воће брано руком и лепо паковано у котарице, које се лако мо 
е знало, да је добре врсте, да је руком брано и добро <pb n="386" /> упаковано.{S} Њихове су ка 
лежи докле да заграде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа 
да почнем.{S} Антоније, Алекса, артија, брат, отац, тата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви 
ају и други срећни народи!{S} Здрав си, брат Миладине!“ И попи колико могаде.{S} Онда наслужише 
м, па увек поквари себе.“ „Греше много, брат Миладине, и они који пију силом и они који пију за 
та и за име па рече овако: „Е па добро, брат Миладине, да си поштен: ја мишљах да пратим пандур 
ео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је заклао прасе и уредио печеницу, а отац је увече 
 Миљко.{S} А Радиша му одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали  
та!“ Миљко запита: „Зар немају шуме?“ А брат му као у шали рече: „Нек дођу к нама, да им ми дам 
 браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од њега примимо 
и волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb n="67" /> „Ала би се котрљале низ ове  
толице чича Миладин, кмет Миљко и његов брат, а Радиша на два јастука.{S} Сва је друга чељад ве 
е по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу, да попију по коју  
руга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да св 
о, да су сви писмени, па и жене, кметов брат је запитао: па ко им онда ради земљу; а Миладин ис 
љену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица Миљкова и његова, а за њо 
радимо нову школу наш уважени комшија и брат Мијаило уступио је свој шљивак без речи, и то на п 
лопи руке и стаде преклињати: „Да си ми брат, прескочи га и ти!“ И не мислећи ништа, Радиша га  
есто за школу.{S} Наш добри и сиромашни брат Тома пристао је и кућу своју да да, само да му сел 
поносит сви.{S} А ето тако дете има наш брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ ва 
аћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S} Не треба да гледамо ко има н 
иштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за зиму: (а зграде ће им остати 
сестру му, како једна жали сина а друга брата свога, Радиши грунуше сузе на очи, и у овом трену 
д кажемо: дете нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, ни хлеба ни с хлебом, ни пара ни прија 
 рече: „Господине, нас је у кући четири брата, а и отац нам је још жив.{S} Њих тројица су стари 
 народ, може потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме с 
ца Милица молила Лазара, да јој остави „брата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати,  
S} Деда Радивоје говораше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене 
ао поносе мој, куд се деде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку 
ћан ти пут, сине!“ И сестра се пољуби с братом, па се онда растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу,  
чека распуст, да оде кући и да ово каже брату своме.{S} Јер су имали једну њиву с црном земљом  
, његови јагањци, његова мајка, сестре, браћа, другови и тако даље.{S} И док је он ово посматра 
; а онај трећи нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да  
 n="371" /> да смо сви ми деца његова и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S}  
 и Крсман изјави, да ће он успети и код браће и код оца, да му га одобре.{S} То је доиста и бил 
оје мајке и оца свога, својих сестара и браће и све родбине своје.{S} Ама све ново: ничега нема 
е, па се бојимо, да то не дође и до нас браће, те да се због тога и не поделимо.{S} А сад навал 
 све су српске новине писале, да се иде браћи у помоћ.{S} У Србији су падали сви кабинети, који 
а.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> 
10" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то  
а је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за школу и  
аше и сељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили 
е школа неће затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и 
господине,“ чују се гласови).{S} Е сад, браћо, ја мислим да, подижући нову зграду, ми не треба  
арили и тражили школу!</p> <p>„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена пр 
ови готово из целе гомиле. </p> <p>— Е, браћо, прихвати Радиша, онда треба да известимо господи 
и као најпаметнијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријат 
да оно нађе како је право.{S} А где се, браћо, тако не погађа, него се селу оставља, да оно нађ 
ласови).</p> <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} 
р видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас сви народи и људи, који не иду у школу, 
.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетка па д 
ог ти дао за ту)“.</p> <p>— Примате ли, браћо, поклон газда Мијаилов? упита кмет Миљко.</p> <p> 
 мало, колико можемо.{S} Пристајете ли, браћо, на то?“</p> <p>— Пристајемо, пристајемо; хоћемо, 
ен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову шк 
 и старо и младо.{S} И немојте мислити, браћо, да за одрасле нема науке по оним светим местима  
о испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S}  
ги гласови из гомиле.</p> <p>„Е, добро, браћо, продужује Радиша.{S} Онда сад треба да се догово 
 и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, 
дозрео да собом управља...</p> <p>„Ето, браћо, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко 
а“ из куће.{S} А Јоксим одговори: „Што, браћо, гледате у мене!{S} Нисам ја сам у селу задружан. 
 рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И  
о ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда и 
би прекинуо ову мучну ситуацију, рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих,  
е четврти.{S} Онда Радиша рече:</p> <p>„Браћо!{S} Господин министар, који је над свима школама  
вач га је отворио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој 
им просто и искрено поче овако:</p> <p>„Браћо и сестре, и децо, ученици моји!</p> <p>„За наше с 
оред себе имају на врату и стару мајку, браћу и сестре.{S} А ништа човека не може толико да уби 
ека!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</p> <p>„Јао брале, сив соколе мој!</p> <p> 
откуд толико раздора, неслоге и свађе у брачном животу, што после прелази и на децу.{S} Запамти 
ем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна нема“ — Зато ја нећу тако.{S} Ја ћу моје да учим 
 идемо у чаршију, да купимо једну.{S} А брашна ћеш имати доста, даће људи...“</p> <p>И збиља, е 
ак и ложицу и помало пасуља, кромпира и брашна, и то се забележи, па се у школи готове јела и м 
баш мислио да кажем Груји, да нађе мало брашна и умеси“. „Нема црепуље, господине!“ рече кмет.  
а, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу пасуља, треће читав дењчић сува м 
<hi>сито</hi>, то је оно на шта се сеје брашно; <hi>нити</hi>, то је оно на разбоју, кроза шта  
у и Грују, што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачин 
уку кола, машине вуку лађе, машине мељу брашно, машине ткају сукно и платно, машине плету чарап 
ло „смесна“ хлеба, помешана са шеничним брашном, а сва су друга деца јела проју. „Ето мени и ту 
им интелектуализмом или филозофирањем и брбљањем; а рада нема. „Чујем клепет млина, а брашна не 
у своме.{S} А дотле, оне ће бити празне брбљаонице, немиле мучионице и продавнице несолидне роб 
“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива газдарица одмах и исказала.{S} Она је гласно и  
амо што су те куће трајније од данашњих брвнара, чатмара и кровињара, него су оне и здравије.{S 
 седети у овим талпарама, кровинарама и брвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела да 
кивао за које шта: за поједина села, за брда и реке како се зову и шта народ прича о њима, а пу 
ад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет в 
олини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одатле.</p> <p>„Е  
сад!..{S} Па су ми опет милија ова гола брда и чукаре него твоја ишпартана поља, ушорена села и 
одужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S} Настаје најмучнији трену 
 је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га је ножем одсекао, под 
рекопа, а он с ђацима сиђе у реку испод брда, одакле свако дете понесе по један или два <pb n=" 
ступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направили потребне справе.{S} Цр 
ају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нис 
А кад је нестало пута и били у половини брда, Радиша је казао да се пусте из реда па да потрче  
гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се крену шар 
>Време се мути.{S} Облаци прелазе преко брда загоричких и Радиша се боји, да се оно не поквари  
е ономадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила 
ог Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кмета, да прекосу 
да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њим код к 
етана, њу Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их 
ни тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извора где год дођемо.. 
 већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опе 
већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ реку и попа 
светљавало само врхове највиших околних брда и даљних планина.{S} Али убрзо не само што дође км 
тоци</hi> и све <hi>реке</hi> и сва <hi>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и  
 леп.{S} Сунце је још сијало нада свима брдима, само се по долинама почела хватати сенка.{S} А  
Отаџбину, у свој народ, својим рекама и брдима, својим милим и драгима: и родитељима, и родбини 
и школској, атару загоричком и оближњим брдима Радиша је навлаш пазио, где има највише и најбољ 
ла утишала, сад је поново одјекивала по брдима и дубравама загоричким; а луда Јана је умрла...< 
ошло ни још других три четири године, а брдо је изгледало као кита цвећа и, гле чуда, по поднож 
гу ићи напоредо.{S} Онда рече Груји, да брдо откопа и том земљом затрпа оне баре и да још нанес 
а је хтео и овај пролаз да прошири и да брдо помакне даље од школе.{S} С тога су одатле и носил 
ле су их очима, докле год нису зашли за брдо, па се онда и оне вратиле са сузама у очима.{S} Је 
у Груја објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више 
уче као гром, глас се стаде одбијати од брдо до брда, док се једва не ућута.{S} А од школе се к 
у околину и побележи, како се зове које брдо, који поток, које поље, која мала и које место и о 
 Одмах је стао питати како се зове које брдо, који поток, која мала и ко је од ђака из које мал 
азговору изишли су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на  
екао овако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Заго 
идећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близ 
нило да ће прегледати цело село.{S} Низ брдо им није дао да трче, да не би који пао и убио се,  
изине, а и људи могу да сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Проч 
 некад низ реку, а неки пут полако и уз брдо до Миљкове куће.{S} И није било лепа дана, кад пос 
кад су оставили пут и почели се пети уз брдо, Радиша је рекао, да се пусте из реда, само да не  
 изиђоше из села и почеше да се пењу уз брдо готово највеће у Загорици.{S} Радиша опет рече, да 
еро и тицу, разно домаће посуђе, реку и брдо, пут и тако даље.{S} И радости дечје није било већ 
ру.{S} После ручка Радиша прецрта и ово брдо и његову околину па онда сиђоше извору.{S} Пало му 
е мало и прихватили), пошли су на друго брдо, с којега се Радиши чинило да ће прегледати цело с 
ије био прекопао оно место, где је било брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, он 
{S} Баш у близини школе беше једно голо брдо, на којем не беше ни њива, ни ливада, ни забрана,  
едном приликом запита Миљка, чије је то брдо.{S} Миљко му као обично одговори: „Свачије и ничиј 
коло, а у пролеће се попети на које још брдо, и даље од свога села, те да се види што већи прос 
ла лакша.{S} После овога „предавања“ на брду, једно запита: „А где је, господине, Света Гора?{S 
а га запита: „Где ти је кућа?“ „Овде на брду“, одговори овај. „Е, теби је ласно; но како ће ови 
о, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их је неко „запоганио“.{S} Радиша је с 
имало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с овима доле, те  
 се пусте.{S} За мало па су сви били на брду.{S} Радиша одмах запита: да ли има овде близу воде 
ас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које је југ а 
 домишљали како ће.{S} Рупу су копали у брду идући право, хоризонтално, а не наниже у земљу.{S} 
о полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много издв 
ових се првих почетака готово на сваком брегу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по је 
то му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу Загорици није знал 
традан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу треба за  
ато запита Грују, где могу добити једно бреме ржане сламе?{S} А Груја сасвим добродушно одговор 
но, али је добра простирка, од читавога бремена сламе с једном вуненом шареницом, и добар покри 
ња па отишао за сламу.{S} Кад је ушао с бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито в 
љу дана.{S} Кад су попамтили сва слова, брже су прешли на читање и све што су читали одмах су и 
, него изнурава и троши снагу узалуд; а брже се не може но што је природа одредила.{S} Зато и у 
ве неписмено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом свак 
ајбољи успех.</p> <p>С одраслима је све брже прелазио, без околишења, ударајући одмах на оно шт 
 сувише него мало а добро сварено, и не брже од онога како је у природи самој.</p> <p>На трећем 
меши се <pb n="108" /> лице и срце поче брже да куца; и сви погледаше на врата.{S} Улази Груја  
одговори: „Могу, брат Миљко, још боље и брже од ових малих.{S} Јер мали и не знају колико им и  
ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо били п 
четак школе</head> <p>Дани су пролазили брже него зими, и ако су они сада били најдужи, и прибл 
 ето, то је <hi>хрт</hi> Они трче много брже од керова и зеца одмах стигну и ухвате.{S} А зашто 
више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све на време уради, а не стоји њива непоора 
них слова).{S} Пазите још једанпут мало брже!..{S} Ко може сам?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад 
осно...{S} Сад пазите још једанпут мало брже! (И чита развучено, да се свака реч познаје).{S} П 
вање народно овако преко школе врши што брже и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће 
гао!</p> <p>А да би се ово изводило што брже и боље, потребно је:</p> <p>Прво, да се учитељи сп 
 /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покушамо сви заједно...{S} Е, добро.{S} С 
да се свака реч познаје).{S} Пазите још брже! (Чита готово целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" 
о и поуздано, сад нису имали потребе да брзају и терете децу да би „свршили програм“.{S} Тихо и 
{S} Тако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорен 
Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у  
мо га убрзати, кад неможемо ићи ни овом брзином, којом овај свет живи и иде?{S} Куда ћемо онда, 
и — пропашћемо; а напред не можемо оном брзином, којом би само желели и којом би требало да иде 
<head>3.{S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по селу Липовици, да се њихова у 
тпочну посао и доврше започето дело.{S} Брзо су опет сви били на послу..{S} Радиша запита: да с 
 првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољ 
есу доста скупа, али би ти се исплатила брзо, јер би сваки дан састругао онолико пута више даса 
а.{S} Груја се као опет мало застиде па брзо одговори:</p> <p>— Даће Бог и то!</p> <p>— Ама, зб 
с оцем.{S} Уморан и телом и душом он је брзо заспао и спавао је до зоре.{S} А чим је зора заруд 
>Миљко се мало и застиде и збуни, па се брзо прибра и озбиљно и достојанствено као увек рече: „ 
 — Који су други? — Спустите.{S} Пазите брзо: први! (Дигните руку!{S} Спустите!) Други! (Дигнит 
је и семе од багрема, јер то дрво расте брзо, расте на свакој земљи, а добро је и за грађу, и з 
 посла па зато нису много ни тражили, и брзо се погоде, с тим, да почну мало доцније, док заврш 
 да дођу до пара за клупе и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани;  
з нове школе он не може много урадити и брзо постићи оно што жели.{S} Зато је стао мислити, как 
а наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да идете а камо ли да трчите, него полако као по ц 
уто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај.{S} Све што расте, расте споро и  
у му готово; и тако се све свршава увек брзо и на време.{S} А људи су поштеђени и раде друге по 
здух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши <pb n="310" /> дисањем и исквари...{S} А,  
о</hi> напред.{S} Никако много и никако брзо.{S} Многим се деца преоптерећују и много се не сва 
ухвате.{S} А зашто он може да трчи тако брзо?..{S} Сад погледајте у слова код хрта!..{S} Сад пр 
ред?!{S} Организми се не развијају тако брзо.{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него  
м на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло брзо живи, и срећан је ко дочека педесету; а ко је још  
ло непознато и посао је напредовао врло брзо.{S} А ивицу од брда Радиша је заравнио као да га ј 
је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и монотоно „Свјати Боже“, што су га старији ђаци п 
је близу, може да оде и до куће па опет брзо да дође.“</p> <p>За то време Радиша је надгледао к 
 и данас био као наручен.{S} Оправке су брзо ишле и изгледало је, да ће данас бити све готово.{ 
ово.{S} И попа се чисто изненадио овако брзој преправци и спреми па им поручи, да ће прве Недељ 
уке на универзитету.{S} И свуда озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе з 
а се стара о томе друштву.{S} Јер је та брига о друштву или народу његовом у исто време и брига 
 добро народа свога?</p> <p>Некад се та брига наша састојала у томе, да се предамо <hi>једноме< 
ули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде с врата.{S} Ови ће младићи то да учине.{S}  
лим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази учење 
а се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега коња.{S} Само кад си нам доша 
уштву или народу његовом у исто време и брига о њему самоме и о потомству његовоме.{S} И ко се  
ош више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се ово извести.{S} Како ће они једно без 
окућим.{S} Жена ће ме спасти барем ових брига у кући...{S} Лакше се подноси све у двоје...{S} А 
је друго Боже помози.{S} Сад остаје још брига за цреп и циглу.{S} Зато се Радиша једне Недеље д 
ам дано добро.{S} У њему нас оставе све бриге наше.{S} Он нас највише утеши.{S} Он нас одмори и 
омпромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поделу нар 
аго оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi>  
и тако даље{S} И Радиша је опет био без бриге за „насушни хлеб“ у овој „пустињи“.</p> <p>Кад су 
ад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да сад о једно 
то причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, 
{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да ид 
нула рад и с овим старима а камо ли ову бригу о новима.{S} Сад ће обе зграде да остану саме...< 
 да чува?“ Мајка му стаде разбијати ову бригу и рече: „За овцама ће поћ’ Вуксан од јагањца а за 
бице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да нико не изостане а да сваки иде 
 ослободе и да се ујединимо.{S} А на ту бригу имају право сви народи.</p> <p>Али ми се не допад 
 питање: <hi>како</hi> ће он да врши ту бригу, и како ће да ради за добро народа свога?</p> <p> 
е снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу  
што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво почела скупљати сваку коштицу и доносити је уч 
.{S} Дође и он на ред, а мајка, тужна и брижна, метнула дете на пут да га сва деца прескоче.{S} 
е наставе.{S} Зато је и цртање и писање бриљирало у Радишиној школи.{S} А цртање им је било пот 
ога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да те одвоји и прати у туђину, тако дале 
 му разбија и ову бригу, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша о 
ине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о себи и подмлатку своме.{S} Јер кад кажемо: н 
е и о потомству његовоме.{S} И ко се не брине о тој целини у којој живи, он се не брине ни о се 
{S} Али су му сви говорили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати. 
а буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву, о народу своме; и — ето то је <hi>поли 
еба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих ч 
 о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљи и преко својих чиновника управља це 
 учитеље, и у њој је све државно, да не бринемо ништа.{S} И ту бих ја могао да учим до миле вољ 
 /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} Скочите, па  
еби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послушаш људе.“ И тако одлуче, да 
вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша 
и он и додаде: „Ништа ти, господине, не брини за то, само ми кажи кад да дођем, и да грабимо, д 
ајде да пођемо, а за ствари се ништа не брини.{S} У нашем селу, хвала Богу, сигурно ти је и на  
 оцу сасвим одлучно: „Тата, ништа ти не брини за то.{S} У свету нико није умро од глади код сво 
 А Миладин му одговори; „Ништа се ти не брини, господине; то је наша брига; имамо ми и трећега  
ију?“ Онда ће им рећи Радиша: „3а то не брините много.{S} Ако и доведемо кога, довешћемо само ј 
и пословима у јутру и бојажњу, да му не брину код куће, али кмет рече бирову, да оде до куће Ми 
пећи, а који га пеку неће га вући, који брину о овоме неће о цигли и тако даље.{S} Остала је са 
 /> <p>И кмет Миљко и Радиша највише су бринули за ово.{S} А сад ево где им се и та брига скиде 
ро хранила и <pb n="295" /> нису за њих бринули.{S} И нико се није на ову благословену заједниц 
вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} 
Милица, која је сама остала у двору.{S} Бринући она је изишла у поље крушевачко, да се мало про 
ко се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је сад поновио главне појмове из п 
дим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквас 
...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Оставите таблу и писаљку у клу 
м по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви тре 
се испрља; а сад није прљаво, а може да брише и овако.{S} Избришите таблице.{S} Хајде сад опет  
моје момачке, што ми је Груја намешта и брише!{S} Ово је култура; ово је питомина; ово је рај;  
{S} Најпосле им је показала, како се то брише и шта треба да спреме за брисање.{S} А Радиша је  
!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може 
бран, ни телеграф, ни телефон, ни парне бродове и железнице, ни стеарин и глицерин, ни разне др 
Према овоме се мења и кубатура зидова и број цигала.{S} Онда му каза, како се рачуна цена врати 
50, чини свега 95.{S} Ако су имали неки број на пример 85 да поделе на три једнака дела или три 
ина, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S} У доба, кад на др 
 је и почело.{S} Зато је готово цео тај број долазио и до продужне школе.{S} Друго, добре су се 
 и имадне барем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се  
агорици, да свака кућа направи потребан број кревета и имадне барем по један сто и потребан бро 
да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да ниј 
 Друго, добре су се стране овога малога броја ученика и негомилања разреда огледале јасно и у в 
Сад ћу ја свакоме да дам по једну оваку бројаницу. (И даје им, само на мањем картону).{S} Нађит 
да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу и сваку свирку, чим је једанпут чује, и напра 
таве таблице а да изваде оне десетке за бројање и да их туре на клупу једну до друге.{S} Онда р 
реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi>десет</hi> ових  
 истина у сваком по десет ових тачака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Ко 
округле и неокругле и дељиве и недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за  
 недељиве бројеве.{S} На пример, све су бројеве до сто делили за двојицу, па за тројицу, четвор 
да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком дете 
рном чистотом, а на првом месту с малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим 
бује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповедају ов 
д две хиљаде година, и данас у име Бога броји десетак милиона.{S} Истина, према другим народима 
ло с лица земље а њега није, и он данас броји десет пута по хиљаду хиљада.</p> <p>Под Немањићим 
огу да казујем другојаче.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напре 
о и други пут, а можете и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али на 
деле на „именителна“,и „прилагателна“, „бројителна“, „местоименија“.... „Једноброј: именителни  
 откуд опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је 
, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај празник 
ца, па је сваки дан знао јесу ли све на броју, колико је враних а колико белих, колико музара а 
 јесен одлазе; да зими нема ни мува, ни буба, ни лептира; да се многе животиње завуку дубоко у  
белога дуда и места за храњење свелених буба у пролеће.</p> <pb n="382" /> <p>Путеви су у целом 
чава све о челама; због гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног 
лики, он поручи мало семена од свилених буба и у једној соби поче да их храни.{S} Деца су се чу 
 и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу дечијих ствари а по потреби и з 
 потребно говорити о вредности свилених буба, него само о томе, како се оне боље негују.{S} А Р 
 воћњацима кад цветају.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не  
рименат и разумевање, усред механизма и бубања напамет по осталим предметима, па је нешто чуо и 
еприродношћу и онакарађеношћу, напоље с бубањем речи напамет или механизмом, напоље с дресуром  
 како се то чини и кад ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица прои 
 што жабе не чине никакву штету, а једу бубе које чине штету.{S} А коме је гадна, он нек је не  
бог гајења свилених буба све о свиленој буби; због гајења живине и угледног живинарника све о д 
ећ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и лепше су зидали од ових.{S} Доцније је неки  
е су Црногорци?..{S} На којој су страни Бугари?..{S} С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас 
ажите руком где је Босна!..{S} А где су Бугари!..{S} Београд!..{S} Крушевац!..{S} Косово!..{S}  
у се примали по околини него неписмени „Бугари“, јер су умели да направе план од свачега и да о 
на савезница и сестра — Русија, па дала Бугарима!...{S} Ах, тада је закукала не само војска срп 
рените се Црногорцима!..{S} Окрените се Бугарима!..{S} Окрените се Босни?..{S} Је ли когод јуна 
рчка.{S} А знате ли, на којој је страни Бугарска?..{S} А Црна Гора?..{S} А Швапска или Немачка? 
о Море код Свете Горе и Црно Море преко Бугарске.{S} У оваком разговору изишли су још на једно  
ачу, точак, јаје, мотику, ашов, сикиру, будак, лопату, грабуље, даску, греду, сврдао, тестере,  
једва дочекаше час поласка.{S} Понеше и будак, мотику и ашов.{S} Кад су дошли у клисуру, изберу 
мо гледали.{S} И за час па је донесен и будак за копање земље, чекић за дотеривање и намештање  
јка би им често у шали додала: „О, моје будалице. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми  
, и кад се после блато осуши и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По 
 је Радиша и гледао, да му <hi>рад</hi> буде <hi>центар</hi> све тако зване наставе, свега обра 
} Ово је чинило, да не само сва настава буде занимљивија и трајнија, него да се и око и рука де 
е чинио две користи: прво, да и спорова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању  
 којом ће се ово село поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, 
лело, да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни  
Зато и морам гледати да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога ма 
и остане у манастиру дуго, и дочека, да буде и старешина над калуђерима, што се зове игуман и а 
. „Можете, рече Радиша, само пазите, да буде равно.“ И за час су туцаљке биле ту на послу.{S} И 
елео да га и они обрађују.{S} Желим, да буде свима <hi>углед у свему</hi> и <hi>расадник</hi> з 
.{S} Једном речи, осетио је потребу, да буде прави савремени пољопривредник, и то не само теори 
мало ово није решило судбу Радишину: да буде писар општински и остане у своме селу.{S} Ласкало  
туран, а сад је желео <pb n="283" /> да буде културан и да томе учи и другога.{S} И желео је, д 
Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зград 
 да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са по три собе, кујном и подрумом, и оба 
довољно пространо двориште.{S} Треба да буде зграда једнокатна.{S} Треба да буде два стана са п 
 је скицирао своје замисли.{S} Треба да буде једна зграда.{S} Треба да буде довољно пространо д 
послужитеља и соба за децу.{S} Треба да буде леп распоред...{S} А кад је све то направио, њему  
 одавде.{S} То сад не сме и не треба да буде.{S} Код оволико кречњака за креч и песка за малтер 
ега утицаја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде ње 
 избележио и испричао како што треба да буде, те су опет ове нове клупе у загоричкој школи биле 
во ради и чудила се, шта ће од овога да буде.{S} Овако друго и треће па и четврто клубе би гото 
ако су знали не само каква ће зграда да буде но и где ће кречана и где песак треба да се истова 
 што боље приме тај занат, а и школа да буде што пре готова.{S} Тако је свакога дана бивало на  
 ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад 
чинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, да узме 
.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> направити и у 
 са којим и колико одаја или одељења да буде.{S} То је сада био најхитнији и најглавнији посао. 
буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi>пи</hi>, то је кад неком кажемо да пије; 
, то је пе — треба још <hi>т</hi> па да буде пет, и треба још <hi>та</hi> па да буде пета; <hi> 
мо <hi>чел</hi>.{S} Шта још треба па да буде чело?..{S} Ево и о.{S} Прочитајте га сад!..{S} Нап 
 да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, који држе кров, а колика на споредним 
је тако шкодљива.{S} Зато и она мора да буде <pb n="182" /> одмерена и сварљива.{S} Тај раст ом 
.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, грађене и угађа 
му показа, да дебљина зидова не мора да буде свуда једнака и колика мора да буде на главнима, к 
свака кућа у Загорици.{S} У њој мора да буде свачега што може да роди у овоме селу и мора се св 
нука!...</p> <p>Јесте.{S} Човек мора да буде друштвена животиња, и мора да се брине о друштву,  
ја ће му требати.{S} Она и тако мора да буде сува.{S} Зато је поручивао из Јелака свакојаке дас 
ди, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да до 
 велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег дрвета и дебље даске.{S} И тако и учини.{ 
стадоше чудити, да и њина ћерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушал 
 <p>— Добро је, чича Јанко; али може да буде и боље, и људи желе и траже све оно што је боље, р 
но мало скромних сеоских ствари може да буде лепо, само кад се оне држе чисто и наместе лепо.</ 
са свом збиљом потврди, да тако може да буде, они почеше дубље улазити у ствар и поведоше разго 
о свет, без школе, а Радиша престаје да буде дете и настаје човек.{S} И сви су се поносили.</p> 
и и мрзе и бију, а то у школи не сме да буде.{S} Ако ко коме баш учини штогод на жао, он нека к 
сваку можемо да метнемо још по 1, те да буде по 16 и остане само 4.{S} Сад још можемо да метнем 
очели да отварају школе у Србији, те да буде писмених људи и у нашој земљи; али за њих учитеља  
.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колико просторија, колико ће врата да тр 
 сељаци мећу, па онда запита: шта ће да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај 
ите лепо, да не падну)!...{S} Шта ће да буде, ако падну?..{S} Сад се наслоните леђима на ту клу 
нога су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гледала како се плете леса. 
направио један круг и рекао: овде ће да буде цвеће.{S} Од тога круга повукао је стазе на све че 
 и стојте право! — Сад пазите, ко ће да буде први а ко други.{S} Ти си (најмањи) први, а ти (до 
, него кажем оно, што јесте и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта шт 
у, и да кажу, није могао да научи, и да буде срамота и мене, и тату, и маму, и све!...{S} Нећу  
ену попу, а он им каже, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели 
буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за свакога брата по једна, особито за 
 ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ упита Радиша пробе ради.{S} После поду 
и да је писмен, одмах су га одредили да буде код Књаза, те је био све уз Књаза и није му било т 
иљима и барутом.{S} Јер то ће морати да буде кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечера 
ула или ће чути у цркви; а може бити да буде која и са жетве, мобе или села, и то ништа не мари 
азлене загоричанке. „Е, и припше јој да буде госпођа!“ говораху мушкарци. „Благо њеним ђацима:  
актичнији.{S} Краћи је у свему могао да буде, јер су они развијенији и боље схватају, а практич 
створио?{S} Ђак:{S} Он је само рекао да буде свет, и свет је одмах постао.{S} Он:{S} За колико  
оље схватају, а практичнији је морао да буде, јер је било мање времена па је морао да одабира о 
у и нису могли да погоде, шта ће ово да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене м 
међу дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да окречиш и таван, те да се 
p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком н 
пођиној соби, па се трудила, да тако да буде и у њеној.</p> <p>Радиша је поднео предлог министа 
 соли и лука, а друго није ни морало да буде.{S} А кад јавише својим кућама, да су напустили по 
 како би и у нас много што шта могло да буде другојаче, само да умемо; и није пропуштао, да их  
на новој школи дабогме да није могло да буде ни помена.{S} И за све време рата све је лежало и  
 хлеба, али то без цигала није могло да буде.{S} За ову зиму остало је, да и Груја Радиши меси  
у.{S} А о свиленим бубама није могло да буде ни помена, јер у Загорици не беше ни црнога а камо 
у и не кваре ствари, опет није могло да буде, да се то не осећа и не смета чистоти и раду сутра 
Шта би свет казао и шта би још могло да буде, кад неко у љутини туче другога?“ запита Радиша да 
 може.{S} Ено и са мном шта је хтело да буде, што им се нисам „мешао“ у политику.{S} И пукој сл 
ли села, и то ништа не мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и рад 
ћена, само да прима.{S} А да може то да буде, ево ми примера на моме селу.{S} Ја сам задовољан  
.</p> <p>„Зато, браћо, ако нећете то да буде, ми данас треба да решимо, <hi>да се зида нова шко 
реч: с — н — о — с — и.{S} Шта ће то да буде?..{S} Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода 
м је објашњавао, где ће и шта ће што да буде.{S} За овим су изишли на место где ће бити нова шк 
адзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и старешина.{S} Отуда  
ога милога сина и мерила, личи ли му да буде ђак.{S} А кад је престала блека, она га је све зап 
леда у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене 
боље осуши.{S} Све је чињено, да зграда буде најсолиднија.</p> <p>У то време долазио је у оближ 
 кад тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и  
школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне с 
а требати.{S} Прво је смислио, да школа буде са два одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља 
 га мање уносе у школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и п 
ио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да уг 
није.{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири соб 
и у учионицу; а Радиша је желео, да она буде што чистија.{S} Зато му је требао неки застирач у  
 Радиша је опет пазио, да дебљина ужета буде свуд једнака.{S} А деца су се сва окупила око њих  
што не може?..{S} А која може?..{S} Шта буде човеку кад га змија уједе?..{S} Кад има највише зм 
и таблу.{S} И брзо доконају: да судница буде за неко време у апсани; да преправку изврши најбољ 
треби као радионице за Ручни Рад и, кад буде време, за храњење свилених буба, а кујну за оставу 
 да до подне има још два сата.{S} А кад буде подне, Сунце ће бити на небу онде. (Показа руком м 
; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> < 
целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим стар 
 ти од неба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с 
жемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S} Сви нам ови, у име Бога, прелазе у четврти раз 
дом.{S} Радиша је пак надгледао, да све буде у свом реду, те да се деца навикавају на ред и чис 
ве хаљине, какве год хоћеш!{S} И то све буде готово за непуних осам сати!...</p> <p>У науци дак 
учи и другога.{S} И желео је, да му све буде <hi>за углед</hi>.{S} Тако је сада због кованлука  
е, да око њега донесу земље, те да овде буде највиша тачка а свуд наоколо да пада благо, колико 
 мари.{S} Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није зан 
евна и она ће остати то за навек, докле буде човека.{S} Зато и ја морам подмиривати и ту потреб 
ати „докле тече сунца и месеца“ и докле буде Загорице; јер „од камена ником ни камена“...</p> < 
 палату, с којом ћете се поносити докле буде Загорице.{S} И само за оно, што за сада нисмо могл 
ао, како да их чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови вел 
и састави, па ма они били и молитве, не буде побожност, а причање библиско од деце далеко је.{S 
 на њих нанети шљунка и песка, те да не буде блата, кад је кишно и мокро време.</p> <p>Ето сад  
инити за школу све што може, само да не буде много скупо.“ Радиша му онда објасни, да ће се он  
 „А зашто овако?“ запита Радиша. „Да не буде равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече д 
и, онда се и побију и обично обојици не буде добро.{S} А најгоре је, што се после мрзе, и место 
е вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Тако је, тако је, господине,“ чују се г 
о-или трогодишњу бербу — колико грађење буде трајало, а после опет земља остаје мени.{S} Или да 
рошку; да га ослободи од кулука, кад се буде вукла грађа, и од свих трошкова за школу и још му  
расађивању, Радиша је утврдио, да цвеће буде поред главних стаза и у кругу, а поврће и све друг 
 па после митрополит или архијепископ и буде најстарији над свима српским калуђерима и поповима 
а Радиша се пријави у Учитељску Школу и буде примљен међу првима.{S} Ова је школа преобразила Р 
ле данас тежимо <pb n="351" /> да сваки буде писмен, па био чиновник какав или не, дотле онда н 
уздах: „О, моје лепо дете!{S} Па, да ми буде ђак — благо мајци!{S} Ама њему се одавно нешто слу 
изостави, и ако је желео, да у Загорици буде макар један ковач, који би потпуно разумео тај пос 
b n="87" /> и ученицима његовим почетак буде мио.{S} Чобани протерују стоку поред школе и заста 
а их пере и мења често, те да дете увек буде у сувоти.{S} А Радиша је са својом тестерицом саст 
ју, најпосле рекну: „Што мора бит’, нек буде!{S} Нек иде за својом срећом!{S} Кад цело село вел 
како људи рекну да је право, тако и нек буде.{S} Платићете ми дво-или трогодишњу бербу — колико 
о ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај домаћи савет о то 
ајде, у име Бога, господине!{S} Нек нам буде са срећом! рече Миљко сав блажен.</p> <p>— Али је  
а он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жалост је надјачала радост...{S} Мало  
купо, то ће доцније бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће по 
им лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће д 
ија за живот.{S} Нека <pb n="192" /> он буде само умерен, одмерен, одабран, промишљен и правила 
гао да се нађе.</p> <p>„Ја хоћу, да ово буде градина, какву бих пожелео да има свака кућа у Заг 
 убије и спута као немање.{S} А кад ово буде још у самом почетку живота и рада, онда то не ваља 
грао речима</hi>!...</p> <p>Кад све ово буде, кад се поправи настава или рад у школи, онда се в 
ње према деци, ученицима својим.{S} Ако буде строг и суров, он неће упитомљавати, и неће привла 
цу себи и школи па отуда и науци; а ако буде сувише „добар“, деца ће злоупотребити ту сувишну д 
су имали за хлеб и кирију, а друго како буде.{S} Могло се још купити по мало соли и лука, а дру 
и они угодније живели.{S} А народу како буде; он само нек даје и нек слуша.{S} Народ је остао б 
илета Илиџић, а за клупе и таблу колико буде да даду сви ревенски.{S} Попа им благослови ову на 
многи данас.{S} За тим, да уређење њино буде такво, да питомци њини из њих износе што више оног 
ригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о кмету, који суди свима и ради оно што треба сви 
ознаница и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им  
једне земље у другу, и још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас н 
и он и село, и молио је Бога, да све то буде са срећом и благословом његовим.{S} Пожелео је и Р 
 други народ не притисне...{S} А ако то буде, онда му је ово <hi>просвећивање и ова слога</hi>  
воје...{S} А да Бог сучува, да ми нешто буде, па ко и да ме гледа?!..{S} Не смем женскима слобо 
есам ли ово добро урадио?{S} Ако детету буде боље, она ће мислити да је зато, што смо га преско 
А чим јој дамо оно чега нема, она одмах буде родна и на њој роди све.{S} Отуда је ђубрење или г 
ченицима.{S} Само се старао, да код њих буде краћи и практичнији.{S} Краћи је у свему могао да  
ку има много.{S} А ја сам се старао, да будем <hi>јунак на послу</hi>; и зато се не кајем....</ 
бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А  
идем у Богословију, па <pb n="40" /> да будем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр 
ем поп; могу да идем у Академију, па да будем официр; могу да идем у неку Земљоделску Школу, па 
 на Русовљевог Емила.{S} А ја ћу сад да будем не Русо него Песталоције.{S} Само нећу да грешим  
 окренути на боље...</p> <p>Добро је да будем добар и благ, и миран и сталожен, као што сам; ти 
о користан другоме, колико сам могао да будем овде, у овоме позиву своме, само ако сам га вршио 
ем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да се после 
дошао до највиших наука и добио част да будем <hi>учитељ</hi>.{S} Ах, учитељ, ала си пуно име,  
 кратко.{S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После ј 
 народа.</p> <p>— Сад не могу, а кад не будем кмет, ја ћу онда гледати, одговори му Миљко и у т 
 с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу како хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад  
 господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо сво 
у и несрећу у животу, <pb n="241" /> да будемо једно и да и ми изродимо и одгајимо пород свој,  
 чем почкодни, па ни од сад не треба да будемо мимо свет.{S} Но да дамо дете, које ће изучит’ к 
редујемо; али нити можемо нити треба да будемо Швабе. <hi>Чувајмо своје</hi> и само <hi>поправљ 
ла малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да радимо што г 
оже навест’ дете на како рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече В 
 да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мислим, да је боље да  
вари и не наведе на какво рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато т 
оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и да опет дођемо и продужимо своју науку!..{S} С 
оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и опет дођемо да продужимо своју науку!.. “</p>  
оже и Свети Саво, помози нам, да здрави будемо и сутра опет да дођемо и продужимо науку!..“</p> 
ет:{S} Боже и Свети Саво, дај да здрави будемо и опет дођемо да продужимо науку!...“</p> </div> 
д заборавити, да сте ђаци и да треба да будете паметнији од друге деце.{S} Она друга деца, што  
коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се  
настирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако будете здрави и долазите сваки дан у школу и ако ме слу 
а Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним очима па, 
 код господина?{S} Мени би мило било да будеш и мој гост, и, хвала Богу, дао је Бог имао би чим 
ако хоћу.</p> <p>— А уз кога ћеш кад не будеш кмет?</p> <p>— То не знам, господине.</p> <p>— Не 
ше: „Господине и брате, син можеш да ми будеш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао с 
ест ти од кмета, да прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ 
S} Она га пипну по обрашчићу; оно се не буди, а хладно као земља.{S} Она га ухвати за ручицу и  
зе не пустила,“ онда и у њих поче да се буди неки понос, неко јунаштво, па су све радозналији ш 
 сад наше гласе</l> <l>И од сад нам <hi>буди спас</hi>!</l> </quote> <p>И ово је било први пут  
у људи после.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори 
не спољна, лицемерна и сујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинил 
и Милан је немирно спавао, сваки час се будио и сваки час је мајка устајала, те му давала сисе  
 али напоље немојте ићи без гуњчета.{S} Будите највише на доксату и под стрејом...{S} За тим је 
у дневног учења.{S} И чиме се год могла будити права побожност, она унутарња, у срцу а не спољн 
ба терати на кретање, и у њима поступно будити интерес.{S} Има и ограничених, и њих треба жалит 
телу и душа не само здрава него и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Рад 
оре.{S} А чим је зора зарудела, били су будни и Радиша и Радован и устали су, обукли се, умили  
ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж и жена, онда још боље: биће више 
па су омотане овом шареном хартијом, да буду јаче.{S} Али се опет ласно пребију, ако се испусте 
S} Твоји пријатељи.{S} То ти тражиш, да буду пријатељи теби, а непријатељи данашњем <pb n="335" 
 је л’?{S} За опозицију?...</p> <p>— Да буду пријатељи свему што је добро, а непријатељи свему  
.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учитељи муж  
ни, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и Кнез Мил 
ви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду  
ће им остати за оставу); и по собама да буду ливене пећи, што се ложе изнутра, и под од дасака  
оје одрасле ђаке, па по пола времена да буду у школи а пола у радионици, и ако је Недеља.{S} Он 
и раздаље, према томе, хоће ли даске да буду тање или дебље.{S} Сопственик се мало замисли па р 
 је да учиш децу!</p> <p>— И деца ће да буду људи.</p> <p>— А што идеш њиховим кућама!</p> <p>— 
 да треба, колико прозора и какви ће да буду, колико ће да треба: цигала, црепа, дасака, греда, 
азвитак човеков.{S} Зато и деца прво да буду здрава.{S} И народна мудрост каже, да је здравље у 
а их углавиш — овако као и ово, само да буду свуд подједнако раздалеко...{S} Онда би могао да о 
јгоре је, што се после мрзе, и место да буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и 
без књига.{S} Зато без књиге не могу да буду ни они, који хоће да уче и да знају више од обични 
авању свратио пажњу, да цигле морају да буду потпуно једнаке, те да се лепо слажу при зидању, и 
у куће другојаче.{S} Оне прво морају да буду озидане, као ова наша школа; а зидају се најбоље и 
мосталан рад.{S} Загоричани престају да буду мимо свет, без школе, а Радиша престаје да буде де 
то учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје је да учиш децу!</p> <p>— И д 
олица!{S} И прва колица у Загорици нека буду од — мацака!“..{S} И онога часа посла Грују кмету  
 барем ученице Даничине, да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад ум 
да сваког дана буду друга јела и да она буду увек свежа.{S} Оне сад умеју и да месе сем гибаниц 
 ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а доле ужа, и задњу оставити дужу, те да 
пише молбу министарству за учитеља, кад буду готови.{S} Постидни иза других села а жељни науке  
ветничком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужењ 
а колико у руци?...“ Овако докле све не буду на клупи а у руци ништа.{S} Онда рече: „Ево, ја ћу 
ико на клупи?...“ Овако докле у руци не буду све а на клупи ништа.{S} Сад обрнуто. „Метните јед 
 клупи а колико у руци?..“ Овако док не буду све на клупи.{S} Онда даље: „На клупи је сад сто.{ 
д и они прођу кроз ову продужну школу и буду ових година као они.{S} Зато не само да није жалио 
 лепше и облагорођеније.{S} А они, који буду пролазили кроз загоричку школу и гледали како се у 
буду добри пријатељи један другоме, они буду крвници, и место да се помажу и чине <pb n="106" / 
љи и паметнији; а кад дође време да они буду старији, они ће боље умети и да заповедају и сами  
 су пазили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини ш 
их волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке, које не могу да издрже ни умерену з 
гама.{S} Зато их је и позивала, да увек буду свакоме миле а у кући десна рука и душа целе задру 
е ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</p> <p>Треће, да се учитељима законом з 
 онда народ мој нема најлепши изглед на будућност, све док се не привикне раду.</p> <p>Плаши ме 
м половином.{S} Али је пред њим незнана будућност а иза њега читава прошлост, о којој може прем 
предовати, они ће бити срећни и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом прилик 
н је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је време једно, неиздељено; оно је ц 
 ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као 
жи и као жива ограда, и које зову „дрво будућности“, јер расте на свакој земљи и потискује све  
укама Радишиним биле згодно средство за буђење националне свести и љубави према јунацима нашим  
ума, то су и ови извори били све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима  
р се руке зноје, па се таблица испрља а буквар и испрља и поквари; а може и да се испусти па се 
спусти па се таблица и крижуља изломе а буквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и  
погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Реците опет:{S 
.{S} Оставите таблу и писаљку у клупу а буквар отворите код ока.{S} Нађите слова код ока!.{S} К 
показала својима, како се држи и отвара буквар и како му се преврће лишће, те да се не поцепа и 
сте ли добро запамтили, како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју 
ана и печатана, па онда рече, да оставе буквар а изнесу оно, што им је јуче дао за рачунање.{S} 
сви заједно, па им онда рече, да оставе буквар у клупу а да изваде таблицу.{S} Онда је Радиша п 
 је ово свршено, Радиша рече, да оставе буквар и таблицу па да седну право.{S} Онда рече. „Погл 
опет у школу.{S} Радиша рече, да изваде буквар и да отворе код ока. „Које је то слово код ока?. 
p>После „одмора“ Радиша рече, да изваде буквар, те поново прочиташе све оне редове, што су чита 
оже, помози!{S} Онда им рече, да изваде буквар и да му поређају сва слова.{S} Огледали су и нат 
е, поседала су и он је казао, да изваде буквар и да нађу уво, дрво, цркву и ћупу.{S} Онда им је 
јуче и села, Радиша је рекао, да изваде буквар и да отворе код ока. „Сад добро пазите, рекао је 
у књигу, из које се учи читање, а то је буквар.{S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам 
ици и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и рече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да 
љашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад оставите буквар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јест 
ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова код ока!...{S} Нађите с 
Добро сте то запамтили.{S} Сад извадите буквар!..{S} Да читамо.{S} Нађите око!..{S} Које је то  
оме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{S} Ко уме да прочита оно испод столи 
писано мало другојаче.{S} Зато извадите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па паз 
тите свако слово.{S} Зато опет извадите буквар!..{S} Да ми кажете сва слова редом!..{S} Хајде с 
кнемо <hi>школа</hi>?.</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите код пера!..{S} Да прочитамо још ј 
едали, Радиша настави:</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам 
аше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} Претурите све листове до рибе!..{S} Поглед 
...“).</p> <pb n="89" /> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!... 
