тлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун м |
е почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — |
њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а |
а.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, |
висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му |
ећ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обрија |
</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова |
т са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је на |
S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш он |
пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S |
пет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> |
ите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су |
седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали |
о да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим |
знаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, о |
ао не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и |
гара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што |
} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је |
штала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих бели |
згред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је т |
е она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купље |
да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толи |
ло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и |
плашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, |
од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, |
ао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке |
S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га |
о као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како |
досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга р |
n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако би |
га у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је |
, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, кој |
/> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> |
ију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увел |
ла, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао св |
су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у ср |
зноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, |
парање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове |
и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па |
н, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодо |
се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово сле |
је развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства |
како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само |
{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ћ |
и, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџи |
овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако |
и и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да б |
им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџум |
старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да к |
им колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и |
рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње на |
одужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Ци |
{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавн |
сова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, |
е.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпун |
ода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да т |
ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су с |
као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, |
бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те сво |
две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она др |
, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у |
ди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као ш |
ди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сва |
ка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, из |
метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плаш |
собито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој д |
јка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —уп |
босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од д |
ећ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се |
b n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада п |
идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и им |
} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јач |
вим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијам |
јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање т |
-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И п |
га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом |
а а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњ |
сплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата увед |
у има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— |
два се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кр |
била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, д |
Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из |
да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не |
хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњ |
ни“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо ч |
але задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутин |
, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први |
за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео под |
p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла |
псије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, п |
како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, в |
оро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то ч |
он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али |
и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити т |
ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} М |
ој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о че |
почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што |
едва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, |
њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и |
И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори: |
ој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро вр |
ткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврч |
ести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима |
Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакш |
зећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како |
лико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и у |
еђује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} |
вија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних |
ијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију |
е шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" |
како не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бо |
задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њем |
има осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, |
урла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножеви |
ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако су |
ијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</ |
ош и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Те |
да кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше. |
Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је ј |
ко њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до |
твара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{ |
све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној нак |
.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спав |
.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати д |
апа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из |
е да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а |
све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докл |
ко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој |
ио само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она м |
оже — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тих |
{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је |
тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као не |
де, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што м |
ароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он |
капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих |
Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" |
пи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се и |
досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче С |
топљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> |
име ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шт |
од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, з |
И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p |
та не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом г |
а сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, мака |
долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његов |
>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо! |
но онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главо |
би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било |
разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући |
али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> |
не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гл |
ако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као о |
а, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизат |
евет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова н |
ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неи |
к са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући |
ато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Боја |
о, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у куј |
како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази ова |
го и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима |
предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што с |
к она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз ком |
ући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, ко |
собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику д |
своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убија |
би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо п |
здраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да |
, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове |
пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и ни |
е.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рук |
седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама на |
Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварал |
и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ип |
<pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да |
да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправ |
и се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у |
сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако и |
е да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, |
каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она |
, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и |
а већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће |
д, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа |
згледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хук |
отом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — ос |
ир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо пит |
н сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Соф |
питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем |
ао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од |
било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити ја |
пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од п |
јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекр |
} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама |
то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога в |
рили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{ |
је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежнос |
ао застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Мар |
оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали ост |
оћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршит |
им, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одгов |
по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после |
оја је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи |
сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим ста |
омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога с |
ло се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и мл |
<head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију |
и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: с |
е све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ |
<p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да прода |
се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И |
на толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце з |
је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никак |
по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашин |
е, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотеруј |
агињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, го |
и шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у з |
ити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењ |
т појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну |
када она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, |
што новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} |
не мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онак |
м да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго ви |
неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега |
као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихо |
јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би с |
еле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сват |
чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или го |
а колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен. |
очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се |
шта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама |
в ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, ка |
е би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови |
што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поч |
њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унеср |
о, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, м |
.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђ |
још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од оно |
бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би та |
ао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци т |
а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толик |
а, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидб |
ње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је доне |
оже“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му н |
> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији о |
} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све |
и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а ј |
та питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, ал |
ста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очим |
аха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, |
с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} |
да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је |
сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S |
S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало |
на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком |
о у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, |
ко баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, ба |
пеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико ис |
ви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела |
о она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, ве |
капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале |
дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га он |
лена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављено |
це! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо |
на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ ост |
ат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих |
вечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало д |
она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама |
ним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очиј |
другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика дев |
вину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне |
ли.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} П |
ребало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са к |
астајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у |
рач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред |
ртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у своји |
слом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, ко |
/> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показуј |
ед свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигн |
просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такв |
ојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би б |
синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као зн |
тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лона |
јим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И |
ље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити |
е није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и суви |
ада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, |
о, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, |
о због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би збо |
а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, |
} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање |
ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, ве |
рзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети |
ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је |
авање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми н |
ну собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призи |
авати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порас |
на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале |
га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заис |
.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} |
ом оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, муче |
ступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се |
н би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то |
, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхте |
м додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико о |
амо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишт |
тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> < |
ељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, |
, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад слу |
куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива |
ео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим д |
јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег |
мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, разв |
и и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код |
било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се |
њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подб |
је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се ш |
ао да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и науч |
а је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и о |
влачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет врат |
жала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало. |
екала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме |
увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после некол |
док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да |
офка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они |
једно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, по |
.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није |
о јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и дв |
рне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загуш |
у, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не вид |
свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на ала |
ма, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је |
па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу скл |
едала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред |
емена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за |
злева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око |
, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав б |
код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били |
а је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да м |
ретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и |
си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, иш |
пет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} |
посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их так |
а су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свим |
ва путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, |
Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао |
од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свег |
откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком |
неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и |
ена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека |
не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, |
че: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито рак |
ја је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више |
в сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је да |
пље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опеч |
сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркив |
ао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао |
и!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер |
, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водо |
зина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ћ |
одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за с |
чела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и |
на буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па |
он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не ш |
јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{ |
луцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да |
луша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интерес |
у чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто |
ама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном свом |
би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, к |
ти у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче д |
јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, кад |
ка, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око св |
„маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове |
кшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, |
дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се н |
м сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, |
части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и |
ање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, сна |
јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном де |
да се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сиг |
свим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, |
а је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћ |
штаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, как |
, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на ср |
рпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а |
гате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, шт |
Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо |
игару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне |
ти кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког њег |
код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као отк |
е њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која |
око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике |
је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким |
сигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све виш |
но таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада такв |
павању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест го |
мшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Е |
изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јо |
намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се |
себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} |
фке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да |
ћ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и |
ему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сир |
ого развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, |
е, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зн |
ашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Ју |
нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и |
ју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и |
би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни |
чели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заб |
с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да |
лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скаме |
никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, о |
ену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то ниј |
афови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти кол |
ошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом |
е само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело |
е сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, |
хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још |
роз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, ка |
им ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од с |
ине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се |
езана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ос |
им животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} |
ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати зв |
ке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И |
и оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки |
о, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост ње |
а се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно ту |
, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, |
о ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру |
више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојил |
ек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као |
ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— |
без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откр |
вом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре би |
} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> < |
реким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаут |
собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљин |
преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, ниј |
ам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупчениј |
оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да |
ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да ј |
је, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то најв |
раг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвавље |
силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се ти |
лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње бо |
могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и о |
хору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћер |
ио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих |
ена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.< |
аједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, |
да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!< |
ала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера |
а свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије |
ој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све |
илно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би поја |
кође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржав |
вима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као ма |
една другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле д |
.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: ка |
упају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, |
их ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него |
.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су |
а чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> < |
омшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, он |
е су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже |
ово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој |
ет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{ |
а и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би |
и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду сп |
то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљењ |
а чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то остав |
и да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове д |
а, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила на |
Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно |
рози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је |
фкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ни |
оликим поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{ |
страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! |
поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p |
потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет оти |
аш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не |
дине у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим ст |
носима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све |
јављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном |
} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тр |
се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако ш |
ом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, одн |
би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви |
седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би да |
нашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам в |
ући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по |
т и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и м |
јана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао мла |
догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не |
му донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођ |
а би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса |
њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, махови |
8" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— |
он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, |
м, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слоб |
, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као д |
ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле суз |
да ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, |
уму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како |
уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, ку |
Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми |
S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</ |
чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, б |
ајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p |
и и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин г |
али, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која |
Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ |
атничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми |
х, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља |
које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! |
лаго, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посра |
о надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола |
укали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо |
умска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, |
аздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш |
о чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као от |
што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после |
ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у ва |
ћи се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плаши |
ска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, уз |
ди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго ш |
ан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица св |
његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је та |
им људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмака |
ти не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како |
, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испо |
дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде |
и кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Ба |
има мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала |
а иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, |
још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сад |
ни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би |
су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених |
Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод с |
S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под |
полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њ |
о да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се |
с и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, кад |
себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина пре |
а још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер |
S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од |
своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> < |
но што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска се |
она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што б |
очеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да |
ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с п |
а је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овам |
о себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, ос |
о прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице |
а како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим с |
суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, |
врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{ |
да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запа |
вим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задирк |
им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Ис |
p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> |
ва, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурн |
" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто |
ош више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, |
већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње |
ад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, з |
ало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, м |
због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:< |
о још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као |
има и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима |
, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. |
јући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и леп |
амске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{ |
ве, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наш |
дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изг |
а њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, го |
о је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} |
ћу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с |
и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче сте |
затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужарени |
, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, вик |
седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{ |
, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад м |
атерине постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од св |
држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилази |
S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита |
Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњи |
азио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињ |
="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{ |
ни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обича |
погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— |
е половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S |
к.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и |
силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене ле |
чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, |
ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не |
бље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред ово |
ођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би |
до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки |
олог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха |
а после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласни |
ног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чар |
овечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је |
обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, |
ибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак |
S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им |
, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, д |
и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, |
тарих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда ус |
г тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све |
ли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, з |
у.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуд |
н.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане чов |
био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, |
!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео св |
а је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност р |
тају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S |
га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има вр |
id="SRP19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али с |
етко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им по |
Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кре |
шке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредни |
виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде го |
Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у |
га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је |
Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад |
до, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледа |
су прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су с |
клет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="21 |
м да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове испо |
мо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако л |
огли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара |
баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, в |
ви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали коли |
шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише с |
обудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жа |
је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се |
ила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радос |
удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је нај |
ила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако ни |
сталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Т |
ста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка на |
ом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи |
и онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње |
не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сеља |
, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова |
ао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би ос |
да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са г |
нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати |
по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} |
прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се с |
, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва д |
е и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе |
а друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепо |
н син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је јед |
ац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, п |
гово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хај |
ће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто так |
чини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећа |
агове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n= |
ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било нам |
ије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и бегов |
, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и ост |
ом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, ум |
нди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као стра |
диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и о |
као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца ј |
намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем ма |
мо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, тр |
ве је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла |
ко велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је |
о!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, |
телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој уч |
рмова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, |
то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођ |
ња мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање |
ли чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би |
.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи |
и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћ |
азда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкин |
када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“... |
м ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је за |
знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстра |
оме слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! |
ашно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, |
када, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што |
не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би ј |
.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пр |
ити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних из |
ћи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знал |
S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да вер |
Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад ви |
има.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган |
, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије ш |
и, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више весел |
јама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n=" |
он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да и |
и како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како б |
Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби го |
, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, ка |
иди, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом |
еде.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде |
е јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није к |
ирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, |
није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она |
и, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да |
оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи |
још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, |
чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи |
ошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> |
оручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад до |
{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти о |
гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код |
ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} |
а те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти |
му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно |
да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гр |
а љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, |
д лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе |
ата ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и м |
амо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобу |
е готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два |
ивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи |
ж да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се |
се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{ |
о варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се. |
а и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И к |
вамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој |
глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више ниса |
старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Триф |
S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе |
бама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што ј |
ећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се пл |
риковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамр |
ави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, св |
S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Да |
ка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као о |
свим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је |
а, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због |
правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, и |
до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било |
то је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде |
за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрв |
Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до с |
а ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, |
ати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, |
Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом |
већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала |
е волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђеро |
него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрн |
"195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако ст |
слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка о |
р вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, са |
тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не |
обом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од |
двиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што ј |
— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци |
и.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} |
тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и |
ер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он он |
све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него |
а, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће |
еби:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ћ |
лазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би зн |
он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови |
та да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газд |
остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући к |
еће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако з |
ти, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да |
одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата |
г к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га |
рави у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред ка |
ико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа н |
онајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четврт |
{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама |
ас гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну |
пасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то ни |
нуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} |
а, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и ули |
везаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је |
ста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби н |
коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај бе |
куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда ш |
крви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигну |
м одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бље |
ако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући. |
од гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту поља |
е у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допи |
по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додирив |
умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући |
газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, |
Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од ра |
сеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође |
је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више мост |
иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе д |
} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га |
о и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И г |
ув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А з |
о, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо |
/p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, др |
мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, у |
офка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као |
укотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека д |
и, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, н |
тељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој |
да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна в |
зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није ве |
ице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински |
засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка он |
ично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину |
тлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби |
новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она до |
ује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак |
те напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да мож |
и грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде ј |
њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од некол |
Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини |
S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и о |
ела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још во |
, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се зака |
ем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела |
му да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, зап |
а бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особи |
ти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст! |
у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбе |
истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се наг |
а нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да |
много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> |
и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајан |
просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуб |
је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали п |
Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку тур |
оје су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и |
се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се крет |
љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто ј |
су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, ко |
Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како |
Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плач |
јника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо н |
Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежањ |
у, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, |
е свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да тре |
а Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</ |
..{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја |
масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана |
з кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, кр |
слом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази н |
и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека |
, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, |
ти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свил |
кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед за |
том.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отва |
ко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у м |
ка, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да |
ими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по |
> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клати |
је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су |
е су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако о |
неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који |
спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он |
дела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у пос |
он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не |
гле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, |
дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало з |
речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" |
дом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јо |
собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом |
г њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> |
S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једв |
лити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том |
сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S |
има и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито м |
pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због то |
јде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се поту |
ји је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И те |
м, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала |
противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} |
ене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао |
е, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, д |
ави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и |
опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју. |
то му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, пор |
онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гле |
а као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би ов |
о да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикав |
се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чу |
ко на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро |
не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> < |
андилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, пр |
беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за |
{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била |
кташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то |
осила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле се |
који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад б |
старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} |
песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека |
Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо д |
и покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оц |
стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је |
ом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове ње |
за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови |
буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И о |
као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је бил |
а, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он |
противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сад |
А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крај |
главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућ |
е, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакри |
— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</ |
Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затреб |
бити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} |
а плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када |
ен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: ка |
Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је св |
онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута с |
више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је |
била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, изм |
јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се |
онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, преба |
о.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памти |
је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело |
туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пре |
седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и |
еби зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њ |
зала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога ш |
фка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола лит |
ку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се |
екала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низ |
од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала он |
гребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији |
све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n |
уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталож |
а од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јо |
у одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је |
радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала. |
ерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прек |
трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. |
затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнак |
вим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији |
и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и з |
овцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она |
ба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, ма |
-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} |
; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу о |
њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није |
Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним |
p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе |
средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривш |
тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у |
исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испре |
код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он |
скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, |
кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита |
зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим |
наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку н |
е, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и з |
у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречи |
за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати |
ad> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за |
и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светл |
пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма н |
г и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, |
кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као шт |
н белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} |
та брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком |
<p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза с |
ак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, шт |
/p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да ј |
а, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће |
остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ак |
д радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочи |
љивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испр |
и, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него |
и на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Маг |
.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче д |
> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, |
ју.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да |
о да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, и |
, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да |
амџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, глед |
д ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устре |
а улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о |
да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкар |
жњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из на |
би има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је |
а сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговара |
ореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово упл |
један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S |
Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на о |
обро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири |
вански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало |
аклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, |
то суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Со |
газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако п |
икад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била ши |
наш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb |
од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегаз |
што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, в |
поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће з |
дати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву |
спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S |
ло, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и |
вој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбиј |
о да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, |
час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које м |
ано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“ |
истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, го |
урне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га изда |
би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, н |
етир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} |
занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и зб |
аку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би |
Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се бе |
д већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако |
жи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се о |
n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања |
већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ б |
ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако сла |
а она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око |
га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротиј |
стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приб |
како хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подеш |
рази уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Зна |
није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> |
о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га |
и, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прс |
собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не н |
у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ос |
ао у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена н |
, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако от |
на бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" |
еђен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Соф |
да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као |
о загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворе |
то теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју |
трахом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате |
г њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући |
ве смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном |
т нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она |
се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и н |
оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа |
дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тад |
атере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продај |
за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да н |
ло, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Ц |
и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући |
је.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> |
м, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на |
ела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уск |
иле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра |
.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало висок |
ширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, по |
а учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не |
Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, по |
} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, д |
ше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p> |
Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим |
м кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> проз |
љају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> < |
лом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме д |
антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана |
ај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, ч |
ратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га |
су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је |
са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, ву |
е видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то |
авршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и п |
S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, о |
ударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком гор |
n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај ми |
де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога |
д ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пруж |
ше него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и |
и ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто |
d="SRP19101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више ни |
моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних н |
хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке п |
и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брз |
шаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала |
е и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је |
ину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник |
ож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је н |
товно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те сво |
био.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, о |
тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом скл |
ро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући |
светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од ње |
да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, |
ему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта |
S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" |
тала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако ја |
ора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу д |
фке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се о |
це издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, н |
томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у ама |
потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у то |
Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да |
ду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не с |
великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друг |
Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури |
гао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од ку |
рче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, ба |
мо да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Марко |
е и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све |
због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико б |
китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је |
ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпе |
а се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задов |
и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, отка |
и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и |
дмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему |
к срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни |
ирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183 |
то, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је до |
ео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он |
никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце |
и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" |
то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље |
а њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с годи |
— а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Наро |
" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескоч |
и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо. |
ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно п |
продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Ар |
вила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари |
ику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како |
</p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи |
аче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долази |
да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз н |
муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачк |
, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> |
а у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чак |
са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, |
офка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце |
среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свира |
ама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и с |
ртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак |
астаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тих |
Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно ниј |
, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако |
волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.< |
поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да ост |
дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те позна |
ваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати |
ше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете ран |
>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питај |
с било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, |
пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, је |
стију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, |
затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, |
све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био окру |
> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би |
рочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око а |
миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни |
ње и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних |
м, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало |
рви пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе |
и да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, сре |
дим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање |
трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види |
горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око а |
ле, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се |
е да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и он |
о више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гост |
одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око |
им очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска |
, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се вр |
астурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољу |
чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махал |
ети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљус |
пању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног дед |
, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуц |
>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле он |
ом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, |
светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из кој |
и а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршиј |
да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p> |
ога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој с |
допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, |
аде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око |
И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ос |
} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се пос |
, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, кој |
се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле п |
у пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Со |
е мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто о |
д тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна ма |
авале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свир |
удила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још ја |
оши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је |
еше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бош |
еса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, |
једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, л |
<p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и |
а се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, |
вендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дре |
што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S |
"150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — С |
изно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи и |
еднако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, с |
ало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би |
аство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и |
ако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим с |
кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка |
ина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а ско |
Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, ок |
у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у стран |
гнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и с |
павати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилеп |
да овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом коли |
само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен |
на је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шам |
ли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и зат |
суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње |
, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним |
А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Маг |
: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, ме |
ју, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је м |
оши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је б |
} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се |
ијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S |
оклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна |
круглином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе из |
наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Н |
она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се в |
жила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих |
pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, |
ућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>А |
{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се |
поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред инт |
де у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она п |
капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то о |
како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, |
p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још је |
толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побрати |
ори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S |
>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да |
ња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог |
е у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да са |
шумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно к |
и она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто |
ра око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, |
по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И |
онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> |
чио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда |
его како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испо |
ог ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили |
, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му ост |
од земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвел |
е села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њих |
нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом |
лав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трче |
а зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p> |
а рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S |
а.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оно |
зује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињ |
ојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која |
особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и |
} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да |
ај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад |
не, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном св |
ратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаган |
наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, а |
к а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</ |
еднако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу ус |
{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи |
готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и |
, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га по |
се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А т |
у и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука |
о неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва |
ођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су |
тила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то тр |
тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Он |
мој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и |
ина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио |
и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред д |
} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врап |
Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да с |
штољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Ма |
сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се |
лдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— |
сред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити. |
231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч |
ао обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, |
задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И д |
Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после |
е једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, |
дбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старог |
се.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ |
ом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.< |
и и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није х |
адне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео |
ала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, |
ксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пази |
не друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно о |
зо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег |
ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо н |
ињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој ј |
с.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би п |
дним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила |
х рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његов |
Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} |
о! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали |
а погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, |
пцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато |
, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај |
откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, |
аго га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како о |
ди и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> |
себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборавље |
оче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвик |
ела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њ |
p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се а |
о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> |
атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да ни |
е тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А |
<p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисе |
фре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе со |
око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, |
, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела ј |
ом, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде. |
ају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, сави |
Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колик |
е, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за |
га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много с |
лов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, |
и, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој от |
иче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, б |
сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко |
тре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка ј |
> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти |
бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} |
да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти |
и деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p> |
ле су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> |
екаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра |
— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> < |
амандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapter" xml: |
апију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div type="chapte |
ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то зна |
ом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах м |
е тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говор |
своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли |
, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком нас |
и, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све в |
нска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље ра |
арковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спр |
хмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себ |
S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред |
дно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, по |
томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренера |
е натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у ха |
да вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мр |
е било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; ка |
у, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и те |
њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов син |
то жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити |
рдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њ |
да дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова бра |
та, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући. |
о бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са соб |
родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су бил |
као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.< |
рим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја кр |
S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је уб |
коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним се |
лази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му |
чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— |
а, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно |
пезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „К |
> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како бр |
зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— |
ирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И к |
S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, |
авати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он н |
гурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" |
</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га |
води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, |
тогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, д |
се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат |
ти и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — п |
зећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p |
анка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљ |
н Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика к |
ђе, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S |
енушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно б |
олико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, ме |
је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлу |
ћи запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сиг |
штајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту |
кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са ми |
редусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p> |
Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не ди |
ајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву |
е у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и с |
але су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати. |
а, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада н |
штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту |
на се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улаз |
.{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све с |
ле на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама о |
а и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на т |
су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћа |
богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало |
што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући мом |
ања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, |
и.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капиј |
им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више |
!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са |
преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом ру |
де је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе н |
а, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, |
ду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела |
вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење к |
, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, |
ећ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко |
ати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?< |
више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако |
а је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седе |
одори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија |
тити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не о |
> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој ј |
својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво св |
пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо пр |
рговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њим |
на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се изви |
олику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упор |
иленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да |
е чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по р |
нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивл |
жалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодо |
чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа |
очеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклет |
лазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој дом |
.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} |
p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало |
а, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох |
ике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млек |
клих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћ |
н је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{ |
ишом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље посл |
живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би |
ла је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софки |
знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се са |
јом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај |
буком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на |
</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она д |
и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њ |
који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном |
, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка |
поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је |
послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онакв |
ој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децо |
он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њ |
строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треб |
, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако уса |
У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, |
фке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, са |
то сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, |
ер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би за |
твари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се пр |
нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види |
:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div |
рети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, |
родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догоди |
о дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда п |
ада се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи |
оже бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако мн |
ена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко оста |
ош мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са н |
те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала.. |
се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извин |
сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубил |
они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он т |
да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</ |
он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављај |
за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида |
због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али ник |
ћи своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са |
кар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом |
е то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојено |
елости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих и |
ко владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S |
кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не |
и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, от |
це пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела |
лине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим |
атко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у крат |
чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну ка |
ој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле ок |
су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно |
е већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима |
ама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дан |
нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку тргови |
но са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегрт |
у понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за на |
ошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, |
сен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и са |
е.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Ар |
епсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун жи |
ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сам |
е крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, |
то, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне |
не сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у ши |
трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, кол |
побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учин |
свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми до |
аког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, к |
, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето |
се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да |