дајте у слова код змије!..{S} Затворите буквар и оставите га!..{S}Узмите таблице <pb n="92" />  
а код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Затворите буквар, па нека га на клупи; извадите таблице!..{S} Изб 
 слова поред њих! — Доста.{S} Затворите буквар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узм 
код игле!..{S} Е доста је.{S} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу 
 Које је штампано?....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да ва 
трану, где нема ових пруга!{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде сад да пишете она два слова  
 мало <pb n="107" /> пре!..{S} Отворите буквар код ока!..{S} Хајде опет да пишете она два слова 
и данас да их учите.{S} Најпре изнесите буквар!..{S} Отворите га код ока!..{S} Које је то слово 
{S} А кад је овако лепо време, понесите буквар и таблу, само их добро чувајте!...“</p> </div> < 
S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете га остављати овде у школи.{S} А  
рите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да 
 су и ово свршили, Радиша им рече, да и буквар и таблицу оставе у торбу и у клупу па да седну п 
гу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у школи, а у торби понесите, са 
Гусле у школи</head> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу у клупу!...{S} Седните право!..{S} Гру 
блу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а извадите оне десетке за рачунање!.. 
 те да их боље запамтите.{S} Изнесите и буквар и таблу!..{S} Писаћете и рукописна и ова штампан 
} Затворите буквар и оставите и таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се 
аки нек уради овако па турите и таблу и буквар у торбу!..{S} Сад устаните, гледајте у Св. Саву  
Радиша рече деци, да оставе и таблицу и буквар у клупу па да седну право.{S} Онда извади један  
 а ко разбије таблу или поцепа и изгуби буквар, он мора да иде чак у чаршију <pb n="79" /> да к 
} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево, има слова, а на друго 
 сами <pb n="84" /> били сели и гледали буквар и слике у њему.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најп 
Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижуљу.{S} Само не мог 
 неки мислили, да он није ни изучио цео Буквар.</p> <p>Распуст је био дуг и Радиша је имао кад  
е нисте, јер би неко може бити покварио буквар.{S} Ово можете да оперете симо онда, кад се испр 
дине.{S} Радиши су казали, да је изучио Буквар и да набави Часловац.{S} И он је то учинио и одн 
 па отпоче овако:</p> <p>„Извадите опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова 
ли мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да 
.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а можете и сами овако да бр 
да их не погубите.{S} Сад их оставите у буквар а буквар и таблицу у торбу па устаните.{S} Рецит 
те таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у ово моје, како ја пишем н 
це, да пишете ове речи.{S} Гледајте и у буквар и у таблу!“ (Ђаци пишу, а Радиша им прегледа и п 
табли, а ученици гледају и на таблу и у буквар).</p> <p>„Сад оставите и буквар и таблицу, а изв 
ете учити из ове књиге, што се зове <hi>буквар</hi>, а писање најпре на овој <hi>таблици</hi>,  
у речи <hi>табла</hi>?..{S} Ау речи <hi>буквар</hi>?..{S} А шта се чује кад рекнемо <hi>школа</ 
то и на корицама.{S} Пише, да је то <hi>буквар</hi>.{S} Сад подигните и тај лист!{S} Ето га дру 
n="183" /> лакших ствари из другог дела буквара па одмах прешла на „Читанчицу“, и то прво на на 
тили, окрените ову неповезану страну од буквара! (Обилази и надгледа, јесу ли сви лепо окренули 
 речи на слогове и гласове, и читање из буквара и писање онога што се прочита; и све је ово тро 
 да приђете и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо в 
каже то исто и да им у знак уписа разда букваре и каже, како ће да их чувају и носе, како да до 
 повећега одмора Радиша каже, да изваде букваре, и да отворе код ока.{S} Онда налазе све слике  
ђоше у школу.{S} Сад и њима учитељ даде Букваре.{S} Никад се Радиша није толико ни изненадио, н 
ако нове и за до године.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По  
да запамтите?...</p> <p>„Сад оставите и букваре и табле у клупу па седните право!..{S} Ја знам  
во, Радиша их је пустио кући и дао им и букваре и таблице, да понесу собом.{S} Само им је казао 
Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да ва 
 ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се 
еме.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их оставите код куће (само сакр 
ко да их на леђима носе; како да чувају букваре и таблице и како да их држе на клупи; како да д 
оке свакојаких јексера, две тестије, 30 букварова, 30 камених таблица, кутију крижуља, кутију п 
рбу и гуњче обесе о јексер и уђу само с букваром и таблицом.{S} А да би боље нашли где је чије, 
тако урадили).{S} Сад пазите даље.{S} У буквару је лишће с једне стране повезано а с друго није 
и у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто не може?..{S} Е сад гледајте у слов 
д чега је?..{S} Је ли од дрвета и ова у буквару?..{S} На колико ногара стоји?..{S} Погледајте у 
 су од дрвета; а ово перо и ова табла у буквару то је само слика њихова, направљена <pb n="85"  
а с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напише 
 Ово је око, моје, истинско, а оно је у буквару слика.{S} А кад се <hi>каже</hi> око, онда је т 
{S} Ево ово је истинско уво; а оно је у буквару насликано; а ово што се рекне, уво, то је реч.{ 
?..{S} Може ли да се гуди у ове гусле у буквару?..{S} А зашто не?..{S} Погледајте сад у ова сло 
{S} Може ли <pb n="90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А ј 
?..{S} Може ли да се копа овим ашовом у буквару?...{S} Зашто не може?...{S}Погледајте у слова п 
.{S} А који може?..{S} А какав је ово у буквару?.{S} Погледајте у слова код јарца!..{S} Шта је  
.{S} Што ће нам уво?..{S} Чује ли ово у буквару?..{S} Нађите му слова!..{S} А шта је ово испод  
 — Можете ли да се убодете на ту иглу у буквару? — Зашто не можете? — А шта је оно око игле и и 
.{S} Е лепо, ево <hi>ч</hi>; Где је ч у буквару, код које слике? (Код чаше).{S} Шта се чује пос 
: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварци су све ово слушали.{S} Слушао је и Радиша, али 
при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плајвазу.“ Целу страну про 
и и часловци „слишавају“ из Историје, а букварци да пишу слова.{S} Најстарији ђак над псалтирци 
рци читају Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба,  
ше по нека књига.{S} Ово су око Радише „букварци“, а оно су тамо „часловци“ и <pb n="17" /> „пс 
варци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол 
диша им је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже,  
асловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, 
искоче од дима и које сваки час могу да букну у пламен и претворе се у прах и пепео, заједно с  
 диреци.{S} Има и друге грађе растове и букове, што је село доносило, те је и то лепо сложено н 
веж по некога пса у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спа 
ојурише ко у школу, ко у нужник а ко на бунар.{S} Радиша и друг му пођоше у школу.{S} Сад и њим 
из земље.{S} А овим је дошао на артеске бунаре и шмркове и одмах им је показао један мали шмрк, 
оље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опози 
и и оне друге.{S} Али је и Грују и ђаке бунило највише: што камење да се не меће полошке, с рав 
дио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви м 
опада!“ Скочи Радиша као опарен и онако бунован рече баби, да му је било боље и да је заспао.{S 
адиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - право са 
политику, нити је безбожник, нити какав бунтовник и јеретик, него најпреданији културни радник, 
 Радиша чу кад му он рече: „Нек уђе тај бунтовник!“ Пандур изиђе, разрогачи очи на Радишу и мах 
ли се сад капетану и овај одговор учини бунтовнички, па окрену опет на ти и још јачим гласом:</ 
син и отрча да га донесе.{S} Радиша узе бургију па га на неколико места око цвета проврте а дрш 
— коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi> — џамија, <hi>ф</hi> 
ц.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi>ђ</hi>; ђ — ђак.{S} Ово ко 
о чему сте познали?..{S} А за шта треба буре!..{S} Је ли ово истинско, од дрвета?..{S} Нађите м 
ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и слово <hi>ђ</hi 
е својим редом</head> <p>Прошли су дани буре.{S} Људи су поправили своје а Бог своје.{S} А тала 
ач млека, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино  
тране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему сте познали?..{S} А за шта треба  
д феса ф, код џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркв 
од гусала г, код коња к, код ува у, код бурета б, и тако даље.{S} Кад изговорите оно што је нас 
ца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ово код ђака је <hi> 
апишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви 
рвета?..{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</h 
 Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла 
ша узе руку Данину, да јој узме меру за бурму, и она му се учини још лепша но што беше.{S} И ка 
анова, ово ј’ рука нашега Дамњана, јера бурму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била! 
 лепо спојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — 
положи је на крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну  
е господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине 
отов први ред, Радиша опет залије сваки бусен озго, да се боље састави са земљом, па поче други 
н.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке дужине и ширине 
мен па на њега метнуше по један или два бусена.{S} Радиша је био измерио површину коју му треба 
ов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро покваси целу о 
 измерио површину коју му треба покрити бусеном, те је толико и ледине исекао.{S} А кад је с ти 
ојило, да се не познаје, где се бусен с бусеном додирује.{S} А највише су их занимала — колица. 
каза се потреба и за мотику, да се копа бусење.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да б 
више је децу занимало, како је последње бусење, горе на брду, укопао и саставио и са земљом и с 
ј страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојило, да се не познаје, где се бус 
 помоћу дашчице исече и тај други ред и бусење повади.{S} Овако и трећи и четврти ред.{S} За ча 
у селу и хукање какве буљине у оближњем бучју.{S} И сви пристадоше, да се спава.{S} Док су они  
 и радионице, и да се за њих одређује у буџету школском сваке године извесна сума на име помоћи 
).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад 
ише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (о 
 — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S 
 реч.{S} Која се слова чују ту, <hi>у — в — о</hi>?..{S} Ко уме да напише уво?..{S} Изиђи и нап 
гради</head> <p>И ако је Даница свршила В. Ж. Школу као добра ученица, и ако је она била 2—3 го 
 џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвета д, к 
слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета 
 Радиша им помаже; и кад нађу први глас в, Радиша га напише, а кад нађу други о, он и њега напи 
у само горе.{S} Њих има само три: <hi>ћ в б</hi>.{S} А и у горњу и у доњу иду само <hi>ђ</hi> и 
одабрана издања њена, и поштованом Dr-у В. Бакићу, који је као референат дао добро мишљење о њо 
hi>ћ</hi> — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <h 
</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — 
 и напиши!{S} Шта се чује кад кажем <hi>в — у — к</hi>?{S} Ко уме то да напише?..{S} Изиђи и на 
во <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi>; ово је ђачић и  
 <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које слово треба ве 
л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и т 
у страну, и онда им се не кидају кад се ваде и сигурно се примају.{S} Онда је Радиши јасно било 
ства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер  
 имао посла и ковач Ђурђе као и они што ваде и тешу камен.{S} Сваки је домаћин сад имао кола и  
шта ће господин.{S} Онда Радиша поче да вади бусен по бусен, који су личили на цигле, једнаке д 
живи много лакше и угодније, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и зд 
се тај свет зарио и у земљу, те и из ње вади разна блага!{S} Прво благо камен, од којега су зид 
ма има и чега у земљи има, и како се то вади, и шта се од њега гради; и шта расте на земљи и за 
 у читању поручених књига.{S} Из њих би вадио све оно, што ће му требати било за предавање било 
та на површини, него га морају копати и вадити.{S} За песак је било опет лако, јер газда Мијаил 
..{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га сваки дан.{S} Зато ћемо  
лико компромитована реч!{S} Од крупне и важне бриге о народу своме она се у нас срозала на поде 
тију рада од 1/½—2 сата, о ономе што је важније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и  
ома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињскога доба у главноме задржава и п 
 спремила и добре плетаре, али је много важније, што се из ње и преко ње развио прави столарски 
х ја учим и егзерциру.{S} Али има нешто важније од тога.{S} То је руковање пушком и гађање у ни 
мо и што се увек сетимо њега, кад нешто важније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи  
> <p>Тело и његов развитак у почетку су важнији а после осваја душа и њен развитак, докле најпо 
“.{S} Ипак се за дуго није десило ништа важно, што би пореметило Радишин унутарњи мир и његов м 
е чуо за ово учење Радишино, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ,  
 Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особине детињ 
подин учитељ!“ И он то каже тако мило и важно, као да га је он поставио или нашао па довео.{S}  
едостајало Радишиној градини, и то врло важно.{S} Она је била ограђена Томиним сиротињским плот 
 занат, који није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски м 
него певање.{S} Песма и свирка су дакле вазда биле потреба душевна и она ће остати то за навек, 
че Радиши: „Е, господине, слушао бих те ваздан и ја овако матор, а камо ли ова деца!“ А Радиша  
на мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, што ће  
је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А од кад је дошла на 
 допало, што нема совре, за којом се по ваздан седи и пије и једе...{S} Па ипак су у души својо 
са шупљином изнутра а да не падне.{S} И ваздуги дан су радили и једва су стигли да куп покрију  
а гимнастика и у пољу и у школи, кад је ваздух добар, то јест чист и топао.{S} А мали „интернат 
 малим бројем ђака, те да брзо не кваре ваздух и да се с малим бројем одржава бољи ред и води в 
 види и да се често они отварају, да се ваздух у њима обнавља, јер знате да се он брзо потроши  
је — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу занимало,  
лепо и топло време, стално одржава чист ваздух у учионицама као и у свима просторијама велике з 
истрке.{S} Али је највише пазио на чист ваздух и здравље у школи.</p> </div> <div type="chapter 
 лепо избаци, да они тамо немају оваква ваздуха и оваквих брда и извора.{S} А ми пијемо с извор 
стране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а на првом месту с малим  
 је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и оп 
м буде на пољу, на сунцу и на на чистом ваздуху, јер ће доста бити у затвору. ад су деца ушла и 
све то увек морало да се врши на чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и 
 ни на једну страну!{S} И Земља плива у ваздуху и окреће се око себе и око мајке своје, око Сун 
емља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни било.{S 
о, а друга за душу.{S} Хладноћа спољна, ваздушна, убија тело; хладноћа унутарња, душевна, убија 
о доле зову подрум а оно горе ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у  
колу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почкодит’ ни себе ни село.{S} А то дете 
 да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и прегли и повукли т 
радите одмах; а од такве се науке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и п 
ивот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде неће бити ни од ове ниже — све ће се заборавити и 
о и храна, коју тело не свари — никакве вајде од ње, само је трошила снагу нашу узалуд.{S} А от 
 ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у кући, при 
 су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И градина је ш 
турене и леже им бесплодне, не доносећи вајде никоме, ни ономе чије су, ни ономе <pb n="369" /> 
м помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му је поти 
о школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни народи!{S} Зд 
 да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и вели 
 Оно ће ласно и књигу изучит’.{S} Њега, вала, да дамо, па нећемо бит’ почкодни“!</p> <p>И Радов 
 то много бегенишу...{S} Имамо учитеља, вала, да га је ретко наћ’!{S} Само нек нам га Бог пожив 
е бежат’ од школе!“ говораху други. „Е, вала и заслужио је оваквога друга господин Радиша!“ рек 
д деце, особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и се 
 кад Радиша ово доврши, он настави: „Е, вала ти, господине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више  
и да начинимо пред својим кућама.“ „Би, вала, и боље би било,“ рече му трећи.{S} А највише су с 
ко је градину уредио по плану!</p> <p>— Вала, он и децу учи по плану: слушају га као Бога!{S} А 
зумео што су говорили!“ А други: „Ни ја вала; али сам познао, да оно није много паметно!..“ „Да 
и граде куће, па хоће и он; и озидао је вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је  
 особито од оних одраслијих. „Е, вала, ’вала и теби, господине, ка’ и оцу“ повикаше и сељани из 
поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p> <p>Ра 
љко је примио овај разлог и додао: „Е, ’вала ти, господине, на томе!{S} Тако је где је множина“ 
Радишним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— 
 и <hi>поклонити</hi>, ако хоћете! („Е ’вала, ’вала, газда Мијаило!“ чуше се многи гласови).</p 
ама.{S} А одрасли су само одговарали: „’вала Богу, чуда!...“</p> </div> <div type="chapter" xml 
на њега.{S} Он се мало прибра па рече: „Вала, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="2 
а је скинуо капу и само понизио рекао: „Вала суду и добрим људима!..“</p> </div> <div type="cha 
лепо слушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, 
а Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а св 
 ни село.{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку  
 и прашина, запита се: „А шта би и нама валило, да су нам куће овако таванисане?!“ А највише су 
да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се дола 
и напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда м 
а не почиње.{S} А да би оне биле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне предс 
е не узимате сами; него све што хоћете, ваља да поиштете од својих старијих...</p> <p>Ето то за 
то кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке се долази само учењем.{S} Зато х 
ак!“ А да би и нама почетак био срећан, ваља лепо да отпочнемо.{S} А лепо ћемо отпочети ако буд 
 и ми нашега Раду.{S} А кад рекне село, ваља нам учинити па како било.{S} А можемо, само Боже д 
о знања, с којим су деца дошла у школу, ваља да се развије у ум, који ће да схвати цео свет и м 
же мени.{S} Кад пођете од куће у школу, ваља да пољубите у руку све старије код куће и да кажет 
{S} Она друга деца, што не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на  
а сад треба: у — с — т — а?..{S} Јесте; ваља с.{S} А које је то слово?.. (Где је у буквару?).{S 
го <hi>умењем</hi> и <hi>радом</hi>.{S} Ваља да се <hi>навикавају на рад</hi> и да <hi>умеју</h 
 оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види 
а мисли, па ће се лако оне записати.{S} Ваља најпре <pb n="186" /> имати у глави, па је онда ла 
 човека, а чишћењем и знојењем лечи.{S} Ваља је само помагати и у овоме.{S} Свуд за природом, а 
ек, какав почетак онакав и свршетак.{S} Ваља добро да почнем, па ће се то добро и продужавати и 
ле јасне, ваља положити добар темељ.{S} Ваља створити јасне представе о количинама и њиховим од 
речари с кречом а зидари са зидањем.{S} Ваља још неко да оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} 
викавају; а за то никад није доцкан.{S} Ваља само хтети и почети, рече Радиша, а у том му понуд 
аки дукат на месец, а то је страшно.{S} Ваља учинити некако, да људи у невољи, или кад им треба 
 <hi>сам од себе</hi>, као и у телу.{S} Ваља му само помагати.{S} А помагаће му се најпре, као  
 оде у Јелак и да подигне стружницу.{S} Ваља ми кога, који ће купити и какву нову пољопривредну 
има нешто скривено, што се не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S}  
и Турци су имали све а Срби ништа.{S} А ваља да знате, да ни земља није била српска, него турск 
аднике и наклоношћу и неумешношћу.{S} А ваља да дођу на ствари, на живот, на рад и на развијање 
и дванаест.{S} Кад ће онда да учи?{S} А ваља научити најмање пет лекција: три за пре и две за п 
треба дизати зграду, за семе, из којега ваља да никне и да се разграна читава биљка, или ембрио 
 „господу.“ А Даница им је говорила, да ваља само да почну да зидају оваке куће, с кујном и соб 
 одељења.{S} А кад су два одељења, онда ваља да буду и два стана за учитеља.{S} Буду ли ту учит 
.{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А  
 нешто учинити...{S} Али зато моја жена ваља да буде паметнија од њих...{S} Не бих се снебивао, 
ни народ.{S} У нижој основној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи 
алат за ручне радове им је непознат; па ваља основати и читаоницу и стрељачку дружину....{S} За 
дите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља да радите путем кад сретнете неког човека?..{S} А  
ете да пођете од куће у школу?..{S} Шта ваља да урадите кад дођете из школе кући?..{S} Шта ваља 
о школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара и блата.{S} Зато је 
Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да Радите? упита Радиша даље. „Да се молимо Богу,  
ога часа могу планути у пламен.{S} Кућа ваља да је као чаша, која се пере и споља и изнутра и у 
 упоредо расте и душа.{S} Сем тога деца ваља да се навикавају на пажњу, обзирност и послушност, 
 иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више 
о сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље, ово је народ 
ичан и поштен, и те му црте душе његове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до са 
ове, и капетане, ако му требају.{S} Све ваља дати народу, па нек <pb n="348" /> он слободно упр 
као: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе ваља...“ Зато да га просвећујемо и учимо раду, бољем и  
те да се каже: ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да  
} Али да се одржи и она снага што кладе ваља, ваља разума и умешности, ваља науке, а до науке с 
је за ово, хвала Богу, изобиља, само је ваља умети спремити и употребити.{S} И грехота би било  
, и поче да намешта крајње камење, које ваља најдубље да се укопа и утврди.{S} Кад је наместио  
ојаве у њима или на њима.{S} Тамо дакле ваља ићи, у спољни свет, у природу, и познати све што ж 
е и сваки човек у нашем народу српскоме ваља да зна. </p> <p>„“Сад извадите буквар, да читамо!{ 
.{S} Немојте главу много близу!..{S} Не ваља ни груди да се наслањају на клупу.{S} Некоме шкрип 
леда, да је експлоатише до краја.{S} Не ваља, што он у нашој средини може наћи доста и издајник 
је у маси, она је народна; и ако она не ваља, онда не напредује ни народ.{S} У нижој основној ш 
кад се прост свет завади, онда ништа не ваља, јер се после један другом свети и од добрих комши 
азују.{S} Зато и данашње учење ништа не ваља.{S} У глави је нашој пуно речи, а мало правога зна 
 ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све дакле зависи од мене, од учитеља. 
го да га бира село само.{S} А кад им не ваља, онда село да бира другога, и тако једнако.{S} То  
варио и направио овако?{S} Ништа ово не ваља: <pb n="342" /> растурат’ човеку кућу ни криву ни  
а? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господине; само слушам шта људи зборе! рече одлуч 
 шкрипи крижуља.{S} Коме то?..{S} То не ваља: ти притискујеш много.{S} Теби ће да се поквари та 
 и разгази, буде много прашине, а то не ваља за наше здравље.{S} По школи не треба ни брзо да и 
 могао за инат да учини све.{S} А то не ваља.{S} То је необично ружна црта у карактеру и човека 
самом почетку живота и рада, онда то не ваља ништа; јер то да правац и целоме будућем животу.</ 
то је добро, а непријатељи свему што не ваља, па макар то било и „постојеће стање“, одлучно пот 
рство, јер пруће од ове обичне у нас не ваља.{S} У том је упуству још нашао, како се у плетарст 
 задругу па ни чељад њену....</p> <p>Не ваља што смо се ми у Шумадији овако завадили и закрвили 
оправи настава или рад у школи, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што в 
 задрузи свако чељаде...</p> <p>Највише ваља чувати децу од зиме или хладноће.{S} Има две хладн 
<p>На првом месту ово је здрав народ, и ваља се само постарати, да се то здравље његово и одржи 
ост, неук, непросвећен и празноверан; и ваља му само тај ум употребити и развити.{S} За тим се  
дна памет бистрија и јача.{S} Зато се и ваља вратити природи.{S} Учити природу, из природе и на 
редак без лутања...{S} А тај напредак и ваља почети од жена.{S} Јер, кад жене напредују, и кућа 
лики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо 
а два крива“, и да данас учитељи његови ваља да се угледају на просветитеља његовога Св. Саву и 
розвани.{S} Јесте, одговори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о  
{S} Ту да дижемо ми нову школу..{S} Али ваља почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градин 
на масу народну него нама тамо.{S} А ми ваља још свој напредак да убрзамо!{S} А како ћемо га уб 
То би била малаксалост и немоћ.{S} А ми ваља да будемо пуни младачке снаге и да радимо; да ради 
 он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ рече прозвани.{S} Јесте, одг 
рече Радиша, а кад нам га он да, шта ми ваља да радимо? „Онда ми ваља да долазимо у школу,“ реч 
о висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану под шумом; а ако нису, да им се она поди 
ду писмени, а они су једва писмени; они ваља да буду учени, а они су недоучени.{S} Карађорђе и  
литаве.{S} А за потпун развитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би  
не помаже додавати ђубрета, него да њој ваља дати оно, што она нема.{S} И он једва дочека распу 
а купује.{S} На послетку помисли: и ово ваља да буде тако, како сваки може <pb n="171" /> напра 
 у буквару?).{S} Ево и с!{S} Које слово ваља сад да напишемо у — с — т — а?..{S} Које је то?..{ 
 Шта се ту чује најпре?..{S} Које слово ваља најпре да напишемо?..{S} А где је у?..{S} Ево у.{S 
вар, какви су ти наши људи.{S} Они прво ваља да буду писмени, а они су једва писмени; они ваља  
 — оне су празне љуске без језгре; него ваља ићи у језгру, у оно, што речи хоће да кашу, и то п 
44" /> ма како она шарена била.{S} Него ваља ићи на ствари, на оно што речи казују.{S} Зато и д 
 донела у школу, не сме да закржља него ваља да расте и да се развија, да достигне своје саврше 
ре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане 
 кад сретнете неког човека?..{S} А како ваља да живујете између себе?..{S} Треба ли да љутите ј 
 леп.{S} Зато је и зграда довршена како ваља и просушила се, и нужник ископан, ограђен и покрив 
ла да се исправи и да му се покаже како ваља.</p> <p>Опет да споменемо, да је у загоричкој школ 
коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете! (Надгледа, јесу ли сви узели 
е ни кућу и општину своју да уреди како ваља, а камо ли државу и све државне и опште народне ус 
та.{S} Кад је ово извео на хартији како ваља, он је онда отишао с Грујом и с ученицима, да то и 
а не пријања и који би напредовали како ваља само под лаком женском руком.{S} Судница је непрес 
 осећања се извесно неће развијати како ваља.{S} Место лепоте и радости болник у свету види сам 
о најузвишенија, не могу развијати како ваља.</p> <p>Здравље дакле пре свега и за душевни и за  
озиву своме, само ако сам га вршио како ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта пам 
емо црепом.{S} Од школе да почнемо како ваља зидати домове, па ће онда на то гледати и други... 
одине, кад чинимо нешто, да чинимо како ваља, да нам се не смеју људи после.{S} А и село ће при 
 да двориште школско није уравњено како ваља и да ће му прва киша направити неприлике, особито  
је опазио, да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим 
мо кад бисмо умели да радимо земљу како ваља.{S} На парчету земље, где ми добијемо један товар, 
у и са села, па да је обучим свему како ваља.{S} Али се тако не може отићи далеко и учинити мно 
е сваки најпре омрси сиром, јер се тако ваља, па се после једе оно друго.{S} А после толика пос 
о и естетична.{S} Све је природно, само ваља проучавати природу, познати је и употребити силе њ 
ојица заједно, него сваки за себе; само ваља лепо да идете и кад кога сретнете да скинете капу  
 све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{ 
 ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зидари не заборав 
ћања онога што је пријатно и непријатно ваља да се развију осећања за све оно што је лепо, исти 
рећи колико ова обадвојица.{S} Онда сто ваља да поделимо на шест делова па првом да <hi>дамо</h 
адиша га је у овоме био упутио како што ваља радити, те је све у „кући“ ишло оправно и уредно.{ 
на то гледати и други...{S} Али за цреп ваља летава правих под конац, за које ће се вешати цреп 
збогом, а кад дођете из школе кући опет ваља да им се окажете и пољубите их у руку.{S} Путем је 
 сваки дан као и до сад.{S} А зато опет ваља добро да пазите на здравље, јер знате, да нико бол 
.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!. 
, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да узмете?..{S} Међу које прсте?..{S} Немојте глав 
ар! — Сад узмите крижуље! — У коју руку ваља да узмете? — Узмите како ваља кад хоћете да пишете 
цо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од ње имат’ вајде и ко неће почк 
то ње употребљава цреп.{S} Зато и школу ваља да покријемо црепом.{S} Од школе да почнемо како в 
 добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докле се они не и 
тијег рада и ово мало наклоности к њему ваља да се развије <pb n="181" /> стална навика на рад  
 како се намешта буквар.{S} Коју страну ваља да окренете горе? — На коју страну да окренете ова 
слетку, мислио је Радиша, духовну храну ваља да подесим тако, да је душа дечја <hi>тражи</hi>,  
ао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!...{S} И, ма 
ле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад 
то!“ рече Радован. „Па од учитеља може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика г 
 мало.</p> <p>— А како ласно, Грујо?{S} Ваљада си бегенисао неку?{S} Груја се насмеши па онако  
> <pb n="391" /> <p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по ра 
о паметних родитеља, а деца им ништа не ваљају,“ одговори други. „А може ли да буде и обрнуто?“ 
p>Наше школе ништа не ваљају.{S} Оне не ваљају ни собом, као зграде, ни по раду своме.{S} Као з 
 једно клубе довршило а друго почињало, ваљало помучити, да се крајеви сакрију и утврде.{S} И з 
 да ли пита нана или тата или ово дете: ваљало је дати добар одговор.{S} А како да одговори?!{S 
ци увек пунија уста кад каже: син...{S} Ваљало је сада причекати док надође млеко, али је нови  
ака, греда, дирека, рогова и летава.{S} Ваљало је приближно знати и колико ће отићи камена, пес 
е пред вратима школским била готова.{S} Ваљало је само још посути шљунком или песком И тога има 
ознају, јер им је све камен и земља.{S} Ваљало је дакле показивати им згодном приликом врсте ка 
о обе оне даске са стране с дршкама.{S} Ваљало је сада пригодити оне две попречне дашчице, што  
 знали су које је која страна света.{S} Ваљало је после ићи даље од свога села, наоколо, а у пр 
у копање и мешање земље и тако даље.{S} Ваљало је само да донесу алат и да ударе мотиком у земљ 
и, и Латински, па после и Француски.{S} Ваљало је сад добро запети, а Радиша није имао времена. 
правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је дакле и за ово набавити алат и упуства, из ко 
 био најхитнији и најглавнији посао.{S} Ваљало је тачно знати: каква ће да буде зграда, с колик 
едан не рече да му је тешко и много.{S} Ваљало је још: преко четири стотине кола креча, преко с 
на ред тек у пролеће.{S} Тада је понова ваљало прекопати целу градину, направити распоред где ћ 
.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и дуже крајеве од прућа  
земље, кад се на коју наиђе.{S} Онда је ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти  
затварају колица, и дно.{S} Попречне је ваљало престругати укосо, те да колица буду горе шира а 
ње и почели да га дену.{S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И ов 
 није било равно него стрмо.{S} Зато је ваљало израчунати равну, хоризонталну површину његову з 
неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша и Миљк 
оди својој био благ и добар, само му је ваљало да се чува претераности, да држи меру у томе и д 
 још био уморан и од пута, а у јутру је ваљало и поранити.</p> <p>Кад је све наместио и легао,  
о.{S} Гласова је било лепих, само их је ваљало артикулисати.{S} И Радиша се и старао, да то учи 
иша је имао највише муке.{S} Онако није ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било н 
елу Планиници; али је било примитивно и ваљало га је само модеризирати и усавршити, унесавши у  
ме требају.{S} Зато би тај новац некако ваљало покупити на једно место, па коме треба, да зна г 
граду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште, па је све готово, и по 
ко спушта капији.{S} Онда је овако исто ваљало сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја 
 и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо ја и мој рад, онда ми не ваља ни школа.{S} Све д 
ене и мога рада зависи напредак.{S} Ако ваљамо ја и мој рад, ваља и моја школа; а ако не ваљамо 
 А тако се ништа озбиљно, ништа много и ваљано урадити не може.{S} Ено и са мном шта је хтело д 
.{S} А деца су ми, хвала Богу, вредна и ваљатна и лепо живују, те смо се лепо и заимали, само д 
мушке деце.{S} Но нек да онај, који има ваљатно дете, које може изучит’ књигу“.</p> <pb n="8" / 
 ал навалише људи: те добро је дете, те ваљатно је; а тако нам и треба, те да не осрамоти ни се 
оворили, да за то не брине, јер је дете ваљатно, па ће се и само издржавати.</p> <p>Дође Радова 
лача и љутих болова, и да мало трене; а ваљда ће Бог дати, да се окрене и на боље!...“ И у тој  
{S} Него они лече, па како да Бог.{S} А ваљда ће Бог и нама помоћи, јер је дете било здраво; а  
ми градили, он је зачуђено дрекнуо: „Та ваљда неће бит’ калдрмџије! <pb n="211" /> Боље би било 
о ово овако: „Прошли сам <pb n="184" /> вам пут казао, да се свако име људско, човечије или жен 
оје ће отићи одатле.</p> <p>„Е сада, да вам кажем, да ми кроза село нећемо ићи онако без реда,  
И знајте, чим одем, поднећу предлог, да вам се школа затвори!“</p> <p>Људи стадоше као запањени 
ицима; иначе ћете их остављати овде, да вам не покисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, к 
то сте марили за школу и тражили је, да вам се одобри још онда, кад нисте имали где ни да је см 
о једнога и даје им).{S} Сад пазите, да вам кажем како се држи буквар.{S} На једној страни, ево 
о <hi>г</hi>?..</p> <p>Е сад пазите, да вам покажем даље.{S} Ово код чаше је <hi>ч</hi>; ч — ча 
 ћупу.{S} Онда им је рекао: „Пазите, да вам покажем даље.{S} Ово је насликан <hi>коњ</hi>, али  
е.{S} Да чувате и букваре и таблице, да вам и они остану као нови.{S} По мојој табли нико да не 
лово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S}  
и, а местимице и подзидани и насути, да вам је милина проћи њима и у пролеће а камо ли у лето и 
едва прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али 
 поправља их).{S} Сад поседите тако, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загориц 
мене господин министар пратио овамо, да вам будем учитељ.{S} И ми сви ево у име Бога отпочињемо 
 ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему ономе што је добро.</p> <p>„У он 
рати, предложити господину министру, да вам се школа затвори.{S} А ево и долази јесен; ови ђаци 
асите и исцедите.{S} А крижуља треба да вам је увек зашиљена, овако као што је сад; и чим се ви 
 истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам с каквим је успехом свршио Радиша ову школу, 
/p> <pb n="177" /> <p>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S}  
у Фабрику или радионицу машинску, па да вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну маш 
hi> оно што ја кажем.{S} А ја ћу сад да вам кажем најпре ово.{S} Да ове клупе чувате, те да ост 
кону у школи.{S} Сад ћу из ове књиге да вам прочитам једну песму, у којој се прича, које је црк 
уквар поцепа.{S} А кад је киша, може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да 
отегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам остане опет за судницу, а нову да зидамо на другом  
{S} А пре но што то решимо, чујте ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви ст 
ите министарству да имате зграду, те да вам постави учитеља.“ У почетку свима се ово учини као  
 одело, угодбе у стану и у свему, те да вам се чини, да је тај свет рођен да живи, а не да се м 
џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Хајде сад писана да пишете  
<pb n="127" /> продужио: „Сад пазите да вам кажем још неке речи.{S} Можете ли да погодите, која 
о их оставите код куће (само сакрите да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите шт 
ђице, од данас моја Дана и допустите да Вам кажем ти!{S} А пошто немам прстена, ево ти мој прст 
 Два! — Кад пружите напред, гледајте да вам стоје равно, а кад их љуљате назад подигните их кол 
е Св. Сава учио људе?...{S} Слушајте да вам причам о Св. Сави.{S} Његов је отац био као краљ у  
сам уз њу <hi>нити против ње</hi>, и да вам се у партиске послове не мешам, него гледам свој по 
м малу задужбину, мали прилог свој и да вам помогнем:“ И одмах најмарљивије прегледа сав Радиши 
 људи, да сте саградили нову школу и да вам је најлепша у Србији, рече Даница.</p> <p>— Охо; ча 
ско доба и да може по нешто о њему и да вам прича).{S} А знате ли, кад су Турци задобили наше ц 
 <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно  
ашта питала Радишу.{S} А не треба ни да вам казујем, како јој је он врло радо давао упута и как 
ци и њиној мајци, о томе не треба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p 
север.{S} И тамо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да ви 
не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима и које сваки час могу да букну у пла 
 а с друге нема ништа.{S} Ја ћу увек да вам кажем кад коју треба да окренете.{S} Али таблу увек 
„Јесте; један добар ручак, кад дођем да вам прегледам готову зграду...“</p> <p>Радиша, блажен ш 
.{S} И ја имам гусле, и сутра ћу ово да вам певам уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам ка 
у вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је  
рад у школи.{S} Али је опет потребно да вам изнесем барем укратко, како је Радиша гледао на оно 
ено.</p> <p>Онда рече: „Сад ћу нешто да вам причам.{S} Ми смо у Загорици.{S} Око Загорице су др 
 опет буквар!..{S} Хоћу још једанпут да вам покажем <hi>слова</hi>, да их боље утувите.{S} Отво 
 се то зове? (Не знају).{S} Е, ја ћу да вам кажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуљ 
 печатана ћемо други пут.{S} А ја ћу да вам прегледам...“</p> <p>Кад је ово свршено, Радиша их  
ра да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да вам раздам и у име Бога да почнемо... (Изазива једнога  
S} Ево свакоме по један...{S} Сад ћу да вам дам по једну оваку хартију, те да га завијете, да г 
ле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Преврните и тај лист!..{S} Би ли ко 
е могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се прича 
звадите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам 
 књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да вам прочитам из ове књиге једну песму, у којој се помињ 
раја, а онда Радиша продужи: „Сад ћу да вам раздам ове таблице за писање.{S} Оне су од камена,  
ам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за таблу.{S} Она има две стране.{S} С једне с 
есет редова?..{S} Е, добро.{S} То ћу да вам оставим, да метнете у буквар па ћемо и други пут, а 
а вам се искоси и испрља.{S} Зато ћу да вам дам по једно овако парче хартије (од новина), да га 
 уз гусле.{S} А сад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа 
апиши!..{S} Е сад добро пазите, хоћу да вам покажем даље.{S} Која се слова чују, кад се каже <h 
Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам причам.{S} Сад слушајте!{S} Кад је на Косову изгину 
да му боље стоје и пољуби га.</p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете вол 
"339" /> <p>— Господине капетане!{S} Ја вам се ни до сад нисам мешао у изборе, па ево шта ме сн 
или Дешчанском Кладенцу....</p> <p>— Ја Вам опет кажем, да нити сам уз њу <hi>нити против ње</h 
лике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објављујем свима: да хоћу да учим свакога, ко г 
госпођа.</p> <pb n="269" /> <p>— А која вам је то Зора? упита Радиша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{ 
ону страну где нема ових пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише! 
затварати.</p> <p>- А сад, браћо, хвала вам на овако лепој слози и мару за школу и да Бог да, д 
и, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што сте толико пажње обратили сточарству, воћарству 
а, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа није отето, са 
волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне  
ему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </div> <pb n="56" /> 
те сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што сте ме ове године лепо слушали и добро се учил 
авршио испит овим речима:</p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико 
десну страну и на леву страну.{S} Десна вам је страна ова с десне руке.{S} Окрените се на десно 
и нову школу и изабрало место за њу, па вам министар онда неће затворити школу.{S} А то ћемо да 
писмено, него удара на хартију печат па вам га шиље. („Е, истина је то, господине,“ опет се чуш 
 и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на пример, стоке све мање и ка 
им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој умешности Радишин 
 је место прилично на средокраћи, и кад вам је овде и судница и црквиште, а, ако да Бог, овде ћ 
још траже, да то буде и без жице; и кад вам још поменем, да људи данас најтачније могу да измер 
уда, а сва је наука у књигама.{S} И кад вам кажем још, да су пре људи телеграфирали жицом а сад 
ста, те да мајстори не чекају.{S} И кад вам кажем, да мајстори доиста нису чекали никад ни једн 
друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, којој не помаже обично ђу 
ите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и снага треба човеку за сваки пос 
тати.{S} Њу нећете онда тражити: она ће вам доћи сама...{S} Нека ти је дело данашње срећно и ду 
 су запамтили кад је било турско, па ће вам они напричати ваздан од неправде и силе њине.{S} А  
„<title>Стрижено кошено</title>,“ па ће вам она најбоље показати откуд толико раздора, неслоге  
ница и црквиште, а, ако да Бог, овде ће вам бити и црква, онда зашто да ту не буде и школа? („Т 
 Можете гледати и у књигу, али лакше ће вам бити, да гледате како ћу ја...“</p> <p>За овим су и 
ађате и погодите свако слово.{S} Али ће вам опет бити лакше, да вам покажем још једанпут.{S} И  
други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостив 
свршио само Часловац и Псалтир), и биће Вам необично кад одете у ону дивљину; али људи су добри 
 вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што сте је подигли на један јединствен начин 
е, одељали секиром.“ „Би, Грујо, али би вам цела ова даска отишла на иверје; а ја ћу од ње да н 
 не бисте учинили, господин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, ка 
за послове своје потпуно спремни, сваки вам представља не само потпуно развијену личност него у 
за рачунање!..{S} Пребројте их, јесу ли вам све!..{S}Узмите десет!..{S}Колико је остало?.{S} Уз 
 вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећавати да ће село гласати ма за кога, је 
{S} Можете ли то да запамтите?..{S} Нек вам стоји то на табли, да боље запамтите.{S} Извадите о 
само наоколо зраке).{S} Е добро.{S} Нек вам то сада стоји на таблицама, а таблице на клупи а ви 
S} И тако даље до краја.</p> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!.. 
лавније, да изучите та слова.{S} Ја сам вам их прошле Недеље показао сва, и писали сте их, али  
змију и слова код змије!..{S} Дотле сам вам показао ономад.{S} Сад ћу да вам покажем још.{S} Пр 
а слова код гусала!..</p> <p>„Дотле сам вам показао јуче.{S} Сад пазите даље.{S} Преврните и ов 
мо ово испод ашова...</p> <p>„Дотле сам вам показао прошли пут, а сад пазите даље.{S} Које је с 
 Отворите га код ока!..{S} Мало пре сам вам казао, да има свега тридесет слова, и кад њих запам 
 је данас Радиша почео овако: „Јуче сам вам на брду показао, које је исток а које запад, које ј 
у школу и да изучите књигу, и рекао сам вам, да наша књига ништа није тешка и да ћете је веома  
 све по десет у реду, па рече: „Ово сам вам направио за бројање.{S} У овом једном реду има <hi> 
 људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите лепо.{S} А која је шала па 
.{S} Шта се прича у оној песми, што сам вам је из оне књиге прочитао?..{S} Ко још што зна о Св. 
 и пре пазио и озбиљно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући 
 добро разумели и запамтили оно што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили о 
м, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче причао о Св. Сави.{S} Шта је био отац Св. Сави 
нда поче овако: </p> <p>„Прошли пут сам вам казао, да сте учинили добро, што сте се одлучили да 
па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате 
е три низ образ. „Да пробам.{S} Праштам вам!“ рече Радиша и свима се скиде неки голем терет с д 
 (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте одржали реч и подигли ову нову школу 
>„Ја ћу то сада да вам исечем...{S} Ево вам сад свака десетка за себе.{S} Узмите једну!..{S} Ко 
ете чувати и за други пут.{S} А сад ево вам свакоме по један лист хартије, да те десетке завије 
е ли, које је десна рука?{S} Јесте, ово вам је десна рука, с ове стране.{S} Дигните је!{S} Запа 
устите и да не седнете на торбу.{S} Ово вам сад поклањамо; а ко разбије таблу или поцепа и изгу 
 и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу....</p> <p>—  
село и општина имућнија и јача.{S} Тако вам је и с народом и државом.{S} Она је држава јача, у  
ако док се не поузимају све).{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите на клупу две!..{S} Кол 
.{S} Оставите на клупу две!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико в 
уци?..{S} Оставите још две!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Оставите  
ели?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у рукама?..{S} А колико нисте узели!..{S} Уз 
упи?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико на клупи?...“ Овако докле у 
ало?..{S} Узмите још десет!..{S} Колико вам је сад у руци, а колико је на клупи?..{S} Узмите јо 
сет?..{S} Узмите још једну!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} А колико је на клупи?..{S} Узми 
S} Оставите једну на клупу!..{S} Колико вам је сад у руци?..{S} Оставите још једну!..{S} Колико 
и известили се, да можете добити колико вам год затреба за мајсторе, за столарски рад и друге п 
вети Саво, учитељу, помози!“.{S} Толико вам је за сад доста; а кад порастете причаћу вам много  
блице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb n="114" /> крпче за брисање!...{S} Добро.{S} Ос 
своју, подмладак свој, наду своју, и то вам је школа!{S} Срамота!{S} И знајте, чим одем, поднећ 
е и да штампају што год хоће.{S} Ето то вам је „слобода штампе и говора.“ А је ли то добро, пог 
и окружна самоуправа у земљи.{S} Ето то вам је самоуправа.{S} А ови срезови или окрузи да бирај 
ће да управљају целом земљом.{S} Ето то вам је самоуправа у земљи.{S} А колико би то било добро 
и зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите  
 може да вам покисне и у торби.{S} Зато вам онда нећу ни дати да носите буквар кући, него ћете  
ад све то лакше продужити.</p> <p>„Зато вам опет свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да 
 у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и 
!{S} Јер се ја само зато премештам, што Вам нисам дао изјаву, да ступам у партију!{S} А ја нећу 
е.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и  
е, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. — Доиста су некад у овој на 
лушате.{S} Добро морате слушати све што вам кажем.{S} Зато нико у школи не треба да седи па да  
и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођите овде; а одавде ћем 
не само што имају бољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и иду 
 то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је ово школа!{S} Ово је стра 
и дан доцније дошао, то је с тога, опет Вам кажем, што сам желео да не дангубим у школи; а све  
 останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати да ја нећу сметати.{S} Али вам не могу обећ 
ницом.{S} Дошли су пре подне, и не могу вам описати како су дочекани.{S} Радишу је грлио стари  
>1.{S} Основна начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радиши 
S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљу вам жалост нећу описивати.{S} А колики је ово удар био  
ам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и добре, одговори Радиша.</p> <p>— Хвала Бог 
а, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам живе, госпођо, па доста.{S} А обе су Вам здраве и д 
е код њега слово <hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесе 
што сам вам мало пре казао.{S} Зашто су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају:  
а, браћо, кад је за чколу не само да ћу вам <pb n="219" /> га продати него ћу га и <hi>поклонит 
ме мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћет 
S} Сутра, ако донесете торбе сви, ја ћу вам дати букваре.{S} А сад ћу само да вам кажем, како в 
вати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се чува здравље и ка 
 га остављати овде у школи.{S} А сад ћу вам дати, да га понесете.{S} И ова таблица и ова писаљк 
 разумете и боље тувите.</p> <p>„Сад ћу вам дати прву књигу, из које се учи читање, а то је бук 
 и у руку да га пољубите.{S} Букваре ћу вам давати да носите кући само кад је лепо време и о пр 
ако хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад тамно и нејасно. 
нијега у селу: „Чујте ме, браћо, што ћу вам рећи.{S} Право каже наш брат и пријатељ Јоксим.{S}  
ле писано.{S} Е, доста.{S} Други пут ћу вам показати то друго.</p> <p>„Сад ћу да вам кажем за т 
то за сад утувите добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађит 
ата бар једнога“).</p> <p>„Други пут ћу вам причати, како се био бој на Косову и који су били н 
 овим манастирима и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" x 
е за сад доста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А 
} Ако бисте ме послушали, браћо, ја бих вам рекао, да би најбоље било, да нову школу подигнемо  
ну дивљину; али људи су добри, и од њих Вам неће бити рђаво.{S} Од њих још ниједан није био на  
ељани из гомиле.</p> <p>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за шко 
>„Е, сад, браћо, вама да се окренем.{S} Вама хвала што сте марили за школу и отворили је.{S} Та 
„Али сад, браћо, долази нешто друго.{S} Вама је школа одобрена привремено, док не подигнете нов 
ако лепу школу, да је нема у далеко.{S} Вама је ово, у име Бога, четврта а у исто време и после 
ога другога богаства и напретка...{S} А Вама, господине, нека је најсрдачнија хвала од неба до  
b n="210" /> мало јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, 
— Не знам мени, него како се ово допада вама? запита Радиша.</p> <p>— Ништа ово не ваља, господ 
е и сам сасвим отворено:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и х 
о више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од 
ке се долази само учењем.{S} Зато хвала вама опет, што сте марили и тражили школу!</p> <p>„Али  
 и њина је будућност.</p> <p>Зато хвала вама, браћо, и овом приликом, прво што сте марили за шк 
.{S} Зато Радиша узе реч и рече: „Хвала вама, деда, што сте ме овако лепо примили и што имате о 
руги и рекао ово:</p> <quote> <l>„Хвала вама, родитељи мили,</l> <l>Што сте нама <hi>школу</hi> 
....{S} Зато им је рекао:</p> <p>„Хвала вама, моји мали ученици, што сте дошли и што волите да  
ће, ако Бог да, донети нову срећу свима вама и целоме селу, и доносити је докле га год буде.{S} 
крените се западу!..{S} Шта је сад пред вама?.. <pb n="163" /> Окрените се северу!..{S} Шта је  
рените се опет истоку!..{S} Шта је пред вама?..{S} Окрените се западу!..{S} Шта је сад пред вам 
да и сад настављате даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред 
ушали и добро се учили!“</p> <p>„Вала и Вама, господине!“ чуше се многи гласови од деце, особит 
 видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме сл 
мо је лако било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли 
 уђоше у школу и Радиша рече:</p> <p>„И вама ћу да дам по једну оваку хартију. (И даје им).{S}  
 за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе што говорио? упита капетан.</p> < 
пит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спом 
учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још ср 
ните једну душу са два тела.{S} И благо вама обојма, ако се тако спојите, да чините једно, да ј 
у.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да долазите сваки дан и да нау 
и претворе се у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зида 
па да ми после причате у школи; а ја ћу вама увек казивати, откуда је то и како би требало ради 
рио овим говором:</p> <p>„Браћо,</p> <p>Вама је познато, да су у овој нашој лепој земљици до ск 
 јачим гласом рече: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од  
анојка су још живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија В 
живи и здрави, као стари „вамилијаз“ и „вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка  
аконима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова.{S} И у г 
r" xml:id="SRP19102_C13.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S}  
19102_C10.10"> <head>10.{S} Даничин рад ван школе</head> <p>И ако је Даници тек прва година у о 
и довршити, ни у школи самој а још мање ван школе.</p> <p>Четврто, да се учитељи одвоје од поли 
нутарњи мир и његов мирни рад у школи и ван ње.{S} И Бог је давао Радиши и Даници и лепога здра 
те је то потпомагало и успехе у школи и ван школе.{S} И они су се ређали један за другим, те су 
читељу пуну слободу кретања и у школи и ван ње.</p> <p>Да учитељи, особито млађи, иду један дру 
 још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време лечи све па и најљуће ране.{S} Гроб је 
кући тако и у школи, као у школи тако и ван ње.{S} Све полако, од зачетака.{S} Сејати добро сем 
3.3"> <head>3.{S} Ван школе</head> <p>И ван школе напредовало је све.{S} Нарочито је развијано  
ло, да су се почели поправљати и путови ван Загорице.</p> <p>Одело је у Загорици још непрестано 
а и жену но леп живот у браку.{S} Срећу ван куће, у свету, човек не може наћи без ове у кући.{S 
 јесте, него говоре онако како није, те варају све, особито прост свет.{S} Зато их после кажњав 
.{S} И ја мислим, да се ми овде највише варамо, што мислимо, да можемо све.{S} Не можемо ни код 
вет неук и прост, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер см 
нула млеко да га узвари.{S} И за час је вареника била готова, те се сви мало „прихвате,“ да не  
 покусају и по коју каленицу или чинију варенике.{S} Пред ручак долази и полаженик и он доноси  
 и онако добро, јер је не само лакше за варење од млека, него то добро утиче и на чишћење црева 
 направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље</p> <p>А је ли потребно да с 
оци, у житу и воћу, у градини за зеље и варива, у кованлуку, па и у самој кући око бољег намешт 
 што нису морали да купују ни брашно ни варива, само је Радиша давао со и друге зачине; а за ро 
да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца,  
требе у кући својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је о 
 друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова оби 
е било сад да се одвоји од куће и оде у варош него зимус о Божићу.{S} Њему је некако ласкало, к 
="SRP19102_C3.7"> <head>7.{S} Одлазак у варош с кметом</head> <p>Радиша се пробудио у јутру, ка 
не носи сваку алатљику па оправку чак у варош; свога обућара, а не опуте се опанци у свакој кућ 
куд оде.</p> <p>Радиша је прво отишао у варош те приновио нешто од одела и покуповао неке најпо 
што <pb n="380" /> нису морали да иду у варош да оштре, клепљу и наде секире и друге алате, нег 
агоричани ни за то нису морали да иду у варош, нити да трпе некалајисане судове и да се њима тр 
ани не морају за сваку ситницу да иду у варош или да због тога трпе.</p> </div> <div type="chap 
 и договорише се, да у јутру рано иду у варош и покупују што треба.{S} Радиша је одмах тачно из 
<hi>Загорица</hi> и однели га у оближњу варош на пошту и умолили, да се сва писма, књиге и нови 
ко једанпут понесу план и оду у оближњу варош, да потраже мајсторе, и тамо се распитају за све. 
х сунце не затече у постељи, дотле је у варошана правило, да их сунце затече у постељи.{S} И су 
 и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш град сада <hi>Бео 
е што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показивао је опет на којој је страни  
улци и они, који су седели по крајевима вароши, нису ни куповали пера, него су их чупали од сво 
 куд иде и на шта иде одбијала га је од вароши и школе, а помисао да остане у селу, да не иде в 
 је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с једном својом другарицом и њеним оцем 
, да се разговарају преко жице из једне вароши у другу и из једне земље у другу, и још траже, д 
инама, и у одређени дан дође из оближње вароши и околних села читава поворка гостију.{S} Дошло  
ађе једнога најревноснијега помагача из вароши, који познаје и село Загорицу и многе загоричане 
оницу с леве стране од уласка а нове из вароши у десну, Даничину.</p> <p>Прозори су на целој зг 
ућу.{S} Главног мајстора је био узео из вароши, а они су други били оданде из села, особито они 
ту, а за врата и прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кро 
 живе калуђери.{S} А цркве граде села и вароши свако за себе и у њима служе свештеници или попо 
раз.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, н 
ега села учити као у најбољем граду или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас. 
мо се распитају за све.{S} Зидари у тој вароши тада нису имали много посла па зато нису много н 
оже потписати код тога и тога „брата“ у вароши; а то беше један дуванџија.{S} И тиме се заврши  
 Радиша пожелео да је лекар или да је у вароши.{S} И као лекар он би сада помогао и себи и чеду 
бежала, него све једна до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједниц 
у и продавали околним селима и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга  
} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Гледајући тако неколи 
ма куће у реду једна поред друге, као у вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет  
 села.{S} Онда им је казао, да се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су 
S} И у свима тим селима и градовима или варошима живи наш народ српски, живе Срби.{S} Тако иде  
је опет зато ред био бољи него у многим варошима, где га одржавају жандарми.</p> <p>Попа је нај 
а нису као у тестије него широка.{S} По варошима је таква тестија и зову је <hi>ћупа</hi>.{S} З 
е знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажите сад сви: с  
 Радиша им је објашњавао и рекао, да по варошима, а у онога света, где је он био на наукама, и  
 је добро знала, шта је мода учинила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пази 
х простих, често неписмених мајстора по варошима.{S} А Даничине су ученице уносиле новине и поп 
вала наше примитивне занате те врсте по варошима.{S} А кад су свршили и продужну, они су се ода 
м је она била но ма какво друго пиће по варошима.{S} И ниједан распуст школски Радиша није пров 
аку ситницу.{S} Радиша је знао, да и по варошима има враџбина и лудих обичаја свадбених, а из с 
лу нема картона.{S} Али њега нема ни по варошима, па зато опет људи њиме и књиге повезују и упо 
вароши, и улице попођене каменом као по варошима, кмет рече: „Е, не би ти, господине, у свој За 
И, како би било на два ката, као оно по варошима?“</p> <p>Радиша му рече, да не диже двокатницу 
ељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за постељу. 
.{S} Пето, у свакој има кревета као и у варошима, и у њима је све чисто и опрано, углачано и на 
онео собом и који не би онда нашао ни у варошима нашим.{S} А деца су то гледала и желела да и с 
то и опрано, углачано и намештено као у варошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живо 
а је срамота да плаче....</p> <p>Дође и варошица у којој је школа, то јест, они дођоше у њу.{S} 
о црквенско, и чуло се не само по целој варошици него и по околини.{S} То је школско звоно, и о 
он једном нађе и кмета Миљка у оближњој варошици и запита га овако:</p> <p>— Кнеже, како је код 
 два ђака у школу, која беше у оближњој варошици.{S} Сви сељани почеше да се згледују, ко ће да 
екара, али њега тада не беше у оближњој варошици, чак до окружног града.{S} А ко ће да иде чак  
чком оделу сеоском, које је само понека варошка ситница допуњавала и полепшавала; па и њу је Да 
 лепа, бела, проста, пола сеоска а пола варошка одећа, или оно лепо бело лице, које су красиле  
као цркве.{S} Неки су чак, по угледу на варошке куће, подигли и горњи бој, те им куће личе на п 
дела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће и цркву, не би ни знала шта је креч.{S} А  
дети у соби и готовити јела у кујни, по варошки; а деца ће јој сва ићи у школу...</p> <p>Изглед 
ћин, који гради кућу, нек је сагради по варошки, овако зидану, па ето ти и соба, и кујне, па он 
ла већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подрум само испод кујне с вратима из двор 
ом сељачком адету.{S} Али је то било по варошки и ником није падало у очи, нити је ко замерао.{ 
раћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она била готова, и кад се у мали з 
бан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже са земље и кад руча и ве 
о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо очешљано, у леп 
арошима.{S} И сав намештај и све угодбе варошкога живота има и свака сеоска кућа па ма како она 
израђивала!{S} Ништа или барем што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама ру 
ала, а чувала их од свега „куповнога“ и варошкога.{S} И ово је необично много учинило, не само  
није хтео да га замени новим плотом или варошком тарабом, него оним што је желео да пренесе у с 
деља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба да иде у школу.{S 
А <pb n="15" /> газда и газдарица су по варошкоме још спавали.{S} Јер, докле је код сељака прав 
целе речи).{S} Ко уме од <pb n="167" /> вас?..{S} Ко! још?..{S} Ко може још брже?..{S} Да покуш 
 ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви 
то је <hi>змија</hi>.{S} Чувајте се, да вас не печи!..{S} А зашто не може?..{S} А која може?..{ 
натраг!{S} Ко уме сам?..{S} Хајдете, да вас кушам преко реда!..{S} Сад изиђите на одмор!..“</p> 
ди?..{S} А предње ноге?..{S} Пазите, да вас не огребе!..{S} А задње ноге?..{S} А реп?..{S} А бр 
а редом!..{S} Хајде сад натраг!..{S} Да вас кушам преко реда.{S} Нађите ж!..{S} Нађите ђ!..{S}  
} Милане, покажи ти сва четири!..{S} Да вас кушам преко реда: који је ово?..{S} А ово?..{S} А о 
ч да нећете иметати при изборима, па да вас оставимо?</p> <pb n="339" /> <p>— Господине капетан 
ле наставити учење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили 
акога слова стоји по једна слика, те да вас подсећа на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас н 
ћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица  
S} А реп?..{S} А бркови?..{S} Пазите да вас не уједе!..{S} Зашто не може?..{S} Каква је то мачк 
, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у руку!“ И пољуби је.{S} Онда се окрену Дан 
 то жив <hi>јарац</hi>?..{S} Може ли да вас убоде?..{S} А који може?..{S} А какав је ово у букв 
и?..{S} Очи?..{S} Уста?..{S} Може ли да вас уједе?..{S} Зашто не може?..{S} Нађите слова код ко 
ира и <hi>г</hi> код гусала.{S} Него да вас пробам овако напамет, јесте ли попамтили ова слова. 
лупу па се одморите, а после ћу опет да вас зовнем“....</p> <pb n="91" /> <p>После повећега одм 
ој северној?.. <pb n="166" /> Сад ћу да вас кушам овако.{S} Пружите руку где су Руси!..{S} Пруж 
 таблу и буквар у клупу!..{S} Сад ћу да вас пустим напоље, да се мало одморите, па ћемо после д 
 С које су стране Швабе?..{S} Сад ћу да вас кушам овако.{S} Окрените се Русима!..{S} Окрените с 
е и сами овако да бројите.{S} Сад ћу да вас пустим да се одморите, али напоље немојте ићи без г 
земљоделским пословима, јер су они и за вас и за сав народ наш најпотребнији; јер он од тога жи 
ио, шта је на западној страни, тамо иза вас?..{S} А шта је на овој страни од нас?..{S} А на ово 
Сад се наслоните леђима на ту клупу иза вас!..{S} Тако ћете да седите увек кад ја хоћу да вам п 
е; а сви ће се други полако угледати на вас, и тако ће вам цело село напредовати.{S} Само нек в 
 не иду у школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами  
а на то слово.{S} Ето слика око подсећа вас на слово о, о — око; слика столица на слово с, с —  
 декламацију „<title>Дижите школе, деца вас моле</title>“, коју су сви лепо разумели и радовали 
двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица!.. (И тако дање, док двојица највећих нису  
} Па ми бабе рекоше, да га изнесем пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збун 
ми се ко стане жалити за што на кога од вас.{S} Највише пазите, да ништа не кријете, него увек  
авом писаљком.{S} Зато ћу ја свакоме од вас дати по један буквар и по једну ову таблицу и крижу 
{S} Пазите још једанпут!..{S} Ко уме од вас?..{S} Ко још?..{S} Хајде сви заједно!..{S} Сад ћемо 
а за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама, кровин 
то, да светли свима.{S} И онај, који од вас научи нечему онога који не зна, учинио је највеће д 
ако ће полако бити могућно, да сваки од вас озида и живи у оваквим грађевинама, какве су најбољ 
што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село и врши на 
оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S} Јер је и 
олу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју н 
 <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина година у ропству под 
 столице с, код ока о.{S} Ко би умео од вас?..{S} Ко би још умео?..{S} Ко би још умео?..{S} Хај 
 <hi>и</hi> — игла.{S} Би ли ко умео од вас?..{S} Хајдете сви: о — око с — столица, н — нож, и  
едно слово него по два и три).{S} Ко од вас може овако?..{S} Ко још?..{S} Још?..{S} Сад извадит 
та, он уме и да пише.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да ид 
/hi>, то је једно цвеће.{S} Да ли ко од вас познаје то цвеће?..{S} Е, пазите још једанпут. (Чит 
ао по земљи и учио људе.{S} Је ли ко од вас чуо штогод о томе, како је Св. Сава учио људе?...{S 
очели смо да подижемо школе. (Ако ко од вас има много старога деду, он може бити да памти то ту 
S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар вам је одобрио.{S} Али зар је  
евтиније.{S} И то ће бити кад тад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твој 
к, који је ове године држао испит и код вас, није могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада  
тељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин 
} Али сељачка посла, знаш; није као код вас по варошима... <pb n="298" /> А најгоре нам је за п 
!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали 
, у име Бога, уведем у школу!{S} Ходите вас двојица најмањих овамо напред!..{S} Сад вас двојица 
е?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас).{S} Мајка онда поче да му разбија и ову бригу, да  
и су добри људи и слушају свога кмета и вас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће 
и ми ћемо све то учити...{S} А сад ћу и вас да пустим, да идете са својима па да дођете сутра.. 
ни себе, ни мене, ни родитеље своје, ни вас другове своје.{S} То је учинило, да су људи у овоме 
 вам цело село напредовати.{S} Само нек вас Бог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућ 
 нек се само продужи овако!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и 
 свима хвала, што сте дошли, а уверавам вас, да ја нећу нимало пожалити труда па ни трошка, да  
творено рекао овако:</p> <p>— Одвео сам вас, да чујете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више  
ач: „Нисам имао књиге, господине, молим Вас, научићу други пут... немојте!“ Али учитељ подвикну 
ети, оте му се само ова:</p> <p>— Молим Вас, господине, зашто сте ме звали?</p> <p>Капетан опет 
т’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за о 
ити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поносно белела.{S} И још  
т данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине министре, да га одмах изволи 
, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> <p>Сељани п 
, него за свашта праћа пандура, да кмет вас не може да позива написмено, него удара на хартију  
пије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зат 
>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се тако зове једно јело.{S} Кажит 
Шта је то доле? — Је ли таква столица у вас? — А где има оваке столице? — А шта је оно поред ст 
мњачу је лако направити, јер сламе је у вас, хвала Богу, доста, па, ако хоћете, и душеке и јаст 
.{S} Узмите још једну!..{S} Колико је у вас?..{S} Сад узмите још једну!..{S} Колико сте узели?. 
.{S} Узмите још једну?..{S} Колико је у вас?..{S} А на клупи?.{S}- Узмите опет десет!..{S} Коли 
м срећни и напредни народе!{S} Ја сам у вас много научио!{S} Идем сад у свој непросвећени завич 
Саве и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div>  
i>љуљашка</hi>, али није о дрвету као у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да с 
 куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Деца не знају; свакоме је највеће оно близу његов 
пет се чуше гласови).{S} Онда нема ко у вас ни књиге да чита, а у књиге је написано све што људ 
е.{S} А шта је оно испод евењке? — То у вас нема, а то је гвоздена лопата, па се овде удене дрш 
сала.{S} Зато рече: „То је добро, што у вас <pb n="93" /> има гусала.{S} Уз гусле су нам се и о 
реба да се подижете са земље — доста су вас кости болеле — и сламњачу је лако направити, јер сл 
добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и на 
ђите напоље, да се мало одморите, па ћу вас после опет зовнути“...</p> <p>За време одмора Радиш 
одине госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „ 
едаше, Радиша настави:</p> <p>„Овако ћу вас ја сваки дан пуштати по мало да се одморите, па ћем 
лазе <pb n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам  
 и чу, да ђаци имају распуст чак до Св. Василија.{S} Зато он поведе и Радишу кући, и стигоше по 
до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ реч 
асилија,“ одговори он. „Па сутра је Св. Василије,“ рече она. „Е, па још сутра,“ рече он.{S} И н 
/hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби им 
рође и читава недеља дана, и дође Свети Василије или по варошкоме Нова Година, и Радиша треба д 
зовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треб 
дакле сам себе да мења, да дотерује, да васпитава.{S} А на послетку, помишљао је, тако и јесте: 
{S} Он је био производ наше школе, која васпитава само <hi>речима</hi>, а руке и не дира.{S} Он 
не суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него подивљава...{S} Избацимо 
вој атмосфери, развијајући се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другов 
 урођености с принципом прилагођивања и васпитања.{S} Јер ако све оставимо природи и урођеним о 
 тако зване наставе, свега образовања и васпитања.</p> <p>На другом месту Радиша се старао, да  
овна је настава просто проширено домаће васпитање.{S} Даље се оно грана у безброј разних школа  
ваком предузећу.</p> <p>Али, има ли <hi>васпитање</hi> какве моћи?{S} Зар ми њиме не можемо баш 
омладине</hi>.</p> <p>И ако тако добрим васпитањем или правилним просвећивањем народним успемо, 
допринесе штогод и поправци у настави и васпитању подмлатка народнога, те отуда и просвети наро 
же ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што в 
вот.{S} А друго не може ни бити задатак васпитању народном и васпитању његовога подмлатка.</p>  
 и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и ч 
 мотика закопа.{S} И бојати се, да ми у васпитању, у овој основи, мало шта и можемо да изменимо 
 Отуда и терора, силе и оне суровости у васпитању, које данас не васпитава и не упитомљава него 
ци могао да изводи и остварује поједине васпитне принципе, које је до сад познавао више теориск 
метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да поране да је опет наложе.{S} 
, што се данас зове „кућа“, где се ложи ватра, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошит 
 изнео слику пожара, где ее шмрком гаси ватра, и објаснио, како то бива.</p> <p>Овако је Радиша 
ко, читаве главње), једне машице, један ватраљ, један ашов, једну мотику, један чекић, по оке с 
>Што се тиче металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостав 
т: „Милош је био јуначког срца а притом ватрен, па је гледао да преким путем покаже, да он није 
а“ било је нешто о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништ 
а направи бајаги цреп и да га испече на ватри да се скоро усија и — звечао је лепше од поречког 
че металних радова и оних без ватре и с ватром, њих је Радиша за сад морао да изостави, и ако ј 
S} У средини је ваљало оставити рупу за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како 
 унутра, да процеди млеко и метне га на ватру, а Радиша оста пред бачијом, да узме и унесе које 
ове. „Христос се роди!“ па онда да џара ватру, и кад се стане стотинама варница дизати у вис, г 
и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је в 
ених кандидата, па је чула да господин, ваш учитељ (и показа руком на Радишу) ради код вас, да  
 старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет М 
 му је Груја.</p> <p>— Је ли истина, да ваш учитељ не спава? упитао је даље походилац.</p> <p>— 
е се некад угледати и други.{S} Труд је Ваш био огроман а рад зналачки, те су с тога и донели о 
други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш уважени и вредни кмет Миљко најбољи су сведоци томе 
скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили смо много о томе, па смо нашли н 
а развио овакав разговор:</p> <p>— Овај ваш господин као да је учио за „бачванџију“ — тако је г 
е марили за школу и отворили је.{S} Тај ваш мар баш највише и казује, колико школа вреди и да с 
рији човек или какав рођак или пријатељ ваш, онда треба да приђете и у руку да га пољубите.{S}  
и нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи у 
раја, највише од свих је чинио и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о ва 
требало допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погр 
?..{S} Добро.{S} Сад ћемо да пишемо сва ваша презимена...“ И пишу.{S} Други пут су писали своја 
есно затворити школу.{S} А куда ће онда ваша штета, и грехота, и срамота!...</p> <p>„Зато, браћ 
д извадите таблицу, да пишемо сва имена ваша.{S} Да почнемо од прве клупе па редом.{S} А да би  
без другога не можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу 
, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора да буде другојача.{S} Ово данас нису куће, гр 
ру за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, 
да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте  
ођете у школу у овоме селу.{S} Школа је ваша истина мала, али то вама ништа није сметало, да до 
димо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и 
кући својој.{S} И ја се радујем, што је ваша задруга толика и тако напредна; и, дабогме, да тре 
“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваша је школа лепша од наше! рече Даница и пружи руку „ 
а те остави овде.</p> <p>- То је сасвим Ваша и његова ствар, а ја то не могу тражити ни од њега 
чист.{S} И њина стока је на пијаци и по вашарима имала бољу цену, јер је била крупнија и боље у 
ица</hi>, али није са три ноге, као ове ваше, него са четири, а има иза леђа да се човек наслон 
 која још не могу да појме вредност ове ваше опште тековине, али ће се поносити и њоме и селом  
е добро на шалу и немојте никад из шале ваше да излази свађа..“</p> <p>„Извадите буквар!..{S} П 
S} Зато ми допустите, да му и од стране ваше и од стране своје, школине и ђака својих, изјавим  
ко, да вам нешто причам.</p> <p>„Ово се ваше село зове Загорица, и ово је загоричка школа и ви  
нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви остан 
окисну и не покваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу  
о ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако лепо  
доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврши, од почетк 
попа и рече: „Нека је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог 
и храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас,  
аки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша ово пажљиво па о 
о!{S} Зато нек Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p> 
срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, 
те, него ће се сваке године сва деца из вашега села учити као у најбољем граду или вароши.</p>  
те га је господин министар преместио из вашега села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати 
 поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и буквар и таблу оставити у ш 
ише зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много што шта, а најпре  
о насликано с ове стране?..{S} Јесте; у вашем селу нема ни цркве ни манастира.{S} Манастире су  
инџилира“, и ми смо се договорили, да у вашем селу саградимо оваку школу....{S} И ту му показа  
год могнем боље.{S} Али је он чуо, да у вашем селу до сад није било школе и да у Загорици нема  
је воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја дошао овде за учитеља.{S} Истина, долаз 
ле да роде и у нашој земљи, па и овде у вашем селу, само да умемо да их садимо и калемимо, па с 
!{S} Хвала вам што сте помогли, да се у вашем сиротном селу дигне овакав храм просветни, да се  
ако: „Најпре ћемо ићи на највеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, п 
ва слога и тако прегнуће је и подигло у вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену па 
{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у онима другим селима око Заг 
н ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају много, али раде мало. 
 можете.{S} Онда је срећа ваша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не  
ажније отпочињемо.{S} Кажите ми, кад се ваши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињ 
на <hi>осам стотина дуката</hi>.{S} Али ваши су се вредни младићи а моји добри старији ђаци зау 
и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала вам што сте доказали, да од човека ништа 
ато, што не умеју да читају.{S} Зато су ваши родитељи и покварили судницу а начинили школу, те  
Вас Бог поживи, на срећу Ваше породице, Ваших ученика и целога села!“...</p> <p>Онда приђе Ради 
 поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и к 
који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећних избора и ћораве политике 
децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу своме.{S} А највише вам хвала, што с 
ем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добро, мене и не мрзи да останем у њој; 
то вам треба за живот, прво вама и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што  
мојима овде и помагаће се.{S} Само деци вашој, ако вам их да Бог, биће далеко да иду у школу... 
ет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и своме имању.{S} Зато ми  
 у прах и пепео, заједно с вама и децом вашом; него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће  
бли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако м 
ог милостиви поживи, на добро и срећу и вашу и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учи 
начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S} И ја сам то и почео у име Бога и учићу их 
, да остављам оваку палату па да идем у вашу сиротињу.{S} А кад је у школи вашој све овако добр 
, добро, децо.{S} А како ћемо за трудбу вашу?{S} Колико ћете тражити од села? упита их Миљко.</ 
вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави вашој према породу с 
браћо, и нека Бог поживи све вас и децу вашу!“ И онда изиђоше.{S} Људи су разгледали <pb n="263 
у опет биле на пољу.{S} Дан је опет био ведар и топао, као да је и небо хтело да загоричка школ 
у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, 
еси нешто, што их уби обоје као гром из ведра неба.</p> <p>Једне ноћи Милан је немирно спавао,  
скочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре зимње ноћи.{S} Све се утишало и предало сну, само 
м освежен.{S} Ово јутро изгледало му је ведрије него јучерање.{S} Устао је пре зоре и газдарице 
<head>8.{S} Поправке и прва настава под ведрим небом</head> <p>Сутра дан су дошли и ђаци и „мај 
о у судници.{S} Кад је изишла из тора с ведрицом пуном млека и затворила га, она преко обичаја  
а овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ништа се не чује 
део краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна ја 
.{S} Зато му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући 
т дечји, да се оплемењава срце њихово и вежба рука, па ма у који предмет што долазило.{S} Зато  
трајнија, него да се и око и рука дечја вежбају и припремају за ручне радове.{S} И певање је во 
порова буде мање, а друго, да се и деца вежбају у пресуђивању и изналажењу онога што је право.< 
лупу.{S} А трећи огледају или боље рећи вежбају своју снагу, и своје очи и руке, на дрвету, на  
ампана и прочитала све оно испод слика, вежбала су се у писању и најдужих речи и у читању <pb n 
од топли дани, ученици су се и купали и вежбали у пливању.{S} Није заборављена ни шведска гимна 
шете.{S} Зато ћемо ми често овако да се вежбамо.{S} Сад извадите таблице, да све ове речи пишет 
> ту изводили најразличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту  
еду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се разних игара и надметали у трчању, с 
су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="chapter"  
тима по команди.{S} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на спра 
игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} Поред 
личинама и њиним одношајима, после тога вежбање у тим радњама усмено, напамет, те да се са задо 
иши је Цртање одвише требало не само за вежбање руке и ока и за развијање осећања за оно што је 
права.</p> <p>Код читања се продужило и вежбање у растварању речи на слогове и гласове, и читањ 
жи деци за разумевање.{S} Кад су оваким вежбањем добро запамтила и рукописна и штампана и прочи 
огод?“..</p> <p>Овако их је Радиша дуго вежбао и стојећи и седећи, а кад је дошло подне, он је  
инструменат, који је у свакога, може се вежбати <pb n="195" /> сваки дан.{S} И говор је песма,  
ило лако пригодити, јер је оно имало да веже све четири даске.{S} Све је ишло по нацрту, по мер 
ити и остати само успомена; а ако се не веже за живот, нити ће у ње бити много интереса ни од њ 
река.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако, између два дирека.{S 
, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер ако се не продужи, никакве вајде  
/hi>; али кад се овако одсече с лозом и веже уједно, онда то зову „<hi>евењка</hi>“.{S} Ето и к 
уче отвесну на <pb n="117" /> основицу, веза нешто тешко за конац па га обеси за врх троугла и  
.{S} Дође и Радиша и донесе конац па га веза за онај колац на средини, опружи до периферије и с 
уђој кући.{S} Притиснут је, погажен је, везан је, и не сме слободно ни да се прекрсти, ни да го 
ти на поправци њиховој: мора се настава везати са животом а учење с радом.</p> <p>Особито се ос 
ако је Загорица опет имала добре и брзе везе с осталим светом и ако село није било „ушорено.“ А 
же перо, оно не шкрипи и не прска него „везе“.{S} Зато су му и другови давали, да им зареже.{S} 
иша одви и нађе најлепше вунене чарапе, везене вуницом, па не знајући управо шта да ради и шта  
ести (главније) и оченаш на српскоме, у вези с понеком причом, из које су изводила ону молбу ил 
е преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим у Загорици се развијало и једно друго добро 
 које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило нешто ново и најпо 
>ново</hi> мора се наслањати на старо и везивати се с њим.{S} Цигла на циглу и малтером да се с 
4 године после, него је стално одржавао везу с њима и по свршетку школе, особито због набавке с 
А што је најглавније, ми овде ступамо у везу с другим једним створењем, да живимо заједно, да д 
ву пољопривредну машину, барем круњач и вејалицу....{S} А то ће најбоље они....{S} Па ко ће да  
рљање, сејање, окопавање, жетву, вршај, вејање и тако даље, и за све ово људе, који њима рукују 
 и ђерзонке, машине за цеђење меда и за вејање жита и ормане, столове и столице, а један је нек 
ко даље.{S} Тако један набави машину за вејање жита, други опет круњач, трећи краву још бољега  
ливаде коси, и сено купи, и жито врше и веје — све машине, а човек само управља.{S} Лако ћете р 
сагоревају наше тело, те му се скраћује век.{S} И најздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вод 
лико траје.{S} Може ли он сада за један век урадити онолико и оно, што су други народи урадили  
ревима.{S} А почетком и половином овога века ослободи се ево само један део његов, ни петина ње 
о рђавсто, па да будемо почкодни целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толик 
во рђавсто па да будемо почкодни целога века и ми и ти....{S} Ето зато тата брине, како ће да т 
есењега дана шездесетих година прошлога века дође од капетана кмет лепога села Планинице и обја 
рилика наших у другој половини прошлога века; ако она допринесе штогод и поправци у настави и в 
 све до краја.{S} И после и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим да 
ића „<title><hi>Емила</hi> деветнаестог века</title>“ од Алф.{S} Ескироса, који тада беше изиша 
ће се село ваше поносити док је света и века; и да није било вас, не би се она данас овако поно 
у!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до века!...“</p> <pb n="246" /> <p>А сестре браћу своју:</ 
а је благословено дело ваше од сад и до века, амин!{S} Хвала браћо, и нека Бог поживи све вас и 
 да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да су се надметале која ће гласн 
 и народ ће наш напредовати и живети до века...</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> 
сад светитељ, међу свецима; а пре седам векова или пре седам стотина година он је ишао по земљи 
 баш много одавно.{S} Било је пре седам векова или пре седам стотина година.{S} Онда је у Србиј 
напредна, али си срцу моме туђа.{S} Пет векова смо те ми чували, да не прекидаш свој развитак;  
оно, што су други народи урадили за пет векова?...</p> <p>Све су ово крупне тешкоће, о којима с 
ина година или, како људи кажу, пре пет векова.{S} А било је на Косову.{S} Косово је далеко ода 
} А он поста „робље“ и робова скоро пет векова; дакле, скоро двапут кише него што је био у свој 
опи измакли од нас у свему за пуних пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато  
уги веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више вре 
, и доносити је докле га год буде.{S} И векови ће говорити: слава и хвала нашим старима, који п 
и реч и подигли ову нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати  
али редом.{S} Само Раду штеде; нека га, веле, нек се дете одмори.{S} Но и Радиша устаје и чим с 
онесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле, мора да има то и то па да добро роди, а ако нечег 
" /> пију или пију мање.{S} Особито је, веле, шкодљиво, да га пију деца, и жене докле носе и до 
 само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те би бил 
 како се Крсман сасвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па х 
е, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је чуло од попа у цркв 
едовно скупљали свакога месеца „за оно, веле, <hi>наше дете</hi>“, и скупљали често по толико,  
очи погледао?...{S} Овако беже од мене; веле, момак сам, па срамота.{S} А онако ће долазити жен 
{S} А то дете Радованово много вале.{S} Веле, да туви сваку песму, сваку причу, сваку бројаницу 
p> <p>— Ти можеш да порадиш код њих.{S} Веле, да они тебе слушају.</p> <p>— Они мене слушају за 
да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије.</p> <p>— Није заветан 
бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој 
 или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а он никако; но вели: до ј 
н свет овај створио за шест дана, други веле, за шест година, трећи за шест векова, а четврти в 
" /> најстарији и најпаметнији, а други веле, да је он као душа човекова, и да се не види; неки 
 Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, дај га.{S} А Рада је паметан и неће се 
емљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, најјачи, највећи, <pb n="88"  
ао душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дана, други ве 
.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; н 
 то никад не можемо ни дознати.{S} Неки веле, да је Бог на небу; неки веле, да је он на Земљи,  
 зоља, а неки кажу <hi>оса</hi>, а неки веле <hi>ос</hi>.{S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите 
у; неки веле, да је он на Земљи, а неки веле, да је он свуда; неки веле, да је он као човек, на 
 неуљудно него и забрањено.{S} Сад неки веле, да је боље не дати људима да греше, него их пусти 
сторе и да не зовемо ни једнога.{S} Они веле да могу сами!</p> <p>— Можемо, можемо! потврдише о 
 видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не доводимо мајсторе и да не зовемо ни једнога 
 Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да упитају и Рад 
година, трећи за шест векова, а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи  
!..{S} Домаћима и није право, али гости веле, „свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика г 
зао, онда је Милован додао: „За то наши веле, да је подивљала.“ А други рече: „Ми имамо једну к 
 се чува на особитом месту за њиве, јер веле, да је оно благо кад је на правом месту.{S} И воће 
м пред вас као пред крстоноше, па ће му веле, бити боље!“ Збуни се Радиша, па не знаде шта да ј 
} Шта је оно испод цркве?.. („Тестија“, вели дете).{S} Јесте као тестија, али јој уста нису као 
родом и његовом државом.{S} По томе је, вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, 
 мало узео.{S} То су апстракције, које, вели, нису за децу.{S} Објаснио им је у овом разреду са 
 пазе на све до ситница, како би после, вели, и ми умели да градимо.{S} Најпре да гледају каква 
 селу, где је земљиште јевтино, јер се, вели, зими не могу згрејати а лети сачувати од врелине. 
леди:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу, да вид 
подине, свињска глава.“ Добро си рекао, вели Радиша.{S} А како се у свињске главе зове ово сасв 
попова са седам парохија; а сад немамо, вели, ниједнога, него нам долази чак из чаршије.{S} Так 
и ово да је што лепше, и ето тако ћемо, вели, ићи у напредак, у прави напредак без лутања...{S} 
 госпођа учитељица, а до године ћу вас, вели, учити ја.{S} Онда зовну Даницу и рече јој: „Дано, 
Радиша остане у Загорици, „пошто су му, вели, он и кмет тога села дали уверења, да неће сметати 
ead> <p>И школа је лепо, звучно име.{S} Вели се: школа просвећује, школа отвара очи, школом су  
 вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овако испупчено.  
 је оно испод њушке? („Кер, господине,“ вели једно).{S} Лепо.{S} То и јесте кер, јер лови зечев 
а!“ рече онај други. „И учен је много,“ вели трећи. „Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на ве 
ва у цркви? („У цркви чати и поје поп,“ вели прозвани ученик).{S} Погледајте у слова код цркве! 
ке и судови из којих једемо.{S} А наука вели: где је чистота, ту је и здравље.{S} А све што нам 
би дошла на ред она мања.{S} Али Радиша вели: нек она расту, а ми ову примљену боље да учимо.{S 
да до гроба.{S} И оне расту.{S} И народ вели: што колевка заљуља, то мотика закопа.{S} И бојати 
е <hi>оса</hi>!..{S} Шта се чује кад се вели <hi>нос</hi>?..{S} Шта се чује кад се изговори <hi 
е, да то може и да буде и како. „Избите вели, у судници онај зид, што дели собу за преноћиште о 
е једноме да одговори.{S} Овај устаје и вели: „Можемо ми, што смо здрави“.{S} Зато шта ваља да  
ла и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели пословица, да кућа не стоји на земљи него на жени, 
оме да одговори.{S} Де, кажи ти!{S} Ђак вели седећи: „Наши су саградили ову школу да ми учимо“. 