у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима |
еше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p |
а старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била ста |
и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да б |
у, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек јед |
пију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ с |
>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, как |
у, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се |
S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сиш |
ућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> |
ао да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче |
ме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да |
о су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застраши |
ене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марк |
се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то ч |
ди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" |
дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасви |
огу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову ру |
ару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта |
скалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је ку |
у, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и тв |
е могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала |
у девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, |
д беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежа |
овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало |
еба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва ј |
игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брач |
</quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи отко |
соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина б |
њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> |
осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, |
фка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имањ |
у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу |
але, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да вер |
је могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p |
се ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, о |
му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није |
јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S |
, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о дос |
е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, рак |
а је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто с |
шко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује |
Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p |
могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не глед |
лном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни д |
нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.< |
од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово. |
напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и |
снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у |
те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој |
а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад с |
илом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо |
одрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чу |
ров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, |
аваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није сме |
стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености |
све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се |
ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се |
а у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до |
не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад б |
оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунц |
кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p |
е — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, |
чике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— С |
ше пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</ |
ма.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада би |
м, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> |
} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65 |
аки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ић |
то ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће м |
и-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој |
се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по |
е се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној |
за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што о |
три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав |
д и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи |
међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не |
ароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су |
ећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности пре |
а нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, ал |
његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овам |
) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанс |
раж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се вра |
р на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заист |
ме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и |
та на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који |
све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка |
ужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и т |
:id="SRP19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ |
дрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, к |
и....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, |
ленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшил |
ње ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново |
већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде |
се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била уве |
и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле |
ћни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим |
де на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са |
упротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је соб |
спред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећ |
о се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као |
опраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, |
сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза |
није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том |
силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке в |
гор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} |
на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пиј |
ету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су по |
почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{ |
и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> |
фка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, |
ањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло |
не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена и |
а покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеј |
у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се п |
рик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђи |
шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволик |
} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава |
акање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гаже |
осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај |
, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> |
отеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када д |
ко дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и ш |
, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разгова |
а закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S |
собито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао |
е, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би и |
— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и б |
зго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим иш |
чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, |
еним од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче: |
у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код к |
позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред |
јмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требал |
гове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, |
паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су |
киног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се ба |
је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове |
дња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући |
е, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивш |
а се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто дру |
или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до к |
вује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само о |
ко врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, з |
таса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзал |
еутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледај |
и јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да ј |
равом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са исти |
како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко о |
осле морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пу |
набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је |
’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово ј |
рних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, |
Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих |
а Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње крил |
ета, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, |
опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни |
аже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек |
једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда г |
овим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њи |
опињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{ |
опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, са |
и! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S |
подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, кој |
аног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њ |
стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, |
ри.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу |
мајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби |
а због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p> |
.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколи |
полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшн |
обеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући |
хне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да |
онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p |
а да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а он |
не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не |
Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређан |
ћали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више не |
асвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чи |
офка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да п |
као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они ми |
ом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег |
о, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба јед |
не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније |
њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мај |
показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито |
колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то |
м бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, |
ој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећ |
амо папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој но |
кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде |
сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, о |
не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} |
нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци |
рца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој с |
ва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова |
се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар |
одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахм |
олијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, |
гове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или |
послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на зе |
ко треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! |
се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да на |
у се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као уве |
јала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињо |
увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или усле |
тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче |
били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију |
ру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочн |
без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов |
гле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ |
м је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда- |
фенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста |
а, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних з |
ти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него п |
амена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње на |
е меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се |
не коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим |
>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се са |
{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Тра |
се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз друго |
ке, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле ка |
и широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио |
можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако |
исто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како |
ром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин д |
.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле |
ивено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цури |
жуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снаг |
екопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изри |
м, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Пока |
намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варо |
биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" |
са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када б |
хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, |
а својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, |
нцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и п |
ка готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старост |
лепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро. |
висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу |
е усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде как |
тина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са об |
де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али ви |
Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао |
ама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката |
тка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маљ |
аве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве |
цало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало. |
ним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, |
погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци |
х се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућ |
дно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, ш |
ранијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал ла |
бе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњ |
{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када м |
кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него |
избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и |
дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само ј |
брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њом |
офка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена |
<pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која |
САВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> < |
стина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва не |
се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка |
иже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито бес |
ари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како |
ћ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и ди |
са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изб |
тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче |
ене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла. |
ни, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цига |
ављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би он |
pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вуче |
е све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим |
нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, |
гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурн |
/p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред |
чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се |
ајвише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплаш |
и се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож тол |
слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада |
и луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...< |
и је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да с |
е драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осме |
ржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, д |
умљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада |
њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заје |
уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дн |
то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!< |
е, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ств |
отово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га |
а...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И н |
је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пушта |
оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која |
о сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од кор |
нашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, |
} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софк |
ли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са ја |
ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба |
, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу к |
а собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им |
иво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, са |
ушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да с |
сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити |
аширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свака |
— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, на |
мно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде |
том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p |
о виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном м |
њака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом |
д ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се |
пама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре ба |
ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну о |
еља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији |
а, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак |
, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се |
мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ |
У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги г |
им светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, |
:id="SRP19101_C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе бож |
исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку |
руго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватрен |
и све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и |
еднако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, |
аганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S |
Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — За |
.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како ј |
мо њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико |
лонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.< |
приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као испра |
а.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен |
плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, ов |
ана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао |
суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узм |
по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пун |
а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И |
разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима |
е имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца оп |
у — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као |
еља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио |
а једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да ди |
олико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се к |
ем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, |
и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n= |
од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од |
цима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, е |
да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од |
ртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што |
можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов гр |
аткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} По |
од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> < |
руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере |
е, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала дец |
ише затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као н |
које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као |
изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза |
пелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарап |
малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње |
ао увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћили |
ја више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже |
су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, ш |
ј соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када |
они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим |
, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, ту |
ласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{ |
руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очи |
руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку |
ој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, |
: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сва |
врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псуј |
очиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи н |
спуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, кој |
та и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нуди |
з дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва пром |
хла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живо |
талама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод |
ма — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, в |
а овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, м |
крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да |
вог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши о |
ма биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, |
чеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да |
ћавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да |
ли да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена |
јући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрља |
рко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Ј |
измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се |
упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око нал |
она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, п |
кле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, п |
на да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се |
зања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.< |
баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво |
и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба |
гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко |
а сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето сп |
м руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот ње |
к и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истин |
било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно |
е уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући |
{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је це |
водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још |
егртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p> |
увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, |
а два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честит |
у, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који г |
тога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, |
знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, п |
чећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе |
послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу |
је се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију ис |
ајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} |
је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и нар |
она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учини |
здржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са пошт |
није, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости |
у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум |
свим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, |
а је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће |
ела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двор |
ало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасн |
уча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку пост |
око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, |
ога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет мора |
ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од ње |
м их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко д |
што стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Ма |
сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и с |
рли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те б |
<p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџиј |
које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само |
е и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси |
у, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по |
да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче |
лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} |
ве зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, м |
е“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога ново |
ебе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом пред |
И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ћ |
ижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдам |
та, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> < |
налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима сит |
тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се |
ана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и в |
својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се о |
да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже как |
јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихн |
е у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S |
те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отиш |
S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило ј |
остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушиј |
д светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, |
сећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује |
.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, ок |
} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју он |
свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа |
тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега о |
га, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А |
ек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређен |
само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да |
апије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужв |
јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{ |
зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се |
ан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила. |
ва доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет |
и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ |
ежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, |
то Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако |
, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="1 |
ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар прис |
и он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и зас |
да, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да |
Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљ |
ше.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се ос |
...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, ма |
, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и |
а на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опрош |
ила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена |
на вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шт |
, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе |
вним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испо |
који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их |
Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га |
цу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала |
ко хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја н |
долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} П |
и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским ко |
уж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или |
ан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би ј |
су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од зад |
дстављала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, и |
да, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са |
овима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије |
{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је |
није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ства |
а то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по |
се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би пр |
их, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа |
ог засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, |
атер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој с |
постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожр |
ма морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износи |
едела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} |
да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први љу |
асови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч |
ава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка веч |
> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а |
чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала |
ла.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ст |
оче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, |
враћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као |
доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједн |
ио чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разгов |
зблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачим |
ндецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној з |
том све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж |
и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био за |
у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, |
уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и ш |
спред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не |
3" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по |
а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче ка |
већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева |
слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се изд |
сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то |
м, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и |
д себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, по |
као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брз |
тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, |
о понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу |
на поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где |
они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И |
т.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам |
овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као |
ци.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, н |
већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, |
мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде |
да, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, |
пола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Зати |
е постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра вид |
</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат. |
лама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она |
и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од сам |
А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још |
о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слат |
кање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — |
p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнау |
.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад |
</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из |
ва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нем |
није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и ла |
амоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићава |
и опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што стра |
езверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.< |
агде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме. |
та почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах б |
јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се |
њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га н |
Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, у |
S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је па |
а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубил |
танима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, бил |
код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци |
.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа |
ношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рука |
због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231 |
дост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, |
их жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Це |
о појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он |
?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n |
је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, |
тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не |
ом месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и |
</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући с |
нији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да |
офка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет. |
едрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуко |
а послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опа |
<p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и и |
о сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p |
видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би на |
њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, |
ујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити |
рзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу б |
сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан |
и се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и сва |
ила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапим |
та, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у св |
есе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>О |
к жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </di |
и би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више се |
то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколи |
у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је иш |
, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на ул |
о да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и |
ла да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћал |
рочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зо |
би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равноду |
авобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Ру |
ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -о |
м женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге б |
м руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{ |
ављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би |
о и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једно |
лу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи |
да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; |
и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с му |
рнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> < |
ло.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то |
тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам |
намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што тре |
онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држе |
дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и на |
јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село |
мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе |
због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз тр |
знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне го |
{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је о |
осуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, |
ећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пу |
ој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучен |
то око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би с |
натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после |
ебацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она је |
није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жен |
а његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да |
чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и м |
и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје |
, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки од |
видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бр |
, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно |
и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи |
у продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, ова |
, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и к |
Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p |
чан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га с |
чере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђур |
дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да пад |
, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к |
ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље т |
међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, дол |
и на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни св |
{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива з |
а касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казуј |
ве слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки ш |
а отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отиша |
о говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је |
офка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забаче |
олини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћ |
у. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему том |
, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{ |
прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред |
г, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде |
је, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје |
колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан |
оја ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле |
најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и |
тало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљ |
фовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и |
кице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове с |
, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући |
ањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> |
са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла н |
најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је тре |
.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јач |
влачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши с |
ледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко |
ене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тести |
њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и сна |
оћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, |
, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељ |
прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не |
он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче |
ела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у п |
ина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, пр |
д... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао |
од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила |
ах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, |
исто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га она |
која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње |
ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни с |
е јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Је |
да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет ба |
ицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је |
бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њ |
мамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb |
тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, поту |
о сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, о |
о изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим |
о, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила о |
у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето |
е њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Ш |
њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то |
је мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на |
ила је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише |
зносили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, |
да, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор |
капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S |
углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова |
стерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И |
икој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спа |
ако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговара |
ан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато |
вуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе |
не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом беле |
дарца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржава |
еђује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја |
себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а |
ред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла што |
рао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није |
емир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради |
а га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да г |
стајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање |
не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је |
ачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао |
ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и др |
, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чарш |
8" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико |
ше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили |
него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек д |
натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и сило |
полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се уч |
у прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за т |
екао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе |
чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за он |
жване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и |
на за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, п |
ине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето он |
ла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осе |
он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> |
ши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такв |
дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још |
то, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак |
не капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшн |
ица је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како |
натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и при |
и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвај |
желиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, |
њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда б |
ед свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од ње |
.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њ |
пред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту |
ло, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих |
била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку поче |
коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешк |
и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> поса |
са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тоб |
је хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра д |
тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, |
гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега |
.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је |
кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не |
ближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" |
се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, |
мог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кр |
међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуд |
о колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софк |
пали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S |
шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, |
ако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чвр |
хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали ок |
пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању |
е се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем |
њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од |
вари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљал |
/p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би |
под јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те ј |
а чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу в |
рала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у со |
борави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газ |
ена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грознич |
ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Рад |
и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али |
му смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих |
тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом |
а и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, к |
свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, |
миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дво |
аспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао кр |
било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена |
м, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, |
и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељ |
ија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, п |
е, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се |
арим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштени |
ад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својо |
како неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу |
е по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им |
крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на |
ку загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га н |
мучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И нап |
намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако ода |
ео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њен |
стало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише |
подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S |
есечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девој |
де право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва |
звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем |
а била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, |
слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не |
но, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну окан |
ру, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним |
еће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и ње |
Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би вид |
удно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да ј |
е са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део ж |
е, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао |
аустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима |
увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељ |
вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, |
аје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и иск |
да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео |
е, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зат |
е вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доњ |
уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у се |
и остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су |
и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, |
људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго |
иротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда |
ини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини |
би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да |
} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао нова |
његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n= |
а, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и тр |
дати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио |
ишта не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се |
цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око |
т и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирк |
.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} |
ш мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу |
нала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не |
?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? |
ача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гр |
ријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, |
а, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати прим |
ко огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад к |
испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао |
их из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре |
ла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око о |
челе овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде та |
увајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на |
, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли |
од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и з |
вог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пију |
чало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се ц |
еницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав ј |
јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због онол |
С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијај |
нало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: ж |
и старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њи |
и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде |
S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах |
ао нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да |
ка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе |
аде.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан |
и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда по |
такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетк |
ела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту |
спао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, |
само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож |
и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ра |
р зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што |
машила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њ |
што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, |
цртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му о |
матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, |
, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада ос |
рифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зи |
ши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успев |
обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застра |
то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили |
каје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену |
/p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако п |
ио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, из |
о га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на |
ебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, |
е.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном |
творене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучен |
њући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером |
рапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чу |
таји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.< |
{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног во |
а зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?< |
, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагиб |
куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим друг |
уги мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако р |
од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, |
е, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p |
о у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија кур |
ча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} |
, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} |
ебе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо |
рва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом ув |
, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вр |
е за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, с |
мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и прод |
тао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, ник |
нео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужава |
би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубив |
тавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана |
и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, зад |
о за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обича |
е на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све |
p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би т |
да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — |
кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{ |
, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год |
оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се |
ад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је |
ца.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе пре |
кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука с |
и и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи доч |
неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно |
ване остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлост |
, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од пос |
} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва |
тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и виш |
о поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, |
а.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни виде |
— а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њ |
курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то так |
м, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и |
и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега |
једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ног |
ата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, с |
зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им |
S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као |
каве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда |
овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди |
свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" / |
знати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш м |
они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— |
ражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне по |
ље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од |
о је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те |
свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса би |
него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од |
деним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би си |
њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био ма |
шне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је |
сили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би |
а могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она на |
ости и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу п |
дају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне |
њу, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег дете |
тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући з |
певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује |
раху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{ |
е бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, |
="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а об |
S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Саве |
у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и |
укла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом де |
<p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нароч |
ивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прила |
но знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p |
ако би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у |
о није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила б |
ога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена прежив |
осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако |
више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме ш |
/> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по об |
и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дал |
гову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном |
а је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, |
руга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, сам |
ди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, са |
сећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у посл |
товао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини |
ћно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила |
он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би м |
д би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога ка |
ино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са раб |
еде.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не сме |
ше, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их |
>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја |
и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти |
када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општ |
а рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пу |
да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још |
уде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, |
ом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће |
ака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста |
дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упр |
које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени |
се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од |
јало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, |
да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од и |
слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </di |
веће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, је |
сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старост |
о.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да ос |
родају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, |
се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти ос |
{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни |
пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен му |
је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, |
, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, н |
p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и упо |
огле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А стар |
му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она нек |
њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру. |
то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадн |
ра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављ |
мо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код |
ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући |
а га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, |
а дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она има |
оворене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, |
> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је га |
ј.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, уве |
и дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> < |
ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том |
ао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у |
, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим н |
че још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неоп |
спала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово |
ора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага |
дно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што оста |
кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала |
<p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb |
двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешк |
м столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час посл |
на стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих вели |
ченим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оц |
њем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада к |
а добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа ср |
кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи. |
опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ра |
Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, |
не ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облино |
у на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио |
ру, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиж |
да, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли |
куства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усн |
И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> с |
и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обуче |
ој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као уве |
и дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а најв |
тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте |
е спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико |
<p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, |
цама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази т |
се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спа |
ице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове |
<pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбоче |
ок би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва ти |
лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опк |
ин, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнак |
ким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбин |
ти испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој ј |
ими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се |
како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних д |
то, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</ |
, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који |
поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та |
те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себ |
варању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла |
више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додир |
{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много н |
разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази |
ега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од |
а модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и пој |
ледње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га при |
же.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ћ |
нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафо |
алеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћ |
отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана једа |
о некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нар |
и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почи |
е и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{ |
врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе |
ији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљен |
пајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацива |
ечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и с |
око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче |
ужна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све с |
кше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би п |
то свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испре |
је, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раз |
ја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњ |
ој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пу |
а самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то |
ве дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шум |
срећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, и |
он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када б |
е.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народ |
да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, не |
ио, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ |
едва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљ |
ише гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана |
што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и |
са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађив |
и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су в |
а шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, |
Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и вели |
а, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх |
ине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и раз |
је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлост |
рабрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља јед |
је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина |
е сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а ко |
постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена к |
а са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и к |
врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа к |
ди, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, ј |
о, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са н |
е било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, |
.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p> |
ко тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p> |
јне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би |
, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомил |
де топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој |
ве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу |
, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује |
хнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од др |
Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што |
вим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрад |
почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва та |
уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је м |
о, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, |
сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врл |
Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, |
, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере н |
S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али т |
се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је си |
одора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црнома |
е слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо |
чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијал |
умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као н |
и плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву ода |
офку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доц |
м и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су ј |
ла да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и о |
се руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са с |
а, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одв |
ного отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија пл |
тким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, |
рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сест |
а њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; |
, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако |
он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвла |
тајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек |
га дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипа |
где их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала |
, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика |
ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле |
дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивал |
о не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за с |
би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не д |
ву не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био са |
, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} По |
авница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и ко |
о неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изнен |
Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки |
шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што п |
ачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочи |
.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је |
ио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима |
а најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронул |
а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закуп |
ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе п |
било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се |
вљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећал |
пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог по |
иле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n |
на као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и уш |
због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближ |
м, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљењ |
и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела пост |
ред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне |
д обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако |
> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је |
тала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспа |
би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је |
морна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни |
p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би с |
сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах у |
и и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" / |
нова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се т |
да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако |
Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада |
го што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе |
{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— |
авала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећал |
у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кро |
ећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb |
кри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Пон |
нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фами |
кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима |
а.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином |
, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, |
зрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али и |
01_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и |
рошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је ост |
уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће |
остота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, |
а, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од т |
свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{ |
офка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угр |
="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од му |
а, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздр |
исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, у |
тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, как |
е, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет |
око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који н |
селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би |
арошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била |
њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је б |
} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} |
мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, |
е ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је исти |
А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једи |
очница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, и |
спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола |
цније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после т |
о, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо |
већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других буна |
шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога |
сање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, |
, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та |
ила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако прос |
колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софки |
и горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} |
, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа ви |
што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим њего |
њих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв |
се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој |
разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и |
ло је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на |
дила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и нам |
ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму |
вамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, го |
а опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадова |
/p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уз |
ко у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} |
ушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену |
читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни |
м костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчен |
а отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утуче |
оћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је бил |
е незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине. |
да, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Гот |
првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Није |
х испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко |
јсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања |
к су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А св |
оје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде |
ек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, п |
ка —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Ма |
.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престр |
ца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нов |
ијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка |
јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакш |
.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хва |
не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одво |
иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али к |
што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, к |
{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, и |
ишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеш |
ва три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања |
о оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из |
ао свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то |
уком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} |
зненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим дру |
а штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би |
жала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и соб |
} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним |
ао да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ств |
pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слуга |
p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застај |
шичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} |
ричало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакид |
та било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела |
ивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, б |
су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу |
род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, |
} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — |
ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{ |
ва и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела пр |
а капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре |
хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S |
учила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више в |
<p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да |
лила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела д |
сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Со |
к, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се |
а се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало. |
се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и |
а Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само |
не, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, к |
ој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, |
еће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој |
парушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, |
нди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, |
о кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала |
ега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, о |
она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству ње |
осле, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, |
леда, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук м |
са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у сам |
и младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Ј |
чима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо ј |
це, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављ |
је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцн |
итине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да |
одрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> |
и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном |
ва јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио |
в црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, виде |
ла дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, |
поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити с |
о је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то ц |
о пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе |
у, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што ј |
овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином та |
на и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој пл |
и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бол |
страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи т |
акође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да дол |
ању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и дола |
се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И |
, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, |
и од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у |
у се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчав |
ито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку шт |
ве, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, |
го што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирач |
ка и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се |
раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима |
е као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би |
последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако |
си још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, |
амом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало т |
Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их по |
ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки |
е, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бр |
ио сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у |
душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини гор |
ном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Он |
иди каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама |
о време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, |
упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је би |
е, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет вид |
да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је зна |
ко су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да |
тне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је сре |
о, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак |
аковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко па |
м кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и |
ни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће поми |
као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она и |
апе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ си |
накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девој |
а тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ |
силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као ш |
стен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни |
него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свр |
као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, ч |
отребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јас |
подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се |
туцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурл |
планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно |
Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришо |
ућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, |
о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, |
ће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И |
запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, гд |
дбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трч |
ица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који |
<head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, ко |
е ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако од |
а.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одла |
ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би о |
и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала ле |
е не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово б |
сари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, га |
ве једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца |
у њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су |
редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови га |
сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, |
сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, г |
стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и сви |
уги, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у после |
има бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} |
, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одр |
ош боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чул |
питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа п |
је изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, поја |
, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински |
це!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и |
није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћ |
ено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожо |
м шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета п |
ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, |
3" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, |
иленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте кр |
аства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и |
су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Т |
гане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред |
мена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и ко |
вољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манаст |
њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није з |
том узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би |
свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>М |
тска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кр |
— тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе |
је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, |
сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри п |
, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше |
окрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати |
а, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај |
еће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори ј |
и, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свла |
ле, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше |
d> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живот |
их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгуб |
ун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир |
но што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отменост |
ом вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, пок |
а устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отвара |
у, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{ |
тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и р |
p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — |
— Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свек |
, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која бе |
овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она |
ћи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их гд |
Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати |
скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако стр |
па, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлост |
собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> |
отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намеш |
било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, |
на сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер |
наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена |
иске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни ј |
p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води нат |
то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и |
епсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред |
> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капиј |
а је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни ла |
о?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њи |
љама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се |
подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико |
соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда |
и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта |
гом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом свој |
стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, к |
виљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мат |
тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије ј |
Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лиц |
јали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је ч |
ка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови |
.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће б |
, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <p |
све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, |
не, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, |
то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада пон |
ред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно |
.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али |
утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не м |
рејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећа |
ремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла не |
у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нече |
ађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа |
одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, п |
то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, ј |
својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него ни |
орио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његов |
е, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</ |
зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може |
ице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности |
нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, шт |
овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у |
ека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, с |
на слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, прет |
ема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесе |
а било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа |
ењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у |
сте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, ч |
чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом г |
да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, ос |
маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} |
чи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаука |
ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао |
к њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлаз |
њени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су |
ви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим с |
S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, ил |
наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зре |
т да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било простр |
бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, о |
ом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је ве |
до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљ |
матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, д |
сети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{ |
гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заб |
какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско |
</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду с |
ди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него сво |
це, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако сам |
ико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спа |
.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдат |
а се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих |
а је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет н |
нило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да |
другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била сл |
неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршиј |
својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочен |
и од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да |
у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, с |
шке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали гот |
ом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене жена |