д вратима и чистаљке за блато.{S} Један вели: „Куд му се и ово досети!“ А други рече: „Па ово б 
ао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда пева уз гусле!“ То Радиши да 
“ Радиша га запита, зашто то пита, а он вели „Рекла ми нана, да те питам“.{S} Свеједно је било, 
 поглед на немирка, питајући га, шта он вели. „И ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више кр 
и милозвучним гласом рече: „Децо, право вели пријатељ Милун: на чколу ваља дати онога, ко ће од 
} Ама, па, како ћемо, кад капетан овако вели и тражи?!</p> <p>— Капетан гледа овде партиски, а  
 иде за својом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вече 
 де господине, како ми, а он никако; но вели: до једне, две <pb n="208" /> или три пијемо ми ње 
ко се окрену Радиши и запита га: шта то вели капетан, јер ову реч „гарантовати“ чује сад први п 
ј природи њиховој.{S} А ово је још, што вели највећи социолог данашњи Херберт Спенсер, организа 
па ако не може, ја ћу зажмурети, па што вели пословица: „Куд сви Турци, туд’ и голи Асан“ — оже 
о увек једно мора да попусти, а мудрост вели, да паметнији попушта.{S} Не надмећите се дакле у  
д неко неком пружа нешто да узме, па му вели на.{S} Пазите ону другу реч! н -е, <hi>не</hi>: то 
сад оволика гомила камења, и Радиша још вели, да ће бити мало, да ће требати још 3—4 пута оволи 
еде на зло.{S} Само да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи,  
дно кметово дете и Радиша Радованов.{S} Велика скроји и саши Радиши још једну преобуку, заплете 
премни.{S} И Радован пристаде на то.{S} Велика одреши коња и предаде га Радовану, па и сама пођ 
да од нас, па како он, тако ћемо и ми.“ Велика се мало замисли па јој се оте уздах: „О, моје ле 
н с кметом а Радиша са сином његовим, а Велика и Миља пратиле су их очима, докле год нису зашли 
и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дође с ведрицом да их музе.{S} Од блеке оваца ни 
опривреде, ручних радова и кућења.{S} А велика се пажња мора поклонити и практичној геометрији  
 убрзо отишао сваки на свој посао.{S} А Велика као да је овога јутра спремила своме Радиши мало 
 и како те Бог учи!{S} Ти боље знаш!“ А Велика онда додате: „Радо, дете, само се прекрсти и рец 
перо</hi> којим се пише, а оно доле ова велика <hi>табла</hi>!{S} Може ли овим пером да се пише 
 „Ваља сад да запамтите, што ће нам ова велика слова, кад се пишу и штампају или печатају.{S} О 
ајбоље и најпитомије.{S} Жива је ограда велика и одавно је заменила мртву и она, лепо однегован 
и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је п 
</p> <p>Са свих страна на школи је била велика стреја и деца су имала где да се склоне од кише, 
!{S} За неколико дана у судници је била велика сума и људи су стали мислити, ко ће шта да гради 
тарешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша иде и која се зове гимназиј 
свадба је“.{S} Није му се допала ни она велика галантерија у изразима према женскима и пред дец 
ите буквар и нађите после џамије и феса велика слова па пазите да вам покажем сва редом...{S} Х 
вели, држава наша заједничка кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад  
{S} Уговорише, да „кућа“ или кујна буде велика и с гвозденим огњиштем и да буде четири собе: за 
новој згради</head> <p>Одавно се издиже велика гомила песка у дну дворишта нове школе а до ње ј 
тави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мислим, ако ово од 
ете.{S} Још је остало да им каже, да се велика слова пишу и у почетку свакога говора или приче  
ни сада били најдужи, и приближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до н 
 и озбиљан и достојанствен, и чувати се велика смеја и раздраганости исто онако као и велике љу 
 и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учитељ, поп, то ти 
и целога века!“ — „Оно није ласно, рече Велика, али кад ти толики паметни људи веле, да га даш, 
чнијега узраста и одела.{S} Учитељ беше велика људина, да је скоро главом дохватао до тавана.{S 
м јој се заплака мала беба у колевци, и Велика оде, да је узме и подоји; а Радован оде до гувна 
рећом, ако Бог да!“</p> <p>И Радован, и Велика, и Радиша преспавали су ову ноћ као ретко коју.{ 
 цртала поједина слова печатана, мала и велика па чак и писана, докле нису ухватила њихов прави 
дмерена и сварљива.{S} Тај раст омеће и велика хладноћа: телу шкоди зима а души страх, зато их  
о о томе, па смо нашли начина, да нас и велика зграда не стане много и да је за десет година ис 
е мир, као да све посни.{S} У тој вреви Велика ништа није могла да каже Радиши, само је мило по 
дили, прешли су на „Читанчицу“, тражили велика слова и казивали зашто је где написано.</p> <p>К 
а кад набројите шест и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p 
доброј нарави, Радиша је и у овоме имао велика успеха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
обри загоричани.{S} Седма је, тако исто велика, што учитељи нису стални, те да што отпочну и из 
дни</hi> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у  
је поручивао из Јелака свакојаке даске, велике и мале, танке и дебеле, узане и широке, особито  
људски и рука људска израђује.{S} Куће, велике грађевине: школе, цркве, позоришта, музеји и раз 
n="112" /> у школу, него и <hi>вас</hi> велике, <hi>ко год хоће</hi>.{S} И ево ја вам сад објав 
у учионицама као и у свима просторијама велике загоричке школе.{S} Затим су пазили, кад је лепо 
х је једва дочекала, да после и она има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправк 
} А за то су слободна вежбања у реду од велике вредности.{S} Не дакле на справама него у реду,  
је год било лепо време, Радиша је и ове велике ђаке изводио у поље и <pb n="318" /> ту изводили 
 да не само своје ученике, нарочито ове велике, обучи како се што калеми, него и да преко њих и 
не би чекали.{S} А Радиша подбуни своје велике ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на 
о за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у градину, да ви 
то, и на самим колицима проврте округле велике рупе за осовину.{S} Само све да буде од јачег др 
тим пре, што му је ово требало и за оне велике ђаке, који ће му долазити још само две године.</ 
радио још ово.</p> <p>Прво, увео је оне велике ђаке своје у радионицу и набавио и алат за стола 
S} Онда им је рекао, да ће он учити оне велике ђаке у четвртом разреду, а њих ће мале учити ове 
и, и научићу и ученике своје, барем оне велике да их граде!..“</p> <p>Кад је опазио, да је „гим 
ите што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</p> <p>— Учим их да буду људи.</p> <p>— Твоје ј 
ти ће у ње бити много интереса ни од ње велике вајде.{S} У њу се мора унети здравље, живот у ку 
рослави, али опет просто и срдачно, без велике параде, како им и доликује.</p> <p>Освануо је Пе 
онолико, колико је могло без нота и без велике муке и дангубе.{S} И опет је постигао много.{S}  
тре глас, да ће учитељ да учи „писми“ и велике, који хоће.{S} И све се само питало с чуђењем: д 
си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до земље, што 
адиша је ове године учио трећи разред и велике ђаке, а Даница само други, јер у први нису прими 
оје је ово било ново за Радишине ђаке и велике и мале.{S} Они су мислили, да се само у пролеће  
иште и пливалиште за Радишине ученике и велике и мале.</p> <p>Једног дана рече Радиша кмету Миљ 
сносе нешто низ брдо, а могу да сносе и велике болове и невоље.{S} Прочитајте сви: с — н — о —  
изградили постеље (кревете) и подигли и велике и мале са земље, изградили лепе кашике, <pb n="3 
иша поред свакидањих малих ђака учити и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели 
 смеја и раздраганости исто онако као и велике љутине и онога што из ње може да изиђе: тиме ћу  
 којега су зидане и мање куће а камо ли велике грађевине; и њега нигде не употребљавају одмах о 
 да им ово треба и да ће од овога имати велике користи.</p> <p>Новина је у овоме времену била т 
после је помагао мајсторима, не тражећи велике наднице но колико му се да.{S} За школу је треба 
 <p>„Распуст траје 6 недеља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад наброј 
ша не само редовно од малих ђака градио велике, и учио их још по 3 — 4 године после, него је ст 
то једва дочекаше долазак свештеников у велике посте, те је крстише, и кум јој даде мило име Ми 
 уредио око доксата мале ђаке а иза њих велике, а иза ових стали су људи.{S} Онда је он изишао  
че, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве појаве у њима или на њ 
опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него мали, а друго они 
ори: „Ако хоће тата да ме да, ја хоћу.“ Велики чисто би лакше, и сад му стаде причати, шта је д 
ајстарији у некој жупи или покрајини, а велики жупан је био онај, који је под собом имао више ж 
дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није решио...</p> <p>Сутрадан рано д 
ре почели и сваки ће дан ићи у школу; а велики су говорили, да ће они пре, јер су разумнији па  
одговорио, толико су и сада осећали, да велики, ако не и највећи, део захвале за нову школу при 
<p>И каменарска је „индустрија“ учинила велики напредак.{S} Не само да су људи свуда копали и р 
ће у присојној страни сваки домаћин има велики воћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и 
их дудова.{S} А кад они израстоше доста велики, он поручи мало семена од свилених буба и у једн 
тра или прекосутра, јер је и онако снег велики, па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више во 
е породице.{S} А испод, доњега стана је велики подрум за дрва.</p> <p>Кад је овако утврдио глав 
е му бити зими, може ли долазити кад је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он 
те?“ И нађоше, да је сад доцкан, јер је велики снег; него сутра, па да пођу раније.{S} Сутра оп 
 и међусобно убијање!...{S} Јер, још је велики Аристотело рекао, да је човек „<foreign xml:lang 
оме или и још да купи.{S} И зар то није велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре с 
гледа у њу?...</p> <p>Напредак је дакле велики.{S} Истина, он би се учинио и без мене.{S} Али ј 
у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез или краљ.{S} Жупан је најстари 
и и велике ђаке Недељом и празницима, и велики су се почели зачикавати с малима, који ће пре да 
те одношаје и размишљајући о њима.{S} И велики је Гете рекао: „Таленат се развија у тихој самоћ 
а хоћу да идем, ако хоћеш да ме даш.“ И Велики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он 
го твоја ишпартана поља, ушорена села и велики градови!{S} А доћи ће време, да и ми покажемо, ш 
овима, које мали загоричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лет 
!{S} Хвала и вама, децо, ученици моји и велики и мали, што сте ме слушали и што сте се учили и  
И све се само питало с чуђењем: да ли и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не м 
д ограде и гледали су, како се играју и велики и мали ђаци.{S} Али је све ово њима изгледало не 
купалиште, где су се често купали и ови велики и они мали ђаци.</p> <p>Али је поред купања, кој 
} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остављају школу, да идуће Недеље опет дођу  
и само на поправку, ако хоћете, као ови велики, што долазе Недељом.{S} Зато баш и ваља да се по 
мали напредовали у школи, толико су ови велики чинили за напредак свој и за напредак села.{S} И 
им пословима руководићемо ја и они моји велики ђаци, јер они знају како се то ради.{S} И тако ћ 
 су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у школу сваки 
 пошто је била Недеља, те су и Радишини велики ђаци били на окупу, то и Радиша оде на збор с њи 
 друга Недеља, и дошли су опет Радишини велики ђаци.{S} И дошли су сви, сем једнога, који је от 
че: „И добро би било, господине.{S} Они велики би се стидели од оних малих, а они би се мали ст 
огу они мали, могу и треба да науче они велики.{S} А грађе је за ово, хвала Богу, изобиља, само 
ленули у господина надзорника као и они велики и чудили се, шта их пита.{S} Залуд је Радиша нап 
толико му је још милије било, што и они велики још не могу да се одвоје од њега и од школе.{S}  
долазе Недељом, као што су долазили они велики ђаци његови.{S} Њима би прилично жао, кад чуше д 
што овако умеју они мали а не умеју они велики.{S} А Радиша им све показа: како се обележава ко 
S} Он је мален и скроман, али може бити велики и плодан.{S} Село је мало, али ево људи су добри 
 из суднице кући и каза својој домаћици Велики, да ће Радишу да узму „на чколу,“ она се и обрад 
ко!{S} Кроз коју годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу  
 име Бога, почео сам.{S} Почео сам онај велики и узвишени посао, за који сам се толико спремао. 
о хоћемо.{S} И зар то опет није добитак велики?...{S} Сем тога, ми сад имамо и своје школе, а п 
 остало ништа друго; него да купе један велики чекић за разбијање камена, а доцније, ако затреб 
{S} Зато Радиша намисли, да учини један велики оглед.{S} Једном приликом запита Миљка, чије је  
име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да учите књигу.{S} Сва мудрос 
мао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је имао три сина:{S} Стевана, В 
све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да долазите у школу сваки дан.{S} И н 
ти.</p> <p>Дође Радован кући и каза ово Велики.{S} Она саслуша пажљиво па му сасвим одлучно одг 
нио и ту кућу направио.{S} И ово је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n=" 
еке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако лепо склопљен од тесаног камена, да 
некако много размахнуо руком и направио велики крст па се и дубоко поклонио.{S} Треће, изјавио  
{S} Али кад „гусенице“ порастоше колико велики прст, па се замоташе у чаурице, она се зачудише. 
о да мало одмори ноге.</p> <p>Долазак у велики град изненадио је не само Радишу него и оца њего 
Ама, Бога <pb n="104" /> ти, да л’ могу велики да науче?“ упита Миљко.{S} А Радиша му одговори: 
.{S} Радишини мали ученици постајали су велики, а од ових људи и домаћини, а Даничине ученице ж 
школи</head> <p>Идуће Недеље упитали су велики ученици Радишу: зашто их је одвео на онај збор и 
и опет кад чуше, да ће од сад они бити „велики ђаци“ и опет долазити барем Недељом, сви се обра 
лу децу нећу учити Недељом и празницима великим, и онда сам беспослен; и ко год хоће да учи да  
Кажу, да је био чак тамо у Швапској, на великим наукама“, рече четврти.{S} Онда Радиша рече:</p 
и нема собе.{S} Да су дворишта ограђена великим прошћем или дугачким и дебелим врљикама и да је 
о име људско, човечије или женино, пише великим словом из почетка.{S} Сад запамтите, да се и <h 
е казао, да се свако <hi>село</hi> пише великим словом и почели су од Загорице па писали сва по 
в дан.{S} Радиша је био казао и малим и великим ђацима да дођу, а кмету Миљку је био рекао, да  
 Радиша једне Недеље договори са својим великим ђацима, да на Ивањ дан оду у Поречје, где раде  
нога, да нас поучи.{S} А ја сам с мојим великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили 
 школски је посао одмицао и с малим и с великим ђацима и приближивао се крај школској години.{S 
све оно, што је прошле године радио и с великим и малим ученицима.{S} Рука сад још више није сл 
ја загоричкој школи и Радиша је почео с великим ученицима својим Недељом егзерцир с пушком и га 
ави место феса носио је неку шеширину с великим ободом.{S} Тада први пут Радиша чу речи: „панта 
ога нашао за потребно, да упозна децу с великим словима и рукописним и штампаним.{S} Рекао им ј 
памтите, да се <hi>наша имена</hi> пишу великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</h 
амтите, да се и <hi>презимена</hi> пишу великим словом.{S} На пример, за твоје презиме Лазовић  
>народи</hi> и њине <hi>земље</hi> пишу великим словом, на пример Срби и Србија треба велико <h 
i>брда</hi> и све <hi>планине</hi> пишу великим словом и писали су све у околини.{S} И на после 
а се и <hi>вароши</hi> или градови пишу великим словом и писали су све познате.{S} Другом прили 
ао је дакле Радиша с истим ученицима, и великима, да продужи започети посао и у овој години.{S} 
 знали.{S} А мали загоричани су причали великима о тужној царици Милици и о причању необичнога  
израдио.</p> <p>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све виш 
ко вредан и добар, али ми умре рано, од великих богиња, те ја остах сирота, сама с ово двоје де 
ујеверна, он је будио и код малих и код великих.</p> <p>Али му се чинило, да ова наука највише  
 код малих је ударена основа, а тек код великих ђака (у продужној школи) ова се основа разграна 
види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Показива 
ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вароши или чаршија.{S} Највећи је наш  
 стања, па се можете побојати скупоће и великих трошкова.{S} Али ја и ваш кмет Миљко мислили см 
лим, да ћу, ако да Бог здравља, имати и великих ђака.“ „Е, знам неколицину у нашем селу да би ј 
: „Па ја се у Бога уздам, да ћу имати и великих ђака?“ А Миљко га зачуђено запита: „А како то,  
њих опет друга и тако даље.{S} Има ту и великих села и малих села; а има и великих градова, вар 
сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много лакше разумеју него  
 свој и за напредак села.{S} И без ових великих Радиша извесно не би развио ни саму писменост у 
 Крсман, један од најразборитијих првих великих ђака његових, који баш тада беше изишао из војс 
о су отишли многи и од оних мојих првих великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато  
 околним селима.{S} Један од оних првих великих ученика Радишиних отворио је и стружницу у најб 
малих, а они би се мали стидели од оних великих, те би и једних и других било мање“.{S} Овај ра 
i>, и она су најглавнија; али има и <hi>великих</hi>.{S} Од њих су нека исто овака, као мала, с 
hi> је писано овако а печатано овако; а велико писано овако а печатао овако; дакле печатано ист 
великим словом, на пример Алекса, треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Ва 
реба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..!{S} Како је теби име?..{S} Које сло 
треба велико <hi>а</hi>; Благоје, треба велико <hi>б</hi>; Василије, треба велико <hi>в</hi>..! 
м словом, на пример Срби и Србија треба велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</h 
велико <hi>с</hi>, Турци и Турска треба велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> 
а велико <hi>т</hi>, Грци и Грчка треба велико <hi>г</hi> и тако даље и писали су све народе и  
S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велико слово?..{S} Е лепо.{S} Сад извадите таблицу, да  
Како је теби име?..{S} Које слово треба велико?..{S} Како је теби?..{S} Које ти слово треба вел 
 Како је теби?..{S} Које ти слово треба велико?..{S} А како је теби?..{S} Које слово ту треба в 
 пример, за твоје презиме Лазовић треба велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</h 
велико <hi>л</hi>, за твоје Васић треба велико <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi 
 како је теби?..{S} Које слово ту треба велико?..{S} А теби?..{S} Које Здравко теби треба велик 
о <hi>в</hi>; за твоје Живановићу треба велико <hi>ж</hi> и тако даље{S} Које треба за твоје Ла 
авно девет месеца.{S} Време таман доста велико да се заборави много што шта, особито у ово врем 
исано а овако печатано мало; а овако је велико; дакле готово исто онако.{S} Ево <hi>с</hi> писа 
 <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко зове се мунаре.{S} Мож 
до и на грабац, него чекају док порасте велико и онда се сече редом.{S} Зато им и шума изгледа  
етврте стране.{S} Изгледало је сада као велико гувно с малим испупчењем код стожера.{S} Онда ре 
исано и <hi>с</hi> штампано мало, а ево велико; дакле сасвим исто онако.{S} А <hi>н</hi> је пис 
спођину дне доведе.</p> <p>„А да се ово велико дело ваше, браћо, и започне и овако срећно доврш 
} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико бреме.{S} Али је сваки, мислио, да то учитељу тр 
оле; а кад удари киша и зими ту би било велико блато.{S} С тога Радиша узе конац и опружи га од 
 прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико камење може тако да се намешта.“ Почеше и деца д 
 Сад ми је пало у део, да изведем једно велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и  
 тај понос као да је још повећавао њено велико чело и лепоту лица њена.{S} Радиша се трудио да  
 <p>Даница подиже очи, уозбиљи оно лепо велико чело па оним смеђим очима погледа и у мајку и у  
ук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сјајније 
, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сун 
сађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најодабраниј 
је тешко разбијати камење, без барута и великог гвозденог маља, и како је тешко угађати камење  
 Радиша је опет причао по нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога  
да пева:</p> <quote> <l>Боже мили, чуда великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l> 
 Косову! (И чита песму: „Боже мили чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу ш 
ао у вас него о два дирека.{S} Где нема великога дрвета да се веже за грану, оно се гради овако 
ично импоновао и са дубине научне, и са великога родољубља, и са големе преданости тој школи и  
итва: помену се сви угодници Божји, без великога ласкања и поезије, а све иде од срца.{S} А дец 
 ум царује, а снага кладе ваља.{S} А до великога ума долази се учењем.{S} Али да се одржи и она 
79" /> да купи.{S} Кад ја пишем по овој великој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу  
ти друга, који ће ми бити друг и у оној великој културној мисији, коју имам да извршим у овоме  
 се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти в 
прозоре он је донео из вароши.</p> <p>О Великој Госпођи зграда је била под кровом и онда су је  
да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да продужимо науку коју сте почели!“. 
ога одељења с новим презименом.{S} А по Великој Госпођи сутрадан био је прави сабор око нове шк 
и и последњу годину.{S} Освиће и дан по Великој Госпођи.{S} Двориште нове школе загоричке почел 
ио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb n="302" /> <div  
го а троши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у оч 
и негомилања разреда огледале јасно и у великој мери и у самом успеху.{S} Наставници су могли о 
и него Бог, и да он и данас управља том великом грађевином својом што се зове „небо“ и Земља.{S 
 а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Л 
ола беше обична кућа на једном спрату с великом стрејом са све четири стране и с узаним дворишт 
 девојку и добру домаћицу и помоћницу у великом послу просветничком, ако Бог да.{S} Па како да  
е мајке и сеје са сузама су захваљивале великоме Богу, што их је у животу одржао, те су им се в 
х ученика.{S} Зато је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и п 
 народи раде и граде.</p> <p>Полагао је велику пажњу и на практичну геометрију.{S} Ови су његов 
ори благо: „Имам, баба, и оца и мајку и велику родбину, али нису са мном, него су код куће; а ј 
е.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S 
И они који пролазе радовали су се, како велику и лепу школу гради овако „сиротно“ село.{S} А сп 
њаше се, да ће ова школа претећи и саму Велику Школу.{S} Радиша и многи његови другови одлуче с 
 стране пред вратима, а у средини једну велику лесу, преко које свако дете мора да пређе.{S} Се 
а писму учитељеву, Радиша ступи у једну велику кућу као ђак који послужује.{S} И од то доба Рад 
 <p>Радиша настави: „Јесте, браћо, и ја велим нека је велика хвала брат Мијаилу!{S} Али ја мисл 
ики сад би лакше, па рече: „Је л’ ти ја велим, да он хоће; само се ти премишљаш.“ А Радован одг 
 ми се да би и она хтела.{S} А и ја као велим, севап би било...</p> <p>— А познајеш ли је ти? у 
 <hi>пао</hi>; то је кад неко падне, па велимо пао; <hi>спопао</hi>, то је кад неко неком каже: 
hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, поред нас, 
; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi>, то је 
те; то је кад показујемо нешто руком па велимо <hi>ено</hi>.{S} А шта је ово с — и — н - е?..{S 
икад не можемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и  
м вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да дам!“</p> <p>И сви дахнуше душом, као 
 чуо, да се стружу даске.{S} Пут је био величанствен.{S} Кад су дошли на сат даљине од стружниц 
ба до земље, и знај, докле год буде ове величанствене палате у Загорици, дотле ће се с њом поми 
 највише припомогли, да се подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваш 
олазио и посматрао сваку ситницу у овој величанственој припреми будућности.{S} Та све је ово он 
чути, онда на миг Радишин ђаци запеваше величанствену и дирљиву народну молитву.</p> <quote> <l 
 вашем <pb n="260" /> сиротном селу ову величанствену палату, с којом ћете се поносити докле бу 
а крај тога платна па одсече бусен исте величине колико и даска.{S} Онда је помакну по ономе пл 
е, како је год ко желео, и узимао према величини њиној по два, три и <pb n="39" /> четири гроша 
и није тако тежак, али му по важности и величини утицаја на културу и живот људски мало има рав 
 је овако утврдио главни нацрт зграде и величину појединих одељења, онда је видео, колико му тр 
 видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу твоју, али, да ли су примили оно, што  
ована, гледајући шта ће он рећи; а чича Величко прекиде ћутање и танким али милозвучним гласом  
нију и најлепшу школу у целом срезу.{S} Велиш ли и ти, да градимо оваку школу?“ рече Радиша.</p 
ајка прекиде ћутање:</p> <p>— Дано, шта велиш, душо?{S} Даница ћути, гледа у земљу и само слеже 
за нову школу, ако Бог да?...{S} Па шта велиш ти, како ћемо?{S} Хоћеш ли нам ти одобрит’ и шта  
н једва дочека, па рече:</p> <p>— Дакле велиш биће уз њу.{S} А хоћеш ти зато мени гарантовати?< 
ећој школи у Београду.{S} Сад шта ми ти велиш, куда да идем?“ Сви за совром саслушаше ово с паж 
ази топлина и не улази зима.“ „Е, право велиш, господине!“ рече му овај.{S} А кад уђу у школу,  
истати, одговори Тома.</p> <p>— Е право велиш.{S} Најбоље тако.{S} Могао би неко рећ’, да смо т 
и здравља у њој...</p> <p>— Е, то право велиш, господине; али је наш свет навикао, па му је доб 
и и бољи.“</p> <p>— Е, јес’, и то право велиш, рече деда Радивоје.{S} Човека пиће некако угреје 
еник се мало замисли па рече: „То право велиш, али су скупа тестера, и — не знам како би се нам 
е се, да простиш, иде напоље!“ — „Право велиш, господине, то смо заборавили.{S} Али и то можемо 
ље, господине, за ту; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме посл 
ономе, ко уме да их чита! („Е, право то велиш, господине; ето је исто све тако!“ опет рекоше не 
.“ Младић га загледа па радосно упита: „Велиш ли истина?!“ А кад му Радиша ово потврди и још ре 
оне, који немају „солдата“ из куће; јер вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у ш 
о; нек иде; то је наше дете!{S} Покојни Вељко је погинуо као јунак за све нас.{S} И право је и  
љицу и добила место негде тамо у Хајдук-Вељковој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, д 
да учим још!“...{S} Велика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш 
 — ћупа, <hi>к</hi> — коњ, <hi>в</hi> — венац, <hi>б</hi> — буре, <hi>ђ</hi> — ђак, <hi>џ</hi>  
оњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <hi>б</hi>; б — буре.{S} Ов 
; ово је коњ и слово <hi>к</hi>; ово је венац и слово <hi>в</hi>; ово је буре и слово <hi>б</hi 
>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке него од цвећа и лишћа, и то је лишће о 
 то испод коња!..{S} То је насликан <hi>венац</hi> од цвећа.{S} Није од лука и венац од паприке 
е да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им ј 
а пазили, да се, поред примерне чистоте вентилацијом и отвореним прозорима, кад је год лепо и т 
 конструјисао у једној стакленој цеви с вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради,  
џамије џ, код ђака ђ, код бурета б, код венца в, код коња к, код ћупе ћ, код цркве ц, код дрвет 
дрвета које мирише.{S} Нађите слова код венца: писано и печатано!..{S} Преврните и тај лист!..{ 
коња је <hi>к</hi>; к — коњ.{S} Ово код венца је <hi>в</hi>; в — венац.{S} Ово код бурета је <h 
апишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви! 
И доиста после неколико недеља Груја се венча са Станојком и она остави девера и свекрву а дође 
r" xml:id="SRP19102_C10.3"> <head>3.{S} Венчање</head> <p>Муњевитом брзином разнео се глас по с 
p> <p>Настало је спремање за свадбу.{S} Венчање је имало да се изврши у малој цркви липовичкој, 
ирно и тихо отишли у оближњу црквицу на венчање а одатле се вратили натраг школи, где је, у јед 
рму ја познајем мајко, бурма са мном на венчању била!“ онда је жалост достигла врхунац.{S} А ка 
} Јесте; ти си се с младом твојом данас венчао, да живите заједно, да чините једну душу са два  
се сеоска деца, и она из најбољих кућа, веома рђаво хране, особито у посте и кад иду у школу.{S 
легу нове из јаја; да су та јаја њихова веома ситна, сакривена и да им зима не шкоди; да су гус 
та, господине?“ одговори мајстор Милета веома радознало. „Да замесиш доста блата с плевом па да 
мо само дању у кући.{S} Али нам је кућа веома мала и стара и много се мучимо особито зими, да с 
е не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, земље, песка и камења п 
аша књига ништа није тешка и да ћете је веома лако изучити.{S} У нашем говору има само тридесет 
наке.{S} Свако на своју руку.{S} Али је веома и важно и занимљиво, да свако своје важније особи 
 главчином, паоцима и наплатцима, то је веома тешко и заметно; а Радиша нема ни гвоздену осовин 
је ваљало како је он учио, а боље му је веома тешко било наћи и изабрати.{S} Неразумљиве речи,  
 и постеља и другога намештаја; и ту је веома мало куповнога, него је све урадила Радишина и Да 
 сви су му ишли на пратњу.{S} Радишу је веома занимала и чаршијска пратња, јер код њих у селу н 
у му све шта је било.{S} Отац и мати се веома обрадују, али им опет било жао што није дошао.{S} 
 пажњу, обзирност и послушност, а то се веома успешно постиже у заједничким покретима по команд 
танову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижући десну руку десном об 
е било у Загорици прилично, али је било веома примитивно.{S} Зато је Радиша желео и да га умнож 
 Читала су прилично, али писање је ишло веома тешко.{S} Рука се дечја одвикла, и он не познаје  
чело и писмено рачунање, те их је и оно веома занимало, јер им сада нимало није било тешко.{S}  
p> <p>Сељани примише ову изјаву кметову веома радо и сад почеше да погледују у Јоксима, најзадр 
 а не само у своју личну.{S} Зато у њих веома и напредују опште ствари и општа корист.</p> </di 
 и гвозденим путовима.{S} У њега су још веома ретке благотворне установе пошта и телеграф.{S} У 
Ни Циганин, ни Турчин, нити икоја друга вера не треба да заплаче на нас на правди Бога.{S} Јер  
осле дођу села и градови где живи друга вера и други народи, и ми се с њима не разумемо.{S} Они 
ебе.{S} Друго су Турци, а друго је наша вера.{S} А има и чиновника и господе много добрих људи; 
{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а сад ваља да им помогне школа и наука.{S} Даље,  
?!{S} Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радов 
е вала као у самом Београду!{S} Алал му вера!...“ Још је само ваљало да купи гвоздено огњиште,  
и звездама, о Богу, о свецима, о разним верама и народима, о свима царевима, краљевима и јунаци 
боје ово могло назвати учењем речи, или вербализам.{S} А оно што оне значе, остаје деци непозна 
ад и код вас, говорила је Даница с пуно вере.</p> <p>- Е из твојих уста у Божје уши, госпо; али 
децу грди, а у школи их учи некој новој вери и неће да зна за ово црквено, наше православно - п 
 да га је село закметило, нико га не би вермао ни за шта!“ рече трећи. „Људи би се, господине,  
ове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S 
рло.{S} Нек јој оно оздрави, па макар и веровала!..{S} Горе би јој било, да зажали на нас!...{S 
 тако могу и оне да имају, оне јој нису веровале; оне су мислиле, да је то само за „господу.“ А 
у и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради, па су само п 
и велики могу да је изуче, јер су многи веровали, да не могу; али су други опет наводили, како  
да Радиша рече кмету:</p> <p>„Да би нам веровали, да збиља хоћемо да градимо школу и да би ухва 
 да су то градила деца, они никако нису веровали.{S} Загледавали су и туцаљке, и кочиће, и кона 
еба ни да вам говорим.{S} Само још нису веровали томе гласу...</p> <p>Најпосле и капетан позва  
Рећи нема га, оде с предрасудом и вера, веровање и страх од последица рђавих дела а радовање и  
ледало им је свима, да се оправдава оно веровање, да ће он лако књигу изучити.{S} А ово је у то 
{S} Колико је лудо, на пример, само оно веровање, да душа може напредовати и онда, кад тело пат 
па и зидати чесме по селу, и, нећете ми веровати, да је Милун помоћу Миљковом конструисао и кам 
во је оно, што им треба за живот.{S} И, вероваћете кад вам кажем, да је, при свој методичкој ум 
 тако ћете одмах по говору познати туђу веру и други народ.{S} Онда морамо или ми да учимо по њ 
ој Крајини, и Станојка чисто не може да верује, да је њена ћерка учитељица.{S} А кад се тога се 
е добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али оно што види сво 
т, да је прост свет лако варати и да он верује у све што се тури у књиге, јер сматра књигу као  
ожемо ни дознати.{S} Зато само велимо и верујемо, да је Бог створио и првога човека и прву жену 
 двоје погледају ову пуноћу, не могу да верују, да су све то они створили, они урадили.{S} Зато 
о испод џамије?..{S} Немојте да кажете „вес“ него <hi>фес</hi>..{S} Камо му кићанка?...{S} Нађи 
его и жива, будна, примљива, досетљива, весела и мила...</p> <p>Радионица је попуњена сасвим.{S 
ица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и рече: „О, Радо! 
чком, ако Бог да.{S} Па како да не буду весели!...</p> <p>У том уђе Зора и донесе послужење.{S} 
 чувају, ако идуће Недеље буде киша.{S} Веселији него икад дотле Радишини ови велики ђаци остав 
о да помисли.</p> <p>Дође и после подне веселији из школе и слушао је све што му је газдарица р 
се у загоричкој школи продужавао са још веселијим срцем, и у школи самој и ван ње.{S} Време леч 
 који су издаље дошли.{S} И ручало се и веселило с пуним срцем.{S} Учитељу је било мило, што им 
едину омладине загоричке и не уживају у веселим играма њеним и не сећају се младости своје и то 
 се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, веселих загоричана!{S} И што се зидови издизали све виш 
ина је одјекивала од песме и од пиштоља веселих свадбара.{S} А кад су стигли у Загорицу, народ  
е и небо хтело да загоричка школа почне весело и да и Радиши самоме <pb n="87" /> и ученицима њ 
оже знати и умети; а све као у забави и весело радујући се и своме и туђем успеху.{S} И ево док 
о му је и у кући било све чило, ведро и весело.</p> <p>Али је нада све у Радишиној кући највише 
е.{S} Све је ту било природно, просто и весело; а ничега извештаченога, усиљенога и намештенога 
нову снагу, с којом се сваки посао врши весело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 
ово истакао је као девизу:{S} Здравље и веселост је песма, с којом све напредује...</p> </div>  
у души слушалаца пријатно расположење и веселост.{S} А један такав инструменат носи собом сваки 
 није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надмећу у том 
ша и Даница ретко кад да не изиђу у ову веселу средину омладине загоричке и не уживају у весели 
н.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини на послу неозбиљан и сувише ла 
авите своју славу у најлепшем здрављу и весељу, у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље ме 
S} А како ћеш сам у овој нашој пустињи, весео био!“ „Здравље, Боже, бако, па нећу дуго бити сам 
ао.{S} А кад се ујутру пробудио, био је весео, као да је синоћ решио најтеже питање.{S} А помис 
а; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује своје зубе.{S}  
е кваре облик и лако их може изломити и ветар и снег; саграђена је у једном крају до школе мала 
зведу до краја, него их сваки политички ветар може одувати чак на супротни крај отаџбине наше,  
 кишу.{S} Мало за тим па духну и хладан ветар.{S} Зато Радиша рече, да узму по једно парче и да 
ири стране света</head> <p>Ноћас је био ветар и мало попрскала киша; али се на томе и разбило,  
а облаци иду у разним правцима, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако х 
ку?{S} За време одмора, док се учионица ветрила, деца су чечала око школе под стрејом, по оним  
 североисточне стране, те да заклања од ветрова, а мање и слабије с јужне стране.{S} Поручио је 
југу, боље је земљиште и заклоњеније од ветрова, и то је боље за школу.{S} Ту да дижемо ми нову 
свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака кућа има пуно  
 лепоти, о мирису и о каквом заклону од ветрова и да не помишљамо.{S} Сад су <pb n="243" /> и Р 
и изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова, и опочео је расађивање младица и пресађивање о 
, како их ветар тера; да <pb n="190" /> ветрови нису подједнако хладни и топли, да зими Сунце с 
 и првих дана.{S} Дан је данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је ода 
тварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зграда сушила још боље.</p> 
а господара, што га није на себи донео, већ је и њима било тешко и очекивали су, да ће се барем 
е и он, па поче овако:</p> <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите д 
у уређивао „<title>Јавност</title>“.{S} Већ и само име овога листа казивало је, да има нешто ск 
. <pb n="303" /> Још нисте ни родили, а већ ми се ту бринете и договарате, како да га учите!{S} 
шена.{S} То је било негде у Фебруару, а већ Марта месеца Радиша прави план, где ће што да засад 
иђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: „Ово нам је господ 
“, „изелица“ и „кожодера“ народни.{S} А већ уз то Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео 
обито у кроју, у шивењу и плетењу.{S} А већ домаћа економија је обухватала и готовљење јела, шт 
илан се и од тога не пробуди!{S} Готова већ да врисне, она се усправи, приђе Радиши и пробуди г 
ред, Радиша се вратио у село, где су га већ поштовали као сасвим писмена младића.{S} Сад су му  
ао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавају, он им је рекао да оставе и 
да не учи сваку лекцију како ваља, и да већ и наставници нису најзадовољнији његовим одговорима 
други стан, и пространа загоричка школа већ постаје тескобна и недовољна.{S} А ученици њени све 
.{S} Стругар из Јелака јавио је, да има већ доста иструганих и дасака и летава и да могу да дођ 
својом вредном, али послом и порођајима већ изнуреном половином.{S} Али је пред њим незнана буд 
дете да им га попа крсти, јер је некима већ по неколико месеца а она су још некрштена, а било ј 
го још негде мало да се наспе, а камена већ има доста; па узе конац, опружи га и рече: дајте ко 
 оној старој школи, ево је трећа година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, п 
ло брдо.{S} Кад је и то учинио и камења већ било доста, онда Радиша опет опружи конац, да се ув 
на гомилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно 
агибом на северну страну.{S} Дотле деца већ почеше да доносе камење и Радиша поче да удара оно  
ине обичнога штапа.{S} Многа су се деца већ присећала шта ће да буде, јер су <pb n="172" /> гле 
 упирале у нову наду, за коју је Радиша већ довршио другу колевку.{S} А Радиша и Даница су се у 
ло сад урадити и с друге стране.{S} Сад већ и Груја потражи, да с те стране он намести, а Радиш 
и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши за чудо изгледају много сј 
 напредовао, и Радиша <pb n="359" /> је већ имао доста и јаја и пилића, и то најбоље врсте.{S}  
ио и сео с њима.{S} Домаћица Миљкова је већ била помузла краве и овце и метнула млеко да га узв 
им ђацима и изиђе у двориште, где га је већ чекао оседлан коњ за полазак.{S} Опростио се и с ос 
одужна школа и градина школска, која је већ постала мали расадник за ово село.{S} И тек је наст 
</p> <p>Освиће и Бадњи дан.{S} Мајка је већ устала пре зоре.{S} Устају и остали редом.{S} Само  
к су они прошли по дворишту, постеља је већ била намештена за Радишу и Миладина, на истом месту 
 пита, хоће ли он дати кућу.{S} Тома је већ оно чуо шта је јуче било и сад без промишљања одгов 
ође то парче калдрме и докле, камења је већ било ту и они су могли да почну; и за час се то пар 
ближивала се Велика Госпођа.{S} Зора је већ отпутовала с мајком до најближе вароши а одатле с ј 
ћ, а ништа боље.{S} У очајању Даница је већ допуштала и по нешто бапско...{S} Али опет ништа бо 
 ће моћи да хране бубе.{S} Но Радиша је већ имао читаву леју младица произведених из семена, те 
ити кад пођем из ње!..</p> <p>Радиша је већ и сам знао, да г. ревизор неће ићи кмету, те је нар 
ече, да стану у ред пред школом, где је већ била и леса намештена, да избришу ноге и на леси и  
м био готов, он пође школи.{S} Дотле је већ пола бусена било донесено.{S} Он најпре добро поква 
е деца разболевају!...“</p> <p>Подне је већ давно превалило, а јесењи дан је кратак.{S} Зато се 
 је и данас био необично леп и Сунце је већ прилично одскочило.</p> </div> <div type="chapter"  
 Радиша нареди, да уђу по реду, који је већ усвојен.{S} Онда најпре рече деци, да изваде таблиц 
а била за читање!{S} За Радишу, који је већ читао све песмарице, она је била права забава.{S} И 
уће, као ово у нас....{S} Ено, Новак је већ озидао кућу овако, само још није купио то огњиште.{ 
а они ће мени требати.{S} Ено, Новак је већ озидао кућу од цигле и покрио је црепом и окречио,  
 уписао у школу двоје деце.{S} Ручак је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљ 
нак, да су и тамо устали.{S} Радован је већ опремио и напојио коња и готов је да пође.{S} Али с 
бу и девојака за удају.{S} А Милован је већ свршио Учитељску Школу и одавно има своју кућу.{S}  
ћи па да дођу сутра.</p> <p>Сутрадан је већ текао рад редовно.{S} Радиша је примио своје ђаке,  
а га слуша све што му затреба.{S} Он је већ био спремио бреме сламе, али се за кревет у селу За 
им, да пођу с њим доле у реку.{S} Он је већ раније изабрао место за купалиште па сад рече своји 
су, да ће он потражити Дану!{S} А он је већ и испроси!..{S} Тако се чудила и питала Зора.{S} А  
ј може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али ј 
 и да се крај боље сакрије.{S} И ово је већ било ново за децу.{S} Онда је текло обично плетење: 
ени и готово увек меродавни.{S} Заго је већ и данас <pb n="281" /> после подне питала, шта да р 
ој ова је борба била силна.{S} Почео је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а  
како ће он лако изучити књигу и како је већ прешао на Часловац.</p> <p>Отпочиње и нова школска  
зговарали и у школи и на пољу, дошло је већ и време, да деца опет уђу у школу.{S} Радиша им реч 
диши је сад све лакше ишло; а одавно је већ смишљао, какав би најбољи план био за једну добру с 
е онано, „без ничега“.</p> <p>Одавно је већ биров Груја отишао, да иде од мале до мале и да вич 
диша предвиђао од плетарства.{S} Оно је већ постојало у Загорици као и у његовом селу Планиници 
 особито од капије до школе.{S} Зато је већ био смислио шта ваља да уради, те да се избави бара 
едао, да <hi>почне</hi> од онога што је већ у деце.{S} Он је то сматрао за темељ, на којем треб 
пане рупе за то; са свега дрвећа што је већ било у дворишту састругана је свака сува грана и пр 
на конаку.{S} Онда пођу.</p> <p>Кмет је већ био пратио човека кући и јавио да ће доћи с учитеље 
 кад је село зидало цркву.{S} У селу је већ неколико мостова зиданих неколико главних улица, гд 
ливање.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све 
угачкога коша општинскога сложено их је већ неколико стотина једна на другу, да се не би кривил 
м а крај утврди концем.{S} Простирач је већ готов, само га је ваљало порубити да се не осипа и  
ићу се!“ рече јој Радиша.</p> <p>У томе већ и поседаше.{S} Жене се повукоше у кућу, да сипају и 
е може узети школу, него и идуће године већ можемо примити и нове ђаке, колико их год буде.{S}  
да послушаш људе.“ И тако одлуче, да се већ сутра дан спреме а прекосутра да пођу.</p> </div> < 
ога дана почетком Јула месеца Радиша се већ спреми и оде лепој плавуши.{S} Путем је мислио само 
 младо, као на прави сабор.{S} А кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких 
себи и своме раду</head> <p>Сетићете се већ, да ја мислим на Радишу.{S} Јесте.{S} У нас се врло 
авио или нашао па довео.{S} Спустише се већ и некадањој судници а садањој школи.{S} Код школе н 
 <pb n="197" /> се не свађају, а они се већ и потукли!“ помисли он у себи и учини му се, да ово 
ла и гомила камења, и песка а у реци се већ пекла прва „Фуруна“ цигала; само није било креча.{S 
а виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да личи, Боже ме прости, на Жичу ил’ на Сту 
} Зато је дуго била некрштена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а к 
иге, напамет, као и лане, а у писању се већ прочуо као најбољи „краснописац“.{S} И сви су Радиш 
назове Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и 
уравњено место за нову школу, где су се већ издизале велике гомиле камена и песка, а за тим у г 
ју још прошле године, и очекивали су се већ и мајстори баш онда, кад су сви позивани у своје ко 
а је све готово, и по Светом Томи су се већ могли уселити у нову кућу.</p> <p>Нова је кућа доне 
е се лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спушт 
д спреми, слатко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Леп 
иша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи од брда и они још у разговору.{S}  
јој је загоричка школа захлади.{S} Поче већ и стока из ливада да се враћа кући.{S} Кмет опет зв 
у постељи.{S} И сунце се роди, и усташе већ и газда и газдарица, и почеше димови да се дижу из  
рлицу срећнога порода свога.{S} Ту беше већ момака за женидбу и девојака за удају.{S} А Милован 
раду школску и све што је у њој, почеше већ и људи да доводе децу.{S} Радиша узе један табак ха 
 имао кога.{S} Вредни Загоричани почеше већ и да губе наду, а околна села и да им се подсмевају 
по десетак кошница а нека и по 30—40, и већ су ретке старе вршкаре олепљене балегом, него су св 
ли целу књигу и чинили разне замерке, и већ премишљали, шта ће и како ће они да раде...{S} А ма 
лтуру и живот људски мало има равних, и већ неколико „фуруна“ печене цигле лежало је покривених 
и и чисто обучени као да ће на сабор; и већ је било у овом селу прешло у пословицу: „уљуђен као 
 била, те од срца сузе не пустила.{S} И већ су очекивали, да мајка није марила за децу своју, з 
га дрвећа а по највише од багрема.{S} И већ прве године земљиште се покрило зеленилом.{S} Друге 
 а он их је обилазио и помагао им.{S} И већ су се данас познавали и краснописци и они, који има 
био необично леп.{S} Деца су поранила и већ одмах после сунца почела да стижу школи.{S} Радиша  
то си у истини био новак у селу своме и већ саградио кућу зидану, какве сав паметан свет данас  
е су и неколико фуруна креча наложили и већ је ваљало и „мајсторе“ тражити.{S} Тога ради Радиша 
 гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли а да им се не  
метно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и прем 
е селу, и Новака Лазовића, који је први већ озидао кућу од цигле, покрио је црепом и окречио, < 
 да га пољубе у руку.</p> <p>Кад се сви већ искупили, онда Радиша рече, да поседају у клупе.{S} 
 и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од 
{S} А овако, и мајстори погођени, и они већ дошли; па што да не зидају?{S} А новца, колико им з 
цима, да ово прекопају.{S} Сви се стари већ сетише, за шта је ово и почеше неки да прекопавају, 
 да их обује кад пође.{S} А, мајка саши већ своме ђаку и торбу од једне поле, што је себи ткала 
о рече: „Ти ћеш лако да научиш!“ Радиши већ почеше да расту крила.{S} А кад после два дана и уч 
 је изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали конц 
ро утицало на Радишу.{S} Старији се ђак већ дао на посао, да му покаже, шта су они други прешли 
да — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим ученицама Даничиним.{S}  
 него да му дају теј.{S} У том се Милан већ пробудио и Даница поче да спрема теј; и кад теј би  
књигу у Радише, учинило им се, да је он већ пола изучио књигу.{S} А и њему је некако било мило. 
рипреми будућности.{S} Та све је ово он већ огледао и радио као чобанче код оваца и зими код ку 
међу оба крила школина и Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ прв 
лити, како ово да изведе.{S} Он је знао већ, где какве земље има, и сад му је само требао један 
оста, даће људи...“</p> <p>И збиља, ево већ једно дете носи читаву торбу брашна, друго торбицу  
е и ко најбоље гађа.{S} А ја сам за ово већ нашао згодно место, горе у реци...</p> <p>Миљко сле 
дна и бистра.{S} Колико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљев 
ву? упита га капетан, кад је Радиша био већ до врата.</p> <p>— Не дам! одговори му Радиша са пр 
 стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ беше пожео јечам и однео га, а стрњиште попашено.{S 
је и набавља.{S} И те је зиме цело село већ знало, какву ће кућу да гради Крсман Лазовић.</p> < 
чи биле пуне суза.</p> <p>Подне је било већ превалило.{S} А како је многим ученицима кућа далек 
а говоримо па да се разумемо.{S} И тамо већ није српско.{S} А докле се год српски говори, дотле 
У „пансионату“</head> <p>Радиша је зато већ и у школи почео да дрема, особито зими.{S} Дању не  
 је већ и да се стиди, што не иде и што већ није отишао, а кад је опазио, да би и отац и мајка  
 кад после два дана и учитељ рече: „Зар већ научио сва слова?“ а старији му ђак потврди да јест 
ова школска година.{S} Пошто је ревизор већ казао деци, да су сви прешли у старији разред, то и 
ни могао ништа извести.{S} Ево се данас већ у многим селима исмевају с кметовима и председницим 
их износи направљене.{S} Даске за патос већ су биле ту, а за врата и прозоре он је донео из вар 
а и носили у вароши.{S} А „мајстори“ су већ почели да иду и у друга села, место „Бугара“, и леп 
час се саставише на средини, а друга су већ доносила камење.{S} И отпоче се грађење и ове потре 
ло ове дечаке загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div 
пољио своје добро и меко срце и деца су већ почела по мало да му га злоупотребљавају.{S} То је  
S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове.{S} Само је кујна остала за с 
 деци, да опет поседају у клупе, где су већ многи и сами <pb n="84" /> били сели и гледали букв 
е, пресађивале и калемиле, а старије су већ у велико стизале на род.{S} И поврћа је било најода 
ead> <p>Младе „ћерамиџије“ загоричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас  
{S} А сниске совре и троноге столице су већ реткост.{S} Тако исто и свака соба има сто и ове но 
мента: старих (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању 
м прекопавању и превртању земље; али су већ унапред веровали, да је све добро што Радиша ради,  
а они не треба ни да се уписују; они су већ ђаци и ове ће их године учити он, а госпођа ове нов 
рво, које расте у нашој земљи.{S} Ту су већ и тице почеле да праве гнезда а Радиша марљиво наст 
ам.{S} Сем неколико кокошака, које беху већ одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакв 
 поступио по томе упуту и у Јуну месецу већ се свуд наоколо од леја поред Томинога плота, зелен 
та.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као уср 
жи, на овој основи: на ономе што је <hi>већ у народа</hi>, па да се то <hi>поправља и усавршава 
в намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S} Успео сам да 
и ред нови: нов намештај, ново грејање, већа чистота, већа привреда и паметна штедња у свему.{S 
то је мала; а <pb n="321" /> нама треба већа.{S} И, како би било на два ката, као оно по вароши 
 радионици школској, у столарству, прва већа направа била ђерзонка.{S} Ученици су после, особит 
аправи још бољу.{S} У њега је и задруга већа.{S} Па ми требају и као мајстори. „Ћерамиџије“ не  
остом и непросвећеном човеку да припада већа заслуга; али ово није могао да каже, него је онда  
ош и да је добију, али је за то требала већа количина.{S} Но по времену дошао је ред и на то, и 
ош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа ова обична паланка него доцније престоница Београд 
 грађевину?...</p> <p>Да би тегоба била већа, земљиште за школу није било равно него стрмо.{S}  
 и тако дање.{S} А да би им радост била већа, да им овога дана да и таблице с крижуљама.</p> <p 
на а прозори средњи, дупли, с два крила већа доле и два мања горе; сасвим по варошки.{S} А подр 
 да се не изливају и не чине штету, кад већа киша падне и кад се снегови топе.{S} И све ти казу 
 више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мали зидари, помагачи и надничари, били су 
е да се одсече, те се шума подизала све већа.</p> <p>Једанпут рече Радиша Миљку: „Миљко, Данас  
 с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим долази  
ћи својој, које би му пружила варош или већа култура, и радио их је алатом, које је он донео со 
лу.{S} Али је данашња радост наша много већа.{S} Ми не завршујемо само школску годину, него и о 
су нека исто овака, као мала, само мало већа, а нека су другојача, и њих треба добро да запамти 
ње.</p> <pb n="381" /> <p>У селу је већ већа половина зиданих кућа покривених црепом, и све се  
а у дну дворишта нове школе а до ње још већа и дужа гомила камена.{S} Оне су притиснуле земљу б 
и око школе ископао је рупе за њега.{S} Веће и јаче дрвеће одредио је са северне и североисточн 
више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи није очекивао него од њега.{S} Он је ову н 
е распоређено свакојако дрвеће тако, да веће брани од ветрова, а не заклања од сунца.{S} Свака  
а кажњавају и истерују, а по некога, за веће кривице, и на робију терају.{S} А како ће их то би 
е и неправо је, да учитељ почетник нема веће плате но што је ђак учитељске школе имао благодеја 
м; и сви навале на њега да Радишу да на веће науке.{S} Сви су му говорили, да му је дете добро, 
ршији под скуп интерес.{S} И нико ништа веће не може подићи с готовим парама, него се мора заду 
е вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људском, зато су  
 Колико је у четири реда?...{S} Које је веће: или четири десетке или четрдесет?..{S} Колико је  
S} Колико је у пет редова?..{S} Које је веће: педесет или пет десетака?..{S} Колико је у шест р 
.{S} Колико је у три реда?..{S} Које је веће: или три десетке или тридесет?..{S} Колико је у че 
ким не пресушује; да су и потоци и реке веће у јесен и у пролеће него лети и зими; да све воде  
е из првих редова посади у предње а оне веће у задње клупе: у пет клупа по шест ђака, свега три 
унутра.{S} Радиша пође.{S} Прођоше кроз веће предсобље, које беше употребљено за кујну, али ту  
 за место учења, а не за тековину.{S} И веће опомене и казне не би било за непажљиве ученике ње 
 своје мало, којим је могао да струже и веће кривине.{S} Кад је истругао, Груја рече: „Ово би м 
 Јер и сама набавка књига и алата тражи веће жртве.{S} И да готово одмах од почетка и мени није 
{S} Колико је у осам редова?..{S} Је ли веће осамдесет од осам десетака?..{S} Колико је у девет 
а.{S} А ђаци су доносили камење, бирали веће и додавали га, гледајући посао, који до сад никад  
та и тако даље, и Радиша је постао оцем веће породице.{S} И сад је на својој рођеној деци могао 
 женске зато нису за учитељице.{S} Него веће би питање било: да ли су учитељице за жене?...{S}  
ге државне и приватне зграде су и много веће и много лепше него у нас.{S} У тога света прво кућ 
тако даље.{S} И радости дечје није било веће, него кад су нешто направила да сасвим личи на оно 
ачно и тајанствено.{S} А да би зло било веће, газда Радишин не имађаше деце, те да се Радиша с  
вари него да иде по сигурном путу.{S} У веће се столарске радове није могао упуштати и с тога,  
 онај, који избави удављеника, учини му веће доброчинство од родитеља, који су га родили“..{S}  
ужим гимназију, па после да идем на још веће школе у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео 
е не пустила“.{S} У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може то 
дужимо науку коју сте почели!“..</p> <p>Веће опште радости у Загорици није било од постања њена 
очели циглом.{S} Ово је сад било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и к 
 рођења и смрти у животу човековом нема већега и значајнијега дана но што је женидба а код дево 
живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{S} Нема зацело.{S} И живо 
у живот и помагати му да живи; а има ли већега добра од живота и већега доброчинства од овога!{ 
ко, да су мањи били у предњим клупама а већи у онима по зади.{S} Младићи су загледивали и школу 
.{S} Начините мали котурић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спус 
жније и теже, па је онда пуштао децу на већи одмор и мали ручак.{S} За тим их је опет дозивао у 
ли болови нису бивали све мањи него све већи.{S} Зато се опет вратише на теј и трбушчић почеше  
ма и задужбинама причаћу вам кад будете већи...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19102 
 да ложе до мрака па онда да метну који већи пањ и да затворе, да се ватра не гаси, а ујутру да 
зонка.{S} Ученици су после, особито они већи, правили за себе, а неки су изишли и прави мајстор 
р, организам од организама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше изв 
p>Успех је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су до 
ањи) и стани овде! — Сад изиђи ти (мало већи) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стан 
ја мора бити, и да он треба да буде што већи; али да је заснован на природи, да иде њеним редом 
и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, р 
је насликан <hi>коњ</hi>, али мали (јер већи није могао да стане у буквар), те изгледа као ждре 
азили, кад је лепо време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школск 
ме, у јесен и у пролеће, особито кад су већи.{S} Зато се пресађују кад су мањи, или се нарочито 
рић, па око њега већи, па око овога још већи!...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле 
У ученика настаде још веће чуђење и још већи понос, да <hi>мајка</hi> може толико да трпи.{S} А 
ће и бележите!{S} Нагиб је овде био још већи, те Радиша није ни морао да се послужи својом „либ 
и) и стани до њега! — Сад изиђи ти (још већи) и стани до овога! — Сад ти! — Па ти! — И тако дањ 
 да врбује своје чланове и да се поноси већим бројем изјава по новинама.{S} И почеше да исповед 
довно деца узимала на читање, особито о већим празницима, а после и они, који су излазили из шк 
ну.{S} Спољне углове Радиша је обележио већим кољем а унутарње мањима.{S} Тако су знали не само 
и више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с овога света, да је учинио што ј 
> развитак, једнак за све, и јер велика већина завршује своје образовање у њима и иде у живот.{ 
а се место једнога или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих 
..“</p> <p>За овим су изишли на одмор и већина деце оде на ново игралиште.{S} Дође и Радиша и д 
 или неколицине слуша већина.{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је проме 
опасности од тога пребројавања и бројне већине у простих непросвећених народа.{S} Јер је у њих  
оле и у њега је повећа задруга, као и у већине загоричана, те је данас уписао у школу двоје дец 
ши мало.</p> <p>И намештај је у великој већини кућа сасвим други.{S} Прво што пада у очи то је  
игде од блата и земље.{S} Око кућа је у већини случајева жива ограда од гледичије или бодљикаво 
.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије групе, која страхује од ових 
читања дошло би које предавање, које би већином било у вези с оним што је читано а износило неш 
јо данас погрешно трчати за том простом већином.{S} Право добро може бити на страни само неколи 
е ово сам, него изнесе пред одбор, и он већином гласова реши, да се Чука огради и забрани.{S} Т 
и јабуке дивљаке те их је он пресађивао већином крајем градине по оним неправилним остацима до  
зими.{S} Дању не стане од послова, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у 
{S} Сваки је домаћин сад имао кола и то већином окована, а неколицина су и кочије набавили и по 
а, као око школе њихове.{S} Дворишта су већином очишћена и корова у њима нема, а ђубре је на је 
 раде и да све решавају <pb n="402" /> „већином гласова“.{S} А наравно, да је у кући увек више  
/head> <p>„Народ“ је победио.{S} Он има већину и само чека изборе, те да добије већину и у скуп 
е шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима, неписменим  
већину и само чека изборе, те да добије већину и у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „ 
у, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} И стаде се сав народ „узимати на тевтер“, те 
та, бољега соја говеди и коња, живине и већих грађевина у свету.{S} А на трећем зиду стајале су 
 школе је стан за послужитеља, с једном већом собом за оставу јела и трпезарију ђачку, а испод  
збиљно дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну  
и казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; св 
ригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да 
ви топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу  
, те су породице и општине неподобне за већу дружбу и заједничке послове.{S} У њега је скоро св 
кутија па и коричењу књига.{S} Много је већу употребу Радиша предвиђао од плетарства.{S} Оно је 
 <p>Познавању земље и камења обратио је већу пажњу него и познавању биљака.{S} Његови су учениц 
кад се снегови топе.{S} И све ти казује већу бригу, већу промишљеност, већу умешност, већу вред 
 људи треба да се уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више разви 
 нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала, црепа и креча, и да наши зид 
шљеност, већу умешност, већу вредноћу и већу мудрост од наше; све ти казује, да је у њих целоку 
е да сад о једном трошку подигнемо мало већу зграду, каква ће нам после требати увек, а не посл 
јемо и крпимо; или да одмах сад градимо већу школу, па да будемо без бриге за навек?{S} Ја мисл 
, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све подижу и све спремају за ж 
сви мишићи, да би и све тело добило што већу снагу, округлину и гипкост.{S} Јер с овим упоредо  
уди у невољи, или кад им треба за какву већу грађевину или куповину, могу наћи новаца лако и с  
у његову младачку душу нову снагу и још већу истрајност у послу.</p> <p>Не треба да вам причам  
 још <pb n="64" /> метнуше и јастук.{S} Вече беше дивно.{S} Звезде већ у велико изишле и Радиши 
олски и Даница се сваки дан шетала пред вече с Радишом, некад уз реку, некад низ реку, а неки п 
е тек изненадио кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли дана 
а се Радиша с њима позабави.{S} Цело је вече само слушао разговор и сећао се шта је данас видео 
же оцу на леђима.{S} И сад је тек Бадње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова ј 
назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са житом у ситу и одговорил 
оћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у њу с Даницом и показивао јој, где је и ш 
 се први дан Радишин у школи.{S} Долази вече.{S} Радиша данас нити је имао другова нити се игра 
дину.{S} А да би Радиши било лакше прво вече и прву ноћ у новом месту, у туђој и необичној кући 
 бременом сламе у кућу и назвао: „Добро вече и честито вам Бадње Вече!“ мајка га је дочекала са 
 је све што му је газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} С 
м, остаде с њим и Радован да ноћи.{S} У вече Радован извади све што је понео за јело и пиће, те 
 се договоре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разго 
ва, и то већином по пољу и по зими; а у вече по кући и највише у кујни и с децом, докле сви не  
е милостињу за свој неки манастир, па у вече стану причати Растку, како је лепо у Светој Гори:  
 пута и зиданога моста.</p> <p>Кад је у вече легао, Радиша је премишљао овако.{S} Овде је све п 
а лице умивају не само у јутру него и у вече, кад хоће да легају, и кад се год озноје; да уста  
на добро прође...{S} И око девет сати у вече чу се први гласак новога грађанина, који јавља да  
ад је лепо време, и затварани су само у вече и кад је кишно и ветровито време, те се тако зград 
а често и остајао код њих у разговору у вече докле би год седела.{S} Ту би се загонетали, прича 
 а лети и у четири часа, а послови су у вече трајали до десет, једанаест па и дванаест.{S} Кад  
еми за сутра, да вршу пшеницу.</p> <p>У вече и Радиша дотера овце и угна их у тор, а Велика дођ 
 повечераше сви; само Радиши никако ова вечера није пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера  
ије пријала најбоље.{S} Он је научио да вечера у кући или бачији поред огња, а сад први пут веч 
их шетња необично им је пријала мајкина вечера.{S} Што им год спреми, слатко повечерају.{S} А з 
 у растоваривање и намештање.{S} Кад је вечера била готова, и собе су већ биле у главном готове 
 млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена.{S} За врем 
у блажени.{S} Настаје љубљење бадњака и вечера, а она је на Бадњи дан много слађа него други пу 
да се свет подиже са земље и кад руча и вечера, и кад седи и кад спава.{S} А то не може бити до 
к је већ био спремљен, у главноме као и вечера код кмета Миљка, и поседали су за готову совру.{ 
и или бачији поред огња, а сад први пут вечера у соби поред лојанице у „чираку“- с „мумаказама“ 
авни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога не само да је с 
адње Вече.{S} Још да се моле Богу па да вечерају.{S} И ова је молитва проста али срдачна.{S} От 
е му ни ласно; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући,  
е ижина или вајат.{S} Да седе, рачају и вечерају и зими се греју у кући око огња, наложенога на 
а на два јастука.{S} Сва је друга чељад вечерала у кући.{S} А Миљков брат био је потребан да на 
дишу и Миладина, на истом месту, где су вечерали, на доксату.{S} Истина је било мало похладно,  
дговор дао гласно: „<hi>Не могу</hi> да вечерам.“ Шта је газда мислио, не знамо; али је брбљива 
а рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео да легне,  
тад, „па што ће бити јесенас, нека буде вечерас.“ Тако се полако вукло и једно и друго, и Радиш 
напија и у славу и у здравље: али му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све 
 кмет Миљко ће рећи: „Господине, ти ћеш вечерас код мене на конак: овде ти ништа није спремно.{ 
о; умириће се.“ И почеше да вечерају, и вечераше, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{ 
воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и легоше, <pb n="12" /> и Радиши осташе на па 
ти су му се још врзле поједине мисли из вечерашњега разговора, слике са данашњега пута, од села 
е му је остало у Планиници....{S} После вечере прострше по асури једну поњавицу и метнуше један 
оста, али богата и искрена.{S} За време вечере млада је седела с њима заједно, а није дворела п 
одужавао пријатан разговор за све време вечере.{S} Радиша је опет причао по нешто из тога велик 
ко повечерају.{S} А знате већ, да су те вечере увек биле скромне и просте.{S} Лепа хлеба, мало  
е, а Радиша оста стојећи и плачући, без вечере.{S} Изазивало му се у памети све што је год воле 
а се слава може честитати и без ручка и вечере; <pb n="326" /> и они одоше.{S} А једна од снаха 
кајмаку и с младим сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање к 
шине куће, донесено је од Миљкове, и на вечери су били и Миљко и газда Мијаило као најближи ком 
обних, певали и т. д.{S} Зато су им ове вечери овде биле још милије од оних код куће.</p> <p>Ов 
аке корисне књиге, и то се у дуге зимње вечери чита пред свом чељади, те и мала деца слушају ка 
и по једну малу совру, само о ручку и о вечери, а одмах их после дизали.</p> </div> <pb n="323" 
дан много слађа него други пут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} 
о питање: „Како ћу ја овде?!“</p> <p>По вечери газдарица простре скромну постељицу и Радиши, и  
евање црквених песама при одговарању на вечерњи и јутрењи.{S} Букварци су дотле писали „по плај 
шта ради у пићу, рече кмет Миљко.{S} За вечером испричаше, како су од суднице начинили школу, о 
воре, да упитају и Радишу.{S} У вече за вечером отац му исприча све, шта се с ким разговарао у  
ут ракијом, па је и они оставише.{S} За вечеру најпре принеше као обично сира с младим кајмаком 
куће спремило и донело све што треба за вечеру.{S} Донели су и од газда Мијаилове куће а многи  
за оне, који не иду кући на конак, и за вечеру.{S} Све су ово вршиле „стара госпођа“ и Грујина  
 газдарица рекла.{S} У вече је сео и за вечеру и вечерао је доста слатко.{S} Само кад је хтео д 
ом дође и газда, и газдарица постави за вечеру.{S} Зовнуше и Радишу и он уђе у собу.{S} Совра п 
те је наредио шта треба да се спреми за вечеру, заједно с Миљком.{S} Оно, што није имало код Ра 
ворене и на доксату постављену совру за вечеру.{S} Пред њих изиђе брат Миљков а за њим домаћица 
 и све чинили, да га утеше и приволе на вечеру, али је све било залуд.{S} И што су год они више 
 редом, те се умише.{S} Онда позваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, 
 реши које друго питање.{S} И дође и на вечеру и на конак у механу, а велики проблем још није р 
а.{S} Нуди га да иду газда Мијаилу и на вечеру, јер је ту близу, али он не хтеде ни то.{S} Само 
опет зва Радишу, да иде његовој кући на вечеру и на конак, али му се Радиша захвали, наводећи,  
уству госпођином престављала за ручак и вечеру и пазила да не загори, и сви су се хранили одатл 
вим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад буде, и опет мало, да се чу 
 кћи провредниле се по кући те спремају вечеру.{S} Миљков брат донесе чутуру с ракијом и чашу,  
е, како је она од оне лепша и трајнија, вечита, и како се њоме може уштедети много дрвета.{S} В 
ли нешто, што ће спомен ваш сачувати за вечита времена у селу вашем.{S} Многи уче много и знају 
</p> <p>Сметње су дакле огромне.{S} Али вечно остаје оно народно: на муци се познају јунаци.{S} 
време једно, неиздељено; оно је целина, вечност, те му се и догађаји јављају у своме развоју, у 
зећи у ходник деца су скидала гуњчиће и вешала их о јексере код торбе па улазила у школу и седа 
цом.{S} А да би боље нашли где је чије, вешали су редом.{S} Учионица је таман онолико била загр 
зно окретање „на лево“, „на десно“, или вешање и преметање на справама, којих у загоричкој школ 
 летава правих под конац, за које ће се вешати цреп, те да стоји у реду; а не латана, које су м 
г имао право, кад је рекао; „Настава је вештина дружења с децом“.{S} И доиста, Радиши није треб 
ј се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки рад алати савршенији, и у  
ривреду и здравље.{S} Зато је овде и на вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>ствара 
 тој школи и напретку њеном, и са ретке вештине и способности, да у другога развије плам за нау 
} А особито су у овој школи напредовале вештине, јер је сваки ученик у школи седео угодно и сва 
аука је од мање вредности, а умешност и вештине су од веће.{S} Оне примењују науку у животу људ 
е гледао, да свакога ученика обучи овој вештини и да свакоме даје из градине гранчице за калемљ 
акренула.{S} Сви се почудише овој малој вештини и досетљивости и запамтише је.{S} Онда се то уч 
 Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува за зиму и продај 
дравље, Радиша желео да развије и једну вештину, а то је пливање.{S} Необично му се допало, што 
иродним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих духова. 
зима, зато их чувају од зиме.{S} А како вешто после ово кретање у игри претворе у кретање у рад 
ине“, него просто „учо“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан  
м један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — Два! — Један! — Два! — Један!  
 другојаче и паметније код својих кућа, ви сте највише припомогли, да се подигне овај величанст 
да нећете моћи да научите.{S} Напротив, ви ћете све примити још лакше него она мала деца и боље 
, по правди, која држи земљу и градове, ви сте се упрегли у јарам партиски и служите не отаџбин 
реба.{S} А да би то било, мој Радоване, ви обоје морате да имате на уму, да сте још деца и да ј 
акве раскрснице, па не знате куда ћете, ви станите.{S} Прекрстите се сад сви и реците:{S} Боже, 
то хоће они људи; и сад, ако то хоћете, ви пођите за њима...“</p> <p>Докле је ово Радиша говори 
ва ова слова и научите свако да пишете, ви ћете онда умети и да читате и да пишете.{S} Ево да в 
рате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтети једно  
S} И кад ових тридесет слова запамтите, ви ћете умети да пишете и да читате сваку књигу.{S} А д 
га тридесет слова, и кад њих запамтите, ви можете читати сваку књигу и писати што год хоћете.{S 
и оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили у не 
радите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се м 
 овако, положено, и кад ја кажем један, ви подигните, а кад кажем два, ви спустите.{S} Један! — 
; можемо, само ако хоћемо...{S} А, ево, ви хоћете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте са 
рта, њушка; али да је нацртано само то, ви не би погодили шта је; зато су нацртане и очи и уши. 
лаго и мирно:</p> <p>„У име Бога, децо, ви почињете данас један велики посао.{S} Почињете да уч 
 дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу.{S} Само ваља цигала,  
тијама, и служите им и часно и нечасно: ви ћете упропастити ову земљу и ово парче извојеване сл 
ете.{S} Вас нико није ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што вол 
а разбију. „И још нешто, додаје Радиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и 
 видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да данас машине вуку кола, машине вуку лађе 
е хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отвор 
: „А вама, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин ми 
 устадоше и гости, и он рече: „Децо!{S} Ви много што шта нисте научили, што је требало да научи 
о то да пишемо.{S} Извадите таблицу!{S} Ви можете да гледате и у буквар, али боље да гледате у  
чега, откуда му је то нешто било?...{S} Ви ћете и сами погодити, да то нико други није могао да 
ом, на којој се страни Сунце рађа?..{S} Ви може бити и не знате добро, јер долазите у школу мал 
трмка, али јесте нека <hi>риба</hi>.{S} Ви запамтите риба.{S} Је ли истинска?..{S} А где је ист 
ових црвених пруга а на другој нема.{S} Ви окрените ову, где има.{S} Пруге су прве две раздалек 
ма и кући вашој, па после и другима.{S} Ви сте још срећнији, што сте почели из почетка, од прво 
го није, те може овако да се отвара.{S} Ви увек ову повезану страну окрените левој руци а ову ш 
луд.{S} Тој земљи треба друго ђубре.{S} Ви ћете се зачудити кад вам кажем, да тој истој њиви, к 
ога му зависи и сав остали напредак.{S} Ви ћете у своме селу <hi>започети</hi> оно, што је боље 
ишете.{S} А за то никад није доцкан.{S} Ви сте чули, да људи кажу, да се човек учи док је жив.{ 
о, има слова, а на другој нема, ево.{S} Ви ову страну где нема слова окрените даље, а ову са сл 
ори Радиша, али ваља и да га чувамо.{S} Ви ћете овде у школи учити и о томе како се чува здрављ 
лекара, то богме често такви и умру.{S} Ви сте се до сад, хвала Богу, лепо одржали сви, па се н 
 ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године учили први разред, а сад ћете пре 
д?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја с 
а ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша.{S} На то ће р 
овори оштро, отворено и јетко:</p> <p>— Ви, ви сви политичари и партизани, што сте се изделили  
е да вам не узму деца и не поцепају), а ви у торбу турите што вам треба за јело до мрака па дођ 
че.{S} Ја могу да бројим један — два, а ви да љуљате руке, на један напред, а на два назад!{S}  
ст и дође тај празник Велика Госпођа, а ви ћете сутрадан доћи у школу.</p> <p>„Хвала вам, што с 
 пруга!{S} Нека вам тако стоји табла, а ви узмите ово што се њиме пише!{S} Како се то зове? (Не 
 ево и ја ћу да пишем на мојој табли, а ви да прегледате.“ (Пишу).{S} Други пут је наставио ово 
ешам, него гледам свој посао у школи, а Ви чините што хоћете.</p> <p>— А што учиш оне велике?</ 
ци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви сте ми велики ђаци.{S} Па и ако мали ђаци долазе у ш 
> <p>Сад нек вам то стоји на таблици, а ви изиђите да се одморите!..“</p> <p>Од школе до капије 
их лепше писали, и ја ћу да их пишем, а ви ћете да гледате на мене...“ Настаје писање између ли 
ме.{S} Они су само руководили послом, а ви сте радили.</p> <p>„На прву реч да треба да градимо  
свећен свет не би ни говеда затварао, а ви сте ту затворили децу своју, подмладак свој, наду св 
рече: „Браћо, ево ја ћу да дам једно, а ви сад, ето вас свих, па ко хоће нек да још једно!“</p> 
да или цреп гради овде, у нашем селу; а ви ћете навући песка и камена колико затреба и насећи ј 
и кућа ваших и целога села вашега!{S} А ви сте учили, ево, и како се здравље чува, те ћете умет 
кој табли, ја имам ово за брисање.{S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете о 
к учи док је жив.{S} Тако и јесте.{S} А ви још нисте зашли у године, у којима би теже памтили,  
 паметно, ако се баш ко и разболи.{S} А ви већ знате, како је у нашега простога света много и п 
ного и знају много, али раде мало.{S} А ви сте научили, да што научите паметно, то и да урадите 
} Онда даље: „На клупи је сад сто.{S} А ви узмите десет!..{S} Узмите двадесет!..{S} Узмите трид 
ве општине, чине народ или државу.{S} А ви ћете знати, да што је чељад вреднија, то је и задруг 
јер онда остану и сви они иза њих.{S} А ви напред да идете полако и да пазите кад ћу ја да каже 
тоји на таблицама, а таблице на клупи а ви се исправите! — Слушајте сада, како се био бој на Ко 
местите, него сте дали судницу за њу (а ви се мучили без суднице).{S} Затим вам хвала, што сте  
онда окрену онима поред зида и рече: „А ви, што нисте научили лекцију, ходите овамо!“ И дођоше  
м“; па онда приђе часловцима и рече: „А ви ћете имати нову лекцију“ до „Потопа“!{S} Па се онда  
} Онда се окрену Даници па јој рече: „А Ви сте, госпођице, од данас моја Дана и допустите да Ва 
олико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да учите, да их читате и пишете.{S} Пређите сад на о 
ко „евењке“ и испод ње? — Та ћете слова ви после да учите.{S} А шта је оно испод евењке? — То у 
.{S} На које слово личи?..{S} Пишите га ви!..{S} Начините ово печатано!..{S} На шта личи оно?.. 
 врати.{S} Но, де ти мени кажи: за кога ви мислите да гласате, и је ли вама г. Радиша о томе шт 
 нимало пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор 
 и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, ја ћу вам 
ош и да му плати.{S} А како би било, да ви имате писмена човека у своме селу, па још и да сте с 
ло гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</p> <p>— Могу вам обећати д 
кварили судницу а начинили школу, те да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" />  
ним јунаци.</p> <p>— Добро, децо; ’вала ви за то; но хоћете ли умети? упита кмет.</p> <p>— Умем 
 што донесе послужење.</p> <p>— Охо; па Ви имате пуно девојака! рече Радиша госпођи.</p> <p>— С 
ите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Радиша да се претур 
опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све оно што је добро, 
ет ће она запитати: „Радо, душо, до кад ви оно имате распуст?“ До Светог Василија,“ одговори он 
Надгледа и по потреби исправља).{S} Сад ви спустите.{S} А нека дигну десну руку они, којима сам 
е клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p 
иђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из треће!..{S} Из четврте!..{S 
 ви из треће!..{S} Из четврте!..{S} Сад ви из пете!..</p> <p>Кад сви изиђоше, Радиша оста да от 
ата, бата, мајка, мама...{S} Кажите сад ви!..{S} Хајдете сад да тражимо где се чује <hi>е</hi>, 
ругу, додаде секретар.</p> <p>- А откуд ви знате? упита министар.</p> <p>- Отуда што сам читао  
 те их он још осећа...</p> <p>— А откуд Ви знате за моју школу? упита је Радиша.</p> <p>— Па пр 
д стоке.{S} Међутим има земаља, на које ви можете трпати тога ђубрета колико хоћете па све залу 
м казати шта ја мислим о томе, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објасни 
ско и младићско.{S} И кроз кратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који ни 
е угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате, питајте и слушај 
ћемо после доћи опет.{S} Изиђите најпре ви из прве клупе!..{S} Сад ви из друге!..{S} Сад ви из  
те.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се ви научите, кад ви примите и унесете у кућу своју све о 
кваре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми 
шта му је то с друге стране? — Не знате ви то.{S} Оно је прво <hi>перо</hi> којим се пише, а он 
код ножа!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете ви!..{S} Правите сад она код игле!..{S} Е доста је.{S}  
г, стог, свиња, слама, слава...{S} Дете ви!..</p> <p>„Пазите сад овако.{S} Лакше је да кажемо н 
а, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тражимо речи: где се чује глас <hi>у</h 
е</hi>, нпр: ено, сено, семе...{S} Дете ви!..{S} Да погађате где се чује <hi>и</hi>; игла, ивер 
е, уста, устукнути, умукнути...{S} Дете ви!..{S} Тако можемо да тражимо и слово <hi>с</hi>: сен 
ато је он премештен...{S} Но ако можете ви мени дати реч, да село неће гласати за опозиционаре  
оправимо.{S} Реци ти мени, за кога ћете ви да гласате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово 
а села.{S} Али, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо минист 
 па седните право!..{S} Ја знам да ћете ви ласно запамтити, да је <hi>о</hi> код ока, <hi>с</hi 
и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете много па ћете и пораст 
м да дам по један лист хартије, па ћете ви ове десетке да завијете овако (показује), те да их н 
дно.{S} О ручку мајка запита: „Кад ћете ви путници на пут?{S} Да не омркнете?“ И нађоше, да је  
S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите да читате као велики ђаци, само да дол 
шта, а најпре за ово.{S} Али да ли ћете ви то моћи?{S} Ви сте још слаби и нејаки... рече Радиша 
 каква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разгов 
стране, а доле пуно, пуно.{S} И то ћете ви да учите.{S} Сад преврните и тај лист! — Би ли ко зн 
 ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучити књигу у вашем селу.</p> <p>„Али и у о 
ече: „Ево, ово је прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви 
ајпосле упита Радишу:</p> <p>— А хоћете ви мени да дате реч да нећете иметати при изборима, па  
сате? упита капетан.</p> <p>— Поправите ви ово, господине, што пре, па ће опет бит’ како је бил 
те оно што је боље.{S} Најпре поправите ви, на себи и око себе, у кући својој, оно што можете,  
а, тек да рекне штогод:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате вла 
 право?! рече Радиша.</p> <p>- Обећајте Ви, да нећете мени сметати у изборима, и да ће Ваше сел 
о, пепео, отац и тако даље{S} Покушајте ви, можете ли наћи и рећи коју реч, у којој се чује о,  
а школама у нашој земљи, чуо је, да сте ви начинили школу, па ме је пратио да учим вашу децу.{S 
 <p>„Децо!{S} Већ сам вам казао, да сте ви дошли у школу да научите да читате књиге, да пишете, 
де, окрену се мајци и рече: „Од сад сте ви, госпођо, и моја мајка, и допустите да Вас пољубим у 
је могао да се нахвали вама.{S} Али сте ви нада све учинили нешто, што ће спомен ваш сачувати з 
р-Милета, а знаш шта?{S} Заборавили сте ви нешто, што свака школа мора да има, и свака касарна, 
љ.</p> <pb n="146" /> <p>„Ето, зато сте ви пуно права имали што сте дошли да учите, да научите  
ке и има вајде.{S} Поред онога, што сте ви урадили другојаче и паметније код својих кућа, ви ст 
но:</p> <p>— Хвала вама, кмете, што сте ви направили овако лепу школу, и хвала теби на позиву!{ 
со</hi>, оно чим се соле јела и што сте ви јуче писали.{S} Реците сви: с — о, со!..{S} Нађите о 
још, јер је наука велика; а оно што сте ви мали до сад научили, само је почетак од ње.{S} А зна 
, која је родила ову нову и за коју сте ви толико потегли и труда и трошка.{S} Ова може да вам  
љно рекао Радиши: „Та, господине, нисте Ви овде постављени за баштована, нег’ за учитеља!“ И ни 
ола песка и преко хиљаду кола камена, и ви сте све то довукли, и ниједан не рече да му је тешко 
е рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први долазите у школу.{S} Зато ћете ви први и изучит 
 даље, и у толико ће вама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви 
 ни терао у школу: ви сте сами хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} З 
S} А у себи је мислио: ако жив будем, и ви ћете ускоро овако радити!...</p> <p>После једнога са 
њу господин министар до сад затворио, и ви данас не бисте имали где да се учите.{S} А овако, не 
 па се мрзите горе него с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите нар 
ађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прв 
акше, да вам покажем још једанпут.{S} И ви ћете да казујете.{S} Нађите око!..{S} Нађите слово о 
о, он им рече:) Кад изучите сва слова и ви ћете умети овако да читате“...</p> </div> </div> <pb 
Ево, како се пише б!..{S} Напишете га и ви!..{S} А које је слово код ђака?..{S} Е, овде пазите. 
ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{S} Ево сад <hi>м</hi>!{S} Као л само још једно ов 
! (Пише га и објашњава).{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово, код јарца?..{S} Ево, како с 
оре и доле, ево овако!..{S} Пишите га и ви!..{S} Које је ово слово код џамије?..{S} Ево како се 
и пређе преко ове пруге.{S} Пишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} А које је ово сл 
е и доле, ево овако?.{S}- Напишите га и ви!..{S} Које је то слово?..</p> <p>„Ето, исписали сте  
!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S} Напишите га и ви!.{S} Направите печатано ж!..{S} Ево <hi>з</hi>!..{S} 
 (Пише га и показује).{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код коња! 
Ево, како се пише в!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код бурета?..{S} Ево, како се пи 
о сад е, код евењке!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?.. (Овако су писали до рибе.{ 
пазите како се пише!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код цркве 
 Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Које је слово ко 
 Ево, да га напишем!..{S} Напишите га и ви!..{S} Шта сте написали?..{S} Које је слово код дрвет 
ало горе; ево овако!..{S} Напишите га и ви!..{S} Које је слово код венца?..{S} Ево, како се пиш 
 Ево како се пише џ!..{S} Напишите га и ви!..{S} А које је ово код феса?..{S} И ово слово иде и 
} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>с</hi>.) Које је ово слово?.{S} Напиш 
} Које је ово слово?..{S} Напишите га и ви!..“ Овако све до краја.{S} Кад су исписали сва слова 
S} А које ово слово?..{S} Напишите га и ви!.. (Напише <hi>и</hi>).{S} Које је ово слово?..{S} Н 
.) Које је ово слово?.{S} Напишите га и ви!.. (Сад напише <hi>н</hi>).{S} А које ово слово?..{S 
 л само још једно ово.{S} Напишите га и ви!..{S} Сад направите ово печатано!..{S} Ево <hi>љ</hi 
ше само у узаном реду.{S} Напишите га и ви!..{S} У коју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да ви 
амо савијено на крају.{S} Напишите га и ви!..{S} Начините печатано!..{S} Ево <hi>њ</hi>!{S} Као 
слози и мару за школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и в 
има његовима.{S} А кад дође време, да и ви градите нову кућу, ви ћете начинити још бољу и већу. 
ле и непуна пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним  
аза руком на Радишу) ради код вас, да и ви гласате за опозиционаре, те га је господин министар  
аши родитељи моле Богу?...{S} Е, онда и ви сад отпочињете један важан посао, и отпочињаћете га  
ве Загорица, и ово је загоричка школа и ви сте загорички ђаци.{S} И иза Загорице има и других с 
 пазите сад с! (Пише га).{S} Дете сад и ви!..{S} Које сте слово написали!..{S} Сад ћемо оно код 
едајте, како се пише н!..{S} Дете сад и ви!..{S} Које је ово слово?..{S} Пазите сад и, код игле 
дете, ђак носи књиге...{S} Кажите сад и ви: н — о — с — и, носи!..{S} Пазите трећу реч: с — н — 
 је највеће добро“....</p> <p>„Сад се и ви, моји млађи ученици, мешате у ове старије.{S} И ви ћ 
те, како ћу ја да га напишем!{S} Дете и ви!..{S} Начините печатано г!..{S} На шта личи!..{S} Е, 
е сад и, код игле! (Пише га).{S} Дете и ви!..{S} Које сте слово написали?..{S} Ево сад е, код е 
евењке!.{S} Ево како ћу ја!..{S} Дете и ви тако!..{S} Хајдете још по једно!..{S} Дете пун ред!. 
е, па онда озго као заклопац.{S} Дете и ви!..{S} Дете ово печатано!..{S} Сад пазите како се пиш 
.{S} Погледајте, како ћу ја!..{S}Дете и ви овако!..{S} Хајде и овога да напишете пун ред!“</p>  
паметан свет данас гради и какве ћете и ви сви, ако Бог да, ускоро градити!{S} Хвала вам што ст 
него најмање 3—4 године.{S} Зато ћете и ви учити <pb n="216" /> још.{S} Ви сте сви ове године у 
и ђаци најпре уче књигу.{S} Зато ћете и ви одмах почети да учите да <hi>читате</hi> и <hi>пишет 
на него и да боље расту.{S} Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одмори 
нос</hi>.{S} То сте писали.{S} Кажите и ви: н — о — с, нос!..{S} Хајде опет прву!..{S} Дете дру 
се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi 
S} То је <hi>п</hi> — перо.{S} Кажите и ви: <hi>п</hi> — перо!..{S} Нађите оно код табле!..{S}  
S} И, ето, то је о — с, ос.{S} Кажите и ви: о - с, ос!..{S} Можете ли да утувите?..{S} Сад нађи 
азите, како ћу ја да узмем!{S} Узмите и ви овако!{S} Хајде сад, пишите! (Деца не умеју и чуде с 
дгледа и мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну ру 
ажем: то се зове „крижуља“.{S} Реците и ви: крижуља!...{S} И ово је од овога истога камена од к 
ја да напишем <hi>л</hi>!{S} Напишите и ви!{S} А ево како је печатано!{S} Направите га и ви!..{ 
ано!..{S} Ево <hi>х</hi>!{S} Напишите и ви!..{S} Направите ово печатано!..{S} Ево <hi>ж</hi>!{S 
.{S} Прочитајте га сад!..{S} Напишите и ви чело!..{S} Ево ја ћу да кажем: <hi>уста</hi>.{S} Шта 
 Ево да их напишем: нога.{S} Напишите и ви!..{S} Е, доста.{S} Оставите таблице!..{S} Може ли да 
реч: у — с — т — а, уста.{S} Напишите и ви!..{S} Хајдете сад да напишемо <hi>нога</hi>.{S} Које 
 <p>„Кад сте дошли да учите, онда сте и ви моји ђаци.{S} Оно су ми сваки дан мали ђаци, а ви ст 
него да ћете поћи у напредак и зидати и ви куће овако од камена и земље, од цигле, песка и креч 
о, ову лепоту, којом ћете се поносити и ви сви и оно цело.{S} И хвала ти зато!{S} Семе науке ко 
росветни, да се с њим можете поносити и ви и деца ваша, па и унуци и праунуци ваши!{S} Хвала ва 
о ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!..{S} Пробајте, да ли можете још лепше!..{S} Хајдете 
зреда је <hi>распуст</hi>, да се мало и ви одморите и да што и код куће помогнете преко лета.{S 
нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се можете побојати скупоћ 
е трује и зато много пропада.{S} Зато и ви пазите на те враџбине па да ми после причате у школи 
Отуда је ђубрење или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од  
јача, него онај који не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је на 
у Недељу ђаци не иду у школу.{S} Зато и ви сутра немојте доћи, него дођите прекосутра.{S} А кад 
ј, који зна сва слова?...{S} Ето зато и ви морате добро да запамтите свако слово.{S} Зато опет  
сподин министар би вам затворио школу и ви бисте опет остали без школе, као што сте и били.{S}  
ано?{S} То је <hi>нож</hi>.{S} Умете ли ви тако да направите?..{S} Ето и код ножа два слова, а  
рдише ови.</p> <p>— Ама, децо, јесте ли ви добро размислили: колико ту земље треба преврнути?!  
ему је насликано <hi>око</hi>.{S} Би ли ви умели тако да начините око?..{S} А поред ока има два 
ње или гнојење.{S} Зато и ви знате; али ви знате само за оно ђубре из кошара, од стоке.{S} Међу 
 буквар), те изгледа као ждребе.{S} Али ви запамтите, да је коњ.{S} Нађите му главу?..{S} Које  
.{S} Радиша опет запита: „А би ли могли ви без мене?“ (а у души је мислио: како ћу ја без вас). 
.{S} А за то сте на првом месту позвани ви, који сте били те среће, да први дођете у школу и на 
а ћете за овај премештај мој одговарати Ви, ако не пред људима а оно пред Богом, ако га има.{S} 
умем, и ја, и ја и ја. „ Ако сте јунаци ви и направите!“ рече Радиша и с овим се заврши и овај  
чити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и у нашој градини, градили сте ка 
школу, ваља да се угледају на вас, како ви радите, а не ви на њих.{S} А где што сами не знате,  
, ето и тебе и господин Радише, па како ви рекнете.</p> <p>- Е добро, Томо; хвала ти! рече кмет 
е у школу и излазите напоље редом; само ви да слушате...{S} Не треба да се задиркујете и шалите 
а у њој; с — о — с, <hi>сос</hi>.{S} То ви не знате шта је, јер нема у вас.{S} А по варошима се 
еља, а то је до Велике Госпође.{S} Зато ви бројте недеље, па кад набројите шест и дође тај праз 
 и сутра бити овако лепо време.{S} Зато ви ујутру немојте доносити букваре и таблице, него их о 
S} А ви за вашу таблицу немате.{S} Зато ви треба да узмете овако мало парче платна па да га уве 
обедио па продужи овако:</p> <p>— А што ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} В 
мали део од онога, што људи знају и што ви још имате у школи да научите.{S} Зато деца и не иду  
де да се учите.{S} А овако, не само што ви имате где да се учите, него ће се сваке године сва д 
отово завидећи им, упитао их је: „А зар ви претекли свога учитеља?.."</p> <p>Радиша је и с овим 
нас и за здравље, и какву сте ево данас ви подигли за децу своју, да вам се у њој уче свему оно 
 свету и како се живи у заједници, коју ви данас градите.{S} Ако хоћете да будете срећни, ви се 
ви буните народ?{S} Какву то нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите 
нда ћ’ од нас сваки срећан бити.</l> <l>Ви ћете се с нама поносити.</l> <l>А тад ће бит’ мање ј 
почео је овако:</p> <p>„Ученици!</p> <p>Ви сте били срећни, да први пођете у школу у овоме селу 
 и да оружје носимо; а женино је да гот’ви јела и гледа кућу и децу.</p> <p>— Зато и вели посло 
сви, учитељ приђе псалтирцима па рече: „Ви ћете узети сад дотле и дотле са „старом лекцијом“; п 
одине“.{S} А Радиша му благо одговори: „Ви шест дана радите, и зато седмога треба да се одморит 
вамилијаскиња“.{S} И њина је најстарија Вида, пасторка Грујина, по свршетку <pb n="373" /> осно 
 и дошла до школе, ко зна да ли би моја Вида и сама умела да чита, а камо ли и другога да учи!. 
p> <p>Да вам испричам како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је он 
Груја мало имао и да додаје.{S} Тако је Вида постала „питомица“ села Загорице и тако је и сврши 
 скупити још.{S} И тако с Миленом оде и Вида.{S} И од сад су редовно скупљали свакога месеца „з 
руја помаже а Радиша надгледа.</p> <p>— Виде л’ ти, Грујо, шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— 
им је то учитељ, те прилазе ближе да га виде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{ 
а је то и радио.{S} И долазили су да га виде, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима 
о да изиђе.{S} Миљко се обрадова кад га виде, али опази да је нешто невесео.{S} Пођоше заједно  
д било још од већег интереса за све, да виде, како се цигла слаже и како зидање с њом много лак 
 одмах изиђоше на чича Јанкову њиву, да виде како стоји и како ће што да уреде.{S} Јанко већ бе 
им селима и многи су желели да дођу, да виде нову загоричку школу, о којој се већ причало да ли 
 камена и песка, а за тим у градину, да виде колико је што израсло.{S} Радиша је прво прегледао 
па пошље неке људе чак у Свету Гору, да виде, да није тамо.{S} Ови дођу у Свету Гору, нађу Раст 
о искупило по села, особито женских, да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, за 
ану, опет у Радише преоблада разлог: да виде сви, да се слава може честитати и без ручка и вече 
 па оду Томиној кући, <pb n="221" /> да виде колики је плац и да „прошацују“ колико вреди.{S} О 
културном напретку других народа, те да виде, како смо прости и неумешни, и како би и у нас мно 
у у Поречје, где раде ћерамиџије, те да виде, како се то ради.{S} Успут им је свратио пажњу, да 
а одељења и два стана за учитеље, те да виде, да смо приступили послу, и онда нам неће затворит 
што су ученице све практички имале и да виде у кујни њеној и школској, где су и саме радиле.{S} 
 да виде учитељицу своју као младу и да виде зета свога, загоричкога учитеља Радишу.{S} Кад је  
сутра дан дошли, сви су једва чекали да виде, како ће господин пресудити овај спор, а она двоји 
неколико.{S} Тако су очигледно могли да виде и „метаморфозу“ инсеката и откуда се добива свила. 