а је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред |
ти.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно |
неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде п |
а јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, |
страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с проле |
лу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И |
це и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антериј |
во скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гол |
и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога ј |
весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сас |
н.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кућ |
, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи |
да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредн |
увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим с |
ујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум сил |
ћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заб |
није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и |
е, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по двориш |
то сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не |
кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је чов |
нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене |
што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџи |
ну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање св |
з сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, |
ранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из ку |
ти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао |
ажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и ун |
ама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њи |
јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чу |
, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би б |
дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем |
ац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су |
а излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} |
шке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто ви |
то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бу |
а, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покор |
ет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, |
и керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се |
одина узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особит |
сповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, |
икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> |
S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, от |
е имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгор |
на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Х |
смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Соф |
фком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, г |
pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази |
ом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са остал |
де, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и |
слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада б |
овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певањ |
, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — |
xml:id="SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих вели |
стим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се ј |
не зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене |
силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта |
<p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљив |
и, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло д |
ајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на |
час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо с |
и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта |
p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши ниј |
мена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редо |
, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а |
и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, |
престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом |
давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, |
има“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а нај |
S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноп |
за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} |
ћ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све |
ршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више труди |
ари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, н |
чај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвр |
за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њи |
p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело п |
о него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истин |
коло по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрк |
рком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама ил |
де је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку бил |
м.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер |
и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали жив |
мчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је ма |
њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више |
ћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачк |
ћи се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> |
испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово кл |
о за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближу |
блом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његов |
нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се пон |
ху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, гд |
ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им б |
је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто |
лека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закоп |
би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по ча |
p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, |
а јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су б |
опирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, к |
оденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} |
ле оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по |
оји се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав |
не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки ч |
/p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Нау |
азилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би |
као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када |
{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, св |
то би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, кад |
е то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше пр |
т остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до |
а учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и ди |
обито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако |
и ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дн |
знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} |
с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети |
исови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица |
пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако |
нство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ |
а и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је бил |
у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио |
ви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они |
ош мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, |
<pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, |
е као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отвор |
ђи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грч |
А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> < |
година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га ов |
а њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све г |
је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{ |
у.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди |
о покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на |
бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене |
о је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по |
обру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа |
а, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкоље |
се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преп |
кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек |
равио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више п |
о је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове д |
ер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одм |
остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље п |
се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито ле |
ут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене |
ило је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао с |
и момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у р |
о да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И он |
фка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да |
се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се промени |
цати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи зас |
за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћ |
својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њеног |
рену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, мор |
ивена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор в |
триц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њ |
а уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од |
вори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога с |
јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n |
која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Ту |
готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, |
а и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих о |
осредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште |
и све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи с |
нако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепоти |
како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешк |
офкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели |
га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз про |
гу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, с |
подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који |
који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати |
главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, |
о је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S |
елу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ т |
ем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих н |
ом мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и кру |
није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла ова |
гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, сп |
<p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи ц |
мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или |
ана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и з |
бом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж |
а над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико |
хове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око ко |
а брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну уз |
чен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Не |
у се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћ |
.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p |
е они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="7 |
рена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свак |
њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, с |
ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се ра |
к, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, |
обу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито |
а свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не |
онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати т |
, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба- |
а ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} На |
ла је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заист |
е да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњ |
ратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да |
у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, |
што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепа |
наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно с |
аха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испуст |
о, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најп |
бзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> |
"160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се |
амо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавал |
свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</ |
ст његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета |
ети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и с |
и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући са |
њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, н |
кве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да |
једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се |
ато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају |
је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепо |
певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, уско |
но знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватови |
годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова |
, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собо |
Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, |
а себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недр |
је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је по |
ојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и к |
?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, б |
угима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{ |
ку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је |
она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и дост |
?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сн |
ш у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се о |
о.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато ника |
ећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услуж |
ише волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане дев |
вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што |
још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не веруј |
гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она кака |
Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по др |
, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу. |
ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум исп |
сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити |
када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и |
онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће ил |
ате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, веч |
стало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, сво |
мци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он ст |
је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето поч |
зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, свој |
о од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити |
то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој т |
просила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дар |
{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда |
месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Д |
добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист |
аиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она |
а чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога |
бог света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле |
узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све |
, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато п |
унука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а ова |
и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у |
и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде ш |
о намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онак |
ар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} |
ву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћер |
ко запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском |
њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у т |
то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож им |
приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{ |
на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има |
ке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како ј |
вали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије |
ло толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног |
к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</ |
антију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али |
осле певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аф |
ада би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, с |
их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, вел |
Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави |
ново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен о |
ом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се |
н овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> < |
је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он н |
их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох |
ожићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва |
са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од ст |
ра да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му по |
аге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{ |
цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи на |
.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и |
целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка |
ио истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више |
ах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђе |
побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, |
ним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за |
о и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као |
нчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била пове |
ти готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је д |
тео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и мас |
ело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кр |
тлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе за |
ановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зн |
прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> |
јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би с |
а, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била |
зано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Ба |
етлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осе |
упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле с |
по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму |
м у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из цел |
асењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако |
што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="17 |
еве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем |
ко се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози |
ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те |
дговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огр |
у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз |
ни, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим |
у кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како д |
е би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> |
комоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо |
од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, п |
> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање ни |
вилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да |
тајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда |
у, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да |
, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да |
плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, о |
то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се он |
тајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се |
ед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше |
богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он с |
гао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бак |
оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} |
кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилим |
на неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише |
елости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по |
то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто |
тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од с |
идашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И |
, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије |
њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога |
на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек |
авно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} |
, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> своји |
али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели |
опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, |
већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или д |
зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, пов |
је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што в |
се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, н |
пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, |
124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се т |
чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, |
, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад М |
ће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм от |
ико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи |
роз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим осло |
жећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, оп |
и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које |
Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— |
обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри |
је надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А |
ише даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како |
ића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога |
{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{ |
не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда б |
кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, |
никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада |
још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, |
и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће. |
, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде |
злазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада |
уће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учит |
чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалит |
абрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, |
је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, к |
храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и |
само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће |
вињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је |
S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Маг |
ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој рук |
преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и |
еди, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожасти |
нуле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно |
вим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећ |
поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, к |
о она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што н |
како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и т |
они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се до |
то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а |
ику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појав |
пријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у р |
а јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија. |
да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и |
{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију |
ање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{ |
слиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли |
еме и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него |
лико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајн |
бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да с |
како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкин |
силе, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Ли |
атови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније |
р, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош |
јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак |
та шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, д |
, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и мет |
повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини нас |
аклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи |
је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и ум |
де да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.< |
ченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслон |
уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим забор |
е са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као |
Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, |
у поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шал |
, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гу |
иле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и п |
мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његов |
на зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу |
а да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од ње |
а му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, са |
воје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него шт |
а се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити |
ке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што |
о тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред |
ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, |
њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнак |
} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо |
S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ о |
алци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој с |
{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата |
већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе н |
то јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је н |
пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом |
х!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши |
о.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она |
осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова |
и је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устад |
а ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно |
ихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да |
де, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не |
колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и ви |
јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n=" |
ацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} |
е.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сиг |
о самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укочен |
езане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љ |
о кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и баб |
не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обуз |
напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избе |
нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет |
болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, |
је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, пр |
зивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, по |
е зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за |
имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смел |
вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са нав |
од куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скоп |
нела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасви |
о је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би |
е нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужев |
ди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изне |
нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p |
тела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} |
мо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, |
о њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, ист |
{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред вра |
едно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће |
ш неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, доне |
, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И |
и муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари |
ити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свеча |
а, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, |
ак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, |
восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка п |
ри им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А он |
S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим |
ет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, |
ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји |
пињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хо |
да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ет |
ју, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у дворишт |
саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела |
е себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљен |
дмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашен |
ви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријате |
и, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се р |
ш свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико |
зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се |
биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугач |
, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још ми |
него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јо |
кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемп |
без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала он |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1 |
ом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек ум |
{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и |
и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весел |
ола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не о |
чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћ |
е, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, бил |
с пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у р |
сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе |
ом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгу |
стало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгл |
а таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она |
свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је уз |
откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, |
.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све |
за шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и |
чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалва |
офка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p> |
греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких |
н, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрв |
ке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога |
ирока, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега бил |
атекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава. |
г живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресе |
браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочи |
ах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто |
енута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да ј |
бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњ |
<p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме ј |
ме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капиј |
/p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге д |
, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, |
се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> |
ам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка |
ила потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по грани |
/> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир. |
и то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је |
томи и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „ |
ерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто ж |
како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунч |
е ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео |
ичају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умо |
да његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су |
, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом л |
када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, |
да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и скла |
а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо |
{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и |
их дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче ц |
а, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од ова |
и снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један и |
ан пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело |
гоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшил |
ак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И т |
би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S |
пак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по вароши |
не снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрван |
аним даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, ја |
сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, ту |
елико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне |
ико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, |
масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер |
ека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да нато |
Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, приј |
воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна |
азила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери п |
во је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка |
пали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли |
ихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им |
је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као к |
у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што |
варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрат |
и, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а |
се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи по |
Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзи |
х отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама |
а-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, д |
ако један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли |
к и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе в |
</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу как |
пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, |
још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим с |
а се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, ид |
— поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине у |
плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавал |
хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или те |
ући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други п |
на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, |
тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} |
али га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо ис |
ој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али о |
ама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто |
во...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах ота |
рито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито |
ао луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S |
асно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах кур |
најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла |
на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, |
ахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у к |
и дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће ј |
да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, С |
ада се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чу |
ог кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" |
што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора исп |
чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе |
о она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p |
S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она |
а.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стран |
рама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју сна |
<p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и и |
она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, |
хнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у ду |
о посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући |
која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и пон |
S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну к |
алваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и |
и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види |
о не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за т |
редусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи |
чата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и од |
богатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, ве |
ши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се св |
.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега сил |
е као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда до |
че да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гос |
а да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па т |
да, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе |
а је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва |
то науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не сл |
испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у со |
и горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луд |
....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљ |
видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што |
томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има д |
арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> < |
но тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме |
еме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже ж |
ледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да ј |
ужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшин |
е све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годин |
е Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И |
бе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Провед |
у, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча |
перења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђ |
, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно |
е, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, |
је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сас |
.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њ |
очну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано |
че њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред ма |
тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак |
чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p |
и саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почис |
ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што |
рин глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетк |
она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњ |
вима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њих |
а, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу |
оју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити и |
нама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том поче |
за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их |
и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оно |
ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки ота |
м пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то са |
ла, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од |
одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, |
оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.< |
покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на |
и ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи з |
бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јав |
p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или |
ма одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај |
њајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад |
"80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако н |
о! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њин |
ураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! < |
њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, |
ти се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, т |
наде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти |
онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да |
и у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прили |
свим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише т |
уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хла |
кву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— |
пшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота |
то покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што |
ко он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а |
и као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свану |
ку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, |
и послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и |
<p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од |
њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато |
лима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да |
х ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли она |
била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око |
ом почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе муш |
се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> |
гне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за г |
Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад т |
Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од ко |
и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре с |
авају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да ч |
, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећо |
ли, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели тро |
од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла |
о год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе |
изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бо |
, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, |
.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет б |
д радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отв |
е и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном |
>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не м |
ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су |
из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод паз |
огући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром доч |
ли, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како с |
е, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Соф |
, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети |
<p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је |
но тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, п |
аздарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два |
другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и |
азда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p> |
утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право |
е.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} М |
шло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног вр |
не тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз ње |
или и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уст |
ће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уп |
корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и по |
их уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S |
у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору |
и им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни |
ке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза ст |
вој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку |
је и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спрема |
е!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, |
е дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом |
затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати |
, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са п |
но; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb |
ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су |
у већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебам |
з силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софк |
ито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, |
о су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са то |
са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка ч |
г мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да изл |
да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове |
није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише |
је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по |
би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика |
горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом велико |
никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што т |
женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је та |
>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако < |
е могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасв |
лини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била |
оследње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, н |
се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог То |
иликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту веч |
почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, |
ко ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш |
оче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда |
а никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, ка |
и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, |
не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на т |
зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела р |
са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је он |
страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће |
гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{ |
ц, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење То |
обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и сва |
а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се |
Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре св |
комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би |
, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, |
е је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му би |
, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрп |
Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим. |
оји је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, |
авуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> |
на гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни |
, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А с |
војим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растур |
о.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје |
а том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И б |
орасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове |
са што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих |
} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гла |
е, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над |
није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, |
него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S |
вореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње |
очела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако |
вати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће |
поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, |
све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога |
е постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинск |
да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао |
ада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да |
а оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, к |
аша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} От |
е да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, |
м лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се |
то у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им |
реме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p |
ећ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, ве |
је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку. |
з комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, |
е принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, шт |
враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била т |
</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро с |
у им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто |
враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути |
нца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одуд |
ћ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке |
азиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p |
о гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу |
ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторнос |
као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако про |
други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући |
е од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са лан |
мци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како ш |
ла се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, кап |
ебе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло |
прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{ |
, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепет |
ашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:< |
но дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, |
е сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична |
р после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од ка |
и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S |
а у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он св |
ударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S |
рве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући з |
несе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одел |
ату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају |
ћи шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки |
ловина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећ |
њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка ли |
ма и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као |
он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико тре |
алаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, ве |
Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <p |
о.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, би |
S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, од |
ј улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа |
од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, |
ала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} |
д земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, |
ли ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата пр |
ше нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и л |
штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дуг |
остих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се |
мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жи |
, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам с |
аму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од |
х, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{ |
да Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га остави |
ченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и с |
о јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капљ |
ше...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне |
До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је с |
воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из |
настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом |
у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака |
шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то |
скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, к |
р, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај угле |
ати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" |
вано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч |
хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, н |
јне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим |
не, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад |
о година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је |
атко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећ |
ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, |
и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> |
p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а |
ме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венча |
скрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она с |
ала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све он |
е тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису исп |
стаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући |
својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки ч |
а нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном ист |
нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> св |
изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати. |
мер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино |
вај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, ка |
S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у живо |
здравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — пред |
, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратк |
шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од ме |
<p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што х |
> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим |
да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} |
убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу упла |
ру, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жу |
<p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе |
ада се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је н |
офка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде п |
> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим он |
, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S |
да, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне н |
d> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то |
ју.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виногра |
Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да |
а била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада |
ко саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све |
им завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала до |
орњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена г |
лазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све |
у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, |
га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити |
а много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу во |
гурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, |
и, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А са |
баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спро |
раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После |
але да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, |
лања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетани |
умраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно че |
собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да |
може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину г |
и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као под |
ито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{ |
довица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати м |
кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињ |
ио закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb |
отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежи |
сурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, нас |
мештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку |
ла.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичиц |
ш црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осв |
тадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање с |
ило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине |
њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и виногра |
за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S |
рло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не |
из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није бил |
су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не ка |
, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у ист |
ених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је јо |
и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним |
а расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче |
о све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница при |
к, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} |
рамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{ |
b n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, |
о живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и уту |
овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да |
е први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски гово |
продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Ал |
38" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, сви |
бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је ве |
Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жу |
ли у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овд |
И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: |
јновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, |
, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.< |
апију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала це |
ни, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, |
лепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лав |
д неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово |
у, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје |
живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чо |
Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само |
ду!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да поз |
м ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{ |
сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, |
ојача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће д |
д виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој |
а.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али |
суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене па |
ио као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака |
уривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају |
волике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не |
донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи |
р, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, ка |
А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ен |
кве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Кер |
нди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер |
цу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не |
p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да н |
ти:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, те |
ко пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и каж |
их, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шаре |
к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— А |
ећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S |
.</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред |
Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с |
ћ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећ |
јући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у |
скипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер |
Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њем |
ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру |
сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозн |
тим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сј |
, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра пр |
ве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не |
вала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, |
ви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, ш |
е, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Ал |
мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, о |
се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и п |
арочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим |
дузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{ |
ао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту |
вањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и |
ва између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да |
свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве сво |
револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бр |
свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, д |
ко лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочи |
једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Со |
S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђе |
осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, в |
че:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскаку |
није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требал |
да и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка |
ко је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, |
да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> |
а ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би |
!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њ |
јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главн |
њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, нат |
тове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што в |
, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном |
то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикну |
кад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колу |
слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо. |
да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са у |
могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод то |
утру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела |
а заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа |
једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и т |
када, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, |
м отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и |
оћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из куј |
а, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопстве |
ла цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, п |
а је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетан |
рмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнут |
а рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао |
ке срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући |
силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више би |
необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно кошта |
би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зул |
ом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, < |
ве то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и |
е их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана |
о седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поре |
ма шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он п |
та, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано |
та то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове д |
ама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у мо |
ела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо |
код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце |
а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене ме |
ине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, |
да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа |
де.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан |
{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног |
а их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставн |
какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку |
може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим |
м колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек н |
.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо |
{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега |
е смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрав |
и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали |
но из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима п |
мне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па |
ној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, |
да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је це |
ене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава т |
рати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влаж |
а више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће см |
и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући. |
целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} О |
S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом |
пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> |
ло, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S |
првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са с |
жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, с |
мо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без |
елек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних з |
у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и |
она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући с |
како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно |
до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и |
ако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих |
стељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} О |
ослове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће т |
све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и од |
ој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до |
од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је |
змеђу њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој |
а.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили н |
ик, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста |
оређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и нак |
пратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно |
ела све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, |
.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и мно |
а, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада та |
је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, но |
а и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете |
ти сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и |
пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ |
дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и с |
, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газ |
пеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, уг |
о још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и о |
а испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сва |
.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би |
а.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала |
куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто ни |
горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, п |
на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} |
p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изн |
ле вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка бил |
окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, в |
намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне св |
Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопан |
како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на си |
дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело со |
како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како |
луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и |
ала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало ј |
е да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да |
е могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као д |
Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да |
бит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по |
н, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхо |
еки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало стар |
а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би |
ве лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило |
да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И |
ила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака |
оче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, ко |
већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се нам |
најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, ни |
по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и |
ремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата с |
држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто појед |
S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих |
.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — |
уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није изла |
на прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{ |
лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово с |
на страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била ок |
лелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанск |
, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при |
знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, к |
а има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато |
на подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од |
до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ |
друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради |
.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род уз |
до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор |
покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала ј |
ћ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И |
ла и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, |
ко ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> |
и.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог |
као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и у |
та изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} |
се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам |
ба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се о |
ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене |
охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n |
што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинск |
а боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Соф |
се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздв |
, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нера |
а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце те |
али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Заст |
света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стоје |
када нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, заст |
нцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} |
е он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијућ |
нда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда мо |
ог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, |
умачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, замор |
такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ног |
је могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се |
збуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику све |
овите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, |
апред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и м |
огао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и т |
тио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни |
</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи к |
оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, |
кар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао |
ећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потрош |
, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу д |
ала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста са |
/p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па |
р, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него |
знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, |
исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{ |
ита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, |
а снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири |
поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба |
да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, |
еђу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу |
наки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то ко |
на весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш н |
је госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, с |
!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — јед |
сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb |
њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, те |
ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити њ |
ивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако |
затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{ |
а њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{ |
у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} |
тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква ј |
авајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати |
адбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са |
ћати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Ми |
ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку |
о онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у |
собито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако |
ато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као |
бина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} |
} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бит |
од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо |
сле купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш |
је и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- |
да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад из |
ошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} |
ен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се |
ако, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, |
е и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о |
дне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери |
ка <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и с |
ила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој с |
јући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то шт |
својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да |
ла је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи |
ицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и |
ни, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су |
ко најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене |
, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као јед |
И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале н |
о тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле с |
— а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као |
тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако |
сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, пог |
ри, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се |
е била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и сл |
је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по |
сто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је |
коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, д |
е.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{ |
виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и от |
аше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, |
очиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} |
е у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку с |
а и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и |
наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{ |
не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је ов |
е, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} |
собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Ј |
осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, |
ије додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би |
а, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред |
ачинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="17 |
не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме св |
пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито |
д корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара |
, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чара |
ња и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда ба |
дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма |
Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискају |
адао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она |
друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} |
е се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девој |
фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као вел |
двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у |
цају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“ |
, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако |
> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је зад |
ка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гр |
и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјут |
о граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасви |
није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада |
више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, |
а свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку |
е смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затв |
дале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниски |
, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бит |
S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у и |
ахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да н |
и се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе п |
нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њо |
старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —с |
долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њено |
а да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде |
е и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом а |
е то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у ру |
о децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се |
е овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихов |
био.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао ми |
жења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, |
диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући |
овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше |
има би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом ил |
наге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свек |
аљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је |
о био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, |
рд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему з |
требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било |
ису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откриве |
нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи |
виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви оч |
нило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се с |
е за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и шир |
ка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази |
р синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада б |
а себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче |
м копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углавље |
Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на |
тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим |
јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и |
ен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У |
а ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! |
болео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општ |
ој угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњач |
имиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећ |
учен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало ус |
није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајућ |
апе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које |
да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, т |
да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не |
ан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{ |
а.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те ј |
ела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још |
адало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричев |
естог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да б |
уше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се и |
а ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго ч |
е, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога |
едан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога |
е била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређ |
јали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, |
цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која |
ао да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му |
ије заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, |
ерише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xm |
са тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> < |
остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле ду |
и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим ком |
ити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је |
о да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим |
а седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> |
и је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то |
А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb |
тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на |
ала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу |
S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокрену |
в не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на свој |
оћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој |
ога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све ј |
не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза |
стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били |
етње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи оно |
очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко та |
пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на |
Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то уср |
ати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко |
вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поре |
ићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало |
м чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала п |
требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака |
дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мир |
треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стре |
Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбр |
едају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог |
асује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особи |
ешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним моји |
велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb |
} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хва |
буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и з |
ладе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него |
p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова ш |
ао отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и |
ја, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и |
Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S |
оје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијани |
ки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко |
и им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни д |
реполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није |
почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} |
у знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како То |
, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, |
ладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојн |
озва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отиш |
у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у свој |
ћи, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које |
удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може оста |
све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати д |
ки татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пош |
или полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се |
о и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље зад |
е нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, не |
ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога во |
пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та њ |
у.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би мора |
за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ |
р човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази ка |
лике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по стари |
е готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она сто |
пију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и ве |
д неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали |
ају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је |
увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се к |
да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, сво |
<p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним ви |
увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{ |
ену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, |
, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз тав |
ала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> |
и га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе он |
хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, н |
а.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити |
а, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, |
ој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у |
вих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показал |
ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на |
задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само д |
ући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али јо |
је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} |
рату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са |
" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео |
то, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га вид |
му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је |
подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка |
о са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухо |
т га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, |
иње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је |
шиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била најве |
а.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, |
гне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико |
офкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуб |
башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и наба |
а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што |
очела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S |
бе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају |
нице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећ |
а ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога ни |
оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Љ |
двајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом. |
дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Јед |
н треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зат |
а је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренера |
кљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав с |
самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код ј |
оде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Мити |
угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијам |
до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама св |
и, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, ти |
чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и |
дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још |
а је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из |
а и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и пап |
ју Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши поч |
асплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној вели |
на у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распре |
ије могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, ко |
роз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У |
очну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз |
прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угоје |
ебе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствар |
знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загле |
и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, |
адали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, м |
латних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су |
з страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још ода |
ња и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размиле |
ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{ |
одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, |
ино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова |
при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отв |
њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне |
Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" |
се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна |
ер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морат |
ну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, |
И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он |
остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отвар |
а и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, к |
> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не |
ан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина |
го чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све |
ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња |
е пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако |
ла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда |
, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одраст |
ју око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу ви |
иној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb |
S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ соб |
њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софк |
равивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове |
ке цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и как |
а се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му нар |
њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде |
реније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сас |
.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговла |
.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици |
е у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати |
да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, мн |
ија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, ис |
це уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обв |
ац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да |
ја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испре |