или грађењу нове школе и да су дошли да виде, може ли им он израдити довољан број дасака и лета 
 ће и млади и стари загоричани имати да виде све што је боље и напредније у тој грани и што им  
да собе, и како му мило би, кад у свима виде постеље подигнуте од земље!{S} Истина то још не бе 
Радиша је погледа и, кад саслуша ово па виде ону румен, што беше облила лице њено, он је загрли 
еда из саћа, и истресао је мед, да деца виде, а саће је враћао у кошницу.{S} Измислио је и једн 
то расте у околини, те да и људи и деца виде какво је које; и што је тражио, то је и добио.{S}  
их сасвим поузданих, а међу њима Радиша виде и Милована; ови рекоше, да ће их доћи још само кад 
воје га је опет молио да узме.{S} А кад виде, да баш неће, он му рече срдачно: „Е хвала ти и на 
овири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се обрадова и у себи рече: 
кад се Радиши досади ово колебање и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред 
ша за под није ништа ни помињао.{S} Сад виде, да школа ни нужника нема, па рече: „О, мајстор-Ми 
аду или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се 
ео их је и у школу тога места, те да је виде и присуствују свечаности својих другова.{S} Али ка 
, а она иде да легне.{S} Радиша, чим је виде онако необичну, и сам се узнемири и једва је чекао 
ло никакво ђубре.{S} А из Антропологије виде, да су и у човека исти органи и оне исте радње као 
 а око доксата се искупише, да још боље виде учитеља. „Млад као капља!“ рече један. „Као роса!“ 
 многе сјај твој није засенуо, те да не виде оно што је добро?{S} Да нису с тим спољним сјајем  
је село и распустио их је кућама, да се виде сутрадан по Великој Госпођи.</p> </div> </div> <pb 
ађајима у оним знатним местима, која се виде у околини ближој или даљој.{S} А гусле су и даље у 
су још на једно оближње брдо, одакле се виде околна села и приличан простор на тој страни, па с 
талоне“, „пруслук“, „капут“ и „шешир“ и виде ово.{S} А капетан и његови писари носили су одело  
иде; а старији и приђу да се поздраве и виде учитеља.{S} А већ чича Миладин једва чека да каже: 
ну нема ништа.{S} Радиша погледа боље и виде, да се између дасака провиди и да озго пада прашин 
азао да се пусте из реда па да потрче и виде, ко ће први да стигне...{S} Стиже и Радиша.{S} Њег 
 рано?!“ А кад Радиша чу њен мио глас и виде ону румен на лицу њеном, а одело бело, чисто као з 
а и Миљко, <pb n="233" /> да их обиђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где с 
олако приђе колевци и подиже покривач и виде, да дете спава; али јој се не допаде, што је онако 
иди своје село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели с 
иша и на својој табли показивао, да сви виде.{S} А кад је опазио, да већ почињу да се заморавај 
 страном од стакла, те да и деца и људи виде, како челе раде.{S} А меда је било и за кућу Радиш 
 вентилом на запушачу, те да му ученици виде како ради, како се вентил отвара и затвара и извла 
несе је сам најпре капетану, те је овај виде и нешто написа на њој, па је испрати министру.{S}  
е л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу овога човека, он га з 
диша ништа не казује.{S} Кад их капетан виде кроз прозор, одмах нареди пандуру, да их пусти у к 
своју кућу.{S} А његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зо 
} Запамти добро, да „оно чине деца, што виде од оца,“ и да је добар пород само у срећном браку. 
парохијане; а гостима је било мило, што виде оваку слогу, једнодушност и љубав.{S} И свима је б 
своје школе почињу да уводе све оно што виде у њој; а она им је и зајмила све што има у градини 
 своје и приближну цену.{S} Кад инжињер виде колико се учитељ заузима око своје школе, и да је  
 на становницима његовим.{S} Наједанпут виде једну жену на путу и своје ђаке да нешто прескачу. 
о даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и <hi>б</hi>, па за  
е хтела да извезе све оне шаре, које је видела у овоме селу.</p> </div> <div type="chapter" xml 
подигне овај величанствени храм науке и видела, којим ће се село ваше поносити док је света и в 
гу, на свакој страни и у свакој дубрави видела по једна од ових новина, где се бели усред воћња 
о дубоко ни сувише плитко.{S} Исто тако видела су, да је пре никло оно, што су пре сејања држал 
оше и најлепши дом науке, највећи извор видела и среће наше!..</p> <p>„Јесте, браћо.{S} Данас с 
<p>Кад је настало време ницања, деца су видела, да оно семе, што је посејано сувише плитко, као 
и школи.</p> <p>Тек трећег дана деца су видела дело руку својих.{S} Али докле су се они бавили  
.{S} О, како су се стала чудити, кад су видела шта је изишло!{S} Како је које долазило, ишло је 
 клисуру, да печемо креч.“ Да деца нису видела окречену школу а нека и лепе, беле варошке куће  
ћи и како ће бити.{S} Јер многа не беху видела калдрму ни у вароши а камо ли у њином селу.{S} Г 
але „Где је од суднице била школа!...“ „Видела жаба..,“ „Сироти загоричани, толико потрошили па 
рио.{S} Кад су завршили ово записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подв 
о више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стране света.{S} То су <pb n="188" /> после 
о је и полагао на њега велику пажњу.{S} Видели смо, да су деца првог дана, и пре писања, почела 
намо сви како се граде и цигле и цреп — видели смо у Поречју од мајстора и утувили смо добро.{S 
о беше новина, коју дотле не беху никад видели, а нађоше, да је веома згодна за пренос ђубрета, 
 нам, господине, ниједан.{S} Ми смо све видели како они раде.{S} А ја ћу да отиднем те једну не 
{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И гради 
ли и село и оне, који су прошли овуда и видели их на послу.{S} Они су радили истрајно и неуморн 
{S} Њини учитељи нису толико путовали и видели па ни учили колико ја.{S} Зато они сви, може бит 
о“ или „учитељу“), Ви сте много учили и видели у туђем свету (јер капетан беше свршио само Часл 
диша сам направио, да би ученици његови видели, шта може и у њином селу да се направи, кад се у 
у.{S} А са собом носе оно што до сад ни видели нису а камо ли имали.{S} Код куће је сваки на св 
оричани, па многи и велики, још нису ни видели.</p> <p>Градина је преко лета била зарасла у кор 
<pb n="31" /> сељаци и укућани Радишини видели црквенску књигу у Радише, учинило им се, да је о 
ка морала да оде с њом.{S} И сад су тек видели обоје, шта им је вредела једна стара душа у кући 
ао, те су млади загоричани очима својим видели, шта све може да се учини кад се зна, и шта све  
и реду у њој, а много су што шта и ново видели.{S} Попа је онда извршио оно неколико крштења.{S 
.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одредили да буде код К 
мо могли сами да градимо цигле, кад смо видели све како мајстори раде?!...</p> <p>И одмах изиђо 
 великим ђацима био у Поречју и све смо видели и примили.{S} Дајте нам само људи!{S} И ја се у  
а место где ће бити нова школа и све то видели обележено кољем.{S} Ту је била и гомила камења,  
ве Бога и да се поздрави, кад су се већ видели у ходнику, или не; па се зато само поклони и хла 
 То је учинило, да су људи у овоме селу видели, да има вајде од школе и науке, те су зато и пре 
b n="287" /> и много обрадовало, кад су видели, како лепе и другојаче котаричице они умеју да п 
да буде.{S} Али им је мило било, кад су видели разваљене мацке, којима је многи отац претио сво 
 разочарали, прво <pb n="301" /> кад су видели каква им је школа — мало боља него што је била њ 
краве не дају толико млека.{S} А кад су видели, да је то до соја или пасмине, они су и сами поч 
иђу и виде шта су порадили.{S} А кад су видели двојицу, где су обукли старе гаће па их подигли  
о је готово све било спремно!{S} Сад су видели и Радиша и Миљко, да не би смели ни помишљати о  
за ватру а наоколо денути.{S} И овде су видели двоје: како је тешко разбијати камење, без барут 
докле се они не измене; а загоричани су видели, како им је школа у опасности, да је изгубе.{S}  
ушним загоричанима много допало, јер су видели, да је срочено нарочито за њих.</p> <p>Онда уста 
родали солидне робе своје?{S} Од њих су видели и како куће да граде и како у њима да живе.{S} О 
едивали, као да га неколико година нису видели, и чинио им се некако другојачи; и Радиши је све 
ат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпосле одвојили од  
гледајући посао, који до сад никад нису видели.{S} И за кратко време била је довршена и друга с 
ца његовога.{S} Никад у животу они нису видели толико кућа и толико људи на једном месту као ов 
е не износи, а ваља све да се износи на видело, те да се поправља.{S} Сем тога Светозар је личи 
ао и у кући учитељевој; и ту се најбоље видело, како и оно мало скромних сеоских ствари може да 
ојску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се дешава, да тај један или не уме или не мо 
 <head>3. У Рачуну</head> <p>Као што се видело, Радиша је одмах почео с десетицама и очигледно. 
истос рекао ученицима својим: „Не крите видело под сто, него га изнесите <pb n="311" /> на сто, 
ене и напаћене земљице било је у тебе и видело напредак твој, твој сјај, твоју величину и срећу 
 нову школу, која ће вековима просипати видело науке на децу вашу и причати о вредноћи и љубави 
 све јачи и бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а ни 
чи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то знање што се зове наука и м 
о ваља?...{S} Учио сам најновије науке, видео сам шта паметан свет ради, па сам се старао да то 
ојка: здрава, лепа, отворена и паметна: видео сам је неколико пута у среској канцеларији, кад с 
 Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење самих речи, него учење онога 
 је у нама и око нас близу и далеко.{S} Видео је, да су речи слушкиње да кажу оно што знамо, а  
ају сваке муже по пуну ведрицу млека; а видео сам кокошке, које носе крупна јаја као ћурећа и с 
вам памет стане.{S} Ја сам својим очима видео једну машину (у Кристалној Палати у Лондону), у к 
асвим поварошио. „Био, веле у Књаза, па видео, како тамо људи граде куће, па хоће и он; и озида 
а <pb n="54" /> сам у овоме свету доста видео и доста научио.{S} Сад долази време, да се вратим 
9102_C3.11"> <head>11.{S} Шта је Радиша видео у овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у  
9102_C1.4.1"> <head>1.{S} Шта је Радиша видео тамо</head> <p>Бављење Радишино на страни учинило 
 овој шетњи</head> <p>Ево шта је Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, 
их за први разред.{S} Па како је Радиша видео, да их има много, а нити они имају крштенице ни о 
 калемарство и воћарство, јер је Радиша видео, да је Загорица душу дала за воће, само што загор 
вити алат и упуства, из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за п 
ц многих заната.{S} И сад је тек Радиша видео, колико је добро: што је рођен на селу, те добро  
а преобразила Радишу.{S} Он је тек овде видео, шта је наука.{S} Видео је, да то није учење сами 
нешто из тога великога света, што га је видео за време бављења свога на страни, и много што шта 
е и величину појединих одељења, онда је видео, колико му треба врата и прозора и могао израчуна 
 ово све било добро дошло.{S} Радиша је видео, да му ваља задовољавати и законске прописе, докл 
{S} О, како се само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и д 
нас.{S} А како га је изненадило, кад је видео, да у њих и по селима има шеталишта, у којима не  
два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на небу састављено и 
...{S} У једној радионици у Немачкој је видео, како се од сламе плету ужета.{S} О, колико му је 
тао прву Економију и Социологију, он је видео, да је Светозар донео у Србију Чернишевсков <pb n 
Радиша није могао да пристане.{S} Он је видео, шта је „подела рада“ у друштву и држави и да нар 
други преокрет у души његовој.{S} Он је видео, да су у тога напреднијега света отишле далеко, д 
цузи су градили нашу железницу, и он је видео, како Талијани дељу камен за мостове као да је од 
шко.{S} Зато ти много хвала!{S} Тамо је видео и како људи граде куће, те он, ево, и нама подиже 
ивање.{S} Необично му се допало, што је видео у једној најпросвећенијој земљи: да је пливање у  
S} И колико је Радиши мило било, што је видео све <pb n="307" /> своје ланске ђаке мале, толико 
диша се тога и држао.</p> <p>У свету је видео четири врсте ових радова: од круте хартије (карто 
е креч, то је само слушао, а нигде није видео.{S} А зар је могао и помислити кадгод, да ће му и 
ико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потпун, правил 
 све.{S} Главно је, да све то нико није видео, нити се ми можемо вратити у ту давнину и видети  
а се одмарају?!.</p> <p>Радиша је дакле видео, да без нове школе он не може много урадити и брз 
и, и што је толико путовао по свету, те видео како други напреднији народи раде.{S} Али је све  
и, мислете“ и тако даље само их не беше видео.{S} Сад их виде и најлакше запамти <hi>а</hi> и < 
радове, и оне где је мали „интернат“, и видео свуда онај ред и чистоту, па кад је најпосле чуо  
ржан испит и код Данице и код Радише, и видео, како су деца свуда чиста, здрава, бистра, уљудна 
гледале у њега као у неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за 
А књига имам доста и то одабраних.{S} И видео сам доста и много; само сад да гледам шта се од т 
 неког туђина.{S} И видео се са свима и видео је све.{S} Мајка је месила за Божић, брат је закл 
 и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} Хвала ти од неба до 
 шта би било и од мене, да нисам ишао и видео шта паметан свет ради и да нисам после сам учио?! 
 опет је она знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради 
а прочитао претпис о своме премештају и видео уверење, којим је постављен за Прњавор, смркло му 
јецање, како Радиша никад нигде није ни видео ни чуо.{S} И после оваког призора учитељ наређује 
 тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци“ сматрали Радишу за 
„Миљко, Данас ништа без новца.{S} Ти си видео и кад смо градили школу колико смо се мучили; и д 
тељ, он се крстио.{S} Сад је Радиша тек видео, колико му треба „црквено пјеније“ и захваљивао ј 
 као наручено.{S} Кмет Миљко је сад тек видео, колико је Радиша имао право, кад му је говорио о 
 пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дају сваке муже по пуну ведрицу млека 
тишао сам једанпут на скупштину, па сам видео, да се ту у говору истичу махом они, који мање ра 
куда сам у животу своме прошао, шта сам видео и претрпео и — шта сам урадио?...{S} Па је сам на 
селу, да сад не жалим да умрем, кад сам видео, где ћу их оставити.{S} А деца су ми, хвала Богу, 
 велико дело!{S} Од свега онога што сам видео у свету и научио, да створим сад нешто, што ће би 
и с погрешном спремом.{S} И да ја нисам видео како се ради у другога света и своју неспрему над 
 свега код куће.{S} Само кад би Суботом видео по којега сељака и пољубио га у руку, а овај му д 
S} А кад су изнели мртваца из куће и он видео и мајку и сестру му, како једна жали сина а друга 
го сам слушао о теби, а нисам те никако видео.{S} Слушао сам да људи говоре много добро о теби. 
њега.{S} Он је ову наставну новину само видео на страни и необично му се допала; али је сам ниј 
 и да га учим свему овоме што сам у вас видео.{S} Хвала вам и збогом!...</p> </div> </div> </di 
слушао разговор и сећао се шта је данас видео; али срце му је остало у Планиници....{S} После в 
е радио.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су нек 
а онога што је у школи слушао и у свету видео, опет у Радише био поглед здрав и он је могао да  
.{S} О, шта је лепога и паметнога у њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чи 
ражио.{S} А кад је господин ревизор још видео и градину школску и уређење њено, кад је походио  
....{S} Сад затворите буквар!..</p> <p>„Видео сам, да ће буквар у торби да вам се искоси и испр 
вога подмлатка.</p> <p>Зато је, као што видесмо, још првих дана од ученика направио мале калдрм 
циљеве.{S} И на саборима је милина била видети ове умне, учене и школоване младе загоричанке у  
 сто; а остатак да се чува, па ће после видети за шта ће га потрошити, или, може бити, да ће ку 
м младићима бележе наднице, па ће после видети, како ће им труд рачунати и наградити.{S} А за с 
 општинских пара, да плати, па ће после видети како ће: да ли ће платити само они домаћини, кој 
, да задовољимо капетана, па ћемо после видети шта ћемо.“ И тако и би.{S} Написа се претпис, ко 
е највеће у околини школе, па ће одатле видети остала брда и одлучити се, на које ће отићи одат 
ва чекао, да одатле прегледа све што се видети могло.{S} Одмах је стао питати како се зове које 
памтио и измислио.{S} О, само да можете видети, колика је наука о машинама!{S} Ви сте чули да д 
.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, колико их је било само од ових похода за пет, ш 
а.{S} Господин ревизор је мислио, да ће видети дечаке после основне школе, од 12 до 15 година.{ 
 место, па ће бити све добро, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опе 
апред, а одушевљење Радишино читаоци ће видети најбоље из самога рада његовога даље.</p> <p>По  
и у <pb n="42" /> тајне човекова тела и видети, како је оно склопљено и како живи, и у тајне ду 
лопљено и како живи, и у тајне душине и видети, како она живи и ради...{S} А највише га је зани 
тава млада шума, у којој се може наћи и видети готово свако дрво, које расте у нашој земљи.{S}  
Радиша дошао, и јуче га је неко могао и видети; али данас нити он може куд отићи, нити њему ко  
ити се ми можемо вратити у ту давнину и видети како је.{S} Али да то човек није начинио, и да т 
ква ће им бити деца и школа, то ћете Ви видети... “</p> <p>Још они не беху ни свршили разговор, 
у све оно што је добро, онда ће и други видети од вас и примити.{S} Ето тако се и поправља село 
и својој, оно што можете, па ће и други видети од вас и примити.{S} И не крите што год знате.{S 
 ђаци и походиоци градине школске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После 
никад ни једнога часа, онда ћете и сами видети колико су истрајности и усталаштва показали ти м 
је, па ће после све мање, и свет ће сам видети да је боље.“</p> <p>Онда Радиша устаде да разгле 
њиште и — готов посао.{S} Онда ће и сам видети, како му је живот много угоднији, и њему и свима 
е се сви служити.{S} И сад се тек могло видети колико новца има у Загорици по пајантама, тавани 
војим.{S} Милина је <pb n="360" /> било видети, како су се загорички ђаци грабили, да очувају с 
приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно лепо варошко, бело и интелигентно лице, лепо 
ајвеће брдо у вашем селу, одакле можемо видети све мале у Загорици, па ћемо после сићи одатле и 
 с очију, којима се отворе очи, те могу видети и тај други свет, то видело што је у књигама, то 
нда ће и школа наша оживети и народ наш видети од ње ону хасну, коју може имати и коју и очекуј 
ујо, покварио него направио.{S} Сад ћеш видети!“ И онда узе чекић па њиме закопа и углави први  
ет био узалудан.{S} За то рече: „Добро, видећемо сутра, кад се одљутите; а сад идите!“ Сад је н 
у Загорици, па ћемо после сићи одатле и видећемо куда ћемо.{S} А које је највеће брдо у вас?“ Д 
Е, за то ме је највише! одговори Груја, видећи и сам да је то шала.{S} Па онда продужи: „Ама ја 
ује камење и зашто се посипа песком.{S} Видеше и туцаљке и погодише за шта су.{S} Гледали <pb n 
ељу дана.{S} И загоричани први пут сада видеше у своме селу дунђерско тестере и да се стружу др 
да слаже први ред оздо.{S} Сад тек деца видеше и за шта је ово и зашто је Радиша секао све једн 
 довољан број дасака и летава.{S} А кад видеше да може, и да није скупо, они поручише и рогове  
ља и коме сви служе“...{S} Најпосле кад видеше, да се нико не јавља за упис, онда главни говорн 
газда и газдарица, и обојма би мило кад видеше Радишу весела и овако вредна.{S} А газдарица и р 
и његов друг сад први <pb n="14" /> пут видеше варош и дућане.{S} Радиши је сад изгледала већа  
 неко из куће погинуо или рањен био.{S} Види се, да нису читала, јер им није било до тога.{S} А 
ад су понудили господина надзорника, да види школску градину, он је сасвим озбиљно рекао Радиши 
рило Даничина мајка повири на врата, да види шта раде; и кад виде, да су сви поспали, она се об 
а уведе ђаке у школу па их преслиша, да види, да нису заборавили читање, па су после писали.{S} 
Бог боље!.“ Мало после она опет уђе, да види дете.{S} Полако приђе колевци и подиже покривач и  
авио; и једва је чекао, да се сване, да види своје овце и јагањце, козе и јариће, и све....</p> 
S} Дође и кмет Миљко тек среће ради, да види да штогод не затреба и да га ко није тражио.{S} За 
 помешаним с осмејком поче да тражи, да види принову и да пита што плаче.{S} А кад принови заве 
ајпосле је господин ревизор пожелео, да види и школу за одрасле.{S} Зато се биров даде по селу  
 Рано у јутру дошао је и кмет Миљко, да види, да ли штогод још треба школи; а кад му је Радиша  
косовскоме...{S} А село се радовало, да види свога учитеља.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ручи, да ће прве Недеље доћи у село, да види и да им напише молбу за учитеља.{S} И што је рекао 
како би лепо било, да и он оде тамо, да види све то и да и он чита те многе књиге.{S} Калуђери  
ше погледи:{S} Радиша гледа у мајку, да види, вели ли она то истина, а мајка погледа у Радишу,  
од камена.{S} Онда је испитао земљу, да види, чега у њој нема, па је нашао, да је готово сама < 
} Радиша је прво прегледао сву децу, да види, јесу ли сви здрави и чисти, и ко није био умивен  
то истина, а мајка погледа у Радишу, да види, како ће њему да буде.{S} Радиша опет запита: „А б 
ло у селу живе душе, која није дошла да види, како се зида и како се прави малтер.{S} Али што с 
, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује речима; он не прима све.{S} Али о 
ао на страну.{S} Он је тамо имао шта да види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и  
 само да није много посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{ 
а <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том је Радиша и заспао.{S} А кад се уј 
 да се користи овим лепим данима, те да види и другу половину свога села.{S} Зато рече деци: „Д 
Да одлети на Косово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића 
зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који су измакли од нас тако м 
ут...{S} По вечери гледа се, ко први да види кад бадњак прегори.{S} А ујутру, у зору, отац прип 
 је и ту по нешто од тога алата имао да види, и све што је најпотребније он је побележио и посл 
} И откуда је ко ишао, он је свраћао да види, како Крсман зида кућу по варошки.{S} А кад је она 
 па се сети да је рекао, да је дошао да види госпођичину школу, а не собу; и таман хтеде нешто  
о кмет Миљко, кад је пред вече дошао да види, да ли су одређени људи довукли данас још дрва шко 
 свет не беше дошао да се суди, него да види школу и учитеља.{S} Зато су кметови имали још мање 
{S} А добри Груја је свакога одводио да види, ко је год хтео.{S} Једанпут се између њега и једн 
 је излазило и старо и младо, колико да види ђаке толико и учитеља.{S} А Радиша је ишао поносно 
е и с друге стране.{S} Све се гурало да види попа, јер је он реткост у овоме селу, а тако је бл 
бама мора бити прозора, те да се у њима види и да се често они отварају, да се ваздух у њима об 
умела да ради, колико с тога, да Радиша види, како она ради и да јој по потреби да и какав кори 
 била она два излета, не само да Радиша види своје село него и да ученици његови виде што више  
 није имао овако савршен алат.{S} А сад види, како је у тога напреднијега света и то усавршено. 
чим је једанпут чује, и направи што год види.{S} Упамтило, веле, и неке црквенске песме што је  
 да је све тражило млада-невесту, да је види и поздрави, и по себи се разуме.{S} А Даница је у  
ечиш и таван, те да се бели, да се боље види,“ Мајстор Милета је самоук мајстор и нигде он то н 
ино</head> <p>Успех се Радишина рада не види толико у школи колико у селу његовом; јер школа и  
 да је он као душа човекова, и да се не види; неки веле, да је он свет овај створио за шест дан 
учио да живи у чатрљама, у којима се не види бела дана, и да ради земљу онако мучно и невешто,  
 <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја сиротиња!</p> <p 
ао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</p> <p>И као да 
 полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њег 
а, он не може док не узме те књига и не види шта пише у њима.{S} У књигама има и чега у земљи и 
цима само још ништа није мислио, док не види, шта ће бити с новом зградом.{S} А кад је ова била 
писмен и јесте слеп код очију.{S} Он не види оно што је у књигама, а тамо је читав нови свет, с 
и отворило школу, и дај, Боже, да од ње види ону вајду, коју од школе имају и други срећни наро 
мо је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и како ће се.{S} И била је готова, да с 
сав народ „узимати на тевтер“, те да се види ко је уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војс 
ош брдо, и даље од свога села, те да се види што већи простор и покаже што више великих брда, р 
де, и одлазио <pb n="29" /> је он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питал 
но, кад му нестане свега овога и кад се види сам, остављен својој савести, која му још није дов 
 се пере и споља и изнутра и у којој се види као на пољу.{S} А то могу бити само зидане куће ко 
ј ум употребити и развити.{S} За тим се види, да је свет <pb n="99" /> наиван, безазлен, просто 
 оде Радован послом у чаршију и тамо се види с газдом Радишиним попом, капетаном и учитељем; и  
одевати и дужи разговори о ономе што се види.{S} Само ништа невиђено, ништа само речима и ништа 
ћи камена, песка и креча.{S} Као што се види, цео предрачун.</p> <p>Радиша је прво узео, да изм 
е разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће чича  
н кречи, и да се у соби бели као снег и види као на пољу.{S} Пето, у кући мора бити соба а у њи 
 Радиша оде њему и позове га, да дође и види њину школу.{S} Инжињер учини и ову љубав, те дође  
аре школе да се мало одмори, поздрави и види са свима, па је онда рекао, да донесу у кадионици  
аничина мајка завири у колевку кумину и види ваздан неких урочкова и враџбина, па је запита, шт 
азе на све четири стране тако, да се он види са сваке стране, а четири парцеле међу њима ограни 
ерамидом.{S} Кроза село и старо и младо види необична путника и необичан товар и сећа се, да им 
ња и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао: „<hi>Ум</hi> царује, а снага кладе  
 лако разумевати и примати све оно, што види да је добро.{S} Само ваља да види.{S} Он не верује 
ного’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то направи; а свира у свирајку — оро да игра.{S} А 
речима; он не прима све.{S} Али оно што види својим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</h 
} Место лепоте и радости болник у свету види само муку и тугу, а место љубави према људима у ње 
јим очима, примиће.{S} Ваља само да <hi>види</hi>...{S} Радити на томе да види...</p> <p>У том  
Али слушајте господина, као што сте га, видим, и до сад слушали, па ћете научити.“ Онда погледа 
школу; те да нам школа буде чистија.{S} Видим, јесен је, па ће доћи и зима и пролеће, па блата  
онда рече: „Дај сад мени, господине, да видим умем ли?“ Радиша му даде па остаде да гледа, хоће 
руку да узмете крижуљу? — Е, узмите, да видим како ћете! — Ево пазите, како ћу ја да узмем!{S}  
чење.{S} Сад ћу најпре да вас кушам, да видим јесте ли добро разумели и запамтили оно што сам в 
ћа (тачака).{S} Узмите крижуље!..{S} Да видим, је ли сваки узео лепо.{S} У коју руку ваља да уз 
ар у клупу, а извадите таблице!..{S} Да видим, јесте ли сви донели оне крпчиће за брисање табли 
ју руку ваља да узмете писаљку?..{S} Да видим, како је држите!..{S} Дете овако!..{S} Избришите  
— други.... и тако даље до краја.{S} Да видим, јесте ли сви запамтили.{S} Којима сам рекао да с 
а?..{S} То је <hi>г</hi> — гусле.{S} Да видим јесте ли запамтили: које је ово код пера?..{S} Ко 
е за брисање таблице!..{S} Добро.{S} Да видим јесте ли оквасили!..{S} Е добро те нисте, јер би  
мирно исправља).{S} Спустите и ви! — Да видим још једанпут: који су први (нек дигну руку)!— Спу 
амо да их Бог поживи!{S} Још Крсмана да видим ожењена, па после не жалим да умрем.{S} И колико  
.{S} А Швапска или Немачка?..{S} Сад да видим, јесте ли упамтили.{S} Окрените се опет истоку!.. 
.{S} Сад рече Радиша:{S} Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили, како се намешта буквар 
н.{S} Онда рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, да нисте испрљали букваре.{S} Извадите их!...{S} 
седала, он рече:</p> <p>„Хоћу најпре да видим, јесте ли добро запамтили оно што сам вам јуче пр 
, него ћемо опет да идемо у поље, те да видим и ону другу половину вашега села.{S} Зато ћете и  
те, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра бити овако 
 вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да погодите овде у школи.{S} Која се с 
/> <p>„Сад узмите буквар!...{S} Хоћу да видим, јесте ли окренули лепо!...{S} Добро је.{S} Онда  
е дошао учитељ за нашу школу и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и о 
љно учио све што сам вам казивао; а сад видим, да се ти лепо бринеш и о кући својој.{S} И ја се 
им бајаги под надницу, само да још боље видим све и увежбам како се дене и пече, па ћемо ми све 
аџија?{S} Зар не могу ја сам: да одем и видим....{S}Ама шта ће рећи она?{S} Што ће ми овај непо 
 прибра да одговори: „Дошао сам, да Вам видим школу.“</p> <p>— О, молим, извол’те!..{S} Али ваш 
ите их!...{S} Е добро.{S} Сад ћу да вам видим таблице!...{S} А камо писаљке?...{S} Камо вам <pb 
г да нам помогне, те да од посла нашега видимо вајду!{S} Здрав си, господине!...“ И молитва му  
ас...</p> <p>— Па, да зовнемо кмета, да видимо, шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} 
, зато смо се ми овде данас састали, да видимо, ко је за народна права и слободе, те да се издв 
и било, да говоримо људима о томе па да видимо шта ће рећи...“ И Миљко одмах пристаде на ово.{S 
загоричана.</p> <p>- Да га зовнемо и да видимо, шта ће рећи он! рече капетан и зовну једнога пи 
 Богу и Св. Сави, кад и ми дочекасмо да видимо у свом селу школу и учитеља!“ „Е хвала и нашем К 
д неба до земље, што си ми дошао, да се видимо.{S} Много сам слушао о теби, а нисам те никако в 
и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан <pb n="220" /> по Великој Госпођи и да  
</p> <p>- Нека да Бог, господине, да ми видимо школу у нашем селу, па макар ја и њиву дао!{S} С 
, она се сети и свога првога друга, оца Видина, и пожали што и он није жив, да се заједно радуј 
начин.{S} И кад завирите у кућу њихову, видите грдну разлику.{S} Сама кућа није као наша.{S} Пр 
пет редова?..{S} Нађите шести ред!..{S} Видите има ли десет?..{S} Колико је у свих шест редова? 
з чаршије?..{S} По чему познајете?..{S} Видите слова поред љуљашке!..{S} Доста.</p> <p>„Сад ост 
{S} Колико је тачака у осмом реду?..{S} Видите, да ли је добро!..{S} А колико је у свих осам ре 
i>о</hi>; <hi>о</hi> — <hi>око</hi>.{S} Видите, како је и оно округло као око.{S} Ово је прво с 
е прва књига, коју ћете ви да учите.{S} Видите, шта има слика!{S} И све ћете ви то да научите д 
е мило, али га капетан не трпи тамо.{S} Видите какав је извештај послао о њему...</p> <p>- Проч 
ко било и мени да вам покажем и вама да видите и запамтите.{S} Него да видим, можете ли да пого 
му, у којој се помиње Свети Сава, те да видите шта је било. (Чита песму: „<title>Збор зборила г 
мети и да читате и да пишете.{S} Ево да видите како.{S} Ово је око, моје, истинско, а оно је у  
ише не расипа онако као пре, него свуда видите разуман распоред и штедњу.{S} Мајке много чистиј 
.{S} Нађите му слова!..{S} Испод бурета видите једно дете насликано.{S} То је <hi>ђак</hi>.{S}  
 школу и да Бог да, да и ви и деца ваша видите највећу вајду од ње!{S} Хвала и вама, децо, учен 
иси</hi>...</p> <p>„Је ли тешко?..{S} Е видите, овако полако можемо да читамо све ово испод сви 
слова, онда Радиша рече:</p> <p>„Одавде видите, да се нека слова пишу само у овом узаном реду,  
а до друге као и у вароши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли 
чним и чађавим кровињарама, у којима не видите бела дана, у којима ће очи да вам искоче од дима 
рвнарама које прокишњавају, у којима не видите бела дана особито зими и ноћу, и које свакога ча 
да пишете она два слова код ока!{S} Ево видите, како ћу да их напишем ја!..{S} Дете тако и ви!. 
ричке су већ сваки дан ту.{S} Али да их видите како су се данас намодили, да их не познате!{S}  
 боје, од које су и слова.{S} А око њих видите колико има слова!{S} И сва ћете та слова ви да у 
 је у опште ове године био много већи и видичнији, јер су и деца била јача а имала су добар тем 
 код својих кућа немају ни овако.{S} А, видиш, како су школу једва дочекали.{S} Они ће и даље ч 
тврди Радиша и изађе на врата.</p> <p>- Видиш, бунтовник је ово! говорио је капетан у себи: - п 
Село је мало, али ево људи су добри.{S} Видиш, колико су марили за школу.{S} Ако је Русо имао п 
и и пробуди га па рече: „Радо, сине, да видиш Милана; мени се ништа не допада!“ Скочи Радиша ка 
сиротиња!</p> <p>„Ајаој куку тужној, да видиш децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те  
еге и стрпљења.{S} Ах, моја Немачко, да видиш, где сам ти ја сад!..{S} Па су ми опет милија ова 
а му рече:</p> <p>— О, кмете!{S} Али да видиш шта кажу ови моји јунаци?{S} Они веле, да не дово 
ли о њему, све најлепше, а сад га ето и видиш, па кажи!...{S} Кажи слободно!</p> <p>Даница поди 
би ујдурисали!“ одговори му други. „Али видиш ти, како му најпре сваку рупицу замазао па после  
већености и умешности.</p> <p>Зато, ако видиш каквога несташка, који ником не да мира, немој се 
може постати најчеститији човек.{S} Ако видиш и какву малу прзницу и убојицу, да за малу ствар  
 хитар и у животу добро примљен.{S} Ако видиш којега доброга певача и весељака, па ти се учини  
 ће добра нарав требати друштву.{S} Ако видиш неко повучено, озбиљно и замишљено, па ти се учин 
 онога што оне значе, а то су или какви видљиви предмети, велики и мали око нас, или какве поја 
бре зграде школске, простране учионице, видне и суве, са доста ваздуха и примерном чистотом, а  
ј канцеларији</head> <p>Једнога дана по Видову дне донесе пандур капетански кмету Миљку једно п 
шта ја урадих? рече Радиша.</p> <p>— Е, видох, господине.{S} Реко’ ја, да је теби ласно, одгово 
омилу.{S} Било је и камења.{S} Деца већ видоше шта вреди камен и нису га бацала.{S} А једно реч 
лости, која долази косо и највише шкоди виду, а да оставе ону горе, која је најбоља за осветљењ 
што су биле окречене.{S} А поред њих се виђа често и по која друга зграда зидана и покривена цр 
сећао оне финоће и углађености, коју је виђао у чиновника просвећених земаља европских, звонце  
а си нам жив и и здрав, и да си поштен, виђен и чувен!“ Радиши ове последње две речи падоше нек 
у; исто је тако како велиш!“ рече један виђен домаћин).{S} Ако бисте ме послушали, браћо, ја би 
 тај дан позове и њихове родитеље и све виђеније сељане.{S} Јутро је било необично лепо и сви с 
после краткога времена Миљко сазвао све виђеније људе свога села на договор; и договорили се, д 
 и одговарао: „Бог те благословио!“ а с виђенијима се и здравио.{S} Тако је попа ушао у порту и 
реко Грује Радиша позва неколико својих виђенијих ђака из оне школе за одрасле, па их упита, шт 
 ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сретоше, 
 прегледао прописе и на сваком написао „виђено“, а на Радишином написао „превасходно“.{S} Кад и 
лико сам њих заволео већ из овога првог виђења!{S} Свако ми личи на Русовљевог Емила.{S} А ја ћ 
 дође „госпа учитељки“ и њеној мајци на виђење и на разговор, а том су приликом разгледале и ку 
едале постеље и ствари постељске и само викале: „Е, благо теби госпо, за оваку лепоту и благоту 
удесио да је певана полако, без хитње и викања, тихо, да је збиља личила на праву побожну молит 
стрчава пред нас па нам смета.{S} Ја му виках: немој и немој, а он баш ни абер, но нам за инат  
бирову, да оде до куће Миладинове те да викне с брда и јави, да је он довео учитеља и остао с њ 
те као Бога!“ „Удри јаче; сад ћу тебе!“ викну учитељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} 
а гледају како ври на земљи. „Бацајте!“ викну Радиша, и сви, који су још држали у рукама побаца 
 Научићу, господине, Бога ми!“ „Ожежи!“ викну учитељ, и онај измахну опет, и одјекну пљусак као 
и!“ и овај се опружи потрбушке. „Удри!“ викну учитељ.{S} Школом овлада страх и трепет, и само с 
ушност, у анархију. „Зовните га овамо!“ викну Радиша тако љутито да су и деца опазила да се наљ 
школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну биров с брда: „О, Радоване!{S} Заповест ти од кме 
во писање и први писмени рад.{S} Учитељ викну и њима: „Доста!{S} Шедатор да покупи!{S} Пјеније! 
вони нека клепетуша на вратима и учитељ викну: „Доста!{S} На одмор!“ И у тренутку умуче ова не  
га села и свога детињства, чича Миладин викну: „Ено, господине, наше школе!“ Радиша погледа низ 
и кад виде да га не може зауставити, он викну у себи: „Напред!{S} Нек лупа — Зато и јесте, да л 
 каже: „ Таблицу множења!“ и сви у глас викну:{S} Једанпут један јес’ један; двапут два јесу че 
у Псалтир, часловци Часловац а букварци викнули сви у глас: „буки“ аз ба, буки аз ба, баба; вед 
ужи: „Хоћете ли да учите?“ А сви у глас викнуше: „Хоћемо, господине!“ — „Е, онда хајдете да вас 
 по природним законима; а нема аветиња, вила, вештица, вампира, вукодлака, караконџула и злих д 
азвао га Хилендар, а у песмама се зове „Вилиндар“.{S} Сава је после постао игуман па архимандри 
стара својих, па му се само стегне доња вилица а сузе саме потеку на очи...{S} У том дође и газ 
дало као неки модерни парк с пространом вилом у средини, а градина као најуређенији европски ра 
ан, али ракију готово не пије никако; а вина има, доносе му људи, али ретко кад да попије коју  
 дан прекрстимо и по мало поткрепимо; а вина имамо у кући само кад нам ко дође и о благим даним 
S} Зато се у Загорици сад још мање пије вина и ракије него и пре, и то само у благе дане, и пиј 
 погачу, заструг сира и кајмака, чутуру вина <pb n="13" /> и пљоску ракије, мало пастрме и слан 
 котарицу јабука и крушака, неко чутуру вина и шта ти није било.{S} И деца су скромно прилазила 
мека сира и млада кајмака и коју чутуру вина.{S} И вечера је била проста, али богата и искрена. 
елен, родителни јелена, дателни јелену, винителни јелена, звателни јелене и творителни јеленом; 
, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу и тако даље. 