и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свог |
о што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да ј |
тљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посу |
куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софк |
рата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} |
ови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Св |
амота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ ка |
о је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, с |
о да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и освет |
оничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, след |
p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширам |
тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се |
примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и тр |
/p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како |
ет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Те |
а није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, м |
.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слу |
м, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гуш |
ама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при св |
рита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме: |
не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подру |
војка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p> |
ти, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у |
м нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим |
.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> < |
оче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако |
} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} З |
клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главо |
ма испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по |
си и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети |
рном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни |
тарим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n |
со!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничк |
ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молил |
рку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са |
о одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а т |
е, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одо |
.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, |
му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде |
ом, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће и |
ти, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и он |
о одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Оби |
кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће |
ошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим п |
ђе, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио |
она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви |
И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те св |
уге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да м |
сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И |
ећ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада м |
а уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се |
мљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваћ |
лази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад го |
по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари збо |
је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкин |
ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у зем |
мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно по |
ш више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А о |
ђу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, |
зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, в |
оцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не у |
и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} До |
а гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо п |
ло у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мир |
ле сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, |
а.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо с |
ршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:< |
се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то |
, сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по двори |
исоком, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су т |
се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу ви |
е, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва полов |
ајвише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко п |
е снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај |
да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану праш |
ед њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p |
ове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог жени |
ржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, |
је — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако б |
о, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Заш |
а вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Со |
је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, |
но, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равн |
одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо |
вамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и |
више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то с |
само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мис |
ло, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједно |
о је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А |
е трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, |
ко ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, |
ог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знал |
ало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије |
/p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, он |
са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање н |
а неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, |
И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако нич |
сно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сли |
у, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела в |
го, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим |
тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће |
реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина |
коме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што виш |
су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи |
поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од с |
а глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, |
е, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А |
амџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развиј |
су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за |
, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /> |
ма, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, |
својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, |
ло, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцањ |
офку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде |
го, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p> |
ако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да ни |
аље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да |
II</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, кој |
обро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегле |
и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, |
араме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако са |
учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу м |
лат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div |
гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, нао |
VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао |
е веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по |
љао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га |
а ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једв |
ог тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, т |
друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали |
сно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија |
реба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, кој |
ављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета |
S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њени |
ео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућ |
тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још |
S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама |
мо да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да |
иће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз |
"27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И С |
че са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са страж |
а зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, ви |
а, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се |
љајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потр |
а је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> |
иравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговор |
обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не о |
јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, |
после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да |
његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећ |
и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S |
ра, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у ко |
био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> < |
авештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са М |
ије ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да ј |
са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, ко |
после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и |
обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој д |
ака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима |
ћи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећа |
је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавш |
ећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето |
е и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку |
о доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком |
они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не |
новима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те |
ао да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да |
онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем |
им ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико б |
аогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кр |
скошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, п |
и крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће |
Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта |
ароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долаз |
собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не донос |
на је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских р |
артијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из посте |
, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако |
син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, так |
седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом |
вима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито |
мештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима |
е лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, |
горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" / |
кање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужас |
Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и иза |
а довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p |
раха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — |
епом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате |
овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у |
вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде такво |
S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар |
ахвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, |
љајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње п |
у, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} |
се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где |
а Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не об |
олију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то |
хтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бит |
ањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и уж |
а...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, н |
мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад |
о родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенд |
коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="10 |
јде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак |
знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а исп |
и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепа |
е и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Зано |
. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им ст |
> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он с |
ела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као |
од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И |
едати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и |
д друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са ло |
их кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quo |
а њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окиће |
ело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да |
ђено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је |
е његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчет |
пред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њ |
дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која |
p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме ку |
је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слу |
>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, |
одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче |
.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако |
о томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепил |
едини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти |
чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, |
Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је |
глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би тре |
му њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „ха |
да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила |
вамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахирен |
поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да |
ка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим за |
а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да ова |
четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке |
ати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је |
пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, ч |
ом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па |
.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S |
снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихн |
<p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му пору |
киних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> < |
аљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опаж |
не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши |
х ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, нас |
е у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препо |
ј сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И ј |
на какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и у |
аче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљу |
радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколи |
јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том ве |
<p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, |
_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не з |
есе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима о |
улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да |
и се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да |
} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како |
ћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, |
губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили |
че као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као ш |
ог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој |
о друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, не |
шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан |
ак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко |
ани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени нов |
и:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуње |
отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице |
а уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у |
ном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њи |
у страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим п |
нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако |
а времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се |
чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе |
лас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то |
а изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима од |
, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих |
} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са |
одаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са п |
мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Ц |
м за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше дов |
чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповед |
проси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој |
екла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати |
по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потре |
ериног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могућ |
, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој |
ћно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се |
а од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала за |
цу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у д |
бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону |
Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који |
та за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина |
ћавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих б |
ју он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по |
рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, |
ео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом и |
а на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, |
</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако |
његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И т |
трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана |
и знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако |
не.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да |
вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да п |
је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не |
това и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужа |
овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она |
стуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њем |
упрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворе |
се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова |
их и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до |
ца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка по |
и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их |
се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес |
Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу |
фка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно |
има била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина |
цивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једна |
буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, |
блацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са ј |
ег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај |
е, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла |
авнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбочен |
да.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јел |
n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она |
} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе. |
ица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени |
очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палид |
е на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долин |
илука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајућ |
већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису |
очека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах о |
кчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом |
их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, |
тарци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да |
навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, |
Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и сил |
p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то |
љеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више посте |
а наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепа |
оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, |
<p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз |
ада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе догова |
м знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, је |
пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, ка |
охане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена м |
заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, неш |
да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапн |
ави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да |
/p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он ре |
ма, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега |
је видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и |
оје су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепани |
а он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи. |
недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније т |
под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, |
виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима |
о да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто засто |
/> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао |
03" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, ни |
олико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S |
дина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати |
онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чу |
му. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, ко |
е су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окаче |
уњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком сед |
угога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањаст |
уженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно св |
не свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето |
на допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењ |
нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, з |
рекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји. |
амо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодуш |
оћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, н |
и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој |
кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочит |
аде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила |
а се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно т |
/> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при |
а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак |
ма и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка пр |
ним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој о |
срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само как |
знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, |
учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана |
заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што н |
је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде |
о била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том |
о у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а |
њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда в |
p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући ко |
а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући дон |
у на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рука |
о то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније ра |
боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} |
ом рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесм |
ије била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалуд |
кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш м |
.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не вер |
е капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, кап |
, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије |
приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не |
нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} |
Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} |
што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овд |
би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој |
ку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састоја |
дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његов |
а би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала |
рди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, з |
ко треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише |
Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" |
...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви у |
им, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утеш |
корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазе |
љку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запах |
пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стаја |
ила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, |
бодније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису с |
а изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закоп |
аљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, би |
ије она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, |
е.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као |
е како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио д |
к није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у че |
нага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала |
оњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са зап |
ете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, |
p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је |
тећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, |
њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње |
зболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чив |
ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад ба |
ва.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгод |
аљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто к |
p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила |
том, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада |
бичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена |
а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, |
га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као как |
ог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне к |
иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} |
} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не отк |
ст само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у ко |
е чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гу |
ла да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а |
а отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо зане |
рчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог свет |
свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, кад |
што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отв |
ему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на |
адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда з |
ју да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види од |
ка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прс |
и га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање |
ла, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво |
ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подр |
окажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачки |
актом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром м |
о и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се из |
је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n |
ега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И |
вај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да б |
песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> разд |
е ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се виш |
јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа |
о морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје. |
ања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, |
ће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на |
је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети суд |
цом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз |
е може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, к |
се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: |
десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености |
и ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека |
ко ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљина |
.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијај |
није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са |
собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али |
је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као свак |
о као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући |
поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу |
виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (ј |
ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све в |
рабим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну ру |
зим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p |
Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> |
ој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да |
} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на так |
воришту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око кућ |
ед дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима |
чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, с |
и су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, до |
је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, |
је, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово с |
аји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међ |
ала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао н |
вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с паза |
Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дв |
е допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по ма |
ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево |
гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што ј |
свим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb |
мо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хт |
<p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада пос |
е задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен т |
/p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама С |
удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије |
<p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190 |
Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <d |
Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеж |
чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада ниј |
аха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овам |
о да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је |
своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде д |
врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, о |
о, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као |
е ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Ал |
исто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни |
ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла |
свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више глав |
али, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима јо |
аквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу |
ице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, в |
ебе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, |
око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им |
као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, ов |
ењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којим |
матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се јо |
чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако |
ању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико м |
лановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после |
о би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш доб |
а воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије |
S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, беса |
олико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки т |
ачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу |
било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ |
, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, |
него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, |
ојих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> тр |
гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгуж |
удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови. |
толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити: |
тало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{ |
купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, |
води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било та |
света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот т |
њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до са |
а црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ов |
.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњ |
од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигу |
долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на |
га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове с |
капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се |
роким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На пр |
хладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са уз |
чавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и |
губили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се |
латио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња в |
купоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једн |
а, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газ |
он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај пр |
и поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку |
ом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} |
а целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са |
оси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а |
"20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> |
ла како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да до |
спред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен и |
ј који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер |
ма, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне |
остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и ус |
ајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана поче |
остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" |
иљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очиј |
, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сл |
хивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене кр |
е и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну треп |
А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало ј |
рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се |
паст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама |
кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћн |
дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек в |
стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном боро |
ованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој |
ла, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} |
ицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети к |
дини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једин |
</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике од |
жних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и |
е молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страсно |
ла чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали з |
ане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се в |
ја се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јур |
вно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одуда |
едно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра |
сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код |
оје су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону вел |
и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се ни |
сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много! |
о дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одм |
емљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно |
љен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато |
и-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући ка |
угог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!< |
ашном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију |
але ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка |
Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— |
ћи, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом |
, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, |
из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробљ |
/p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} |
та, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} |
са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да с |
/p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује с |
ђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се |
употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{ |
е чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И |
утости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све ле |
огао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом |
урно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале уд |
више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада |
он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из |
вољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обичн |
е по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу |
палим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао |
ав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, г |
виле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} С |
та гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Св |
а, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклек |
да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отв |
а бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са о |
ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сеља |
него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} П |
ш нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околн |
е, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре ча |
наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, о |
м али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показива |
ма, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, п |
гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом би |
угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се |
силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак си |
и би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко |
, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, ку |
итало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцвета |
ао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не пр |
то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних ул |
м, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гле |
да Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као раз |
а.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо |
амо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска |
је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче к |
сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још м |
игурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, |
в; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, |
о.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, д |
н доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће ви |
те?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — |
че жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топ |
сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софки |
дора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и |
оме не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прет |
смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче |
горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго на |
че:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у ч |
еђу ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, еф |
ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљ |
/p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{ |
уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да |
ко, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти ни |
што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу ви |
и-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто ј |
, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одг |
рнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала от |
, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста |
А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је виде |
з прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кро |
чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, јо |
отово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће поб |
да, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је ви |
рале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на |
а већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И |
рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако |
га, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасв |
види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где сед |
кујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он |
и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела |
нци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва у |
собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће |
овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино |
им избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се отк |
у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — |
ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пу |
ти, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="10 |
, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p |
куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није с |
лики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се ч |
тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на с |
ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневн |
је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се |
<pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној |
разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све бруја |
сецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати как |
ста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако ч |
кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобље |
о треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Со |
руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова |
свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изг |
ише је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку д |
алеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се |
се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преов |
оба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одб |
ке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни То |
како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да са |
Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, |
руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слик |
ок и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чис |
>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухо |
ис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до |
ише гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је бил |
миреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магд |
ед тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голица |
е.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама |
ре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасви |
ђује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Сл |
.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ озно |
Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је |
се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под |
лазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} |
о, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздух |
и доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не |
однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они т |
рац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не |
са, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поре |
остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се м |
ћи, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али |
и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самог |
уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнак |
поценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Соф |
иште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свак |
ну софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало |
} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црв |
послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је |
> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршава |
света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона с |
тка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна |
ве ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али ш |
Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место д |
а.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам |
га истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакл |
И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца |
ојом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали ј |
вера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, с |
их прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и ова |
а и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све за |
нала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још |
продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да |
ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови |
д заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ |
задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и |
о клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је ув |
столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p |
собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто |
гла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавал |
ење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на |
могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој ј |
што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</ |
крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад |
b n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Ма |
, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по к |
} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати |
ао обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада |
повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била |
и не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} |
{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S |
ућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и |
само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искиће |
каткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и |
по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не шт |
и да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодар |
p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а |
, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, |
као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, |
ме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да с |
ала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду т |
тајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одско |
вије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни |
те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише јед |
њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А |
се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрс |
, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, |
гнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из |
<p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на кап |
p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они с |
о њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у оч |
не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како пос |
Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, за |
о је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кр |
за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, ук |
тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је п |
шу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само п |
ж послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само с |
у, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатил |
или у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво ме |
да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="20 |
ук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далек |
да остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уоч |
згледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је |
лико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да ви |
о се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том ја |
чао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од санду |
је они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више |
приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближав |
се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p |
м и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред св |
о куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство |
, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он |
како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S |
неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му |
о, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нис |
свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазре |
пет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су ш |
о једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо б |
ле, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са |
венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са т |
кивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки ње |
гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.< |
отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, |
раж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од оста |
огле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки |
о удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући с |
нима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, |
естре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих |
, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети |
е да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио |
рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као дец |
тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Со |
сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега доби |
њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и сти |
го, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се |
и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се |
се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније ве |
око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, |
{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и довод |
а девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла |
се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" / |
у и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бив |
очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И з |
пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запуше |
они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се с |
анова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута |
неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остаја |
м и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад |
онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ в |
<pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим камен |
ниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, |
м цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа |
, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се |
је могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала с |
јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надоби |
егово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и |
њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њо |
Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше н |
него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по ч |
глед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одма |
да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, пош |
ог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на с |
још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима |
стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши с |
видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако |
о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном |
е и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада |
а моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, т |
ало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине |
а за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, д |
глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p> |
седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрш |
xml:id="SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедам |
осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену |
најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а |
незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавањ |
се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка |
о хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још ви |
затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, ки |
ајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји зада |
н од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрим |
узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благо |
из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво |
тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то вр |
и једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ |
меновима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком |
ти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све |
њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} |
ју сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако к |
ој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би |
Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, ч |
pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, ве |
било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, |
своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
ким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо |
снутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која |
еле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа о |
ица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницам |
њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упут |
жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне вод |
на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, по |
аклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћ |
онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језо |
очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образ |
ају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и жи |
дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди |
ознавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазеви |
, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и |
кругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тад |
хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховино |
део се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам во |
/p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све |
је грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S |
но осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} |
путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама |
ица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да |
бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима |
материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође |
дозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворе |
доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" / |
ј глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као |
реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, |
да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, |
ући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, з |
к је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу |
донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе |
њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рач |
ту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште |
а, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинам |
нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта |
кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, д |
<p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, |
негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друг |
тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако |
ика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, к |
} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и про |
ама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, ова |
ају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако св |
з чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштери |
готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њ |
са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, |
ојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, |
и наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година у |
ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се з |
вчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва. |
то он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} |
се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на ш |
десио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и |
вело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале |
{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излаз |
.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе ј |
шла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти хан |
жећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим |
њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не б |
очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу п |
ива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим |
есамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p |
ату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас виш |
е ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорил |
куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S |
т да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактов |
х, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, уп |
ноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.< |
га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли |
ћу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и |
поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају |
ије гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би |
с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да |
ароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више рад |
и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито о |
векре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, |
метови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не п |
о настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они поч |
ом отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да прод |
е и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> < |
уло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку во |
ко свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим цип |
ле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могл |
сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како зајед |
о леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква ис |
да намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div typ |
кла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, к |
ке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод |
ијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат ру |
S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако уко |
другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном |
о од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама |
да се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да |
ња, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се бр |
S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавал |
рва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти.. |
ј.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита |
корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћоша |
{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, вез |
ана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Гр |
капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{ |
, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он |
екорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред |
толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим |
учи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као т |
сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио |
јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је зн |
Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки ч |
ици држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој м |
дашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, нар |
их, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, |
како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, в |
шло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и |
и, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у п |
а о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, |
матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек |
ead>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да |
да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и т |
ја.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, св |
го...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој о |
наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле так |
на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, |
но су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин |
ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимањ |
себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављ |
бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се |
ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није |
јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми |
ери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, |
ико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели. |
јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се |
и је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмасн |
за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто |
га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је н |
а од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, |
ема њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као |
.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служ |
се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p |
јући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш |
ато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p |
/p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, |
да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачу |
на, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луд |
и, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо |
долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики |
од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би се |
еба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а н |
се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки |
егове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, так |
, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, шт |
тво браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га с |
о у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли ш |
а, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{ |
мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Наме |
ивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада н |
е, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: |
је се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њем |
оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, |
са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим сп |
мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешан |
и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, |
дино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивл |
нији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде |
се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Ци |
хова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутр |
оли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} |
луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи |
тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста |
ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: |
гнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајућ |
беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да |
од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а с |
S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и с |
{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, |
спод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb |
сно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мо |
ужичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} |
да, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају са |
рно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој з |
лико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Т |
рошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здра |
ећ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p |
не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, |
о.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинско |
е, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа нек |
Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одмор |
жно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре |
ћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељак |
не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато |
у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци |
де, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама по |
е за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивш |
прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, и |
бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устал |
ирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, |
виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пуни |
иганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутук |
нат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> < |
м, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледају |
м колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама |
ђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и сп |
и, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јач |
Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да др |
ко, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миле |
мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, |
, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би |
собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутка |
фка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу |
једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасн |
собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{ |
ом и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, д |
љку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном кос |
у.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако |
ок је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да |
Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци |
већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово |
ленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо |
ајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де! |
обу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе |
е пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле |
атан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад н |
n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат. |
шуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је |
га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе |
његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, кад |
, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава |
јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из куј |
} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска бе |
нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и неср |
дала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држ |
а је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што с |
сима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у |
пама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој |
претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, |
апреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{ |
мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах пр |
при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Соф |
рибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да |
шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а.. |
</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при пол |
у је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, све |
време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на |
реме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенд |
како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од |
донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мез |
иловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>С |
ва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже о |
ећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољн |
Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{ |
Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
екао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем |
м не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је |
ако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да о |
ну, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка би |
<p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то |
ав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басм |
д теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био м |
она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ре |
овни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спаз |
ом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка ј |
рдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и сед |
а, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, не |
отле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико мо |
ећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао д |
не, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — сврш |
служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу он |
01_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом |
тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час изл |
моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{ |
ти се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, ј |
о она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, |
а јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при д |
аним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од м |
е.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, в |
ка, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их |
о капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му |
т Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младо |
, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и |
била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим |
} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и ала |
</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да |
ки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type |
вши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смр |
и.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у ва |
је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то нем |
о тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она |
и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај пој |
јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свеж |
вијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећ |
дне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро иск |
обито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због по |
асна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шам |
рила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S |
, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина. |
рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчка |
јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља |
од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако |
ришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у стра |
ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста |
к осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што ј |
сећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, |
почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим |
рати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту оста |
а је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S |
излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гост |
њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у ко |
е или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносил |
се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовим |
Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци |
, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се за |
пиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува |
кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, н |
уде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини |
е увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна ли |
S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наил |
излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, зада |
о умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као сва |
увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, |
шла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опе |
иљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — о |
чама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које |
лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као пову |
Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав |
воје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нар |
х би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза |
и да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћ |
виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p> |
ање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим |
ући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешк |
онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} |
маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну жен |
аршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране меша |
боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста |
чји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи |
ио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и вич |
о одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајућ |
она већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, |
кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању |
ујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, |
пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се |
је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило п |
ћ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала |
ла толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет вр |
ри њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — обја |
ну капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чис |
у казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поч |
ље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавиш |
отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то ј |
вене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно и |
отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је |
црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при кр |
да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамн |
ојури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада нео |
> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, |
е не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух |
њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{ |
по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде д |
се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавал |
њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се |
ери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигош |
<p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашч |
дозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка |
<pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слат |
ј био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстарији |
која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфч |
шао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и |
>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, шт |
а.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да |
е неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а оби |
ости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, |
19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први |
.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими да |
а је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и |
вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да прод |
ини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако |
е, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, |
учени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за |
p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су в |
њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, шт |
зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим у |
мља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато ј |
можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{ |
ета, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуш |
сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватов |
, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјап |
опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спа |
их овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачи |
ола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога пе |
саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко |
ечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да |
крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су |
сти према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n=" |
и да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од |
би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испре |
гу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се по |
<p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, прино |
била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је |
е и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадо |
загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка |
одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеш |
а, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито св |
="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из |
ћ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна ка |
ку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све |
под себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и |
и је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим ло |
би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} |
аки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подр |
што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њ |
, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S |
ко близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код |
на.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале |
че се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући |
и волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику њего |
убав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво има |
ује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са |
иви, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и |
јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже гла |
аре, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањ |
м, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде |
је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезвере |
Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p |
шивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре гла |
ким новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним бу |
са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе |
ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одел |
могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрав |
} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто вре |
ло се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим пита |
их тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, |
ковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде кр |
рчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас |
азаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пун |
е.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора. |
е...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише пор |
уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњи |
рдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са |
а, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у |
ушеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чарша |
есе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, ув |
то у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута забо |
и.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, |
а да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву ј |
Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да п |
еби секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући |
, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велик |
ила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необуче |
о огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје ку |
о много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија |
.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гле |
ики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато! |
седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном |
ње.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то ле |
о удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато |
његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му с |
ба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онак |
разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и |
што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за св |
S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед |
ино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући |
креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Н |
сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој ота |
били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, |
они које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одгов |
.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а на |
ви из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не с |
ишом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире по |
до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, ра |
на, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само |
ом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба п |
е к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца |
шен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби |
акар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема ј |
а њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „поб |
ире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад с |
вен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући |
а томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и п |
ак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Н |
а кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јата |
довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора зн |
е, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S |
заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га |
ле да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, |
боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком ве |
е Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што г |
да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одав |
ази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало |
носно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После ов |
уком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући |
очесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} |
покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи |
— јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је |
да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али о |
им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато |
ко но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и пос |
ба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништ |
над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпу |
дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече |
ему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако с |
и се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза |
ти, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати |
ти, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са |
p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, |
пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за к |
Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} А |
нако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге б |
весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, н |
за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она |
му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудн |
а, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само полож |
неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и би |
и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, |
нску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да г |
овор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али х |
примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога сл |
лаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кућ |
к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његов |
у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега |
ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} |
смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено г |
ом његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} |
се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отер |
ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} |
то ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад |
сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за |
То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n=" |
да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не јед |
ји, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију ч |
, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре |
и из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбац |
свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекр |
Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу |
можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div |
олела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчањ |
и руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела |
вивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне ме |
није, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасн |
на већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p> |
ше дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око се |
ај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуг |
је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, |
оже.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око в |
{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде |
самићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ |
е са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И м |
аљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те све |
је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благослове |
леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго |
уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слобод |
{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, ч |
јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p |
та било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршав |
служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе |
еле ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код г |
на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из њ |
мићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> |
} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на |
же око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет вра |
о!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног |
о се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници |
тац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S |
ница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, оп |
осмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спрем |
и преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да |
ео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само вид |
тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена |
од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго по |
пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућ |
епа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га во |
p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он з |
е пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић |
н, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од |
у од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n=" |
Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну с |
силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата |
е је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и |
ито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала.. |
зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и |
одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа па |
чајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком од |
Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утв |
{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале |
чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспе |
раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас в |
Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, |
седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен |
а стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — з |
Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Н |
хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о ку |
готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамић |
о у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истин |
да она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозн |
продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим на |
ирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца |
, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу |
међ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се виш |
ук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне к |
реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена т |
н остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засиће |
ојас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јо |
> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се к |
се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет |
овори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она |
м, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p> |
ао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, с |
нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој |
о, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чег |
огла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натра |
ђена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером зајед |
ј, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико |
а Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запах |
ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненад |
/> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хлад |
она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да |
ама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је |
гда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премећ |
м!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од ала |
>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S |
у суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{ |
ом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p |
тела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решет |
рнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} Посл |
.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и |
а ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, син |
види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да |
дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, ра |
у сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> |
вако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „м |
лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не з |
а да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега пр |
стављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђ |
му не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја |
тер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} |
поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље. |
оруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџ |
е је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> |
м. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да |
почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да |
укла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласо |
га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући |
стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осе |
ма запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата ује |
заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је доч |
шију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му ди |
павао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отва |
игурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан и |
сте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од оног |
илазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо! |
пила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се |
урећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавш |
она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да |
у, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, |
ола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата и |
!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрен |
бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћ |
, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, |
креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нес |
прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке |
ко жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, |
вим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> |
њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на |
се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко друг |
И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се |
Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и |
служавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, |
де да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="22 |
лецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести |
о, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама |
едну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и |
чића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не до |
не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде как |
одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови |
S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А |
аном, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себ |
слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том сти |
таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су |
уми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушају |
кну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S |
смен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S |
д.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскош |
ас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и о |
у гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу |
а је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...< |
Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, рад |
аних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за р |
во на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са |
олико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је сам |
Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у л |
наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од |
била би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> |
е, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, г |
.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном |
ице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причал |
Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?< |
о за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу м |
, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракиј |
пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби |
а упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ц |
јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи |
акве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће г |
у, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако |
у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав |
.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништ |
е највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе б |
уби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> |
де, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} З |
е мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно |
оред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око ст |
авало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бе |
ж толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га у |
p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том прок |
мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко |
, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га збо |
} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и |
јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава |
испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи друг |
ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха |
p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, |
њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао |
ао да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ с |
} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не |
а да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасн |
рака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер |
е, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, |
гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсим |
тио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред св |
њу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али |
он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, |
="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, |
коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} |
а било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По |
рно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испад |
ије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их |
а пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад |
ало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што |
е једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> |
ај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он к |
у, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и он |
му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балав |
толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко уг |
а се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="21 |
упи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог не |
још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато о |
шинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) |
Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео |
— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— |
зирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши |
д њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба |
ећ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{ |
у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од |
коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може |
прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим гото |
освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче пи |
ице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до праг |
њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они. |
е. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p> |
х моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се п |
о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, |
да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} |
че му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди |
се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато |
тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са мат |
итница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске. |
се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо |
једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, |
— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не |
ђен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи ј |
чици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, н |
.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем |
к сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, |
е Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ |
, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xm |
дарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао |
аци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна кака |
кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној п |
т.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко б |
слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и |
ећ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак н |
узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши |
како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снил |
и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово |
досни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како с |
ихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство. |
гог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи о |
тећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у |
м њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено че |
, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.< |
новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али |
И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном |
гла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну м |
огати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове |
Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме с |
да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошча |
она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окрену |
јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још |
p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и |
ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен |
код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дој |
и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </ |
да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И |
али?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се |
о, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обе |
погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</ |
је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и п |
се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ |
главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, н |
држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, |
чишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им |
без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> < |
у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Т |
а.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближ |
по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А т |
, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јес |
м гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арс |
, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме |
о:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Мар |
е, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помага |
јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи |
<p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (с |
у не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, |
са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују |
очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, ве |
мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, |
пе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како б |
— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ћ |
ране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацују |
накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Ци |
ованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да |
женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем |
ављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем |
</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња |
/p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дав |
на свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дав |
их удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем |
једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем |
свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p> |
на му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва с |
а њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шив |
ко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он |
у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се п |
иле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више видел |
и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да |
велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p> |
, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се ник |
чно, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу к |
огорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених но |
секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса |
колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n= |
приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подска |
оде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кро |
а, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче |
ачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и за |
спуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, |
е“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандил |
љускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да пев |
те широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а |
ће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Соф |
pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у друг |
уће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, |
е, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да с |
Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после |
се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Соф |
је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим ча |
е за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не ру |
да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S |
едино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђ |
тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, |
S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком |
ице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и сл |
ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једн |
ошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, кој |
по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати |
руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не |
.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код |
ок и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлос |
тепеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се |
{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, к |
з оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу к |
ини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, д |
ати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то ј |
Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу о |
ији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговет |
е. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с је |
врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, гор |
оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...< |
цем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хлад |
и, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога о |
А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распиту |
а огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу ко |
ли из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она |
жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лакто |
и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерл |
горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смеј |
улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није |
у собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претр |
онесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми с |
зумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то с |
— како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не с |
</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, |
а и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено |
женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софк |
пије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздрага |
то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од |
то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке |
где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало |
изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцају |
о женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их с |
јао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} |
ао сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жен |
ма, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и за |
лом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши с |
зимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед |
е како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, ве |
само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, |
не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одма |
</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим |
ди право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, гот |
ка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувш |
ве и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} |
потребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на |
</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — |
а се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по |
воје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од |
, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шуба |
уга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи и |
И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> |
мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би |
„дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу |
ао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, с |
, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату |
ди код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p> |
ош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу |
да, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној |
} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p> |
се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, с |
реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог |
сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— |
} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења |
врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишан |
и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном |
из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врел |
ворило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се |
се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, гов |
<p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да ј |
Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила |
ала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је мог |
еговом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може |
арала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, у |
{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога |
чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и |
до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи св |
рко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од ши |
пкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникл |
те руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пук |
над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега |
офка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији г |
ојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} |
, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста |
разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зел |
ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је |
унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и веч |
круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и б |
о леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свег |
распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се н |
ану своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на бос |
миловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</ |
сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његов |
ава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се и |
зиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све |
уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И |
ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачил |
а, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али |
ај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак |
о увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведе |
ад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и вин |
сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин прос |
везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу н |
ило.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља |
ма своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и с |
бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да |
дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га |
рата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима |
устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и |
се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи узди |
вануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у |
и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклиња |
— поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бо |
{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поч |
смехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице |
<p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ков |
о полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде о |
ике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то |
стивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јо |
а својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му |
кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{ |
није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери |
би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој с |
он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ик |
иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, ка |
к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на |
ренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} |
на падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одуда |
сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лак |
тала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, свој |
би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, к |
> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На стар |
>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај прене |
чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да |
своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не на |
дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране |
него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни само |
помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао |
нара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Зн |
почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би т |
..</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још |
не код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p |
ој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале |
горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и |
чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готов |
ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широк |
бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покриве |
њући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Ма |
о корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије |
поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне |
запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халака |
Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, А |
и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је |
— пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, |
еди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, |
дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за |
ства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, са |
очетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним |
год не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечер |
</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова у |
{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређе |
ј, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој. |
а опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, с |
доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треп |
лу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је н |
оро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зо |
ишта да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веро |
никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очи |
деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, тан |
="SRP19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, од |
више јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Милени |
ла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, це |
еш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да |
пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из |
о руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудил |
правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не |
пери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци |
пији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти! |
вину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне! |
и уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда |
уги гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то мат |
а по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно ш |
а <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само |
у, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре... |
з амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после уда |
на позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би вид |
</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— |
ред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог б |
постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, свет |
омаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удар |
да, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у ј |
се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! |
о, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од |
жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу |
<p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и |
видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, |
ном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у с |
— одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другог |
S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софк |
капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка |
S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пун |
готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве |
!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се |
за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло |
и!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, са |
и врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би |
лином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</ |
оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у њего |
ча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово п |
кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач. |
амо прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навл |
чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од с |
испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно: |
обу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из |
ена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још ни |
ати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те |
ни.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, |
се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе |
н, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих пр |
још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ |
то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, |
онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши |
> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу |
ћи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газд |
д њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, |
, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била с |
а, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од |
го.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а |
ти, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати |
је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо д |
него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необи |
на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</ |
кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се |
S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и |
продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућ |
, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора м |
уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја |
алити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p> |
„сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— |
а се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смрт |
чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задирки |
е се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, |
о, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на |
ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загл |
, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагал |
седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За с |
Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустав |
Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, по |
су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје но |
енима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на свој |
е.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што |
чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жељ |
з очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, ка |
тиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у пла |
, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за сваког |
тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер ср |
оге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивн |
гу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико |
ња у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не м |
д старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— К |
вале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја |
о Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију |
како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон н |
ајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и х |
ао за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим |
је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и п |
>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико |
"156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, |
тврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му |
/p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> |
а је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако |
</p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто прен |
та, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила |
{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, п |
арапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је зн |
у готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, го |
у навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} |
нова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не м |
Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгор |
е трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... |
ма пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} П |
цима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у |
сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане |
но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после |
о се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије |
а, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од у |
длу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у о |
свим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, |
ему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, С |
спореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S |
кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, по |
његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од |
ка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако д |
о да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свек |
своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} |
ече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, пос |
ући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх |
ма и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два |
еце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу уп |
дбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у п |
га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то |
, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, |
, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осра |
Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на |
зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, |
еш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> |
а, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био за |
И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и рас |
дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када |
е око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута глед |
оличице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на |
ој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртав |
више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута |
и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалил |
а, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, |
соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје |
апретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче |
нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, д |
е диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући но |
Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама |
ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, не |
но због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед с |
ити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће за |
ну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је |
а се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од к |
> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, |
била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</ |
још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> |
аче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, |
а себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p |
поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узја |
ма заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или |
као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се |
нат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба |
бе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи |
ађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећу |
одирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била |
шећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму с |
као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху им |
и једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како тре |
вши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „ |
љених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, к |
мо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшил |
у скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана |
тере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она оти |
као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега б |
ењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до ис |
вена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан в |
о лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у |
, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што |
међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у |
, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва |
попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представља |
опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на посл |
.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клуп |
оји би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао |
, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и |
ању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћн |
не куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када |
162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганост |
ора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, |
, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и про |
е толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за |
ота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света ра |
се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и о |
ледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јел |
свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећ |
а, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је |
душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк ј |
оре, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресо |
="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поре |
се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изоби |
сти, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући |
за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не то |
мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, исп |
е се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, по |
дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, |
век, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговин |
Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и |
у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји к |
а му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади сви |
о баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Т |
ћи увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у |
-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колен |
и, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> |
тину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину |
.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по |
</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Со |
оче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим |
празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкају |
па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и |
ма, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што |
и могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у |
то овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео |
поти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће св |
с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, |
неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Н |
и биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том св |
д очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S |
је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била |
ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо |
з каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним |
рити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет |
обе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим М |
је наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у |
и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао прева |
се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{ |
е доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао ба |
S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајућ |
крете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије |
м и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара |
што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ишта не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се т |
о би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчава |
е собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њим |
ако му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао там |
у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слуг |
е то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарим |
знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, не |
толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њи |
амештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} |
ио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} |
и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Оста |
ула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што р |
ћи на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} |
ћи крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p |
ругом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</ |
д баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорн |
ући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја |
да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада |
аковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег |
знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче к |
ивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула |
а навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тим |
нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна д |
оме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чист |
вамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала |
ан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позва |
овој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша во |
е и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме |
ћи се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, к |
а.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око ку |
и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно |
коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто о |
сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је |
као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ј |
ло село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манаст |
она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче |
!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету стан |
чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и п |
нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али ви |
Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> |
да, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једн |
<p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом па |
рио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, ј |
ку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено. |
масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S |
под њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када прис |
било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин |
амо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи. |
ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац ње |
то је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то |
е.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле ка |
ео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од |
де ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Т |
ста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, д |
а поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе |
о околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одур |
буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога |
} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да у |
војку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему |
ачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плаши |
S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И |
тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из |
онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји ис |
заног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да |
ш нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, д |
пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затвор |
сила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова скла |
ком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуш |
радује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и |
ко виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана. |
ћ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав сре |
дговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да |
е, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису мо |
оже одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све |
њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из с |
таложен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, |
водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до |
а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, |
тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене ку |
е толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него |
м сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почет |
младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако |
, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се о |
Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је |
а гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше |
са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица |
то више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, |
обођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p |
али за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од уве |
ене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато са |
брати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о |
друму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам |
ече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} О |
и остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ћ |
уло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не |
лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бремен |
њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину |
ашта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то ок |
е и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, |
а послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> < |
офкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, |
за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, |
бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по дв |
е кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се с |
ош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се |
није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у пр |
.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, к |
горе било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи н |
и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и св |
чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варо |
аиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, |
еста.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путов |
лодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што л |
ота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад |
уде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима |
примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим рет |
заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све дру |
у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и трепе |
а мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан об |
угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, |
а кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год та |
спрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка |
ниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем |
о да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, |
рок јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себ |
у допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже г |
од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву |
наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то ник |
вила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од д |
м сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је пок |
а, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом ши |
, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} С |
ени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а |
ежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разни |
одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се ви |
ој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ |
ра, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог |
ију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по ра |
ше обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож п |
јући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав |
ог трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео а |
а од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом |
оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије |
и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса в |
столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више д |
ама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, насл |
ући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, ч |
лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> |
На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен |
он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и засп |
им врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као д |
А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то |
а њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, куј |
} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} П |
пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капиј |
у и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа |
толице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Со |
увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме |
ега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у св |
Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи |
не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по об |
а да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љ |
ештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} |
— а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би ј |
, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме |
вима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, ни |
стресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{ |
ио мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте те |
део.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са остало |
еднако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> |
ћ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слу |
мајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да |
>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболов |
} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црн |
у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још |
м собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне |
отово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он ниј |
за кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за с |
јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нар |
родиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укр |
при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не б |
великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се |
Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежља |
и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не |
лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p |
нда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка та |
х није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и |
им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обичн |
подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигур |
чај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипа |
лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале ве |
рце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно о |
ти.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, |
онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико |
једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, |
да, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, о |
ло.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се с |
алом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вир |
и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S |
ђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца |
, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> |
што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И кад |
ије хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе |
ди, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и |
увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је од |
удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му нек |
једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} |
И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још |
апију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како ма |
као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређу |
иривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита |
Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силази |
за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из |
авник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокал |
старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златн |
ена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог то |
{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} |
што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још |
шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање |
њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме о |
ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на ули |
ђе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада |
Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и |
јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој |
.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном с |
еба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао поста |
пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата д |
а.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који б |
оклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соб |
а би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере |
о, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила с |
ана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима |
b n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, |
уту, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој |
, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и к |
е до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држ |
пред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</ |
е, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело |
у алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p |
свежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осет |
Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће |
едну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале г |
а је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао п |
ћ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју |
а каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те |
и здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а |
илука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И б |
ма, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељ |
pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе |
} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да |
, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој с |
е био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је с |
узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њем |
азило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела вар |
г гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не |
све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише |
да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за |
врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да |
раш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није |
фка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати о |
еж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнак |
тово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време |
уће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дете |
и је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилн |
траг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, ко |
како не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ |
испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погд |
м, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} А |
њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} За |
ак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да |
а враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучен |
то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Г |
где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепо |
затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светл |
S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених пр |
испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а и |
> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је он |
Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бој |
тљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, т |
кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је |
а вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око к |
меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се мак |
ела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће с |
ца, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена га |
лива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, |
{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, |
е куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је |
— отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато ј |
ки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако |
у влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} А |
њу и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сан |
пији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скри |
и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота |
има, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, зб |
Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било |
ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи |
ржали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом х |
/> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако |
прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жу |
ко су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је |
о је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбарија |
Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше |
дити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{ |
/> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је з |
е он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим к |
{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао |
старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, |
стављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у |
га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи |
и долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње остави |
то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепо |
је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p> |
стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако |
нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и |
Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, д |
а колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свако |
чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнање |
, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И |
шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам |
> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
е и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type= |
немо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</ |
е као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже |
фкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турск |
и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} |
више на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се прева |
мрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко ј |
но, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је о |
раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње п |
S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, |
101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјаха |
ена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од |
само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око руч |
не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче |
ли Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тв |
испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због |
сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада |
и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава. |
због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се |
гледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ев |
емна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, ш |
ла собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, |
а јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком пр |
а шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни т |
, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви |
а, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> в |
рх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова рак |
} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питањ |
да на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У к |
не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да |
а њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе |
она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да |
да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после п |
о њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и пол |
лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали са |
њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни с |
а сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када |
} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује |
њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весељ |
о обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за |
гдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда |
већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се чо |
доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, |
о рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — |
д које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и ч |
траг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену а |
њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за |
има, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је пред |
по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што |
, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је јо |
ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, п |
е још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз |
да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овак |
н већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба о |
и, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да |
може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то б |
већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике |
ка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашив |
он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш дана |
а се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију |
а прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, |
чиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, |
стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику |
се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симки |
<p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да |
једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сув |
те, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али |
тати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У б |
ашине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што |
измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама |
ли да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрв |
b n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је |
колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају о |
тије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се |
њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако и |
што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n |
А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из |
нови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну с |
едном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својо |
о се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са с |
ри томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни ње |
д света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепот |
} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом мод |
д шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким заг |
он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо |
, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> < |
</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала |
ћала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугач |
тави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, једа |
је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико |
то си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а |
а тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У св |
гда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплах |
исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Со |
е, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чу |
здарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нем |
можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута |
то никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још ви |
} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме цел |
ђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учи |
може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и ви |
и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се виш |
м и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одглед |
еше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и м |
опче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћи |
овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан р |
седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, |
дах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, т |
укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да |
као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи на |
ви се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово ж |
.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује |
{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, ронил |
ређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или |
ад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} |
слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око |
пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рође |
ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на |
сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису мог |
и у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки да |
а долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу |
илазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и |
у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и к |
но да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</ |
мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз гр |
оти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се о |
росилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се досел |
у, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану н |
ћ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи |
мала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала |
Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што м |
њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће. |
ом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по |
уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када |
а бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза к |
авао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и ње |
лила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза кућ |
и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јо |
га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин |
пет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, са |
више најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви |
е и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбун |
т, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</ |
, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико би |
{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би к |
ао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за ка |
имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си ј |
и како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и о |
ова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које |
ба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— |
реко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим |
ихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— О |
младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то |
Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчав |
стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чу |
није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, п |
/> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, |
акође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, ра |
ре куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Соф |
има; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав ста |
вамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наод |
и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ |
омени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их |
еру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихн |
а прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата |
од тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а |
и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе ме |
јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се |
бодно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се |
{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју о |
S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао |
{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арна |
мдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, |
оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирно |
ј и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко |
а раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{ |
и више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило |
S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стра |
и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И |
ед кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га о |
p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то ј |
главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> |
м као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како |
ити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, |
И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази д |
ју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
о: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године та |
даду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, п |
релазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је та |
акупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкара |
а се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} |
оред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах |
Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодол |
и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос ј |
ко је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка б |
и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, |
пред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> < |
ко бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искат |
и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допус |
да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље |
ито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то |
/p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устан |
да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше зан |
ставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једн |
зверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да до |
огу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — |
к са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће |
, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части |
о и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње |
, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико па |
оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а |
на, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црни |
азивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова крат |
новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се |
дати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негд |
олази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, |
обе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p |
раде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење |
није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој |
руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гле |
ре до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на |
што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са с |
мља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, ч |
е црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат оста |
а седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гост |
на колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{ |
езвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога |
купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чу |
колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није |
оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, |
ак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, |
мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> |
вароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, |
почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после оно |
све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и п |
, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним деве |
метних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје |
о му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да ј |
ко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући |
же и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребачено |
или су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, |
{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно а |
p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње |
ед њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло |
S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере ни |
аскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, |
и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао |
руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да л |
ална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно |
ва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{ |
гда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S |
p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, по |
и, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих |
јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да о |
и му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по |
Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укоч |
ео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Со |
еним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је |
шно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни о |
једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, о |
пајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S |
ајслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој м |
пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну |
недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} |
ати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и |
преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више |
, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово о |
> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусв |
вала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на |
којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Соф |
Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избриј |
расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико |
S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да |
као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, С |
плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p> |
зучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у |
ја, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утур |
те!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се |
био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{ |
рамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино ш |
испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> < |
диже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И |
хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Шт |
ији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, |
век свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће нас |
по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и к |
топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једв |
пац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепо |
и.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— |
их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира к |
, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудновато |
дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њи |
>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље по |
том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави |
, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате |
ећ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише |
и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом |
свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмер |
волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и |
и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ нач |
.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку син |
куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других п |
било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад ни |
азарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив м |
дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вр |
="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекн |
<p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџи |
свим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она |
свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топли |
с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на глав |
, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као уве |
, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и |
ви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и н |
е чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> |
свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раз |
ене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнак |
дишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, уз |
све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> |
ала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља |
нат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у |
ер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> |
хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све о |
д бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Соф |
могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} |
свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са зап |
и и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет к |
замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила |
у, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога ње |
у, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ пре |
ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да |
задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није зна |
</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{ |
носу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због |
ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би се |
ена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била |
како ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису с |
ришту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљено |
уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отворен |
ра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри |
ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да |
вом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету |
код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јак |
ирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све виш |
или и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом по |
же већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било ј |
ученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је н |
уздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како |
а, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише |
жећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и |
ељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чоче |
ставе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од соп |
ом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово |
воме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, пол |
кав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не с |
ћи у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас |
њена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, |
јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела тол |
тва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, |
говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покр |
године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакр |
аса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину |
ћи како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада ј |
у се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка |
поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужи |
у, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се |
х лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта н |
бе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спару |
ог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу |
рвом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месец |
оте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испо |
га у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За |
ли се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежно |
ави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавн |
после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоћ |
одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она з |
појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови |
замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље н |
, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, |
нар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, призе |
му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у ш |
лазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из с |
грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њ |
бичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових |
Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену к |
ог гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте |
о.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцр |
би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем п |
терино кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама |
љу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати дола |
сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздра |
ве због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и так |
ју улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало |
ој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она свато |
е.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допир |
рећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви |
ој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се |
игани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећ |
онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не но |
ав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{ |
поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пишто |
уда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Ар |
<p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла ј |
.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био куп |
ге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону вел |
није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повеза |
ијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са |
2" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, |
са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао |
м руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни |
нију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би с |
упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S |
Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа |
а није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само |
теше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и ча |
ебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и п |
еним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је с |
и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од |
кови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих |
лих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они н |
као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала г |
ма и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Је |
{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дук |
аганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разл |
како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, |
ако је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратим |
како нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јо |
д себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— |
ега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не с |
бијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Соф |
ела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Ни |
водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А |
део скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчи |
м, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи д |
ица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све ј |
стаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свећ |
на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> |
еће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и |
="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} |
тавља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од |
ато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и |
лику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, к |
е, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дот |
особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивос |
ито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пош |
ма штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да зау |
весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спре |
би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, |
е смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не м |
га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" |
е да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да |
ану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, |
о толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би с |
куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала п |
ио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p |
мањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њ |
устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући роди |
а се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Кад |
<p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отвори |
цу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb |
се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди- |
талим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо |
у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби |
офки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве |
бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих од |
а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комш |
>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова |
, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто |
комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као он |
аче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А п |
је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} З |
и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да прог |
родица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, не |
ледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом муж |
влуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу |
да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен о |
чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од |
и, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова |
о мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као ш |
а, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов |
зу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама |
анова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале нез |
е, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, |
"212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и |
зила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и |
се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у |
, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, |
S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверен |
рају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газ |
аве ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче |
среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одв |
јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окус |
ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могл |
да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њег |
то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних там |
светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, см |
о приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од об |
о је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљешт |
лицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, |
ко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> |
ри.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{ |
увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме |
уда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једна |
лико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{ |
а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на д |
слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} |
зиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на |
, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а |
рајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на пр |
ног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својо |
т, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила |
у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта |
ом, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, пада |
, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како |
ивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то |
де су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, |
а се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у д |
тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>З |
да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p |
епше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> |
ада би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да |