: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S} Онда би и живел 
 тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да се пију, и да дуже живе о 
 у подруму Радишином није било места за вино и ракију, него је тек по које стакло чувао за гост 
90" /> из ове чаше у буквару да се пије вино?..{S} А зашто не може?..{S} А је ли ово истински < 
иљков брат био је потребан да наслужује вино и ракију и да светли.{S} Али ускоро изгреја месец  
 јела редом, а од половине ручка почиње вино.{S} Сви су они пили из чутуре, само су Радиши насу 
ом, те је куршум пробио на обе стране и вино се просуло!..{S} Домаћима и није право, али гости  
им сиром.{S} У половини вечере донеше и вино, и наста и сад онако наздрављање као и с ракијом.{ 
с доказују, да човек не мора да пије ни вино ни <pb n="325" /> ракију, и да ова пића пале и саг 
з жене, то ти је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То 
 је градина без градинара, виноград без виноградара — одмах зарасте у траву.{S} То ти је дете б 
о земља: њиве, ливаде, куће и окућиште, виногради и воћњаци, — <pb n="350" /> све то остане наш 
снагу своју, те још дуже може „делати у винограду Господњем“ и радовати се делу руку својих, за 
а, а један је пуцао из пиштоља у буре с вином, те је куршум пробио на обе стране и вино се прос 
.{S} Набавише и то и ускоро беше толики вир, да би сви могли да стану у њега а дубок скоро до г 
опада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде равно с њима, па онда да ок 
за појаса свој сребрњак запе га, диже у вис и опали.{S} Сребрњак пуче као гром, глас се стаде о 
кад се стане стотинама варница дизати у вис, говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, кр 
жите их у страну, овако! — Пружите их у вис, овако! — <pb n="83" /> Спустите их, овако! — Кад с 
жи даском да блато не пропада доле и не виси између дасака и не вири мимо њих, него да буде рав 
{S} То је <hi>игла</hi>.{S} Ено где јој виси конац!{S} Пређите и тај лист.{S} Познајете ли то с 
 опет ђачки радови.{S} А само је о зиду висила купљена карта Балканскога Полуострва <pb n="377" 
њих кутија гвоздених и челичних „пера“, висили су снопићи истинских гушчијих пера по дванаест у 
тина, нити, није, ниско, нишка, низина, висина, равнина, стрмнина...{S} Дете ви!..{S} Сад да тр 
ухвати чекићем и повуче навише до праве висине а доле му подметну земље.{S} Сад Радиша прегледа 
 не блешти много; а доле за скоро метар висине обојени су зидови још затвореније, али не црно.{ 
} Радиша прегледа, је ли све добро и по висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га у 
 четврти — све под конац и по реду и по висини.{S} А Груја гледа и чуди се.{S} Чуде се и деца и 
дној пречаги, а даска за писање стоји у висини средине груди а далеко само 20—25 сантиметара од 
 капије и поби кочиће на целој дужини у висини конца.{S} Онда тако исто уради и с друге стране, 
ште и измере сваку неприступну дужину и висину свакога дрвета и брда, и за ово су сами направил 
о вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхла 
о мере, да зид иде право и у дужину и у висину, и како се на угловима цигле укрштају.{S} Хај, в 
 томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци камена с рамена, омаушке, из 
порадим, да се и мој народ попне на ову висину.{S} Али да ли ће моћи он да коракне пет стотина  
 а равнице затрпавају.{S} Зато нарочито висови или врхови брда и јаче стрмени ваља да остану по 
е <pb n="181" /> стална навика на рад и висок ступањ умешности у њему; јер се без рада у животу 
р, а у канцеларију капетанову уђе један висок, личан, просед и веома симпатичан човек и, подижу 
 је изгледала овако.{S} Наоколо је била висока ограда од проштака толико дугачких, да највиши ч 
свакога посебице, него једна општа, али висока од земље на даскама, са сламом и лепом чистом ша 
озваше на вечеру.{S} Око округле совре, високе једва једну стопу, поседаше опет на троножне сто 
ли су столове и место троножних столица високе четвороножне с наслоном и усправили чељад, изгра 
ице, које су красиле крупне смеђе очи с високим обрвама, или густа плава коса, или она чиста ду 
 кад се већ у велико стало помаљати иза високих брда загоричких и сунце, појави се озго низ рек 
ем по један сто и потребан број столица високих, четвороногих, варошких, те да се свет подиже с 
а из ниских облака пада ситна киша а из високих крупна; да су гром и муња у облаку; да облаци и 
 хоће и како ће.{S} И сад, ако је народ високо образован и просвећен, те зна све како је најбољ 
 ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Звезде су трептале као усред ведре  
а зими Сунце стоји ниско на небу а лети високо; да снег прво окопни и гора почне да листа на пр 
здизао учитељев сто на јаком постаменту високом читаву стопу а широком по два метра унакрст.{S} 
поправљао је и појачавао багремом, а по вису и странама разривао попречне бразде и у њих сејао  
од круте хартије (картонажа), од прућа, витака и сламе (плетарство), од дрвета (столарство или  
исле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="c 
 из којих је Радиша видео, како се ваде витке и како се култивише врба за плетарство, јер пруће 
 и по нацрту.{S} Други уплећу прутиће и витке на најразличније начине па после плету разне кота 
е крошње ногараче, он после горе поруби витком овако“ (и показа).{S} А друго рече: „А мој тата  
ну Мијаило, Анђелко, Антоније, Благоје, Витомир, и тако даље; а негде се чује и двапут у једној 
а једна на другу, да се не би кривиле и витопериле.{S} И летве су готове и довучена је готово ц 
уја отишао, да иде од мале до мале и да виче, да је дошао учитељ, и да сваки домаћин, који има  
њак или поп што га зову <hi>оџа</hi> па виче одавде.{S} Ово се велико зове џамија а ово дугачко 
 други пут!..“ „Неће, неће, господине!“ вичу многи, а сад уз Немирка и Марку се ражалило <pb n= 
 с леве стране? („Пастрмка, господине,“ вичу деца, јер у загоричкој реци има само те рибе).{S}  
тврто, да не умеју лепо да певају, него вичу много; и пето, да многи нису прешли у старији разр 
 објави по селу, идући с брда на брдо и вичући одатле.{S} Али овога пута било их је више него о 
?{S} А што ће им и то ако то нема каква виша циља?{S} Што би им требало само читање ако преко њ 
 да начини, него да је то створила нека виша сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, к 
 умеле и могле.{S} Морала је дакле нека виша сила и човека створити.{S} А како је то било и кад 
а сила, то је извесно.{S} А каква је то виша сила, како је она створила свет, кад, за које врем 
лука и каткад по мало пасуља меџганика, више никад ништа.{S} Зато је и избегавао, да деца остај 
{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о т 
 ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите.{S} Истина 
оге му се уштапиле од толикога стајања, више него икад у оба рата.{S} И уђе готово збуњен, да л 
много мање умире; а што људи дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напре 
!..{S} Да ли познајете то с ове стране, више детета?{S} Јесте, то је <hi>буре</hi>.{S} По чему  
аспитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, повијању, држањ 
ад су дошли на сат даљине од стружнице, више сунца нису видели над главом.{S} А кад су се најпо 
равилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом поћи с 
мо у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само при купању, п 
одева, <pb n="143" /> боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је би 
 боље да се храни, више да учи и научи, више да зна откуда смо и шта је било с нама, шта су наш 
{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па би било још јевтини 
бити јевтиније, чим буде <pb n="261" /> више радника на томе.{S} Тако ће полако бити могућно, д 
рилично жао, кад чуше да <pb n="305" /> више неће да иду у школу сваки дан; али опет кад чуше,  
 што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S} Зато се данас и људи и на 
 њих видео само у домаћем васпитању!{S} Више љубави, више чистоте, више пажње и чувања не само  
hi>ф</hi>.{S} И то су вам сва слова.{S} Више их нема.{S} Свега их има тридесет.{S} И кад ових т 
ада, или родна њива, или густа шума.{S} Више нема шумарица, грштака, чечвара и трњака, него је  
 се то парче прекопа и калдрма поче.{S} Више деци ништа није било непознато и посао је напредов 
а за школу, све је набавио и учинио.{S} Више ради за село него за своју кућу.{S} А његови добри 
} Каза им и одакле земљу да узимају.{S} Више школе је било само толико пролаза, колико је захва 
ачувај да ће ти од једне или две попит’ више!{S} Људи га нуде и веле: де господине, како ми, а  
ним ученицима.{S} А ови су се „ученици“ више приближили њему.</p> <p>После читавог сата одмора  
о још само газда Мијаило и чича Гаја; а више није могло да стане.{S} Кад је Радиша увео и намес 
е троше у лудо, јер њима ништа не треба више <pb n="273" /> само они једно другом.{S} И доиста, 
И овим људима што граде нове куће треба више новаца но што они имају, па се муче и често зајме  
то уради несавршено.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то ви 
е турска правда, а ње да нас Бог сачува више!{S} Питајте старе људе, који су запамтили кад је б 
су изишли, он је узео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је мо 
деризирати и усавршити, унесавши у њега више правилности, лепоте и разноврсности.{S} Ваљало је  
буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисциплини је Радиша гледао 
чака! (Броје).{S} Да ли није код некога више или мање?..{S} Колико је у једном реду?..{S} Колик 
 кажу збогом.{S} За кратко време никога више није било у дворишту школском.{S} Остао је само Ра 
ђаке, а ми не можемо примити ни једнога више!{S} А кад то чује господин министар, он ће нам за  
ти да у почетку овога буде мање а онога више, а доцније овога више а онога мање.</p> <p>У дисци 
ранђео, слава Крсманова, показао је, да више не може да се постави једна општа совра, па да се  
 куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог  
то, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и треба мајстора за много ш 
ма има и како се земља боље ради, те да више рода донесе и тај род да буде бољи.{S} Земља, веле 
а се користи овим лепим временом, те да више и с децом буде на пољу, на сунцу и на на чистом ва 
 ћерамидом или, још боље, црепом, те да више трају и да не прети опасност, да плану у пламен те 
мадашњи посао: одношена је земља с брда више школе у рупу испод школе и деца су се грабила које 
 покривен даскама, и дрва настругано за више од недељу дана.{S} И загоричани први пут сада виде 
ти остави!</p> <p>„Куку сине, зар мајка више да те не види?</p> <p>„Леле црној, куд ће твоја си 
{S} И ова „већина“ у почетку је значила више њих, а после је променила значење, и <hi>сав је на 
епшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S}  
зарађује и штеди него наш, и зато и има више за све па и за провод, а није овака сиротиња као у 
енско.. <hi>Нас</hi>, то је кад нас има више, па велимо од нас, за нас, због нас, испред нас, п 
а ливада; <hi>те</hi>, то је кад их има више па велимо: те жене, те њиве, те ливаде; <hi>ти</hi 
гом црном брадом, личио је загоричанима више на калуђера него на чиновника.{S} И било је у њему 
а, па се после шириле на неколицину, на више њих, на већину и на све?..</p> <p>У таким народима 
арао у чаршији па и о томе, да га да на више науке.{S} Радиша се наједанпут сети свих оних приј 
{S} Да продужим гимназију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо по 
 излегло пуно људи писмених и отишло на више науке и постало ма какви чиновник, а из нашега сел 
гранчицу у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки 
е најсвечанији дан у години.{S} Спавања више нема.{S} Сви устају и хитају у кућу.{S} Али данас  
е боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А кад је имућн 
еде!</p> <p>„Јао брате мили, зар сестра више да те не види!</p> <p>„Куку црној и до века!...“</ 
јер би сваки дан састругао онолико пута више дасака колико тестера метнеш.{S} А само би ти се к 
ише млека, и кокошке да носе десет пута више јаја сваке године.{S} Ја сам видео краве, које дај 
а тежи товар а краве да дају десет пута више млека, и кокошке да носе десет пута више јаја свак 
 како треба и да за сад не треба ни шта више, он је задовољан отишао на свој посао.</p> <p>Поче 
ша у животу вашем осигурана.{S} И ништа више у животу човековом не може усрећити и човека и жен 
оји је највише кругова имао.{S} И ништа више није подизало ове дечаке загоричке, да мисле да су 
, па после ви како хоћете; и, ако ништа више, барем ћу вам објаснити по нешто, што вам је сад т 
ла дужност женину и материну, те Даница више није дангубила у школи.</p> <p>Даница је дакле уст 
па нема пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац в 
школу остављати без учитеља.{S} И никад више нећемо ми добит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је ова 
 план, где ће што да засади.{S} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривр 
ољу школу ови, и што вам министар никад више не може узети школу, него и идуће године већ можем 
више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша</hi> домаћина!</p> <p>— Реакционар, наза 
 мешате у ове старије.{S} И ви ћете сад више учити оно, што вам треба за живот, прво вама и кућ 
 колико ко чега довуче; и оне, који сад више пораде, мање ћемо звати после.“</p> <p>И Миљко реч 
 стоје извори у Загорици: има ли их сад више или мање него пре и зашто.{S} За тим је наставио,  
ваки дан и да научите у њој што сте год више могли.{S} Али то је одвише мали део од онога, што  
ји не ради.{S} Зато и ви радите што год више можете.{S} Јер здравље вам је најглавније, а и сна 
ке снаге и да радимо; да радимо што год више и боље можемо. <hi>Радом</hi> ћемо живети, ако и н 
акше изучити од наше.{S} Сваки се народ више мучи да изучи своју књигу а његова деца још више.{ 
боко продирала у срце и освајала га све више.{S} Он се истина отимао, и трудио да ово сакрије,  
тнице у њему.{S} Интересовале су га све више и тако зване мале школе или <hi>забавишта</hi> и р 
није било задовољно, и она је расла све више.{S} Било је ту двојаког елемента: старих (консерва 
кржљави?{S} Напредак је, кад је има све више и кад је она све боља.{S} Тако је и код жита, и ко 
 И мајци жао, и сестри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад б 
 и партиске, као у нас, него у њима све више достављају поједине новости и доносе оно, што је к 
е приближивали вароши, то је Радиша све више мислио на њу, на школу, на газду и газдарицу, на д 
 се неким несрећним узроком задруге све више растурају, те услед тога наш свет сиромаши и не мо 
 мајка овакога зета.{S} А све га је све више утврђивало у уверењу, да се он налази у неком необ 
су пролазили за данима, и Радиша је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов  
у све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје да заповеда и управља машинама.{S} 
 и за себе и за друге.{S} Уз ово се све више одомаћивала и машина за истресање меда, те да се ч 
ином после бити лакше и напредоваће све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не с 
у радионици.{S} Они су сами опажали све више, да им ово треба и да ће од овога имати велике кор 
ричана!{S} И што се зидови издизали све више, то је и радост њихова бивала све већа!{S} А и мал 
ила по варошима, и шта и данас чини све више, па је добро пазила, да у ученица својих развија у 
 и сами да раде; ту ће среће бивати све више а невоље све мање, а то људи зову напредак.</p> <p 
 њих учено и сваки се учи сваки дан све више.{S} Учи се сам, читајући књиге, јер су му оне посл 
стано напредовао, те је у њему било све више ђака и у зиму и у посте лети, те је и то много доп 
ћу оспособљени, кадри су да сазнају све више; по срцу оплемењени и понашања углађена и привлачн 
 радили.{S} И машине у сваком послу све више одмењују човека; а он се све више измиче и остаје  
лска напредовала из године у годину све више.{S} Жива ограда је израсла толико, да је потпуно з 
ео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је покушао, да их одели и у више гласов 
чари, били су све радоснији, јер су све више примали занат.{S} Само млади циглари нису имали ка 
а има велике ученице и да преко њих све више утиче на поправку у кући сеоској, особито у одржањ 
 је и пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам у 
 свако тесто умесити и испећи.{S} Нигде више у свету не ложе ватру насред куће, као ово у нас.. 
, а помисао да остане у селу, да не иде више у школу, па да <pb n="30" /> му се смеју и да кажу 
 да уз тога једнога или место њега буде више њих.{S} Али се ни на томе није остало.{S} Ни с рад 
 почети поступно.{S} Школа ваља да буде више градине, а градина испод школе.{S} А мени сад треб 
, онда се ваља постарати, да школа буде више, те да захвате што већу масу народа, да оне све по 
ица и ученица много учинила, да то буде више занимање сеоскога женскиња, и објашњивала им је св 
е поносити тиме, да из твоје куће изиђе више пијаних, него тиме, да више њих изиђе поучених и у 
и учинио ваш вредни кмет Миљко, који је више запео и бринуо о вашој школи но о својој кући и св 
не радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не оне прописане 
а па је морао да одабира оно, што им је више потребно за живот.{S} И овде се најбоље Радиша уве 
испред нас, поред нас, иза нас, небо је више нас и тако даље. <hi>Сан</hi>, то је кад снимо неш 
 ја тако мислим,“ одговори он. „А ко је више крив?“ упита Радиша, ударајући гласом <pb n="198"  
а, ништавнија и штетнија; и у толико је више он гледао, да покаже у чему је спас и у чему лежи  
е Радиша видео у своме селу.{S} Село је више врлетно него равно, и право је имао кмет Миљко кад 
 ме да вам кажем нешто.</p> <p>„Село је више сиромашно и ви сте људи танкога стања, па се может 
иван плот.</p> <pb n="207" /> <p>Што је више напредовала Радишина градина, то се више загоричан 
ћи одатле.{S} Али овога пута било их је више него обично, и ако би кметови први пут „заседавали 
има, и познаницима, и друговима, још је више повећавала ову радост његову.</p> <p>Па, при свем  
.{S} Одмах се договорише, да му не даје више да сиса, него да му дају теј.{S} У том се Милан ве 
дају као у нас.{S} Осмо, у њих се одаје више поштовања и ономе што је опште, државно, и зато се 
невоље, да им поправи храну и да добије више времена за рад.{S} Али у старој школи није могао н 
штена.{S} То се већ <pb n="316" /> није више допадало ни родитељима а камо ли селу.{S} Зато јед 
хову; и ни за једнога загоричанина није више срамота, да љуљне дете своје у колевци и да га пон 
/> Подигао сам кућу сеоску, те она није више чатрља, у којој се крију Ескими српски, него прист 
, за углед!...</p> <p>Никад Радиша није више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжи 
лужише и другу и трећу, али Радиша није више узимао.</p> <pb n="65" /> <p>У том дође снаха Миљк 
о скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи, он је устао, треснуо ланце њихов 
 име <hi>Сава</hi>.{S} И од сад се није више звао Растко него Сава..{S} После је и Немања дошао 
а занимања, које је ближе народу и које више може да утиче на њега и да га просвећује.{S} Додуш 
свод на најглавнијем прелазу преко реке више суднице.{S} Он истина није био велики, али је тако 
— Доста.{S} Дигните <pb n="132" /> руке више главе, овако! (Показује).{S} Сад се тако устурајте 
...{S} Е доста.{S} Сад спустите крижуље више табле, па се усправите! (Прегледа их како седе и п 
, кад је највећа суша!{S} И што је горе више расла шума, то су и ови извори били све јачи и буј 
више пожелео да буде инжињер, или да се више бавио инжињерском науком него данас.{S} И замишљао 
ицама, које се често перу.{S} И јела се више не кувају нити онако масна, ни слана, ни љута, а г 
ри људи.{S} И о славама и о свадбама се више не расипа онако као пре, него свуда видите разуман 
 треба да умеју да читају и пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има 
више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, да је довучена гомила камена и песка недо 
је све више улазио у нов посао и све се више навикавао на нов живот, ново место и ново друштво; 
ља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гво 
 па ћемо се и поженити!{S} И не може се више овако.{S} Кућа без жене, то ти је градина без град 
ладо лице Зорино, и не зна се, да ли се више изненадила или обрадовала.{S} Одкуд баш <hi>он</hi 
 им корен не расте у дубину, него им се више жиле развијају у страну, и онда им се не кидају ка 
ашиљена, овако као што је сад; и чим се више затупи, мора да се зашиљи.</p> <p>„Ево, сад ћу да  
од деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но тиме, кад бих показао, да не уме 
е обишла сва одељења, и не зна се ко се више радовао: или она или мајка њена и Зора, што су се  
ише напредовала Радишина градина, то се више загоричани скупљали као на чудо.{S} Загледивали су 
естри жао, и свима све више жао, што се више приближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да 
S} Путем је мислио само о њој, и што се више приближивао кући њеној, срце му је све јаче куцало 
ради.{S} У тим друштвима не само што се више уради, него се сваки навикава на попуштање, спораз 
му изостали много, много.</p> <p>Што се више приближивало време повратка Радишина у Отаџбину, т 
и слушали од Радише и Данице, све су се више склањали на то, да је даду и да јој шиљу сву заслу 
љима њиховим, да се не зна, да ли су се више радовали, они што су примљени или су више жалили о 
а скотрљала низ образ.</p> <p>Што су се више приближивали вароши, то је Радиша све више мислио  
 пишу, па се више и труде, а јачи су те више и могу да ураде.{S} Има много људи, који су у дети 
е да ви идете у њу и научите и знаднете више <pb n="101" /> од њих.{S} Зато је и мене господин  
а пола века ја се надам, да и ви нећете више живети по овим данашњим тесним, мрачним и чађавим  
} Деца су трчала и надметала се које ће више да донесе.{S} А Груја је слушао и копао, али није  
је упућивао да се надмећу у томе, ко ће више да скочи у даљину и у висину, ко ће даље да баци к 
ећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље у њих.{S} То је и наш народ ув 
 <p>„Зато се народи данас надмећу ко ће више школа да подигне и ко ће више деце своје да пошље  
 управу „собом“ у своје руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све 
учитељи муж и жена, онда још боље: биће више просторије за друге потребе.{S} С највећом журбом  
одавно полегале, Радишин газда немађаше више никакве стоке.{S} Не беше дакле ни те дружбе ни за 
и прозори и столарска врата (сложена из више дасака и дашчица) и тако даље{S} То је занимало и  
.“ У „интернат“ су прешли готово сви, и више не носе у торбама својим поред књига и хлеб, лук,  
ији могао је да иде и даље и да узима и више него код оних малих.{S} Из природе је и њима објаш 
лу, а камо ли продао.{S} Та је страна и више окренута југу, боље је земљиште и заклоњеније од в 
о.{S} Њему само треба више разумевања и више умешности.{S} Та, он и сам то види, кад је рекао:  
данас био мало ветровит, али опет сув и више топао.{S} Учионица је одавна скроз отворена и проз 
смено, те да би се могло на њега брже и више утицати књигом, овом насушном потребом сваке живе  
ди говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да в 
/p> <p>Овим је ученицима Радиша чешће и више причао о културном напретку других народа, те да в 
И деца су се надметала, које ће лепше и више да туца, а Радиша је само надгледао и управљао.</p 
плугове, који дубље ору, те отуда сви и више жита добивају.{S} Поред куће у присојној страни св 
, а они су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" 
д 15 па до 20 година, а неки су имали и више.{S} Оволики број је просто запрепастио Радишу.{S}  
не само што дође кмет, него се искупи и више домаћина из околних кућа те примише учитеља и ства 
ну на ту страну, а Радиша, кмет Миљко и више виђених људи изиђоше му у пресрет.{S} И чим се сре 
S} А ја ћу да отиднем те једну недељу и више да радим бајаги под надницу, само да још боље види 
лим ђацима, само краће, а по нешто су и више могли да схвате.{S} На пример, о проналаску цигле  
 да би лутао; и, што је простији, то би више и лутао и дангубио око ових непрестаних избора.{S} 
 и богатија код куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређењ 
же и правилније.{S} И ко на овоме уради више, више ће му захвале припасти и с већим ће успехом  
И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>слуша< 
народ много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на  
поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А на то ће  
екида, док је жив.{S} Дабогме, да млађи више иду.{S} Али и старији не изостају, кад ваља да се  
моћи може само онај, који је јачи, који више има и снаге, и имања, и памети.{S} Зато нам је дуж 
адину испод куће, која му и онако стоји више празна него засађена; а кућу његову и воћњак Мијаи 
ољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да не научи лекци 
ло више утицати, и да су они сами имали више времена за учење.{S} И чињаше се, да ће ова школа  
ље запамтите..“ И писали су их и цртали више пута докле их нису запамтили.{S} Онда им рече: „Ва 
остану само за лек.{S} Онда би и живели више, веле учени људи, и нарав би нам се поправила, те  
у пријатном разговору ручали и поседели више од два сата па онда устали, да се мало прођу.{S} Ј 
 је још јевтиније...{S} А кад би почели више њих да купују, више би се и доносило и градило, па 
веном стању“, и зато су је сви и пазили више.</p> <p>Прошао је испит и настао распуст школски и 
и увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља, а у општини и народу више нераз 
у и оно што науче.{S} Уз то још одрасли више осећају да им треба да умеју да читају и пишу, па  
ола; и камо среће наше, да таквих имами више!..</p> <pb n="337" /> <p>— Тако!{S} Ама, па, како  
 Зауставили су се и на побусаној страни више школе и чудили се како се бусење овако лепо спојил 
енога света прво <hi>људи</hi> израђени више него у нас: телом развијени и здрави; знањем богат 
о други, и да се сваки старао, да учини више него други.{S} А ваш учитељ <pb n="259" /> и ваш у 
 је све било залуд.{S} И што су год они више наваљивали, то је њему било све теже.{S} Само је ј 
а сам истина старији од тебе, али ти си више био с ученим и паметним људима и учио си толике на 
е ласно: идеш у туђ свет, па ће требати више и за издржавање, а ми смо једва издржали и ово овд 
на начела</head> <p>Не могу вам причати више како је текао и напредовао овај Радишин миран и по 
 се „перо“, и ако оно никакве сличности више нема с пером од какве му драго тице.{S} А онда се  
лепшу, и све угодбе друге, те ћемо моћи више и да урадимо.{S} Само опет да не изостајете од шко 
 време да одмори буду већи и да ученици више времена проведу у градини школској или у слободној 
им до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у оној великој и највећој школи  
лу.{S} А знате и сами, да што год човек више зна, <pb n="308" /> више и вреди и лакше живи.{S}  
та примити и научити нешто, а што човек више зна, сви знате, да више и вреди.{S} Вашем селу и т 
почетак од ње.{S} А знате, да што човек више зна, више и вреди.{S} А сад је време, да се учите. 
јете, шта људи говоре.{S} Јер што човек више чује и више зна, више и вреди.{S} И ја сам највише 
асова“.{S} А наравно, да је у кући увек више деце него одраслих, у школи више ђака него учитеља 
/p> <p>— Само њих две, господине; немам више никога, одговори госпођа.</p> <p>— Па нек су Вам ж 
руга у школи...{S} Не треба ни да бирам више.{S} Први ме је поглед определио на њу.{S} Само ако 
и како боље да обрађују земљу, те да им више и боља рода доноси, како да калеме воће хране и по 
а Богу, здрави и задовољни, а шта ћу им више: то им је благо највеће...{S} А ако сам одужио дуг 
ку њихову.{S} И учинило му се, да ничим више није побудио тежњу за новинама у њих него овим.</p 
 Тако је и Стеван Немања имао под собом више жупа; зато се и звао велики жупан.{S} Немања је им 
уди па макар и плакало.{S} Али се Милан више не пробуди!{S} Он је заспао за навек...</p> <p>Даљ 
д зиме.{S} Ни куће своје није био жељан више него сна.{S} И колико је пута дубоко уздахнуо: ох, 
у огањ, да изгори.{S} А ко зна више, он више и ређа.{S} Мајка је спремила, да се сваки најпре о 
питне принципе, које је до сад познавао више теориски.{S} Особито га је интересовало, како ће д 
ја, и препоручи Радишу што је год могао више.{S} Дадоше му и други, који су имали тамо кога поз 
 доцније.{S} Ни Радиша дакле није могао више да спава, и да је хтео, него је устао и он, обукао 
руги на његово.{S} И тако се ево одржао више од две хиљаде година, и данас у име Бога броји дес 
пан је био онај, који је под собом имао више жупа.{S} Тако је и Стеван Немања имао под собом ви 
S} Само му нађе, да је цигала израчунао више, јер није одбијао рупе, т. ј. прозоре и врата, а ц 
ду своме...{S} Ах, што није барем читао више о лечењу болести!...{S} Премишљајући тако он се на 
о привлачније.{S} Осећали су, да им ово више треба, и да они овде могу да развију свој таленат. 
ада, те нема ни свога посла много, него више ради код другога.{S} А кад ће код другога далеко,  
А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према њој.{S} Отуда и терора,  
е сад и она осећала, да јој треба много више од онога што је у школи учила.{S} И често би рекла 
 записивање, видели су, да их има много више.{S} Радиша је онда подвукао опет само тридесет нај 
 не даду.{S} А она треба и да зна много више од њих и — нико није био пророк у своме месту рође 
рад алати савршенији, и у раду је много више употребио природне силе, којима је заменио своју и 
ање и лепо писање и лепо понашање много више пази него на тако зване „науке“ или научне предмет 
датле као из казана.{S} И деци се много више допадала ова проста храна у школи, него она често  
 што је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне 
 за чиновнике.{S} Треће, у њих се много више пази на здравље појединаца: на храну, одело, угодб 
 дуже живе, више се уче и науче и много више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И 
ије, а из земље вади много бољи и много више берићета.{S} Отуда је и здравији и <pb n="309" />  
S} Лако ћете разумети, да ће ту и много више да се уради <pb n="144" /> и много брже, те се све 
 пет векова, и да у њих има још и много више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него  
о чистије држе своју децу и оцеви много више помажу у одгајивању њихову; и ни за једнога загори 
деш, а учитељ си нам и од мене си много више прошао света и видео, а и велике си науке учио.{S} 
настаје „пјеније“, које је Радиши много више личило на ону малопређашњу кукњаву.{S} И у истини  
оста; а кад порастете причаћу вам много више, а има и по књигама па ћете читати.{S} А сад ћу да 
ти, да је њему овај посао задавао много више трудбе него онај у школи; јер је сам он много слаб 
 знала, да је Радиша учио и видео много више од ње; и зато ништа није хтела да ради сама на сво 
ратко време ви ћете осетити, како много више знате од оних, који нису ишли у школу.{S} А знате  
 а четврти веле, да му је требало много више времена те да створи све.{S} Главно је, да све то  
е Светог Саве.{S} А данас је свет много више измакао и другојаче живи, живи много лакше и угодн 
а као у нас.{S} Пето, тај се свет много више користио наукама и вештинама, те су му за сваки ра 
о више ураде.{S} Зато и напредују много више и брже.{S} И ми сад морамо похитати.{S} До сад смо 
читање ако преко њега не би долазили до више знања о свему и ако им оно не би давало по коју сп 
о.“ И ово учини, да Радиша није ни смео више натраг, него се трудио само боље и боље.{S} И тако 
>Друго, Радиша је с овим великима почео више да гаји песму.{S} Певали су све више и лепше па је 
оре).{S} Пребројте, да ко није направио више!..{S} Сад у другом реду направите опет десет!..{S} 
опове и калуђере.{S} И нико није учинио више добра народу нашем, нико народ наш није учио и „пр 
{S} Зато се Радиша преко зиме ограничио више на цртање и износио је деци разне слике од бољега  
 су прешли у старији разред.{S} Па како више ученика не може стати у учионицу и како радови на  
ако књигу изучити.{S} А ово је у толико више падало у очи, што кметов син није донео Часловац,  
ку.{S} А Радиша и Даница су се у толико више сада пазили, што су остали сами, јер им је мајка о 
ислим, да за десет петнаест година нико више од вас неће <pb n="230" /> седети у овим талпарама 
Али, сем загоричана, тај рад његов нико више није ни чуо ни видео.{S} А многи су „народни борци 
 свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере рукама и с кесицом и 
уму из пушке или ђулету из топа требало више од девет година па да са Земље стигне на Сунце: он 
 Рад</head> <p>Ништа Радиши није задало више посла него Ручни Рад, а ни од чега веће користи ни 
 на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече: „Господине учитељу (а до сад је ре 
 овога јутра спремила своме Радиши мало више и лепше у торбицу за тај дан него обично других да 
висини.{S} Један камен беше изишао мало више, и он га утуца; други беше остао мало ниже, а он г 
вршће држи, особито оно, које је остало више но што треба.{S} Деца једва дочекаше ову нову спра 
 интернатско, те да се на ученике могло више утицати, и да су они сами имали више времена за уч 
ље.{S} А свега је овога у Загорици било више него врбе.{S} Кад је набавио алат и моделе и прибр 
S} Тако се и у старој градини направило више места за цвеће, поврће, варива, малине и тако даље 
ного више науке.{S} Зато зажели не само више да научи, него и да види како живе ти народи, који 
а, готове јела и меси хлеб.{S} Не смемо више трошити толика дрва па се опет не згрејати, него м 
, само кад знамо слова.{S} А сад нећемо више.{S} Него изнесите таблице, да пишете сад све ове р 
година већ, како нисмо могли да примимо више ниједнога ђака, па не бисмо могли ни ове, док ови  
 ударајући гласом <pb n="198" /> на оно више.{S} Обојица се згледаше и не умедоше ништа да одго 
 и тако даље а по неки пут Бога ми и по више.{S} У овом случају Радиша би и Грују повео, или би 
у обукли старе гаће па их подигли до по више колени и већ загазили да мешају блато, нису могли  
ак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам је напредак, кад је, на при 
низама; и што је он већи у простору, то више времена треба да се изврше извесне појаве и мене у 
чку једно јело што му зготовим, па и то више ја поједем; а ужину и вечеру он састави и што кад  
много боље и посна и мрсна.{S} Нарочито више пазе, барем ученице Даничине, да сваког дана буду  
ма о томе није ни помињао.{S} Тако исто више је њима говорио о грађењу кућа, о пољопривредним а 
и какву морију, да се све затре.{S} Што више ноћ хвата, то је и у души Радишиној све мрачније.{ 
м што мање варошкога и куповнога, а што више онога, што је сама руком својом могла израдити, и  
ди рада него да се у њему усавршава што више може: онда ће се даровитост његова прометнути у пр 
ерађује и продаје, те да се за њега што више добије.{S} О, да знате само, колико врста јабука и 
вештине обратио велику пажњу, те да што више <hi>стварају руком</hi>.{S} А цртање за ово је бил 
о седмога треба да се одморите и да што више научите“.{S} Сви разумеше ово и предложише, да раз 
производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о томе, како се оно бере, чува з 
ке ђаке а преко њих и друге, да иде што више њих на грађевину, ма по коју цену, само да гледају 
 село него и да ученици његови виде што више и даље од своје куће и школе.{S} Видели су и стран 
 Само да буде мелодије и да је буде што више.{S} И тако је и радио.{S} Уз ово није занемарио ни 
а се види што већи простор и покаже што више великих брда, равница, река, вароши и села.{S} Пок 
учини такав распоред, како ће воћке што више бити изложене сунцу а заклоњене од хладних ветрова 
 народу нашем</hi>.{S} Најпре дакле што више учитељских школа, те да се сви, који ће бити учите 
скога живота, и тежила је, да му се што више приближи.{S} И, о, како је то лепо било видети оно 
акво, да питомци њини из њих износе што више онога знања, које ће им требати као учитељима.{S}  
 и ваља да се постарате, да научите што више.{S} Сад имамо и школу лепшу, и све угодбе друге, т 
} Зато се данас и људи и народи уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одрас 
поправља село и врши напредак.{S} И што више новина и бољитака, то више напретка.{S} Какав вам  
 Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благородно или питомо воће у овоме се 
 спреми својој, надокнади што пре и што више.</p> <pb n="362" /> <p>„Културу чини рад.{S} Цивил 
боље одужује.{S} А ако сам учинио и што више, онда још боље.{S} А учинио сам, да се на моју шко 
 боље да поправљају и усавршавају и што више да разгранавају свој рад.{S} Јер, човек се учи док 
 пожалити труда па ни трошка, да ви што више научите.“</p> <p>Онда их је пустио на одмор, а пос 
му писменост у свеме селу а камо ли што више.{S} Зато је Радиша не само редовно од малих ђака г 
зофија и математика и историја, али што више и највише знања из природе, и никако без хигијене, 
едовољна; и кмет Миљко је наређивао што више људи, да вуку и једно и друго.{S} И кречари и цигл 
звитак телесни ваља да се развијају што више и боље сви мишићи, да би и све тело добило што већ 
/p> <p>Прво, да се учитељи спремају што више и боље за <hi>оно што треба народу нашем</hi>.{S}  
што су у њој научили и да науче још што више.{S} Лекари им предају како да чувају здравље и да  
и, што су ишли сваки дан, па и по нешто више, и господин надзорник, који је ове године држао ис 
ине гранчице за калемљење.{S} Још нешто више; да би се што пре и што више раширило све благород 
о „ушорено.“ А Крсман је увео још нешто више.{S} Он је направио друго сандуче, које је стајало  
аља да се поведе разговор о нечему; јер више људи више види, а старији су још и паметнији.{S} А 
о је био велики добитак за село.{S} Јер више не само што <pb n="380" /> нису морали да иду у ва 
е и делипале, са мање и ума и срца, а с више физичке снаге...{S} Друштву је све потребно, као и 
 А чим је мање боловања и умирања, свет више живи па више и уради, и с тога је и имућнији.{S} А 
да се мучи као ми.{S} Четврто, тај свет више и зарађује и штеди него наш, и зато и има више за  
ци долазе у школу сваки дан, ја се опет више надам од вас великих ђака.{S} Велики прво много ла 
, која им, чинило им се, треба за живот више и од саме писмености.{S} Јер су толики већ у овоме 
е би давало по коју способност за живот више и подобност за усавршавање у самоме раду.{S} Што г 
оми од општинске утрине где хоће двапут више земље но што износи његово окућиште с њивом, коју  
ађевини колико мајстора толико и двапут више оних других, немајстора.{S} И зато је посао напред 
же премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућности.{S} Али је вр 
 лепо прецеди од плача и болова, те већ више не може ни да плаче, а у колевку га и не спуштају, 
изишло пуно једно клубе.{S} Кад ђак већ више није могао да држи, онда су крај завезали концем и 
 и лепше па је покушао, да их одели и у више гласова.{S} Али је све ишло само онолико, колико ј 
} А за обоје ово стараћу се колико могу више.{S} Гледаћу, да не застанем ни са својом спремом.{ 
ђака него учитеља, а у општини и народу више неразумних и непросвећених него разумних и просвећ 
нешто није к свету.{S} А браћа ми имају више женске но мушке деце.{S} Но нек да онај, који има  
уду ни они, који хоће да уче и да знају више од обичних људи.{S} Зато и ђаци најпре уче књигу.{ 
 младићи данас од двадесет година знају више но некад старци од шездесет година, исто тако може 
да их не трујеш, да их не тераш да пију више но што могу понети: да их не тераш ни толико да пи 
осподине, за ту!{S} И јес’ да људи пију више но што могу да понесу, и јес’ да се кваре, особито 
ине, ми смо научили па можемо и по коју више да попијемо. “ А Миладин настави: „Пијемо господин 
ости.{S} Јер су толики већ у овоме селу више видели вајде од радионице него од књиге.</p> <p>И  
ање и вреди. <pb n="193" /> Много би му више вредело плетарство, али би се оно ограничило само  
мо добија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом сна 
S} А ученици њени све <pb n="378" /> су више осећали, да у радионици њеној имају не само пријат 
ије! <pb n="211" /> Боље би било, да су више научили из граматике, нег’ што су то радили!...“</ 
препирка о томе, ко је крив.{S} Неки су више кривили немирка, што је сметао, а други Марка што  
ше радовали, они што су примљени или су више жалили ови, што нису примљени.</p> <p>Онда је нова 
ерка може да буде учитељица; али што су више о томе мислили и слушали од Радише и Данице, све с 
а и како се прави малтер.{S} Али што су више мајстори измицали с послом, све се више увиђало, д 
о је ова моја нова, па и оне многе нису више за школу.{S} А у таквим се чатрљама не може много  
инулих тридесет година, а учионице нису више обично окречене, него је за таван умешано мало пла 
у „бирокрације“ и „народа“ у земљи нису више много запљускивали мирно село Загорицу.{S} И у шко 
з реке толико песка, да се на игралишту више није видео ниједан камен, а игралиште је било потп 
но да штеде и да — не пију.{S} А што ћу више?...</p> <p>— У зборове и политику нисам ишао.{S} О 
опружио конац и ашовом засекао по концу више од шаке у дубину.{S} Онда је помакао конац за чита 
чува она тебе.{S} Ти си мушко и ти идеш више у људе, а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш виш 
 а сад, хвала Богу, и у школу, и знаћеш више, па учи и њу, друга свога најближега.{S} Јер кад н 
да ступаш у њену партију, онда ти нећеш више бити учитељ у Загорици и у моме срезу, него тамо н 
ји су то твоји учитељи.{S} Али ти нећеш више баратати по мом срезу; такве учењаке ја не трпим!{ 
 и да имају главни оброк у школи, а још више да у њој вечеравају и ноћевају.{S} Али због тога н 
те.{S} И мајци жао да се растану, а још више да му помене, те да му се не учини да га тера.{S}  
е пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешности.{S} Али је Бог оставио, да се и он врш 
так још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S} За њега треба још више и умешн 
тисак.{S} Уђоше и у собу.{S} Она га још више освоји.{S} Три кревета, с толиким стварима у тој ј 
 собом свађа а туђину пркоси, те га још више изазива против себе.{S} Он се под туђином свађа ис 
агор: моје се пуши — моје се угреја још више — ја моје не могу да држим — јао изгоре ме — и мно 
бици; али их је опозиција увећавала још више.{S} У њу поче да ступа све што с оваким успехом ни 
 коју су они толико учинили, мамила још више.{S} Радиши пак не само да то није било досадио и т 
у, они су се одавали овим пословима још више.{S} А ти су послови не само плели котарице за воће 
њих је било пуно корова а око плота још више. <pb n="126" /> Деца и то почупаше и донеше на гом 
 да изучи своју књигу а његова деца још више.{S} Па опет има народа, где нема ни једнога једино 
ом и празником, кад не раде.{S} Сад још више почеше да се радују, кад чуше ово, и одмах почеше  
иким и малим ученицима.{S} Рука сад још више није слушала ни у писању ни у цртању, а и само је  
послови пошли својим током и сад је још више умело да цени једно друго: и село њега и он <pb n= 
ризван данас да опорекне ово, он је још више утврдио све ово и тако се дрско понашао према потп 
 и одржи и да се хигијенске прилике још више поправљају и уклања оно, што данас уди здрављу њих 
сад порадити и чувати своје здравље још више.{S} А ја ћу вам највише о томе и причати, како се  
илика да на ову врлину децу навикне још више.{S} Зато је прво пазио, да обућу и одело не прљају 
читељ ономе који бије.{S} Овај запе још више.{S} Од овог ударца жртва се изви и седе, и седећи  
авили и чекали да <pb n="214" /> се још више излади, са запада су почели да се дижу облаци, кој 
и даље да га задева и љути, онај се још више наљути и може и да га удари.{S} Ако сад и онај оно 
инио.{S} Кад је дошао, изненадио се још више, јер је не само била лепо извршена преправка, него 
} Н никад више није зажалио, што се још више није бавио пољопривредом и градинарством, него сад 
и му се вечерас нешто отворило срце још више.{S} Изређао је све што је желео и он и село, и мол 
 било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало хартије или крпе око дршке у грлићу 
Зато ћете и ви чешће радити овако и још више.{S} Сад се мало одморите и ко је огладнео, може и  
а се израда и употреба камена разви још више.{S} У то доба Французи су градили нашу железницу,  
роди уче што више могу.</p> <p>„Али још више хвала вама, мојим одраслим ђацима!{S} Ви сте пошли 
нагом, или имањем, онда сте учинили још више.{S} А прави људи пазе и животиње, не само зато, шт 
 је зато похитао с „учењем“ у школи још више него јуче, па је онда пустио децу на „одмор“, да д 
же још и другом да помогне, он чини још више.{S} А помоћи може само онај, који је јачи, који ви 
д виде у чему је ствар, па се збуни још више.{S} А кад се мало прибра, он одговори: „Част и пош 
те добро, а други пут ћу вам казати још више.{S} Сад извадите буквар!..{S} Нађите око и слова к 
ама бити лакше, и ви можете научити још више.{S} Поред учења сваки дан ви сте радили са мном и  
...</p> <p>Радиша се сад запрепасти још више.{S} Из каламбура мисли, које му се у тај мах изазв 
 њега, и што га тако хвале, а мајци још више.{S} Али им ту радост одмах мути брига, како ће се  
ша расте полако.{S} Њен се развитак још више не види.{S} Њему треба још више пажње и времена.{S 
о по земљи, те учио народ и подизао још више цркава и манастира и по њима отварао школе, да се  
 рада не само у лето и у јесен него још више преко зиме, а највише у посте.{S} А у вези с овим  
ље од цвета.{S} Млазева је сад било још више.{S} Још неколико — и још више млазева и мало харти 
, који другога учи, ово је потребно још више.</p> <p>Ето тако ће учитељ постати оно што јесте у 
ма шири поглед на народ свој и свет још више.{S} Задругу, говорио им је он, чини чељад у кући,  
е одржавале и јачале.{S} То је опет још више чинило, да загоричани напредују и имовно.{S} Зато  
</p> <p>У добро срце Радишино дирну још више и ова беда сироте удовице.{S} А за све то време Да 
 лакше, рече госпођа.</p> <p>Радишу још више дирну и ова сирота а добра, разборита и озбиљна ма 
егове ваља и одржати и развијати их још више.{S} Њих је до сад развијала само кућа и вера, а са 
то су вам родитељи начинили ову школу? (Више њих одговарају: „да учимо ми.“ Онда Радиша каже:)  
, звателни јелене и творителни јеленом; вишеброј: именителни јелени...“ и тако даље.{S} Букварц 
о су деци познате, те не би било ничега вишега и новога; а колико је потребно, поновиће се с де 
гово.{S} И што је који народ и човек на вишем ступњу развитка, то му је и овај инструменат савр 
или вароши.</p> <p>„Али ја се још нечем вишем надам од вас.{S} Наш је свет за пет стотина годин 
ије; али они ми и не требају: они су за виши ступањ.{S} А ове простије, несавршеније, могу имат 
ку и око човека обрађено и подигнуто на виши ступањ.{S} А може ли то ићи брзо?{S} Боже сачувај. 
ругима, па тек онда долази писмено, као виши ступањ, и оно онда неће бити тешко.{S} А досадање  
="SRP19102_C1.3.2"> <head>2.{S} Жеља за вишим образовањем</head> <p>Ето тема за младу душу Ради 
 види и да научи.{S} А слушање наука на вишим школама и читање разних одабраних књига само га ј 
га прими лепо, а кад чу, да је био и на вишим наукама на страни, он се мало више уозбиљи и рече 
писменоме, па помисли: а како је тек на вишим наукама, колико се ту научи и колико <pb n="35" / 
 на Христа, јер је проповедао рат онима вишима, који газе оне ниже.{S} А сваку је идеју своју м 
овној школи она ваља да се поправи, а у вишој неминовно и да се продужи и веже за живот.{S} Јер 
ша.</p> <p>— Моја млађа ћер.{S} Она учи Вишу Женску Школу у Београду, па сад је дошла и она, те 
не школе у Загорици послана у Београд у Вишу Женску Школу, те је свршила за учитељицу и добила  
м је готово свима знао имена: аз, буки, вједи, глагољ, добро, јесте, живете, земља, иже, и, как 
звире, те поји свет и околину и одржава влагу и онда, кад је највећа суша, те тако оне чувају и 
 Природа само пружа светлост, топлоту и влагу, а биљке саме расту.{S} Тако и онај, који гаји жи 
и знаш, да су избори сад на прагу.{S} А влада је сазнала, да се агитује против њених кандидата, 
га није било.{S} А познато је, да свака влада има својих ревноснијих чланова од себе саме.</p>  
ајна, која је јача од њега, којом он не влада, и једна мисаона, логична, којом још влада; и тру 
„бирократски систем“, који представљаше влада Ристићева, и не налажаху нимало разлике између <p 
 земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем народу.{S} Колико 
да, и једна мисаона, логична, којом још влада; и труди се да је логичан, али и ту малу збуњенос 
лика између садашње и пређашње (турске) владавине је у томе, што је место турског кабадахија за 
у <pb n="330" /> њега и скорашње турске владавине.{S} Зато говораху, да све ово треба срушити и 
ју „свештену историју“, четврти се боље владају и тако даље.{S} Али су га баш зато другови и во 
, казала, како да иду путем, како да се владају код куће, како да полазе од куће, да пролазе по 
н не дође; свештеници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени еконо 
за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господине минист 
ци и да га понесе.</p> <p>У свакој кући владала је слога и љубав и послушност према старијему,  
но, и додао је важно и ауторитативно: — Владалац ваља да слуша народ, а домаћин чељад своју!... 