ћином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очи |
га кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, |
им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и д |
ма у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прс |
ијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи п |
у.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава м |
, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до ка |
Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њ |
ат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се приб |
. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење |
витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, поло |
аште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала |
о више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то ка |
том, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да ж |
главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, вели |
ом, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више |
реном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи ј |
, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, |
ебе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она он |
њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} |
де.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа |
е она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала |
озна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала |
ку његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући м |
<pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше |
превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за |
се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, |
поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим до |
ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле ча |
е у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око |
, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћ |
ичија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што б |
?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, ди |
јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да |
наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степени |
иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора с |
о вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, н |
де су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере |
вори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магд |
ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле д |
ској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Ка |
љом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} |
>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! |
ек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса от |
вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са ст |
а виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опра |
> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је ст |
е предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још св |
и, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га |
ки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је б |
ве поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме. |
ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са какво |
потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојени |
ије она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како |
од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времен |
љуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да |
зну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пр |
ло коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удава |
да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њихо |
а теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца прод |
о је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, как |
издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то д |
сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" / |
а ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу |
, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада ник |
ено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није не |
ина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, |
одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуг |
као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, п |
И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће |
ући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо |
и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена д |
44" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, д |
ном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим |
гова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче за |
итом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати |
су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућн |
Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцк |
ле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда из |
руго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражава |
отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне |
, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свита |
и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави. |
треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, о |
дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, |
до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена как |
гнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корит |
ж каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p |
исано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то сауч |
ана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче |
очито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он |
е знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што ни |
ј и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге |
И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за |
о у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пиј |
; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиро |
добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и п |
и, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од кућ |
S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод р |
е верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако |
ако он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе |
ној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних р |
а се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета |
же никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у |
бично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући д |
о је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, јо |
могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она к |
о не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада |
ве ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку |
а.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први пог |
ко чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као с |
рећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Ок |
то се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, од |
и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо |
о.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велик |
а јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, от |
као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, |
едала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једно |
а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} |
Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту то |
једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било с |
еби: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као |
и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње п |
чно суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренес |
а почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћ |
Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакуј |
: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекр |
са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли |
<p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадо |
и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, |
Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стр |
пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и н |
прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти рук |
и уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва п |
, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онд |
ва.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се ок |
умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одго |
умене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, |
ободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда м |
— а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђ |
, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их |
ликих мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је |
својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је све |
што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То јо |
усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео ж |
ујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, |
.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Пр |
23" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдар |
е за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... н |
што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека кад |
има.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И |
оба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p> |
по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо н |
ала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко |
и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на св |
а, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији |
ирама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту |
била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве |
са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку |
ме наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се |
егова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} |
е, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S |
таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виш |
за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око се |
им.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} С |
нако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада |
ецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо оп |
кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта б |
почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно |
ито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана пре |
олићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе |
а или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада озноје |
д бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму |
до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, по |
лушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и |
обито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигур |
ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто ј |
ањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обг |
е веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећн |
ја јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у поч |
х је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко |
с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда збо |
оређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, С |
се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато |
Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p> |
шуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ |
љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и нас |
зе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не ви |
а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој |
ад њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истин |
испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз д |
они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, с |
а јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи |
ре и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не вид |
се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада |
све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да сед |
е њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква с |
ју бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </di |
ија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што |
ка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око |
и, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо зна |
м хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако ист |
како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пић |
им слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, |
склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме од |
одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="1 |
лака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — |
прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као ш |
у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, |
Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукав |
е стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ног |
ао у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод оч |
го — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Со |
су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, мог |
једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме изд |
Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази |
бе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покрив |
цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га н |
ој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— |
Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари |
доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} |
И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се |
дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да о |
једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изло |
рши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала |
о ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> < |
чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је т |
а, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па д |
, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био |
сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али |
а ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> |
доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда к |
ије слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са т |
ка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пш |
ак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „ |
верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код с |
главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да |
чи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њ |
ове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а |
офкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај тр |
скипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239 |
>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загл |
као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, |
о својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се рас |
> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође би |
, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му |
ки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав |
егови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго н |
лазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не ви |
уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и н |
презања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљен |
, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Соф |
сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену |
него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са |
кала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— |
о како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ниш |
из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, п |
а тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, е |
би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са |
долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p |
колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продај |
а, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетк |
елу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од |
побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у |
хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</ |
идело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је |
њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игл |
Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, |
еном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.< |
саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{ |
ћ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готов |
да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако |
си, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене |
ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође |
Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабр |
га што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче |
<p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда в |
жа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одм |
због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се |
е.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курн |
, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбин |
чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући |
је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затр |
ега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дот |
ју гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и |
мати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него |
и та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето |
угом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот |
чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву ис |
боравили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом |
је могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, н |
је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто руж |
а је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевају |
уће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њихо |
ре.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је |
, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила |
ла чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецк |
нди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све н |
дин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она |
оравили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Со |
када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове од |
се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би н |
> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би ј |
ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, |
а предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипат |
не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове ј |
кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размак |
ко га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање |
арадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћ |
ојури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчик |
је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би |
гду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта |
Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја. |
ика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада т |
неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је вел |
м шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> |
ао увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капи |
и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и чес |
кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире |
неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем |
нама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први |
!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео н |
зару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали кој |
ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чи |
S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да |
осле у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} А |
собито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она од |
ју, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, |
И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, са |
ту станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n=" |
е сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету |
истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у се |
ица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком |
што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, по |
а доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина |
лили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог м |
јка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела |
клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер ина |
е биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакн |
г увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако |
руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући ка |
мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој |
сле, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске п |
већом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треб |
њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за |
тем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорчено |
идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, прија |
идео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њ |
Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију |
гурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Ист |
уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног удар |
он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па |
о јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201 |
прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од срећ |
бивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, ка |
је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</ |
куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само |
ратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећ |
Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава |
ијатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато ј |
љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јо |
да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање м |
отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ва |
де у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, и |
ова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, д |
га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут на |
причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати |
је пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као од |
Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навука |
томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.< |
стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност. |
Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа |
очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука м |
на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми |
ом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном циг |
да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и |
на.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због |
и, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубо |
у, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, ко |
плашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у с |
му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако уч |
ставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа ди |
тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} |
сно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у ч |
, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са п |
рко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се |
њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{ |
па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове |
ерује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са |
одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> |
оља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџи |
ојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у |
њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и |
ојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганос |
причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад те |
шавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су |
пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима |
сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она в |
ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подр |
сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Милени |
бао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} Посл |
де од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у |
т.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држањ |
ама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се о |
адована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, и |
сула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила ли |
ан није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање |
о куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више |
Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Го |
ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њим |
куд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, |
одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Д |
јим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као са |
онило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама |
ткотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се |
х изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим |
ледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што ј |
и дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлази |
кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш т |
ке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дик |
ље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по ку |
поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши |
а руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку п |
ишта пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је |
. тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутл |
виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Со |
амо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то вр |
што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{ |
трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: |
је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери |
а, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се |
говорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Виде |
е, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би к |
а њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Т |
или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из шта |
д кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет м |
ко ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од |
е сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, т |
окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да гост |
јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш зави |
је, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за |
квом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их к |
ање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то о |
и њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и о |
нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код |
обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много |
у кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да |
му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, |
анка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се |
фкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се |
ћ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, т |
здо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи |
p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога навода |
зили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављ |
од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је с |
е долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити |
овајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући с |
и распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спот |
а свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана д |
и, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи. |
амо набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни |
и ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног ст |
кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој слу |
етке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више нам |
бању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљу |
о увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да с |
иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и |
су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће |
страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да о |
а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле ње |
иве, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само ти |
.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши ј |
оумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потвр |
, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, |
плоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и а |
ју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је |
еше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, п |
ставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рука |
зразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодра |
Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе |
и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта |
ку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, |
бевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> воло |
S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њим |
ше свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и |
му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одб |
све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ва |
е велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење |
појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручи |
е; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софк |
задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрма |
ла се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу |
звезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служи |
оручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ва |
ним лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле. |
колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, у |
своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе |
авијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изуј |
едном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да ј |
евајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остал |
естрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узен |
: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили руча |
унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама од |
другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала пон |
о овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе ис |
сталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одго |
еди.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, |
до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити ус |
уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из |
е обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учин |
одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче д |
жњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито п |
и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, т |
о све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака |
бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога н |
што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили |
и себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом п |
S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошт |
сенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у р |
имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка б |
ио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и с |
гда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастук |
почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не р |
ла; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и коли |
ла лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те |
да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело |
бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} |
ер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, |
свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није |
у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том с |
— њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом |
е сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да |
одсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини |
ви.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав |
е предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне |
дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је |
е не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде там |
о извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, |
странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају ку |
ћи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће |
поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Д |
лила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раз |
ојом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефе |
мога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кће |
би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, шт |
се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем св |
претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато ј |
ој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; д |
му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, |
, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест год |
што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије на |
е беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити |
стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га |
е и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од |
а, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал |
не и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се |
, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} О |
ледњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред с |
ди оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кр |
било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, |
ри помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се |
орати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар та |
ј сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођ |
апустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, там |
ајвише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге |
ј враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не м |
брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газ |
наута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p |
{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{ |
ћ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ног |
е макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нем |
реност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чем |
утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчиј |
<pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И |
јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи |
зор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и т |
ти није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то н |
како, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свег |
, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чиј |
а њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да |
и за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џе |
да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат ј |
ј два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> < |
је једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што |
да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост пр |
А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по тргов |
сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што ова |
би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n= |
ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник? |
а Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и |
ла.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати |
</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен |
и, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада |
како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ д |
!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено го |
, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац нас |
ер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и н |
га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, |
собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све |
, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову |
за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страс |
и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би |
ко ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, веч |
међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Мак |
ли, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> < |
едећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама наме |
b n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да ј |
жења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од пре |
колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S |
росто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву |
због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због |
оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења |
и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „ |
су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима |
је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да |
гурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више |
јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна |
огао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он |
а удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p |
шке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам ваш |
ћу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, |
а и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и |
аршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, п |
ико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о |
ни што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала |
о кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој |
мештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем мате |
дна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види как |
сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак. |
е буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, с |
а, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против свој |
не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од |
то друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала |
а, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да мла |
На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да ј |
јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, |
свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењо |
о, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је н |
о велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а |
и како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном поди |
љу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких своји |
око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, |
одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се |
ачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне р |
ло да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га за |
И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> |
а, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кро |
нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и |
ча, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли ч |
ему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, |
ући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако |
:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким |
амо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што |
остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она д |
</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубил |
издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покатка |
еком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако бл |
да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, |
/p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да |
о прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво т |
гарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, |
неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето дол |
жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне на |
упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе |
жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, |
све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним |
она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после о |
је.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен гр |
кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је |
љем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Ма |
иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла |
и, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обуч |
а јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сет |
и се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гл |
, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима |
ега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се ви |
т, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, св |
у готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама до |
затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не |
ан, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p |
те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима б |
же, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што з |
ао са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме |
а у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њ |
о од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са |
е то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим з |
бреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта зн |
ута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше |
почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда |
</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар |
је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чист |
њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена |
свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на ка |
, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, м |
Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из стр |
тер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ет |
и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмара |
ошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шт |
мре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се |
оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцка |
пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка пр |
сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако |
а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која т |
и да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од |
о наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је |
јала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и н |
о да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме |
м на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених |
ка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} |
ас да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, |
жно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{ |
срећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Го |
Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, |
ац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по |
нда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, |
И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и |
ћ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чи |
можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у ко |
је налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већино |
ише неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када |
и, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, |
оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала |
т и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код |
тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући с |
ма, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да |
кова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку |
е отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за |
е — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та |
ово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда не |
pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке |
и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, ма |
апије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те б |
ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — З |
ело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софк |
Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесв |
ука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type=" |
када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире. |
{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да |
чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на |
е, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже |
био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потвр |
како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можд |
а диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био п |
рћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, к |
а овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, |
а њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и о |
матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико |
би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, к |
квог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да |
се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собо |
онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је как |
оче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземн |
" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се |
он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећ |
нда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељ |
могућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито ј |
нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чара |
а долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, |
Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава |
ао да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног ме |
а, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима |
ва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипе |
да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била с |
аја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима про |
, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола |
, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз та |
/p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетк |
онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} В |
79" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад по |
у, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно |
у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се и |
ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} А |
ваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа |
/head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек |
лук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обуче |
} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наред |
, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> < |
једном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прс |
је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач |
усти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капиј |
то никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сам |
велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И |
с!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, гото |
кар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући по |
му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах о |
би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштед |
знане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да п |
зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али |
ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, з |
тавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она ни |
.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила п |
="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена и |
миравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, |
еђе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним дол |
мирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како |
је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљ |
лас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада |
ој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна. |
ада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и пр |
о више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} |
више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда |
с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дот |
купље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте |
ово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала |
добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како сре |
кав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се и |
засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, |
елицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда |
почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, |
} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би б |
чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, не |
чињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат б |
свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада в |
них другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> |
собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто |
ед њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи |
{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Ту |
никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— |
ао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна |
приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен |
, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, |
у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезал |
неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Ј |
/p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Ш |
окоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n=" |
ead>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, |
слетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ип |
има од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, |
тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви с |
е нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невеш |
узима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето У |
офки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она о |
вученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— |
њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} |
да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње |
Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, нада |
х је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, |
адала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато н |
акри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом и |
а највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију |
ади њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да |
, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по т |
губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак ни |
детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, |
ним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није |
ећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не пок |
е надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да ј |
вим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој с |
Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу |
вири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} |
е!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала |
је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упо |
едрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик ње |
стављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да с |
ринским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, пок |
175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили |
ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су в |
S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неко |
када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и |
одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако |
ије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, |
ли, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, |
ном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред |
на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузи |
ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онд |
, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и ње |
и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње |
ибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, ј |
е, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и гла |
и, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма |
очео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме д |
како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој сла |
чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S |
од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрв |
и, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред све |
и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p |
Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њихови |
огао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како |
и воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распо |
верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у |
девши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока п |
ти досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <qu |
родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Со |
S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Соф |
д пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>С |
а је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не п |
пак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе |
ожда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да д |
и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, к |
то је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, |
p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од |
тити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „ |
а, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, п |
је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, мож |
пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше |
ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури |
мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се |
ћ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би п |
p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она |
тарога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом |
онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се |
p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софр |
ује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити |
тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да о |
ог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад мор |
да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и |
е од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тести |
осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осе |
а виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гл |
бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да |
силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полете |
лимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и са |
ио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb |
жи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обуз |
што она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мис |
пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type |
чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type=" |
азује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тр |
е треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ |
S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да појед |
га, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка |
атером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није би |
о пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, |
најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да |
и сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва цел |
је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, |
борана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их ј |
и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још |
е газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга се |
ћ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој |
ти да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S |
сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када |
, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није |
је, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њ |
к се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене |
оваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од ве |
силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, |
ако после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> < |
у да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око о |
ла, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је о |
фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, |
сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На са |
о све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} |
јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p |
гослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје и |
о не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо |
} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју до |
х, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огле |
је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магд |
ређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на чес |
х, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа вик |
а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и ник |
чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, |
е.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао |
то беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и уле |
цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо д |
реме отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, |
, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљ |
S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} |
задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемирен |
, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму по |
о је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његов |
та лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не вес |
S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p> |
ћом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соб |
гући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта? |
ајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат! |
ише сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поз |
зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од |
, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још н |
> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долаз |
е на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмет |
Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе |
е сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим |
буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тог |
спуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ |
а овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред кућ |
ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{ |
да, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавај |
тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог |
е.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватил |
, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се |
хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима |
ле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> < |
олећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их |
ратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо |
то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, шт |
имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="1 |
</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> |
је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, |
ај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји служб |
ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, |
О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка ч |
че да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, з |
арала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута |
, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамо |
викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — |
ко она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљ |
преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају пос |
кла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће мора |
да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>П |
није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу |
тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако |
ко би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепо |
седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а |
че, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има о |
ју, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах преду |
би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} |
ободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка |
би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како ни |
ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она д |
ет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, коли |
готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да шт |
очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше |
<p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса |
жи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је |
се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Је |
} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од |
ом да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимо |
увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он |
је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмаши |
, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању |
бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катан |
ије могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А оту |
а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} |
Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почн |
ањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а |
кривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећај |
то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла |
ки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака |
мамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да с |
p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста. |
Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код сво |
гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још. |
једињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, н |
/p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него д |
осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> |
одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених |
д ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се |
тром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још |
и на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују |
наш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> |
дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред с |
о никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што са |
нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи |
о се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љ |
м њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, |
г плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да |
кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта ј |
тин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке |
тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши. |
ме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све |
гду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој н |
нала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово |
врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, |
испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, |
а ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, |
ене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и |
> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом |
ши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања |
просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са т |
а се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да одне |
мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Тур |
још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о |
е покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима |
плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још м |
најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен |
стеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} |
свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њ |
ра ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред све |
зно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> |
се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву з |
долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек |
од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи |
p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како н |
ли...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пре |
{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упол |
ли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тоб |
, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада на |
ети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико |
d> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, забо |
ала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче и |
свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада |
она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни |
да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; |
њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне |
и.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је то |
} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити |
} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, ка |
а и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чи |
тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу в |
имкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова на |
првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, са |
де!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у |
едали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Све |
лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то п |
сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S |
ер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији |
душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није во |
ма.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, к |
њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, К |
оста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, ј |
и испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцн |
не.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дрема |
н и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да |
ли ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди- |
се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма |
а продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење слу |
том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Ма |
га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај |
ца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога м |
Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, |
вања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га |
себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на сед |
о другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао |
} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...< |
а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то |
у, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико да |
, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је |
са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и има |
да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би |
епотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива са |
то мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме дете |
би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов |
да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако |
на, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља |
у, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве ст |
а их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтит |
А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су њег |
ћи, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n=" |
се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, |
ка и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишим |
шћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, |
амних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> < |
ог.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега |
е кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, м |
це му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале |
суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где |
ачује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка |
ма, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу |
поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка ос |
ање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, п |
тила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се ис |
трахом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, |
њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, с |
ак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и бе |
ило довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора |
кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кр |
кав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чис |
еди дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутро |
није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк |
м, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће |
премљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка в |
баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње |
ош више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од н |
Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, |
лаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук |
оражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толики |
кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прек |
у у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у |
то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Д |
са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и |
ете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине. |
несе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша |
јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у |
ни, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала ј |
на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то |
ди свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељ |
виљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међут |
о не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, т |
ко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.< |
ка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, |
псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг |
видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све т |
ојих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и к |
псије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спр |
ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би о |
но што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма |
њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој пока |
ва почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини |
ла да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном |
љанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже с |
овара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, н |
ку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, за |
колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је |
из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши ј |
е сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу |
нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да с |
њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прила |
а и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подви |
крва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ак |
ред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реме |
Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, |
с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткив |
м, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом |
емој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да |
и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво |
у на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, |
е трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од меша |
а се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, |
а, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори |
се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удај |
{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са |
а онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Ч |
о јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак |
о одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко |
ка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљ |
м бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рук |
е испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, ов |
ш мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и а |
ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кр |
здо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсн |
ти како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће ш |
ње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као у |
/p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата |
не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накри |
ка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо |
указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада |
лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог нава |
и, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} С |
она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време |
у са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато |
и, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је б |
, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! |
мета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе зауста |
авати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенд |
би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њим |
еде и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе. |
, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p |
тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта |
у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, |
ази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по оста |
тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у нај |
шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оно |
ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и срећ |
њу, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкин |
ва све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И з |
ако заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или |
о зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, |
азар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на |
.{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин |
ола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и м |
ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети |
.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У то |
обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужв |
га крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у о |
е к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро |
се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго |
се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и |
ћи и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико |
врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту |
} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, т |
та сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не посл |
, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак |
м мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) |
зишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, |
ва остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод у |
Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је б |
плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше |
пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Му |
да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва |
ветлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата |
густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, ка |
ном оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> < |
ској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод њего |
да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, |
таје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела |
знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се п |
и, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му п |
је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и |
е сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би м |
м причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, уз |
гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта |
уду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> |
ели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да |
ега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она |
фенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapt |
онила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да о |
ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не и |
и да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, |
џик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо |
S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту бас |
због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинил |
неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да |
молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више. |
, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себ |
пашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи стол |
рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, |
у кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће ви |
чи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зат |
ле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима и |
кином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда виде |
е да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јо |
лецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и |
е на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и ок |
ко мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда с |
иће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Ј |
{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једн |
n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у н |
по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати са |
а, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се пок |
рављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођост |
ук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен ск |
ом поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слут |
е он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску в |
бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женс |
на, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији |
амотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испру |
цана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у |
одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се |
>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> |
га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе. |
9" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p> |
ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар |
uote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али |
у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} |
ујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да |
ину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико |
.</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, он |
да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} |
а, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пре |
ко га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко |
увши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> < |
дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испр |
тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дуб |
н, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> < |
ку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у бр |
туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, |
ом сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте мно |
здраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш |
се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брз |
оздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе |
но.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још |
.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су око |
е од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на у |
ашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју |
а како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па |
је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге |
S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око с |
да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрв |
<p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме |
а земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави пла |
рнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу |
матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице |
а Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, М |
а његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу |
страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрв |
пире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она св |
вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих к |
њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодо |
ишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то |
</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> < |
а ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> од |
о меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није |
и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега мо |
е храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља |
, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S |
пкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, т |
оје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чек |
о сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније |
пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него |
га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драги |
к не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, оста |
у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и |
ким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозг |
м џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од то |
е како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она |
Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна |
рв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} А |
е.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, |
и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, |
већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће те |
ебе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, ос |
само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост |
едњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када |
, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хај |
ина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама |
ма. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им |
а, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, |
мо заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао |
а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само п |
бож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у к |
иним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворе |
њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и гл |
још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је |
ватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе. |
а.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово с |
светљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше |
к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци |
ави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и тре |
огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла |
почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да |
и немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осм |
, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p> |
остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле ча |
мешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима |
иде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то |
ћи се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} По |
ако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље в |
а, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, |
то сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају ма |
нађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од |
вим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се ам |
ну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекр |
е изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше |
а испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по со |
долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ јед |
знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и посла |
е није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да |
колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворен |
да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћ |
акију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и |
се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка |
хталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око |
ије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S |
питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толики |
олико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже п |
и треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него |
дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чи |
и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је би |
али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опе |
крећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају с |
а стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем |
њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање |
више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима. |
p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски |
<p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући |
могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, св |
Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, |
се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Соф |
ећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је так |
{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, |
ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Соф |
одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са со |
гађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо иски |
ма још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу из |
аршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласк |
вине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и са |
чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да ис |
, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улаг |
сне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, |
сте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о |
ет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и нај |
далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, д |
ени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.< |
а носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да |
мале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, з |
аше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем |
ти да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећ |
оме боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком |
сти, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: п |
ајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међ |
а не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је к |
.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју |
због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а |
ле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за |
то имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу |
пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спр |
вари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настав |
о да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p |
ти — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да ј |
матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже с |
о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба |
наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ |
јући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, ко |
из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што ве |
г сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је |
и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њег |
му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <p |
ући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвал |
ку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с |
морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он мог |
е, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Ве |
S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све |
стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S |
очне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Шт |
.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а дол |
два држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не зн |
последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га |
ослали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако |
} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја д |
и, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе бил |
азећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{ |
већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, к |
.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као ко |
очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} О |
то је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње |
т, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише |
на.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има |
на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет |
већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће |
долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у м |
ко мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети д |
сећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину с |
смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и |
мели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, |
ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одма |
ред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а |
о с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да |
ленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој |
е тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увре |
врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким поглед |
сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти |
зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода ј |
емој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, |
еђутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, |
есело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> |
удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, |
иш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозн |
д за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div t |
, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су |
не, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p |
је:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И |
вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичај |
еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од њ |
е, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, |