а кућа, наша велика задруга, у којој је владалац домаћин а ми чељад његова.{S} И, благо оној за 
 бира и поставља?{S} До сад је то чинио владалац.{S} Он знате да има неколико људи око себе, ко 
рад сада <hi>Београд</hi>, где седи наш владалац, који се зове „Књаз“ или Кнез Милан.{S} И у св 
екад у овој нашој земљи, као што знате, владали Турци, и влада је њина била дуга и тешка нашем  
.{S} Сем тога онда, кад је он њу видео, владали су разни правци у њој...{S} Докле су неки хтели 
 су у овој нашој лепој земљици до скора владали Турци, и кад народ није више могао да их трпи,  
што сте ме слушали и што сте се учили и владали лепо!{S} У здрављу опет да се видимо сутрадан < 
но тиме, кад бих показао, да не умем да владам собом.{S} Зато томе највише и имам да се учим.{S 
еце, па онда уљудност и пристојност или владање, па тек онда умна страна или знање и умење.{S}  
да озбиљна брига о здрављу ученичком, о владању њихову и о ономе за шта је која школа.{S} И сву 
нају ни слова, ни најобичнија правила о владању у друштву, а камо ли о задатку школе и средстви 
це.{S} За тим долази учење, и то прво о владању дечјем, и све онако, како ће деца најлакше прим 
иши у овоме послу и ученицима његовим у владању и животу.{S} И, захваљујући неизмерној безазлен 
ша, ако оно не уме да се примени било у владању било у животу иначе.{S} Зато су и Радиша и Дани 
ни српскога царства.{S} Онда је Турцима владао цар Мурат, а Србима цар Лазар.{S} Мурат допадне  
дам стотина година.{S} Онда је у Србији владао Стеван Немања и звао се велики жупан, место кнез 
го одавно, јер је пре овом земљом нашом владао Турчин, па нам Турци нису дали да подижемо школе 
 клеветају и грде људе па често и самог владаоца.{S} А то је не само неуљудно него и забрањено. 
о — такви смо сви.{S} До скора су нам и владаоци били неписмени па опет, хвала Богу.{S} Они и н 
 и ради оно што треба свима у селу, и о владаоцу, који се брине за све, који брине о целој земљ 
и од чиновника учио и свршио и предлажу владаоцу, да га постави за оно за шта је, и надгледају  
ећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Они прегледају шта је који од чинов 
вне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гл 
д ћу само да вам кажем, како ваља да се владате“...{S} И онда им је као и онима лане, казала, к 
ре се.{S} Ја ћу питати ваше, како се ви владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се 
м стањем и отрован је противник данашње владе.{S} А, призван данас да опорекне ово, он је још в 
ај учитељ непомирљиви противник данашње владе и опасан по постојеће стање.{S} А како се сад при 
 опасан за исход њихов у корист данашње владе и владајуће странке, то Вас учтиво молим господин 
(Узима књигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита пола 
д сврши, он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине,  
 у земљи</head> <p>За време оба рата на влади је био Јован Ристић са својим људима или тако зва 
заменили Турке.{S} Напредњаци су сад на влади, и они иду трагом својих претходника, и они су „г 
х (консервативаца), који су већ били на влади и проповедали умереност у напредовању и поступнос 
он одговори: „Част и поштовање данашњој влади.{S} Али ја нисам ни за ни против ње; ја гледам са 
и „општинску самоуправу“.{S} Али су и у влади и у чиновништву у већини људи из оне старије груп 
.{S} Онда оде на „Божји гроб“ и постане владика па после митрополит или архијепископ и буде нај 
о игуман па архимандрит, па епископ или владика и најпосле архиепископ или најстарији нада свим 
 ће и они и сељани тога села гласати за владине кандидате.“ И доиста, после кратког времена дођ 
власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандидате.</p> <p>Идући путем разговарали су се 
ло неће гласати за опозиционаре него за владине људе, онда ћу ја предложити господину министру, 
 чула, да он вас буни, да не гласате за владиног кандидата него за опозицију.{S} Ето, зато је о 
, ако ти даш реч, да ћете ви гласати за владиног кандидата, онда да молимо министра да га остав 
 изборима, и да ће Ваше село гласати за владиног кандидата, па да ви останете где сте били...</ 
ми <hi>он</hi> обећа, да ће порадити за владиног кандидата, онда ћу ја предложити господину мин 
 И ако ти мени сад не изјавиш, да си уз владу, да ћеш гласати за њу и да ступаш у њену партију, 
 у скупштини.{S} Онда ће он саставити и владу „своју“ и предузеће управу „собом“ у своје руке.{ 
вде сад да кажеш: јеси ли ти уз данашњу владу или си против ње?</p> <p>Радиша сад виде у чему ј 
а чистом ваздуху и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упу 
рво с тога, што је нова зграда била још влажна, а друго с тога, што је време било кратко за нов 
е, које ће бити згадно и за децу кад је влажно време и блато а и за играче кад је заветина.{S}  
примају и нови ђаци и уводе у нову, још влажну и неисушену школу или не, долази објава другога  
е руке.{S} И неће више бити „господе“, „власника“ и „тирана“, него ће све бити из „народа“, „на 
ста, да га „експлоатишу“, то је он узео власнике, који га „газе“.{S} И отуда је учинио јуриш на 
ранка.{S} Либерали, то су они опробани „власници“, „кабадахије“, „курџони“, који су заменили Ту 
т, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, могу за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам  
нам учи да не може бит’ боље?!</p> <p>— Власт је чула, да он вас буни, да не гласате за владино 
а мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“ власт.{S} То и јесте оно, за шта сам те звао.{S} И ти о 
 нову науку ви ширите?{S} Ви мислите да власт не зна, шта ви радите?{S} Знам ја све...</p> <p>Р 
о, и људи ће видети, да има правде и да власт врши правду, па ће опет бити уз њу, рече Миљко јо 
су, господине; али кад чују за ово, шта власт ради, и премешта човека на правди Бога, сви ће би 
велики добитак?..{S} Онда је дошла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису х 
 и силе њине.{S} А од кад је дошла наша власт, наши нам људи суде и по нашим законима, које ми  
и, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и свуда говориш својим језиком, а не мораш да зн 
е слаже и живи у пријатељству; да слуша власт и да се боји Бога.{S} А кад се народ истински про 
ме мислиш, је ли хитио или није; но кад власт зове, онда мораш да дођеш.{S} Али ти не „вермаш“  
мет, кад га намештају сами сељани, а не власт!“ рече пети.{S} И тако се осу једна критика, да ј 
рите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам ја никога, него кажем оно, шт 
’ како је било.{S} Људи ће опет бит’ уз власт и бираће, као и до сад, онога, кога она одреди.{S 
и ти? запита га он даље.</p> <p>— Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци. 
о ти наредиш.{S} Људи су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, как 
одине, рекох ти: људи су до сад били уз власт и све је добро било.{S} А како ће бит’ сад, то, Б 
обрадоват’ и да ће као и до сад бити уз власт и слушат’ и мене и тебе.</p> <p>Капетану се свали 
одом?</p> <p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, о 
иљко.</p> <p>— То значи, да сад нису уз власт? додаде капетан.</p> <p>— Јесу, господине; али ка 
зиђе: тиме ћу тећи поштовање код деце и власт над њима.{S} И ничим се више не бих понизио но ти 
у за инат у хајдуке отић’!{S} Зашто нам власт премешта господина Радишу, кад човек није крив, а 
ит’ оваког учитеља!..{S} Зашто је овако власт урадила с нама?!..</p> <p>— Ја ти, кмете, рекох з 
те и што ће да буде.{S} И жалосна је то власт кад она мене премешта што нећу и ја у те непријат 
е ово треба срушити и дати „народу“ сву власт и управу у његове руке.{S} И проповедаху: „слобод 
царство“, отеше му земље и преузеше сву власт у своје руке.{S} А он поста „робље“ и робова скор 
 То су господа и чиновници, који су сву власт приграбили у своје руке, и они данас пале и жаре  
о овако остане, ни ја нећу бит’ уз таку власт и Циганина ћемо бирати! рече Миљко сасвим одлучно 
ди су били до сад уз власт и слушали су власт, што она нареди.{S} А сад, како, ето, власт ради, 
 Радишу за „назадна“ и „ограничена“, а „власт“ је мислила, да је он „потуљени“ опозиционар и „д 
Ја уз власт.</p> <p>— Ама, знам: али на власти су напредњаци.{S} Јеси ли ти уз њих или с народо 
шла наша власт.{S} Пре су били Турци на власти, па Србима нису хтели ни да суде; а ако се судио 
љење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато  
еча ти плата од мога позива!{S} А позив власти за тебе не вреди ништа, је л? продра се капетан  
 те смо били мимо свет и почкодни и код власти и пред другим селима.{S} Па рекосмо, да барем де 
изгледаше растројство, слабљење државне власти, убијање ауторитета власти и владаочева и вођење 
 били мимо свет.{S} А сад, хвала Богу и власти, кад нам додаде школу: све ће добро бити, ако Бо 
по оваком послу, да се бране од напасти власти и да обећавају, да ће гласати за владине кандида 
с Турцима.{S} И ви жалосни представници власти, што треба да мирите народ и да судите свакоме п 
:</p> <p>— Пазите Ви како говорите пред влашћу.{S} Немојте да вређате власт!</p> <p>- Не вређам 
<p>— Док сам кмет ја морам уз власт и с влашћу па ма каква била.{S} А кад не будем, онда могу к 
>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се чује, кад се каже <hi>со</hi> (оно чиме 
да буде кад удари киша, па онда коњ или во назгази на овај крај, или точак од кола не погоди по 
„буки“ аз ба, буки аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“,  
{S} Која се слова чују, кад се каже <hi>во</hi>? (Деца траже и погађају, а Радиша им помаже; и  
.{S} Која се слова чују кад се каже <hi>во</hi>?..{S} Која се слова чују у речи <hi>со</hi>?..{ 
га напише).{S} И, ето, тако се пише <hi>во</hi>. в — о.{S} Кажите и ви: в — о, во!..{S} Шта се  
 растадоше: „Збогом“! - „ У здрављу, да Вог да!{S} Срећан пут!“ И пођоше:{S} Радован с кметом а 
: „Ама ја не морам ни да чекам да ми их Вог даје и да ми расту, него имам готову!....{S} Има је 
и аз ба, баба; веди он во, добро аз да, вода; глагол он го, рци аз ра, гора“, и тако даље: дигл 
 тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико млазева колико је било руп 
ад је земља била врела и усијана, и сва вода у ваздуху, а не на њој, биљака и животиња није ни  
 бујнији.{S} Сад је све село видело, да вода у изворима зависи од шуме на брду; а није што их ј 
 кошем је прашина; под стрејом их прска вода а свуда је ветар.{S} Деца покисла, и зима показује 
 узвишица и две рупе, у које се сливала вода од кише и градила бару, а поред пута је с обе стра 
го нагла низбрдица, низ коју се сливала вода из половине дворишта и отицала напоље.{S} Радиша р 
амо је незгодно, било што их је прскала вода са земље.{S} Једно дете рече, да би добро било „и  
јздравије је пиће: лепа, бистра, хладна вода с извора; а вино и ракија да остану само за лек.{S 
амен, а кад се камен врати и падне, она вода прсне. „Е, ето зато, рече Радиша, само велико каме 
а, да је као саливен и да га ни највећа вода није могла покварити.{S} И свет је говорио: „Браво 
а, „ко полако иде даље оде“, и да „тиха вода брег рони“...</p> <p>Даница се и оделом није много 
д конац и равно, а нагнуто, да се нигде вода не може <pb n="141" /> задржавати.{S} Све су то он 
те да се двориште изравна и да се нигде вода не задржава и гради бару, него да одмах отиче.{S}  
у да се умере.{S} А лекари тврде, да је вода најздравије пиће, да вино и ракија не морају ни да 
и ухватили ово депо летње време, кад је вода мања, добро би било, да почнемо да довлачимо песак 
озелени; да на изворима неким пресушује вода а на неким не пресушује; да су и потоци и реке већ 
нег, а у пролеће и у јесен, кад дотекне вода, да се удаве у каквој реци.{S} Зато је давно желео 
 разбије?..{S} Може ли у њу да се наспе вода?..{S} Нађите слова код ћупе!..{S} Е, доста.{S} Зат 
е само запрепастио, кад је видео, да се вода растворила на два гаса који горе, и да се од та дв 
 „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И продужише све редове овак 
ео конац и пружио га више школе, где се вода највише задржавала.{S} Ту је морало нешто земље и  
диша прегледа, је ли добар пад, како ће вода да се слива.{S} И ако је то могао и оком да измери 
Ко сноси?..{S} Шта сноси?..{S} Јесте; и вода сноси земљу и ђубре у низине, а и људи могу да сно 
 материје — од оне од које је и земља и вода и ваздух!{S} И колико је његову сељачку душицу зан 
, да ће она друга страна да се одигне и вода да уђе под камен, а кад се камен врати и падне, он 
ре, и да се од та два гаса опет направи вода!{S} И кад је видео, да је све што је на Земљи и на 
де равно,“ одговори један. „Да не стоји вода“, рече други. „Да се вода слива,“ вели трећи.{S} И 
ји су били пресушили и из њих поче тећи вода и усред лета, кад је највећа суша!{S} И што је гор 
о ни на једну страну, него положено као вода у бари или тепсији, онда конац иде по оној линији; 
 ваљало свратити пажњу деци на то, како вода на топлоти испарава а пара иде у висину; како од п 
свуд наоколо да пада благо, колико само вода да се слива.{S} Тај пад одмах обележи и концем и с 
ју, завирујући у сваку ситницу: како то вода подиже и спушта тестере и примиче трупац.{S} И Рад 
иде у висину; како од паре постане опет вода и како се расхлади; како киша и снег не могу да па 
ере судове, чисти ципеле и спрема дрва, воде и све што треба за ујутру па онда учи.{S} Радећи т 
и су могли о сваком ученику посебице да воде и наставничку и родитељску бригу и да чине све, да 
, што не умеју да читају и да пишу и да воде рачуне.{S} У другим селима, где има школе, има пун 
особито женска, и наложила огањ, донела воде, умила се и вршила своје послове по кући и око кућ 
ини извора и бистрини и хладноћи његове воде.{S} А газда Мијаило додаде: „И здрава је, господин 
ен и у пролеће него лети и зими; да све воде нису једнаке, и тако даље.{S} И то је довољно.{S}  
кога оброка кад се напију лепе изворске воде, слађа им је она била но ма какво друго пиће по ва 
сурутку су киселили и пили место киселе воде.{S} Због краве је набавио и детелине и посејао је  
 много загрејани не пијете много хладне воде.{S} Ко је ово утувио?...{S} Шта треба да урадите к 
ду, опет с потребним нагибом за сливање воде.{S} Деца рекоше да је добро да има конца и поред з 
омисли: благо мени, барем ћу имати лепе воде и за себе и за децу!</p> </div> <div type="chapter 
 за ручком донеше Радиши чашу тако лепе воде, да он запита, одакле им је.{S} А кад му они рекош 
ом другом селу.{S} Јер без довољно лепе воде, и за пиће, и за прање, и умивање, нема здравља.</ 
ницу и што год хоћеш, и овде горе вруће воде увек да имаш...</p> <p>— Е, јесте жива згода, госп 
пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за пиће но што је има у Загорици.{S} А то чини, да 
те Загорица увек има довољно и најлепше воде; и усред најсувљег лета она не зна за сушу.{S} Али 
и како се онда људи и животиње муче без воде, и како се домишљају, да је нађу и изваде из земље 
дарила у спремање и пелена, и корита, и воде...{S} Радиша је непрестано био уз Даницу и олакшав 
иге и пишу писма, тапије и облигације и воде рачуне.{S} А у вас је сад отворена, и ви први дола 
тио је Миладина и овога младића, да они воде прву реч.{S} Миладин у главноме рече ово: „Добро с 
и бију, грабећи се ко ће пре да захвати воде.{S} Радиша је чекао, да сви захвате.{S} Чекајући о 
колу</head> <p>Дође и време, да се ђаци воде у школу.{S} Једног Петка око малога ручка викну би 
еме истресе па га намести тестији пуној воде у грлић и нагну.{S} Вода поче да шикља у онолико м 
 <p>У том дође снаха Миљкова с тестијом воде у руци и убрусом преко руке и посу све редом, те с 
диша одмах запита: да ли има овде близу воде.{S} Одмах двојица рекоше да има и показаше руком г 
{S} Газдарица му даде да донесе тестију воде, и он донесе; али и тамо нов, непознат свет.{S} И  
 отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не беше готово никога.{S} Чесма м 
 сиром или једним јајетом и попит’ чашу воде; о ручку једно јело што му зготовим, па и то више  
 о Богу, човеку, земљи, ватри, ваздуху, води, биљкама и животињама — све и ништа, и опет све на 
е често причао о домаћину, који мора да води бригу о свој чељади, те да свакоме добро буде, о к 
супротној страни, тако, да путања, која води њој, дели целу порту на два скоро равна дела.{S} С 
а дана, кад ће им се с оне стране, која води од Београда, појавити необичан путник.</p> </div>  
да се пење по дрвећу и да се слободи на води, и то му је рекао бих, била мана; али је свуда сре 
ло лице!{S} А колико њих просвећених не води о томе рачуна!...{S} После кратка разговора послуж 
да се с малим бројем одржава бољи ред и води већа брига о сваком детету појединце.{S} За тим до 
е на зло.{S} Но ти слободно узми дете и води куд ти веле људи“...{S} Најпосле се договоре, да у 
мога најактивнијега рада, који једини и води напретку, а све због ваших <pb n="338" /> несрећни 
Носи га сад кући, па га окупај у врућој води, избриши га добро и преви у чисте и суве пелене!{S 
.{S} И, благо оној задрузи, где домаћин води више бриге о својој задрузи и где чељад више <hi>с 
 боље да учимо.{S} Зато идуће године он води свој II разред у III а Даница свој I у II.{S} Ни и 
ме</hi> човеку (мон—арху), па да нас он води и он да управља; а ми да га слушамо, и дајемо дана 
ад буде, и опет мало, да се чудим, како води душу!..</p> <p>— Веле, да је заветан и да не пије. 
.{S} А где је истинска?..{S} Шта ради у води?..{S} А може ли да плива ова у буквару?..{S} Зашто 
но, што су пре сејања држали који дан у води.</p> <p>Кад је дошло време расађивању, Радиша је у 
 имао у памети готово, куда треба да их води и како.{S} Само се чувао хитње.{S} Али му се опет  
посла?{S} И зађе да види, куда би стаза водила и колико би камена требало.{S} Па како нађе, да  
а гледају на улицу.{S} Из овога ходника водила су опет два али затворена: један у једно крило а 
двојили од пута и пошли путањом која је водила стружници, њима се чинило да је сунце зашло, да  
аво у „кућу“ или кујну, из које су опет водила двоја врата: десно и лево у собе.{S} Тако се у д 
ило у пространо предсобље, из којега су водила троја врата: десно у <pb n="322" /> собу и лево  
ло је похитати с послом; а њих двоје су водили сав рачун о свему.{S} И они који пролазе радовал 
 да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Радиши у овоме послу и ученицима његовим у влада 
у и дођох да видим је л’ истина и да га водим!“ Кад капетан виде и ову збиљу и радост на лицу о 
ултурнога стања ја имам да га подижем и водим у цивилизовано, културо стање, где је све у човек 
емом као и пре четири године, кад га је водио у основну школу.{S} Пут је трајао два дана, и кад 
лако! додаде Даница. „</p> <p>И тако се водио разговор и даље.{S} Гледале су и женске радове Да 
ставу није ценио строго по предметима и водио рачуна о томе у који наставни предмет што долази, 
вему раду своме и у судници и у задрузи водио тачан записник.{S} Око суднице су били павиљони з 
отребније за село.{S} Пут га је и онако водио поред среске канцеларије, под којом је село Загор 
а прекосутра у Недељу будеш наредан, да водите децу у школу.{S} Он ће ударит’ на тебе, па одатл 
су ово крупне тешкоће, о којима се мора водити рачуна.{S} Јер ће оне истрчавати пред нас у свак 
олске могли видети, да се и о томе може водити рачуна.</p> <p>После „бербе“ у јесен радови су у 
глав као у цркви.{S} Попа најпре освети водицу у главној учионици па пошто покропи присутан нар 
о да попари семе врућом (али не врелом) водом и држи га у џаку 10 — 15 дана, да одмекне, па онд 
ичао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово свакога дана, кад ј 
дарице, обуо се и умио, па је отишао на воду, да опет донесе тестију воде.{S} Сад на чесми не б 
раде и како да озидају брану и зауставе воду.{S} И кад се отпоче посао, показа се потреба и за  
диша им је онда причао, како они доводе воду и како граде водоскоке.{S} И тако је ишло готово с 
тори“ загорички одмах нађоше: одакле ће воду да наврну, где ће кућицу да направе, где да отпочн 
уњу, и гром, и кишу, и снег, и Земљу, и воду, и огањ... створио је неко.{S} Ону школу су саград 
ко се вентил отвара и затвара и извлачи воду.{S} За овим им је дао, да га добро разгледају и да 
им, да шуме задржавају и кишну и снежну воду и спуштају је у подземне подруме, одакле она после 
ву киселу, сумпорну и у опште минералну воду, онда се одмах од ње учини не само огромна употреб 
 копају земљу за блато, други да наврћу воду, трећи да праве калупе, четврти да уравњују земљу, 
 лепши извор да озида и ухвати најлепшу воду за пиће.{S} И зато нигде нема више и лепше воде за 
го интелигенција његова.{S} Она је умни вођ његов. <pb n="406" /> Она треба да му светли и да ј 
осватио.{S} И на дан свадбе је ова мала вођевина с неколицином још пошла у Липовицу за девојку. 
бијање ауторитета власти и владаочева и вођење земље у анархију.{S} Зато нерадо гледаху сваки п 
о потребан да помаже кмету у товарењу и вођењу коња под товаром.{S} И отишли су, и покуповали с 
ека почеше да седају у њих, да их други возе.{S} Једно рече: „Еј, да нам је ово било за песак!“ 
њигу и чита:{S} Царица Милица и Владета Војвода: „Пошетала Царица Милица.“ Он чита полако, а де 
 он рече): „Ето, тако је причао Владета Војвода.“ Свима жао; а један вели; „Господине, мој деда 
изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, онда се један од они 
ни, а у згодно време радили су и у реду војена <pb n="238" /> и гимнастичка вежбања, играли се  
разне игре, и народне, и гимнастичке, и војна вежбања у реду, и с пушкама, и гађање у нишан.{S} 
(И тако даље до сто).{S} Кад има толико војника, онда се то зове чета; а како се зове кад има < 
ше.{S} Кад хоће ко од вас да пише писмо војнику, или што друго, он мора да иде чак у чаршију па 
.{S} Сад идите на место! — Овако се уче војници.{S} Али је ово за свакога добро, особито за дец 
о! — К мени! — Ето тако се уче и ђаци и војници, не само да знају које је која страна него и да 
е загоричке, да мисле да су већ момци и војници, као ова витешка вежбања.</p> </div> <pb n="320 
годину сви ће ови наши велики ђаци бити војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што с 
с упртачима те да је носи на леђима као војници и показа им како.{S} Онда им изнесе буквар и ре 
зличнија гимнастичка вежбања: и у реду, војничка, и у кретању удова у месту (шведска гимнастика 
месту гимнастика, она у реду (шведска и војничка), а после и рад с пушкама и гађање у нишан.</p 
у руку десном образу, као да би хтео по војнички да салутира, рече: „Помози Бог, господине!“ А  
то сам ја наумио, да тражим од министра војнога неколико стотина метака, а пушака државних има  
све више.{S} Зато написа писмо министру војном, и овај не само да одобри тражену количину муниц 
{S} Кад је на Косову изгинула скоро сва војска српска, и све војводе и јунаци, и сам цар Лазар, 
заслуживали школу... „Ово је друга моја војска, с којом ћу ја, ако да Бог здравља, још пре ступ 
 на Косово, а за тим ону, како је пошла војска из Крушевца и царица Милица молила Лазара, да јо 
ећемо ићи онако без реда, као разбијена војска, <pb n="94" /> него лепо у реду, да свак позна д 
нато, био боље среће.{S} У њему је наша војска допрла до Пирота и Косова, али је злогласним и н 
.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски официри и паше.{S} И зар н 
 свршен је био и рат с Турском; само је војска још остала на окупу, да се види, шта ће се и как 
великога,</l> <l>Кад се слеже на Косово војска,</l> <l>Кад се слеже и српска и турска.</l> <l>У 
има!...{S} Ах, тада је закукала не само војска српска и њен заповедник, него је закукао и сав н 
првог рата предали главну команду своје војске у руке Русима и дотерали до Ђуниса, а у другом,  
ли чуда великога, кад се двије сукобише војске на Косову пољу широкоме.)“ Радиша је читао полак 
агове пред кућама.{S} А кад се врати из војске Милун Стеванов, онда се израда и употреба камена 
а његових, који баш тада беше изишао из војске, па рече: „Господине, нас је у кући четири брата 
е цара Лазара на мегдан.{S} Лазар скупи војске колико је могао и изађе на мегдан.{S} Сад ћу да  
уз кога.{S} Особито је у овоме „купљењу војске“ била активна најмлађа, радикална странка.{S} Ли 
елим округом; па „мајор“, старешина над војском; па ту суд, па она велика школа, у коју Радиша  
а цар Лазар.{S} Мурат допадне с великом војском на Косово и <pb n="82" /> позове цара Лазара на 
И била је готова, да се бије и с руском војском, ако ова дође да јој отме Ниш!...</p> </div> <d 
еловао при освојењу Ниша и био изишао с војском на оно знаменито српско поље Косово, враћа се с 
удове, други за цркве и школе, трећи за војску и тако даље, и они помажу владаоцу у томе.{S} Он 
а га слушамо, и дајемо данак и идемо на војску, кад нас он позове.{S} Доцније се видело, да се  
у нас истеривали из њих.{S} Имамо сад и војску своју, а пре је војска била турска, и турски офи 
р вељаху: много је обоје, и „солдата“ у војску и ђака у школу.{S} А кмет, да би прекинуо ову му 
ad> <p>Сем неколицине, који су отишли у војску, сви су остали још и ове године долазили Радиши  
да из Загорице нико није дошао писмен у војску, да капетан не може да прати кмету писмо у ово с 
рсман научио писму.{S} Па кад је узет у војску и они тамо видели да је писмен, одмах су га одре 
аже.{S} Он даје и најбољу снагу своју у војску и имање своје за порез.{S} А шта за све то добиј 
 под своју заставу и пребројавала своју војску, која јој је требала за нове изборе и већину.{S} 
сово равно,</l> <l>Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десе 
и војници.{S} Неки ће отићи и у стајаћу војску, као што су отишли многи и од оних мојих првих в 
 великих ђака; а сви ће бити у народној војсци.{S} Зато их ја учим и егзерциру.{S} Али има нешт 
е слеже и српска и турска.</l> <l>У тој војсци девет Југовића</l> <l>И десети стари Југ-Богдане 
о су сад наши људи свуда: и у суду, и у војсци, и свуда?{S} И свуда наш закон и наша власт, и с 
код очију, те им се смеју и на суду и у војсци, они пожеле, да се школа отвори и у њином селу.{ 
поносити докле га буде.{S} Ти си му и у војсци као писмен осветлао образ, јер си дошао до Књаза 
Те да види ону силну војску,</l> <l>И у војсци девет Југовића,</l> <l>И десетог старог Југ-Богд 
је тај и тај из тог и тог села научио у војсци; и сви, који су у Недељу били код суднице, прича 
одскочио је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмен 
ражио од газда Наума пет дуката да купи вола, а овај му тражио „цванцик“ на сваки дукат на месе 
аш сиромах Павле, коме је курјак удавио вола, а у кући имао два гроба за годину, отишао у чарши 
 је велики снег, колико њих има у кући, воле ли и они да он долази у школу, ко највише воли и з 
васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S}  
се телесно и васпитајући се душевно, да воле ред, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi> 
ед, да воле <hi>другове</hi> своје и да воле <hi>рад</hi>.{S} За тим је пазио, да његова настав 
.{S} Пушке непрестано пуцају, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео 
 и данас.{S} Само што данас и чаршилије воле да су писмене, а боље би било, као што знате, да и 
ји беже од послова, јер и не умеју и не воле да раде ни умом ни рукама.{S} Отуда у нас тако мал 
јега данас славиш.{S} Пијане ни људи не воле а камо ли Бог и светитељи.{S} Зато не иди слабима  
теници их уче како да се владају, да се воле и помажу један другоме; учени економи како боље да 
 брат и коншија Радован.{S} Сви то дете воле и много’ вале.{S} Што чује то утуви, и што види то 
 много питомији од нас, те се људи више воле, слажу, споразумевају и раде заједнички и на своји 
, па да их учим и томе.{S} То младићи и воле, и сад је најбоље време, да се у томе обуче.{S} На 
и браћа међу собом, и сви имају право и воле да живе.{S} Само има много непросвећених, пакосних 
ње?{S} Један рече: „Јок, господине; сви воле што им требимо ливаду“.{S} А један додаде, да је Н 
{S} И благо онима, који теже томе, који воле да уче себе и пород свој!{S} Они ће живети, они ће 
његови добри сељани то виде, па га зато воле и слушају.</p> <p>- Онда да га зовнемо.{S} И ако м 
, кад је гладно.{S} Јер деца хоће и <hi>воле</hi> да знају, само ако је та храна духовна за душ 
} Ипак се мало њих одвојило, јер су сва волела да изиђу на прави пут, јер су се бојала да не за 
ца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша је хтео свима да угоди, али онда не 
ком и ова реч „ђак.“ Мајка га је истина волела и миловала и срцем и речима, али га није мазила. 
очетку, толико мерила своје речи, да је волела нешто и да не каже, него да каже оно што је неуп 
о најбржи и најпоузданији, газдарица је волела њу да слуша, јер је радио најбоље, а деца су вол 
 слуша, јер је радио најбоље, а деца су волела, да с њима буде, јер су га волела.{S} И Радиша ј 
, а кад је опазио, да би и отац и мајка волели да он иде, само не могу да му кажу, онда се тврд 
стану.{S} Па и ако би и Радиша и Даница волели да остану, опет у Радише преоблада разлог: да ви 
в.{S} И свима је било мило, и сви су се волели....</p> <p>После ручка је омладина почела да сви 
ма, браћо, шта вами да кажем!{S} Ви сте волели школу, и то је лепо од вас; и господин министар  
/p> <p>„Хвала вам, браћо млада, што сте волели науку и научили толико!{S} Хвала вам што сте пом 
о даље.{S} Али су га баш зато другови и волели, што се није поносио ни од њих одвајао.{S} И у и 
лео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Једанпут дођу његовом оцу неки калуђери из С 
ео, зато нисмо криви ми.{S} Наши би сви волели, да није тако било.{S} Али, сила Бога не моли... 
од куће.{S} И с тога многи више нису ни волели да иду на конак кући.</p> <p>Уређење овога малог 
о је у свој околини.{S} Чак су у војсци волели њихове регруте, јер су знали да су писмени, разб 
су опет били много слободнији и више су волели и питали свога учитеља. </p> <pb n="165" /> <p>О 
оста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својој школи и у св 
е и њоме погоди, у томе је био први.{S} Волео је много и да се пење по дрвећу и да се слободи н 
ено запита Радишу: „Истина, Радо, би л’ волео да будеш ђак?“ Радиша је погледа својим паметним  
иближује дан растанка.{S} Сад би Радиша волео да није ни долазио.{S} Помисао куд иде и на шта и 
Изазивало му се у памети све што је год волео у селу; сећао се и онога метежа данашњега у школи 
а Радиша није имао времена.{S} Газда је волео да њега послуша, јер је био најбржи и најпоуздани 
премају за ручне радове.{S} И певање је волео, али је више узимао песме народне и јуначке, а не 
о је то могао и оком да измери, опет је волео да се и овде послужи мером.{S} Зато за час направ 
ао старије, те га је учио и ако га није волео.{S} Јер су и они и његови другови у школи мислили 
о је и дететом био миран и добар и није волео да се свађа с децом; зато су га сви волели.{S} Је 
о време за здравице, Радиша, и ако није волео да пије, и ако је пио само по мало, узео је чашу, 
 држао за најбољега, јер то никако није волео.{S} Али више никад није смео да оде у школу а да  
и и земљи својој?{S} Родитеље сам своје волео, пазио и потпомагао до смрти њихове, и кад су мен 
он да се види са свима, које је највише волео; и сви су га питали, како у школи?{S} А он је оби 
 у Београд.{S} Ја знам да би ти највише волео, да изучим за попа па да дођем овамо, али ја то н 
 зна, више и вреди.{S} И ја сам највише волео, да ви сами о томе мислите.{S} Али кад ме питате, 
о познаје живот сеоски, што је слушао и волео пољопривреду у школи, и што је толико путовао по  
оји је и сам доста читао, доста радио и волео новине, волео науку и раднике.{S} Он је и у својо 
није било досадио и тешко него је још и волео.{S} Јер је непрестано мислио, да ће му они бити г 
је поново синоћни разговор, и Радиша би волео да се он продужи.{S} Сунце већ прилично одскочи о 
, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ја ни то не бих волео  
о не може набавити а старо Радиша не би волео да употреби.{S} А да купи у чаршији, то још мање: 
нски и машинама, кмет рече, да он не би волео да кметује у томе селу, а његов брат додаде: <pb  
; а Миладин искрено изјави, да он не би волео да његова Мирјана зна писму, и Миљко се сложи с њ 
у, а то деца воле; то је и Радиша много волео.{S} Полаженик је донео и свој „сребрњак“ сјајан к 
м.{S} Зато ни ту књигу после није много волео, нити се хвалио њоме; и давао је на читање ко му  
 грунуше сузе на очи, и у овом тренутку волео је да није ни дошао на пратњу.{S} А оно брзо и мо 
} Она слаби и разнежава.{S} А ја не бих волео, да и моја деца и моји ученици буду тропске биљке 
опа па да дођем овамо, али ја то не бих волео.{S} А брале би волео опет, да будем официр, али ј 
т, да будем официр, али ја ни то не бих волео да будем.{S} А да идем у Земљоделску Школу, па да 
назију па да идем на више науке, то бих волео, али ко зна како ће ми тамо после бити с издржава 
у воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћете ви бити и ђаци добри и научићете м 
о хоћете да будете срећни, ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати 
 како је школована Вида — знам, да ћете волети.{S} Казао сам већ, да је она била међу првим уче 
одлучнији човек, који неће ни трпети ни волети неправду.{S} Мени су и у продужној школи и после 
школом и да ће сваки учитељ и надзорник волети да дође у ваше село...</p> <p>Кмет Миљко саслуша 
и владате и код куће, и дабогме да нећу волети, ако ми се ко стане жалити за што на кога од вас 
 треба им, господине, ништа; они ће још волети да га однесемо.“ Онда Радиша одобри да донесу и  
а сваким по мало разговарао и питао га, воли ли да изучи књигу, је ли му далеко кућа и може ли  
ко је којем име и је ли му далеко кућа, воли ли да учи, да ли ће моћи да долази зими и по рђаво 
екоше: штета, да дете остане овако, кад воли да учи!{S} Онда Радиша и Даница стану говорити Гру 
овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село има свога хлебара, а не меси  
у, и сваки ће нам дати, јер њу стока не воли“.{S} И, сутрадан је Груја доиста био донео велико  
у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали и јесу ли све задруж 
адиша; ви бисте се онда мрзели, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам в 
лика опет упаде: „Вељу ја теби, да дете воли да учи, и да се ти не бринеш ништа, него да послуш 
читељ, поп, то ти је свеједно: што дете воли, то нек буде!...“</p> <p>И тако се сврши овај дома 
ма пртине....{S} И сутрадан Радиша више воли да остану него да иду.{S} То до душе и отац воли,  
 и они да он долази у школу, ко највише воли и зашто, ко не воли, колико кућа има у њиној мали  
кућу где му је, кога још има код куће и воли ли да учи, па им је онда казала, како да се ошишај 
 помисле: да га је село изабрало, да он воли да иде у школу, и да ће да им буде „ђак“.{S} И жал 
јом срећом!{S} Кад цело село вели, и он воли, биће са срећом, ако Бог да!...“ И вечераше, и лег 
, да он ништа не брине за њих, само ако воли да иде у школу.{S} Радиша онда одлучно одговори: „ 
их изиђе поучених и утешених.{S} Јер то воли Бог и твој светитељ, којега данас славиш.{S} Пијан 
 мотике и да — „надзирава“.{S} Он често воли и пандур да буде, него добар радник, домаћин и ста 
и домаћицом поздрави.{S} А Радиша чисто воли, да они још не устану...{S} Но ето најпосле и њих. 
роши, да и по томе видите, да овај свет воли заједницу и дружбу, а не воли осаму.{S} Свако село 
онда ћете бити добра деца, а добру децу воли и Бог и људи, и онда ћу вас и ја волети.{S} Онда ћ 
стану него да иду.{S} То до душе и отац воли, али он осећа неку дужност, да се мора, и боји се  
ијају правилни и пријатељски одношаји. „Воли другога као и себе самога“ и „Не чини никоме оно,  
те један другога?..{S} Хоћу ли ја то да волим?..{S} Запамтите, да се око тога највише свађају и 
х, Немачко!{S} Кад на тебе помислим, ја волим ова своја брда.{S} Јеси напредна, али си срцу мом 
ад слушајте, што ћу да вам кажем.{S} Ја волим да видим ваше село.{S} А изгледа, да ће и сутра б 
еки победилац сасвим хладно рече: „И ја волим да их не казним, али се бојим, да то не учине и д 
и, а то не воли ни Бог ни људи, и то не волим ни ја.{S} Зато сам вам ја и рекао, да се шалите л 
у кући...{S} Она је добра.{S} Ја њу <hi>волим</hi>, а оно друго ћемо делити заједно...{S} Имаћу 
а у другог их народа нема.{S} Зато ми и волимо гусле.{S} Оне су сачувале многе песме наше, а у  
уга свога!..{S} Слушајте старије своје, волите се између себе и слажите се лепо, па срећа неће  
ви се морате волети; а ако хоћете да се волите, ви се морате слагати.{S} Зато не сме једно хтет 
хтели, и ви сте и данас дошли зато, што волите да се учите.{S} Зато вам опет хвала!{S} А кад се 
 моји мали ученици, што сте дошли и што волите да учите још, јер је наука велика; а оно што сте 
е самога“ и „Не чини никоме оно, што не волиш да теби други чини“ — то су биле идеје водиље Рад 
може, ваљада, и поп да излегне, ако баш волиш“, рече Велика гледајући у Радована. „Е, сад учите 
говори: „Оволико оваца и новаца, коња и волова, крава и телади, коза и јарића, крмака и трмака, 
 одужи порез, па му је дао своја кола и волове, те је овај неколико дана вукао и довукао: десет 
орици нема колица.{S} А да траже кола и волове, то је дуго.{S} Зато Радиша запита: како ћемо за 
 децу твоју!</p> <p>„Јао хранитељу наш, волови те чекају!</p> <p>„Куку несрећној, до Бога и до  
а боље пати, храни, чува и гледа, те да волови вуку пет пута тежи товар а краве да дају десет п 
бија снагу за рад.{S} Они и не ору више воловима и коњима, и не копају и не жњу својом снагом и 
а, ко кад може, дође судници с колима и воловима, да вуче камен и песак.</p> <pb n="228" /> <p> 
p>Онде где би старост, мекуштво и слаба воља одавно уздахнули и рекли: не може се више, Радишин 
ли: не може се више, Радишина је чврста воља, тврда нада на боље и гвоздена сталност у извођењу 
ло допустити...{S} А, на послетку, Ваша воља, господине министре; али знајте, да ћете погрешити 
 шта ће он да каже?</p> <p>- То је Ваша воља.{S} Кмет је добар, вредан и поштен домаћин, и што  
а дајемо сваке године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господи 
е године по десет врећа, и воља ти жито воља ти паре; а ти то да даш нашем господину за школу.“ 
у љубави и слози.{S} Ти си сам од своје воље међу првима дошао к мени, да научиш књигу, и ти си 
ацима!{S} Ви сте пошли у школу од своје воље онда, кад је и отворена школа у вашем селу и ја до 
ва и сирова, најблагороднијега, до миле воље.{S} Само у подруму Радишином није било места за ви 
ака га је кућа у Загорици имала до миле воље.{S} У овом је и Даница узела удела, те је преко св 
ошлост, о којој може премишљати до миле воље; и он је већ више у њој него у садашњости и будућн 
а.{S} И ту бих ја могао да учим до миле воље.{S} А веле, да се у њој више и боље научи но и у о 
ати можемо, хвала Богу, и данас до миле воље, и оно што мислимо можемо казати где год хоћемо, п 
ше осам сати.{S} Капетан сад беше добре воље и лепо се поздрави и с Радишом и кметом Миљком па, 
а снагу нашу узалуд.{S} А отуда је мало воље за науком, а много више мржње и одвратности према  
{S} Брзина развитка њихова није у нашој вољи него дубоко у самој природи њиховој.{S} А ово је ј 
 господине, уморан од пута.{S} Је ли по вољи да спавате?“ Месец већ беше високо одскочио.{S} Зв 
подине, како ћемо за конак?{S} Је ли по вољи код мене, или овде, код господина?{S} Мени би мило 
 с предлогом, кад су људи овако добри и вољни да се уче и децу своју да школују.{S} Али како то 
осле.{S} А и село ће пристат’. „Буди су вољни да учине за школу све што могу,“ одговори Миљко.< 
е стрпети: трпен — спасен.{S} А људи су вољни да учине што год могу.</p> <p>Сви дахнуше душом и 
је опште, државно, и зато се много више вољно врше и слушају и сви закони и уредбе државне и оп 
ечи, и то на поклон, и ако је село било вољно да му га плати, пошто је то било најзгодније мест 
 сам није могао замислити, с коликом ће вољом то ученици да врше и колико ће гледалаца привући! 
срећан човек, па рече: „Нек је с Божјом вољом и помоћу, браћо!{S} Па, кад сви велите да дам, да 
 дао на посао, изгледа сада још с већом вољом него и пре.{S} Али је ово опет имало једну послед 
и кад он није хладан и влажан, а увек с вољом и веселошћу.{S} Уз ово их је упућивао да се надме 
 Тако је стално одржавао њихову пажњу и вољу за учењем.{S} А да се увек на ово гомилало и други 
 сир и кајмак, сланину и пастрму, мед и восак, жито, вино и ракију платно и сукно, дрвену грађу 
Радиша је имао већ леп доходак за мед и восак.{S} Поред „ђерзонке“ први је набавио и машину за  
теније, свети Арсеније и Максиме, свето Воскресеније, свети Ђурђе, света Тројице жива помоћнице 
Загорицу све, што је најбоље од разнога воћа, и да их упути, како се оно бере, чува за зиму и н 
штедионици.{S} Ту је и меда и свакојака воћа, и сува и сирова, најблагороднијега, до миле воље. 
кућа има читаве чаброве пекмеза и разна воћа за зиму.{S} Зато се у Загорици сад још мање пије в 
оћњак, у којем има свакојака и најлепша воћа; и воће нико више не тресе и не млати него бере ру 
агорици до сад нису остављала семење од воћа што су га јела; а сад <pb n="206" /> су брижљиво п 
 све боља.{S} Тако је и код жита, и код воћа, и код свега.{S} А на првом месту кућа ваша мора д 
ћанства, бољега реда у кући, боље врсте воћа, поврћа и стоке.{S} Морам дакле поред знања и писм 
 пре негде читао, да што народ где више воћа једе, то мање пића пије.{S} А сада се и сам уверио 
а каткад и по која чорба, мало колача и воћа и, ето, то је била скоро свакодневна <pb n="304" / 
ини је школској све стигло на род, само воћа још нема, и Радиша је свако јутро и вече одлазио у 
 меда, добро спремљену зимницу и оставу воћа; што нема крађе и што се људи мало свађају.{S} Али 
е уздржавају.</p> <p>Уз већу производњу воћа Радиша се старао да што више развије и вештину о т 
е накалемљено или засађено 30x 30 = 900 воћака.{S} А додајте сваке по толико, па ћете видети, к 
ме и свуда неуређено и прљаво.{S} Да је воћака мало, да су оне старе и обломљене, да је мало ка 
циглом.{S} А кречем су почели и дебла у воћака да крече, те се беле као мраморни стубови.{S} Пр 
бука има, колико крушака, колико других воћака, које би могле да роде и у нашој земљи, па и овд 
о подмлађене и покалемио му пуно младих воћака.{S} На Миљкову кућу после почеле су да се угледа 
ољопривреда и сточарство, да се развије