ји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако ш |
т и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, ни |
гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изн |
на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије |
к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Он |
а себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мат |
како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на |
то доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, к |
ега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадућ |
.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће мор |
дајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} |
блачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, к |
била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није мог |
он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада |
<p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу |
да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да |
за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе |
ношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући |
} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, ш |
ма, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико |
неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За ц |
ити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, такво |
слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се ви |
огрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким кораци |
<pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоц |
ј почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчик |
поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После |
м руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипај |
посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и |
о она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ни |
оже, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S |
, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{ |
ликих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезвер |
да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прил |
ео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учин |
е, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с |
уку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, ал |
пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи |
ју.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело |
ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и прот |
онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није |
ош ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцни |
оћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме |
свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било не |
<p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то |
стати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> |
S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква |
јачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда ни |
<p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особит |
о даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од цел |
да било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бив |
а, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, |
м стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве |
то!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</ |
били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</ |
ротумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати |
иву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него |
ове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко |
остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — |
ховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свет |
елику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке |
је куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њи |
чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беш |
ди га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његов |
д оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Ма |
ном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавн |
Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p |
све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза |
х говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без |
не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена |
лучајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па |
Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би |
ка из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино јо |
ела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла |
ала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Ал |
дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он |
исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, |
, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико врем |
себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научи |
ико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ о |
а пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немо |
же, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за |
не.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да |
ренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред с |
е би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије гр |
фки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово |
хтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурн |
} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p> |
поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — п |
тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да ј |
смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, ка |
, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у сто |
те!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и |
ав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, б |
трасна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да |
у жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зн |
праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни |
енско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и |
ања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Св |
и, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то м |
еликој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је |
И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог |
ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, п |
за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од |
а за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као град |
нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки |
и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена |
нара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те |
сађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био доч |
и, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч |
} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насла |
{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало. |
овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, |
гу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо |
хових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њи |
би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме кака |
тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипа |
шла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама |
о капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да г |
у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене как |
оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умир |
ану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује |
полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="chapter |
акога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се |
</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" |
толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p |
ке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— |
лађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што |
мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им |
и, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мот |
мањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то |
ве горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом вел |
је и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморил |
ласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сас |
онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И |
е он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се до |
Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклињ |
руги, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њом |
, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се |
да Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ет |
ог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог ниј |
ожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, р |
ена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и |
{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрн |
ди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, п |
орила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав са |
уге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде |
а и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са |
јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, н |
жда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада |
не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може о |
е у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чи |
би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па |
постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, |
неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, ота |
и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз п |
ане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је |
, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро |
це.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговори |
е, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито |
еку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволик |
, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и |
ити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио к |
и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела |
са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели |
, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада |
И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му |
треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, н |
о није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И ш |
-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, о |
пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и до |
<p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софк |
мо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка по |
погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да |
гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не б |
и по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око |
лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је |
ом уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није б |
Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чарш |
ле...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана |
цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у ве |
одужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми п |
ао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељ |
<p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</ |
да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, шт |
пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> |
онесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да |
о се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињава |
поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама |
о у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата |
ј тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње |
јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка |
ије, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> < |
> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав сре |
да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да б |
као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега |
Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није мо |
ничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да пот |
ако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не б |
е одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде. |
у, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута б |
да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза |
к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнак |
јући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак и |
окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> < |
уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао |
аде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу |
изати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасив |
а одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да с |
међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ра |
о да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, нећ |
а је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку из |
поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковче |
, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, |
ма жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало с |
аде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто |
апију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, |
Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ст |
ј ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стр |
овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због |
ихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако пр |
не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, до |
, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одо |
а.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по ку |
.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је |
весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, |
>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, |
а, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дош |
ије ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и о |
рао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Соф |
ан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све |
к доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време н |
гано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мит |
а обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> |
.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те |
е те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} По |
Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крив |
би.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и |
м, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> р |
лести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала |
> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степениц |
еститање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хо |
он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуг |
она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се |
а гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра |
иш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{ |
хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та нес |
јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући |
, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности |
овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гле |
еније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n=" |
није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне рук |
доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магд |
очекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} |
{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И |
мо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И |
лим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је |
жњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах з |
и не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са |
>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — по |
(сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећ |
он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} |
и је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишље |
тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напус |
Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и ост |
по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, д |
му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свек |
степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах |
ешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! |
е.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Т |
ужи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га п |
а да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не |
олази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још |
сак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и |
неш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да |
> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама |
растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј усп |
леба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, |
S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са |
испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледа |
>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! |
ним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што тр |
игла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевш |
по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како |
ти ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је на |
да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће. |
ио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што м |
ли само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb |
да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би |
па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже ј |
рења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици о |
ће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се исп |
а њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гл |
Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажен |
Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на |
све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са с |
је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га н |
и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што т |
.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се о |
азник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и |
ћу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога т |
сле овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она соб |
и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S |
њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и љу |
еба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он с |
риметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде |
ту, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S |
ста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срц |
сећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни пог |
сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и ш |
единцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како ј |
ожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} |
судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ |
једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друг |
вај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео д |
рица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато |
пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} |
у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, мира |
м да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све |
ло куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе |
га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</ |
Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде |
Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком |
јући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седл |
остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је д |
сника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ћ |
намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе |
и сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој што |
бијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу не |
не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело |
међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из чи |
леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, |
се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и та |
ки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је би |
гужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, ка |
м али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једно |
бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, д |
ћи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла |
ивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и |
а кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{ |
а да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене г |
аркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаут |
гих које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су |
оје су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква |
е, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И |
е спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не мо |
<p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Сва |
ст те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, |
ле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се |
преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож |
аховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој |
зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131 |
о се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је но |
и.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у г |
</quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote |
арим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</ |
е и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана с |
се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве |
већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи при |
се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго |
рно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А |
аже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му |
их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, гово |
нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као с |
распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику де |
а ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђ |
кидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p> |
им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас |
ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи |
то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> |
би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносни |
ко страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са |
нице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна |
косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже с |
што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разбл |
а, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога |
— зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства |
> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n= |
ити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и т |
а.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не вр |
о да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охраб |
еће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, т |
Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио |
о баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој п |
бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само по |
ао неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и |
а, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, ш |
да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац би |
вањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као |
есељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима |
.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута |
а је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па |
и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је |
ише него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештал |
је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да |
њем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена ку |
оким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу |
остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ св |
пруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши |
ачини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— М |
а да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{ |
пак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, треп |
ид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p |
е са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко |
од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима |
, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене |
женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} |
то стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — је |
мах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком |
ац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то деси |
итава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двор |
казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је |
комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да |
} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам |
круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутр |
женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, д |
, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи т |
тке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, |
и поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она |
његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како |
оје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, са |
нској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана праз |
не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек |
у и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, а |
{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, |
рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се |
n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав |
аче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} |
трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, |
је благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада |
о њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине |
ргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје ш |
одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, ал |
ако није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга |
маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и |
опљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све в |
рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је |
S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им |
ји га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као |
е би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради |
, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима |
рзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се ви |
е онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светло |
о старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико о |
и, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, виде |
да примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога |
јом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше |
оред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, |
о неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако |
ако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све |
Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећниј |
питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од с |
ла новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара |
павању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb |
по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и |
да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја к |
зме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и с |
и не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и рас |
ње новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, зал |
е он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p |
на зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује |
</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старе |
ња — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом уск |
ако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У то |
м, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да б |
а, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као че |
ом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом |
и за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, |
, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека |
буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да о |
је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када ј |
он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочек |
ији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} О |
навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо |
, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише |
скају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено кор |
(јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто |
p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и об |
када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њих |
се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „по |
војој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на докса |
/p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без |
} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је стара |
би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на оста |
p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али б |
а са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили в |
његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не ост |
отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чи |
тајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама зд |
, него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шт |
мо једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна ле |
ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодо |
а и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда ов |
ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдариц |
заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи пес |
ла од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb |
реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, ка |
намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене |
еде и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим |
на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати |
већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их н |
а ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер |
</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како |
у је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачк |
вати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање то |
еви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и |
и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још не |
да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напуст |
жних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био б |
даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, п |
ело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случа |
се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S |
је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нароч |
о и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарно |
уштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, ка |
то у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му |
амо леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су п |
, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до |
само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покро |
на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова |
живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек св |
ада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће би |
о и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто |
ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> |
p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у с |
} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали |
p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сиг |
{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се п |
ко да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Ник |
, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, н |
а, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у |
ељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изн |
су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у |
ују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по куј |
може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са |
љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да |
и, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а др |
да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, го |
на поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасн |
а закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тес |
девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да |
хове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да |
де намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат с |
а доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија |
а, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као л |
S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по вра |
ран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.< |
/p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </ |
никну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „т |
од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак |
нажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипи |
амо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим ње |
гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казуј |
а неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле т |
це!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, к |
сили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и |
и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово |
ри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио |
лазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу мога |
иле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обуч |
о не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефен |
а сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку |
да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништ |
њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке |
ване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, о |
део жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или |
а себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, |
еза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе з |
е легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне |
али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Лел |
, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и |
, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тест |
ке ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздра |
свим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} |
знаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, |
те у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да ње |
их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S |
ака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Три |
била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и нес |
а се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није би |
све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу |
бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не |
оби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики |
ња, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са ос |
<p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никак |
м чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно он |
кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као пос |
ила навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} |
атака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јел |
ија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани |
ела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и т |
а тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилн |
турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа. |
у, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирн |
Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварај |
е не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала |
радовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око |
а, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више. |
ти — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтел |
о овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало |
оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, |
две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега о |
на прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ћ |
05" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не |
о побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљају |
скочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочек |
простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{ |
склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући |
х.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, нег |
и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове |
за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И |
Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила |
ом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге |
и и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах |
га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није |
д свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је ш |
премало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се зна |
спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А о |
то и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу н |
дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} |
а лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се прича |
заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} |
питујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <p |
и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готов |
јим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све оста |
та да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јут |
шње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних |
, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу т |
да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пре |
у и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више |
ке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, с |
раг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира |
пету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заносн |
но очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и |
еђутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, не |
о тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и |
и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после |
се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверен |
у.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико |
} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, |
тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га |
е од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу ни |
ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} |
његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због |
е седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, наша |
поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледају |
ојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type= |
чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не |
Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} З |
Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, ов |
и, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испр |
од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби |
и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато |
ала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њих |
ше могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред |
е, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, не |
и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело как |
и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и он |
паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, |
енди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући |
аге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она |
а том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш? |
р он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{ |
ареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Ци |
од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после ве |
, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Покло |
ри његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у сво |
ела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни н |
пет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не мог |
се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, си |
мска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када ј |
, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, сам |
е може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у |
е и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и дв |
ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Исти |
ом запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, |
, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и |
же се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, о |
чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је мла |
, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, |
почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, |
јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак д |
уда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће |
о, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка ру |
да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{ |
унем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што |
она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докл |
{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и ти |
ем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, |
ш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, је |
што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њих |
етку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и |
Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, у |
> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <d |
силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао |
ање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим |
аног и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горк |
шта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.< |
љеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за |
ћи се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спом |
{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овам |
а да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући |
страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим |
ише ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од прод |
а да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се в |
S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њ |
виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к |
19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну. |
ласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не |
звала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела к |
собито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по |
сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра |
Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Ка |
распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град |
сету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређ |
велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, |
скачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је |
<p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Ал |
Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пеш |
заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је ника |
дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу |
због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се |
зи, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном ли |
се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и уд |
бало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма |
па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчи |
она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља. |
о за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и |
ли није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом т |
> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} |
не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки |
са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као |
да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чу |
S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109 |
оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (м |
утро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, |
асавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега |
ла је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да |
.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: |
лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Ш |
зађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу д |
ада буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот |
ни све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толик |
оче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да до |
о.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, |
кошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним |
и се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то |
да морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући |
ћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, |
да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него в |
го сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дво |
ска.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је на |
ш кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да |
ико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се. |
, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар М |
и јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод р |
то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неко |
атери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим |
6" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се: |
!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасви |
е из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Со |
све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </ |
же, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!... |
пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке фу |
ну јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које |
од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао |
му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се на |
и час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и |
гове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним то |
иђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести |
о познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она |
мо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, |
ији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж |
толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, |
Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер |
час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало |
код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S |
љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И |
највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изрази |
ако брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико |
тајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Св |
а би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} |
и ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврат |
у смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена по |
, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није би |
више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заист |
: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци јед |
због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и |
енске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више |
то само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по |
о и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} |
тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, ов |
о Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно однос |
да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> |
ста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кр |
з дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то |
што, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јел |
, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, |
јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила |
стима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали д |
и цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћ |
доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са т |
уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је гл |
ју из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осу |
е браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно располож |
се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и |
чити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће |
ка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио |
катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бр |
ке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће |
оре, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n |
фку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у ко |
од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и п |
Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, |
Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, |
о за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се |
да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и |
о више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више |
одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намеш |
лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку |
p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, |
ада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Не |
офкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те |
Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије |
офки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка |
ндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила с |
а, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он о |
ахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје |
од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{ |
амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те. |
ећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да |
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и в |
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздраг |
у удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да |
хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци |
хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И как |
хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
имка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и наре |
пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} |
м ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере |
редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одла |
гла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе |
из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута нош |
раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности |
до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> |
служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој |
Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узи |
ако треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што ј |
И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чарши |
е немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било |
сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним |
н преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са |
БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div |
ети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије |
Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледај |
<p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила |
ad> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са |
ану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l> |
у, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његово |
е ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свим |
... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! |
Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним о |
и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и о |
мо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле |
фка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јело |
да се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се |
ти.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ух |
а није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{ |
за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А к |
суфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и сам |
а хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, т |
мо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одав |
ад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је |
оје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама. |
p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише соб |
оне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што же |
n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испружен |
аве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду |
штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држ |
. де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> < |
омуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> |
гдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди |
а је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би он |
ку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву. |
шкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на гото |
церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај |
је: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања |
ако јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна |
амо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{ |
она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те ње |
атио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико |
је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то |
ко и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али но |
према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њи |
онова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поч |
се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он. |
p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — |
поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руко |
е и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би |
пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Со |
позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испр |
још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој чо |
срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање |
оме, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, |
делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то |
граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, |
, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они са |
тврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а с |
бранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била увер |
це а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одр |
огледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, |
да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила ма |
ога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни м |
ао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била изм |
траг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе |
ко ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао |
а прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да |
за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада |
а, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да |
на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој д |
, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S |
ауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој с |
њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} Н |
што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све о |
шле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, о |
калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качац |
е у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све |
рис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут |
, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а св |
гла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини т |
све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На ш |
и, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, |
ла да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и |
изу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора |
ије, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, н |
ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако |
болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима д |
, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{ |
није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заос |
е здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким ид |
су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доноше |
тали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад |
јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мат |
пет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она с |
неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије. |
спред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, |
да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан. |
е заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и |
спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот про |
тајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, |
све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцав |
теља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, к |
Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{ |
а чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо |
брета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог к |
они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом |
еба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растан |
а хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: |
шао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети |
им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти |
ушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, с |
знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код |
<pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у д |
p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а о |
, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сас |
улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске све |
ј.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звон |
зо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом |
Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је |
ти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз |
матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, гот |
у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> < |
_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свир |
трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивч |
е могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а |
и и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здрав |
би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он |
о неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први п |
лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мр |
ука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и |
амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Ц |
а њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а |
P19101_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и з |
а из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јач |
ао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође |
ећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрм |
ка, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож к |
ну Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим п |
</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог |
би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За |
са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подб |
задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд |
бок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, |
а се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши д |
че:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као |
ли би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнам |
свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, |
ара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око ку |
луте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над |
звити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна |
на самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} |
сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, |
емири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, |
ине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, |
пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Ок |
.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали б |
и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</ |
је било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих |
/p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали |
оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код кућ |
предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала к |
слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Соф |
оји по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених |
живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ћ |
би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи |
дује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала |
журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако веч |
одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{ |
рпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, бр |
сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона шт |
мо општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од |
ме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете |
мештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па |
орености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ поче |
авала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и труби |
је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући б |
јући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун г |
се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, |
већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три |
утра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — по |
за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и |
а се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од нава |
а би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао не |
још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео |
то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу р |
де једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на са |
> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У бр |
ј је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када |
био у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као |
и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на |
да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на г |
могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бац |
ега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трче |
ласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све за |
аве за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле |
поту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Ј |
ји оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки |
остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ра |
преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепо |
лико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахме |
томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су |
да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, посл |
{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што |
ри:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, д |
бичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, свет |
јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али вид |
<p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, н |
је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није каз |
капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка кап |
аздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, сам |
појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасви |
и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S |
p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} |
њацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак |
прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног |
вотворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до |
" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешљ |
ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како ј |
кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од м |
а загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, |
е из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћав |
тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, |
{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се к |
{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S |
(а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бо |
аре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико |
ије обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си |
и.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, |
а, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али |
кин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла |
д би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену к |
у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријат |
а прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парч |
ет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пу |
>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p |
ових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воде |
горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с |
лена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је |
ла би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па |
и, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу |
маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> |
пе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Сим |
лог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаљ |
: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње прв |
ка.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је |
ој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато |
им раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Ос |
свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто |
доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, |
хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала |
о сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, с |
} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало о |
ена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада |
ћом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено неп |
а и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, |
да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од кој |
, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, биј |
ош опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са |
еће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то н |
е, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, д |
широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва |
е таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и д |
ју у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним врато |
еје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{ |
није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па |
са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали |
p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И |
е млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и |
ренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изн |
а врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ |
} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по своји |
е, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Соф |
и услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те |
данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу |
S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува. |
едала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и др |
авачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена |
ра, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац о |
свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубо |
сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црв |
ном од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала |
широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремн |
ст година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповед |
дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је зн |
Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, прич |
ј и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутл |
о да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у рук |
гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеж |
да, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Не |
а од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је види |
ћи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто |
едан пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и |
готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би |
е сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је ј |
, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме |
е симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, |
на својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је б |
и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, ш |
он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појас |
ће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би с |
злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро ори |
она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је |
ој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, п |
ако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, |
мо, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућ |
иједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све |
ог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта |
х би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S |
<p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше д |
да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњуј |
а и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, так |
кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младо |
ја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепав |
удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто ужив |
т у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стар |
а.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе |
на да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, |
едали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, ј |
се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била |
тању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и |
има.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би |
да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износ |
крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахме |
, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети. |
атреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде са |
сутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{ |
љују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но ш |
у, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осе |
оравила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силаж |
е, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало |
, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да |
а код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На сабор |
лијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{ |
е могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до с |
ко да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи |
ер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као св |
продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог |
Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке кл |
рена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, крећ |
о за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но шт |
!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи. |
бож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу |
амо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се |
по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак |
ашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу о |
аширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенск |
собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, уз |
ћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, изд |
њена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударал |
уку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, не |
фке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису мо |
горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капи |
мо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је м |
ле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а ос |
мљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кут |
ем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажн |
да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{ |
S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани су |
у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци |
себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што про |
дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуг |
ели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div ty |
а спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чуд |
.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једи |
је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је та |
е, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бе |
есме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па о |
<p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, |
смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не т |
еће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јел |
су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју со |
, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао |
ом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леб |
игурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је |
ровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде прем |
панак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајућ |
е, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се |
живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав пл |
е Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случа |
ко је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи с |
јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сур |
их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на |
ак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, |
ји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва доне |
не гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се |
, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по ње |
и како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па др |
то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, |
— Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Је |
сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, |
м, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала к |
ло после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама бе |
ољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог |
ет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жу |
одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, |
чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} |
оста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним |
већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његов |
ја, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамуз |
ринског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водо |
јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста |
ала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S |
своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближа |
ше цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и укр |
ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p> |
> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и под |
е било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са вел |
е жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када о |
дсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се го |
абору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у |
се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати |
а тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи |
е.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, |
зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, |
е само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за |
се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једн |
хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невес |
урно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, |
ако су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук |
дбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у |
се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водо |
е изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега ч |
у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљи |
капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сиш |
иски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају |
, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди- |
ња.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтал |
о, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорн |
ећ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог |
ве још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S |
<p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлот |
е су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, т |
е се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободи |
кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, |
чна, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости |
</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не |
.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не |
quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча |
uote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем |
срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, |
рве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанул |
куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу вид |
сно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бе |
у заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као |
е, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слобод |
мела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и |
било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело се |
а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама но |
ом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашк |
ло чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од |
је, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама жи |
са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, јед |
p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах прокл |
сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, прет |
ем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремај |
рад, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављај |
х путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време |
ући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, |
да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права им |
није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} |
је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу |
ки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би о |
после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушк |
ичко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — |
сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто |
та и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре тр |
икивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са т |
вала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком д |
поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, |
јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} |
не, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толи |
“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умел |
на. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик уве |
<hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{ |
муче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке ра |
прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S |
хну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и т |
гаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од сто |
ак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S |
у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, |
лачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, ч |
ити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће |
то више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се с |
сивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му |
јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је зајед |
ћ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на ули |
но силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност |
где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још н |
/p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке |
ито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има |
крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у |
ећ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око |
S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, |
"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца дола |
страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој |
нало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Н |
ик није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> |
ла, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Соф |
змерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не ч |
и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: |
седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном соф |
што се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се зад |
рчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави. |
е доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ |
е, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђ |
не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div typ |
гу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па так |
му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да д |
ала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је |
наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њи |
ахом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина м |
а, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући ко |
ле, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што ника |
менима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је вре |
ц, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што н |
лика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Со |
из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе од |
часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар п |
а себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задив |
ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} |
том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што он |
а као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крв |
а у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192 |
уду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко так |
да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања |
о што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово |
це, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв |
а, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се |
и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} |
договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} |
мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала |
а и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и |
ији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чив |
и и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет врат |
лађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен |
му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минт |
бито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најс |
ик?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом ко |
тком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана |
дбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.< |
им свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где ј |
е је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости |
држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине |
ф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала |
афу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше |
деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао |
ргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све же |
која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако са |
већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај гл |
у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, |
и.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због ч |
сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су |
S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пор |
отрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање свак |
.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Исп |
огу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме сва |
новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, она |
куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевин |
сталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао ч |
Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, |
S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама |
у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко |
зима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софк |
комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остав |
а се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био пос |
се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чоч |
а се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S |
роши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином из |
почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбу |
прату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па п |
S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако |
оме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чуку |
а њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да м |
Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову |
морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно с |
наге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годин |
и јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој го |
својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да |
е себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђе |
а руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена и |
.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихн |
га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да паз |
сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива |
кром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања |
<pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а |
асвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Ци |
здрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде к |
жењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није зад |
и.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Гот |
по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.< |
се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишт |
ело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А са |
ном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и |
(онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчи |
ко је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по обра |
чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— |
аственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, ш |
рима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женск |
тве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да |
м вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут |
гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у |
м до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати |
али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је зауд |
знегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство преж |
ан, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би |
ди она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из |
, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу |
Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за |
о виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да се |
а њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син по |
тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осе |
да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех нас |
ата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, |
од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са м |
n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да а |
и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Сим |
мах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкам |
све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде. |
ада се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не р |
око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! |
а када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести |
брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је |
Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини |
да треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да |
шти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како |
ло да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бат |
ет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по |
топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа з |
то бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, |
међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — |
а.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На |
вори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишље |
с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али |
ина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирач |
ва мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде |
изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мрж |
uote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.< |
е су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе |
ле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пут |
велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као |
ене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак |
, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— |
p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула |
оново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши |
у у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет |
Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руч |
ћи прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пр |
том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пус |
погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи расп |
драганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није с |
свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се о |
вучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би у |
ељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све |
бог њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" / |
у изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, |
рну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад |
умљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} |
рстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Об |
стати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се |
/p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а |
и, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, |
n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l> |
риче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </ |
тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихва |
/p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одј |
звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </q |
ла да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад < |
кривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем з |
е подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне |
, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од бес |
, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, к |
покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по па |
им неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибан |
ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за ч |
н тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мо |
.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да в |
го оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сас |
скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места |
е певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одје |
ане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори |
ила на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљ |
ко врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у ред |
се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да |
љену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те о |
упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што ја |
о промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати |
.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се вид |
тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широ |
дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капи |
главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба исп |
<p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се ц |
ао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед |
ове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због то |
не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „њег |
ово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и је |
варе, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, поче |
дирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, |
ада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она вид |
нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву |
ежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.< |
ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особ |
то на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љу |
а.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као уве |
ње, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту |
јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се пов |
Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну |
ојим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробил |
о што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и ка |
ва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком |
био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог к |
камењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, зауд |
прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бит |
Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом |
детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма |
<p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између |
вим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао |
ла се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>К |
то остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне доша |
љати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али |
ебрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахив |
ајвећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер |
из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен п |
мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна с |
а испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би см |
ице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхт |
лече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени |
а, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастук |
ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А наро |
скање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она |
соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали |
једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва |
ибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те див |
јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није в |
ести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} |
алеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме |
ма, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чарша |
како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила |
све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ го |
шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у зем |
да су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазух |
ва допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним |
ово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, |
2" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим |
најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког |
запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што |
идећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морал |
никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у ста |
имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S |
ина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се |
, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце |
атку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, |
махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, |
е Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И оту |
нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар |
они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувен |
?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да |
е око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од |
ценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико |
а и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред |
ајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчил |
.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се |
а да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више до |
рци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићен |
/p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придр |
рут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{ |
д тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, |
тране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, |
рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа д |
ући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као са |
ривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би с |
/p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо и |
ор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо с |
— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, |
ој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама |
не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије |
p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер вид |
осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро з |
ју, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упу |
ао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p |
во у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, |
од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пр |
ушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га приј |
о и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући ј |
у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} |
ина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када ј |
ећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну ве |
служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући |
ученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и х |
Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, |
до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада ве |
почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И о |
вирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и |
авно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бун |
се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се виш |
е свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амба |
н.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о п |
рдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако се |
ји је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и о |
м постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада |
Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји |
А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову |
оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и с |
} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му са |
у кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћива |
>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку |
што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздиз |
греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо |
е да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А с |
заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадош |
мшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу ма |
ампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове |
неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред сам |
ше се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они |
и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зим |
ке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама |
ђ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци |
ући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> < |
ујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи сни |
је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо с |
друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар д |
од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донес |
о од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читав |
овима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, |
а би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном ј |
авдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она |
.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену |
ла, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, н |
афом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом |
вала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику |
спустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав с |
зу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том ве |
у собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не на |
се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста |
о је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{ |
се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још ја |
Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са памет |
праћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која |
опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре |
својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око па |
ви, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, осо |
, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Ј |
кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, |
коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — ш |
заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А |
свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као ска |
тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепа |
еликим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним |
ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети ов |
<pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку к |
он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, п |
капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задиж |
или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је т |
могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па |
, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и п |
убота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашн |
ароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је |
и, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јач |
епота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се. |
епенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а |
цане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зур |
е како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капи |
гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку |
ом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, |
ећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собо |
јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остал |
он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада |
доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: |
да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара |
кије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју ч |
те, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо ви |
а прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, с |
луку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, |
пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хлад |
ркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме |
еви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да |
х они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи ве |
кање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; ј |
а разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, глас |
ила честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та |
слиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које |
, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, л |
чи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре из |
ру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку |
мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они |
, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као |
, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима |
била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста |
е развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што ј |
кше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и |
а и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка ст |
{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула ј |
у доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, слу |
а, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> |
а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју |
, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у |
препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које с |
све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на |
е то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, |
остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени |
јан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је дол |
че показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши к |
не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито |
равдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Мора |
тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу |
>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би |
ла а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, |
<pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би п |
гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су с |
већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и но |
век бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, |
другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржав |
} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S |
о ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до |
је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> |
ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не из |
тку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви |
че се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па ка |
ошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сиша |
ељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, к |
ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде |
у руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се при |
псије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке |
итање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, |
а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би по |
ју да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се на |
купљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p> |
, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га |
е и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и стало |
и него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке |
кама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирач |
а и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком |
он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је |
ћи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више |
узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на |
жи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине |
Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја не |
задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто |
{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са у |
пче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале |
и, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и коли |
на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 |
ти јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} |
ју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, |
код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла |
има веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одма |
о код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу т |
} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> |
p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и |
би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е |
да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xm |
сле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошће |
патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то н |
— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Им |
S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуш |
, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, б |
сно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па он |
Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тра |
ке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када о |
е, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде |
гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марк |
сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.< |
мак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачун |
е, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који с |
ни суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} |
пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве |
егов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{ |
>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{ |
вим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, и |
оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада та |
кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана п |
нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче сил |
8" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављен |
једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да |
ховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више |
е.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са сви |
идела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то |
а опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко то |
во један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удал |
ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, |
примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, |
внији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се |
држи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чи |
љани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћен |
и из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, прв |
његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе |
Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не леж |
вету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, |
она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, пока |
ху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави |
давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда |
и сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да п |
p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и но |
, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући |
в! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, гл |
осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бит |
знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, |
едосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагива |
Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала |
њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, |
ко први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да т |
њу и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до на |
што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом но |
е, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, кој |
угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и нем |
оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, |
е било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с вр |
лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се шире |
ашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још |
на да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па |
ора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сам |
е тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на по |
овора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облач |
аобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво тр |
блик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад |
би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу со |
вачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткин |
виле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи |
о чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери |
чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито иб |
ко, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да |
</p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од на |
капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог ц |
испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волел |
ећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више |
д тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није |
> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни брк |
да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од муже |
из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Т |
руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке о |
ћи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се |
претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори дру |
е изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде |
, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пут |
ињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега при |
ије знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочек |
капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену |
погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чу |
ог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговор |
ући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> |
е, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али ниј |
адмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све д |
а би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} |
<p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ |
може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво |
} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати |
чила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када |
јатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Ко |
И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али к |
рав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за |
и неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка до |
је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њег |
он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Циган |
је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код про |
а и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано |
то, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њо |
сао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је |
упа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже |
ди, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пић |
ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} |
, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто прокл |
.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наре |
дино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сит |
м дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</ |
Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обри |
SRP19101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господ |
издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга |
ао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је она |
седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела р |
газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по к |
поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкри |
г нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</ |
<p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S |
на, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попов |
ао — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} |
покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} |
до, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обича |
ука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући по |
пет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према |
<p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују |
тво уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да п |
ла по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати |
тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помаг |
о, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у ст |
ликом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се на |
се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешк |
идим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се о |
што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер |
к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало си |
шчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би мог |
о јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигну |
сти.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, к |
вари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и о |
1_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као ш |
понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велик |
и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ак |
ан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, с |
не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да до |
ш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за |
а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере |
о, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а са |
то га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не пог |
би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговар |
реле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са |
стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им |
потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно к |
а!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} |
p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала с |
ући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим |
пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узм |
о, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, |
ђани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софк |
мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве ме |
ер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирач |
исти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са |
рећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, м |
земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На т |
са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готов |
ује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, њег |
мо да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после |
задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заист |
>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је зн |
} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, |
или у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} На |
о и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, су |
> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од ско |
о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако |
а не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, |
лужила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њ |
ли ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, |
ћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и г |
ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb |
нати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на п |
ти су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки |
има као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа ниј |
азда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе |
си, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде |
почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, к |
ости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притис |
ли би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на |
кан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчи |
ани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу |
зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње |
руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуд |
која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, о |
о је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, |
стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак |
мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекују |
егде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било там |
ед Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изне |
у, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њ |
уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно нас |
е, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он мо |
к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојен |
ан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, |
и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо н |
е.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Со |
стало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све ле |
гурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако нав |
трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одваја |
пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, |
њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да |
причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би |
пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из друг |
о у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} |
рвенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Ал |
одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећо |
о, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, пониза |
п.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе |
унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на ко |
ри, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако |
иђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне в |
— отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему |
оче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би не |
један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу њег |
ки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу |
јлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је |
живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од |
ли опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стар |
ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им |
о усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок |
степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} С |
јен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши |
смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па он |
е узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ћ |
ме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} |
пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња |
бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога г |
а са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због |
зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њен |
ма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина П |
очиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што ве |
пред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер. |
полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене |
-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види |
а послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не ви |
> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Ар |
наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, |
шао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да от |
да била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пр |
е Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога |
а око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче |
рата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капиј |
ећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза ч |
што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада з |
ле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа |
само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрв |
длазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, |
ље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb |
нако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута ру |
их рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио ј |
ма боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико |
а се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако ј |
свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, кој |
очели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" / |
ред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће |
би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S |
и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све |
обе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште |
рата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење до |
офкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипа |
вана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што с |
амо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашт |
, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раск |
ма, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, |
да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се с |
прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она мо |
а матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући |
ине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, по |
када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он |
слободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво ст |
због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу |
тљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше тол |
еби, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S |
али тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле части |
крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, сит |
, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна з |
ћ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А |
ежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела ку |
оји су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S |
ас после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са |
него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, кој |
спапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њи |
ма.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издр |
ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заис |
један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Так |
, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле |
— заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где |
е заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће |
јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, |
више стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можд |
у сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијен |
што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, ч |
би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслаг |
А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p |
им рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, |
све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ћ |
ики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, ув |
ала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ |
ла је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи |
.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше |
очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> |
не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не |
кој; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа с |
зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари |
и, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, |
се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} |
или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} |
она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка до |
ање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="1 |
све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, ка |
већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не |
uote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако |
водаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натра |
цу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> х |
ласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску во |
рњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених |
{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом свак |
и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда б |
тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јо |
} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а о |
Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жа |
а, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог |
мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, |
{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим у |
ма.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, ј |
<p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка ј |
где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама |
ише гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека ч |
ли какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масл |
била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и о |
оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно к |
то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колим |
су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удат |
се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седел |
Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вик |
И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћема |
осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања. |
први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли |
је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и |
> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у |
рава имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се |
бож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их |
их празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, т |
ђашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да |
почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} |
када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклет |
летела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим обра |
да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:< |
своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као |
то је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} О |
сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зат |
јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} |
а и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ |
у.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} |
Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може |
лује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, |
у.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знај |
са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и испра |
и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагл |
ра врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, ко |
о би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би п |
љаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на |
ећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и |
ш мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S |
су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ |
b n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, |
ли ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећ |
ућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце |
знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије |
, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, |
ла се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па |
он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за са |
знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а |
е онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде сп |
и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци |
} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром |
и иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали |
p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене |
и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то с |
о намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пе |
— ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из он |
х ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примет |
слободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, |
кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, мор |
зненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрав |
Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче |
S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око њ |
бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb |
и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и |
мшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео |
а га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као су |
реће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у |
p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда |
има и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље в |
у изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређ |
ђао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је у |
на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање ст |
ни, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцим |
ечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све |
ама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчал |
Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, |
изао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се ниј |
сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што од |
е.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свир |
тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршиј |
p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— М |
, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на |
ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијо |
ој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила |
тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, н |
тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, мор |
и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Св |
бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, |
или наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само |
125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахн |
, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спр |
јући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети го |
ила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у |
, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није |
весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређи |
Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па т |
од куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо |
о.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, |
мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на др |
} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба |
и неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама ду |
И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> |
стане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро |
> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би С |
нци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био т |
ло, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај теж |
!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> |
есених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и |
свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ре |
су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и по |
м, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремн |
плашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док |
и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шт |
то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И |
у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог |
ац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, ча |
се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом. |
последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се |
зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S |
е, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних |
, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и на |
чну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су |
</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим |
ј су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и виногр |
ако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, дон |
а, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!< |
ругарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама |
, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори |
окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови мл |
обљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; как |
и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво |
.</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у |
то је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, |
емала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није мо |
ва га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен нај |
тли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просут |
здином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91 |
га се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио |
</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је г |
S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури |
асече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и раш |
за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасв |
да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћ |
о.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио |
b n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растрес |
а се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче к |
ујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио |
е тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да п |
очито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их нав |
служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p> |
Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге г |
вима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било |
јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, поч |
и грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоће |
ело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, |
>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка. |
ишта није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} |
{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујн |
И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби ј |
ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пиј |
и:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој |
овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко |
p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало соп |
широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Н |
Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им |
ер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху. |
је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> |
ене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" / |
ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је |
гда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад |
вађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се ве |
ер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе |
аши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нароч |
ше могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; |
ађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међ |
к, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од че |
вчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада |
p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стаја |
им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се |
свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашен |
<p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих је |
су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан |
{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софк |
ни није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме об |
тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, д |
куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош. |
зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и |
гло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њем |
срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и |
{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Та |
ужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Гр |
а опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} С |
S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још ч |
као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста бил |
тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И сам |
спод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и |
е пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, |
што му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих |
то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређу |
на поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што руча |
сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у |
ања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том ба |
о на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махов |
круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде |
ни женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у ко |
рса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> < |
ом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо |
S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој |
и никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивањ |
емио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђ |
чу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> < |
гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање р |
у се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далек |
и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топа |
, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште |
а, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп |
и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајало |
велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и |
лепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала ла |
тране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу и |
еву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња |
анцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах |
и пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када ма |
S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него к |
ећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да |
ог тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, цреп |
и главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних |
ти снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се ниј |
дала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена д |
S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне |
идело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Ч |
ављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако |
где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача |
чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прич |
али сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — За |
ко му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} |
ом додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и д |
ао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле |
себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се |
тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба о |
фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око з |
а је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, |
о значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове же |
то због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удај |
е сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој до |
она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет о |
у после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и пе |
ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када |
S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знал |
не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, ка |
:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори. |
врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
зе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка |
<p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони д |
му, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако |
зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове |
атијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био |
е, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашк |
ео вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих до |
не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бег |
шике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само |
руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што позн |
за остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови |
ји, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почн |
b n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, гд |
и јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи |
ђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ по |
и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљ |
е доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за н |
Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Ма |
да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све в |
не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а и |
сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са |
неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер |
, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупа |
цима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутањ |
ко дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Соф |
ва и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом |
куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујућ |
да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p |
а је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико орону |
S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не пр |
варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапа |
оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сас |
поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са жена |
на са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслиц |
ине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да ви |
ање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p> |
на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И ув |
га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се |
цу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се рад |
ом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и |
воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} |
био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ |
није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} |
неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепо |
ну, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то |
неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и са |
нађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{ |
окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а ник |
сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком з |
била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући н |
она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила |
, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну оту |
својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S |
је се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао |
лази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су в |
мехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да |
акрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше |
страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око коле |
а се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала ј |
суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тад |
оточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плоч |
сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила |
ог горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, |
ш свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не д |
n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа |
даље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајућ |
оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљес |
су нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав откриј |
уђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, |
стала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива. |
реча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену |
ешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе |
и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> < |
а газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чиз |
а слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигн |
је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку. |
ње, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси |
дава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице |
чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео њего |
{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се |
и се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине |
не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али т |
то га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, |
о разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе |
иле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што |
ко кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело |
Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} |
х уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, |
прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би о |
то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по |
е хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, по |
човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на |
м, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, г |
ти, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, ка |
ва.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је |
{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их м |
као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сам |
еме долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софк |
осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи |
ло већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из |
н снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, нег |
а да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она |
е, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобође |
ер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико |
енити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, вид |
то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових |
о се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и узди |
да, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љ |
акоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био н |
шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише о |
/> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже как |
о знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се |
И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене ов |
хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико ни |
једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када |
ла обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је |
.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек з |
о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодорини |
ја вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им пор |
ва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, |
уло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: |
послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући ка |
а целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подру |
штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да |
је веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико |
е ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, са |
на да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задово |
оћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из |
ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, заг |
} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаћ |
најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, по |
што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, ст |
ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више |
VII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њ |
онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он |
ан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како д |
она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепот |
бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да |
, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише |
id="SRP19101_C31"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како ј |
, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, тол |
које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" / |
ама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долази |
је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од |
ах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да о |
двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, н |
е могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, умо |
Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онд |
, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде ка |
та једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како от |
њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца уве |
4" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А |
упи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на |
<p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обело |
да, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На п |
ју овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у р |
Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћ |
Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, с |
да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећ |
кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, по |
бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма д |
ко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од у |
ла, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је сл |
свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили св |
.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само |
но нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се |
нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, |
. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и с |
улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а |
је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S |
ве које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се п |
се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним до |
и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још весе |
као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима |
је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина т |
n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв румен |
ешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, к |
улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе к |
је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би про |
самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неб |
о време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халака |
амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера |
и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са |
долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гле |
ати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ни |
а почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујн |
д цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, ко |
а носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А |
но се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Марко |
бодили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради |
а, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она |
но без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетил |
осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, |
било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао |
ка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто |
азећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка |
уће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдил |
заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, н |
т најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не б |
од њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, ве |
радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао |
н, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао |
а госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним |
{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећа |
а вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само јед |
шао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и д |
елу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и |
ад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом |
песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол к |
авећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код |
, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> < |
ијући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} |
и, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слал |
вадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре |
начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</ |
м кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо |
што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ |
да је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p |
е шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, т |
ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се сп |
и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S |
добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, |
о топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли |
ко им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског румени |
е.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И јо |
на ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је са |
о би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, |
сила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога на |
а заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.< |
је обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — |
комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши ко |
сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</ |
тарешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих д |
овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обича |
ечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој |
одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била ста |
клоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, |
е споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало с |
што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, |
да још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно |
а.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју |
А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови просед |
оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како |
го, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји |
вала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је |
пустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, |
плашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебив |
/p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> |
ла срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале |
а драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n |
себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, |
злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — |
кад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — п |
ве више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, |
е тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="7 |
ла уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} |
ловином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и |
затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66 |
вих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, г |
тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никак |
, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо |
амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика |
мо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајси |
вршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по двори |
је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опа |
на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распас |
увота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би |
ата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, |
{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих |
на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној к |
све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, о |
прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, |
ровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полум |
роширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним к |
аки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, наср |
увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чек |
ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан |
сти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јов |
привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове |
њер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тр |
игани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да сила |
ста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушају |
рсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у и |
} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до с |
ка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му |
а двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, |
, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавањ |
тала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и |
е, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату. |
то им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово |
лу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећа |
особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чу |
м не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго реша |
у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво |
ило, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе |
нгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одјед |
ину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у в |
Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке |
пола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и |
а мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени д |
гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча |
а, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут |
оде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгл |
осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач. |
и прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опаз |
а гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштов |
гурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мир |
е ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујућ |
ла и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом кос |
сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</ |
пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да |
е гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако |
шта видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смеш |
пахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући в |
ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је |
ог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и |
жно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се |
гао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, п |
>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него |
ла, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродн |
ојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јум |
пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он т |
сито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље |
епеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини |
пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је |
праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку пос |
и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опа |
е отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, ос |
у, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао д |
ди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циган |
и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задр |
самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</ |
вега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отиша |
елио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у в |
вивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чист |
, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (А |
иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не у |
и.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила |
се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од с |
рка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њи |
ен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, е |
цем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Мити |
ве Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друг |
су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, башт |
а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у |
вине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, мо |
кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унап |
је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка |
ујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не |
о посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме м |
и, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мир |
крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, и |
{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављају |
ко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло о |
ју и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> < |
ш мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бо |
продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је |
са уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се |
нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли |
бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раск |
слу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о к |
азује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и |
и мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са м |
због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно |
село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смр |
то год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се са |
ме, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не |
их, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као шт |
ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ си |
Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, д |
тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата |
{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, |
ца, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у п |
<p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Јед |
, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} |
зило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако д |
матрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав муш |
иближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледа |
носила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чи |
, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала у |
пруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са |
механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нис |
ђани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} П |
оји цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свр |
лазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су |
ји да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћердан |
ви њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ |
њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће |
у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магд |
P19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу с |
И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, ве |
ко себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену с |
више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она ј |
али је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом |
, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и |
поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од с |
ајвише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је зд |
ицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би |
топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њо |
егови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школован |
би да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{ |
више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Том |
м видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто |
уди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од кућ |
Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, |
о пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, |
пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је об |
па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и сило |
оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигу |
о месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њи |
бог ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— |
оком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на |
до!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, ко |
је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворе |
е у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, зна |
пуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код |
д врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и |
сто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле пр |
ујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе ко |
та случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Т |
ја, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и д |
исли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{ |
само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести њего |
е њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто |
ти такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} |
оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испун |
о да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавај |
ћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баб |
је волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се |
тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се |
а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе. |
/> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој с |
и што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да |
ед да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неисп |
у руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: |
у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би |
о код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после с |
!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> |
е сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада ни |
зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шт |
као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла уве |
ешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо |
сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивал |
он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на |
аначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, |
отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покатк |
, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на све |
ог тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпез |
.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца |
, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих |
а се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он там |
од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" |
њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подруми |
то није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега |
о је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> |
ложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости |
урцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред |
е први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свак |
јно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Ч |
што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава |
о пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничег |
е.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n |
ана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, кад |
<pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењер |
о ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашк |
ани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени |
ала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она |
ење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне с |
<p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се как |
е онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, |
изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, в |
, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних |
зо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до кућ |
а, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко |
икљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са |
са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући у |
И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, |
едо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она |
ч, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Ма |
огу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве |
простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме |
ну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би |
ољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку С |
м буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доб |
ма ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је н |
морне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била та |
и.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, п |
о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући г |
ћи да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини |
војој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова ч |
n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p |
мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, сре |
осле у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им нећ |
цртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је |
p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је |
осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пу |
и да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се |
ише љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, |
ти, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Т |
еше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако |
ицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се с |
оново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђи |
ј улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, |
увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршиј |
силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањир |
затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по нек |
а, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, с |
тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари с |
еднако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одла |
редузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску. |
за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, |
, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послет |
и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} Н |
n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене |
њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} С |
та, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчав |
ућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава |
арко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десет |
о се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на гра |
ухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишл |
која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она |
е, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} З |
по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудн |
х на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су он |
им кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој ул |
у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, к |
е.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још |
све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах |
дости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, ви |
расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он |
његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго |
пет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих |
њи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се |
еликог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва |
ала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети |
ао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега н |
тке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и там |
га да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јо |
S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све |
у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних н |
тко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је он |
{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упад |
о широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим тело |
ост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју пре |
мо његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се |
н, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} |
видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, ни |
ије вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да ла |
се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> сре |
чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А |
ћа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако д |
S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима ви |
зан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, |
Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о в |
ћи воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p |
да све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад пр |
и то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано |
збија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом |
док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да |
изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у |
почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад |
се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Ч |
а је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, |
здвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим |
али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на |
у, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост |
нела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, |
офци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се |
била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се поса |
ели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И |
те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом |
другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, унос |
јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака |
сник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div |
о да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово |
тамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али ч |
.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ћ |
ој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија о |
сни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зат |
кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекр |
м себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне |
га, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ |
ошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са с |
катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су к |
{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом |
тепеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} |
ама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би |
од ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ћ |
, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кул |
иста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим бе |
еднако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе |
дити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти |
увала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и |
од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да и |
, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивал |
у.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са дого |
а осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n |
ој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, |
му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, н |
су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се са |
> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, |
ше бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте г |
а ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе |
не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, |
и обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за т |
о развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су п |
уциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" |
је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је би |
о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S |
е и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има |
неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек с |
како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рука |
не, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању |
ко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске |
у, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забра |
Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првоби |
опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, цр |
ију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што ј |
крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обеше |
и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што п |
ва је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разн |
тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела ка |
онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског |
е од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалв |
назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, |
трпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се |
једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена зави |
ештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао |
уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радњ |
њу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђав |
читим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, к |
црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, |
љеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, М |
ко у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу ви |
, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође з |
стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких нога |
чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да изви |
о њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она |
д мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим не |
д али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И п |
мо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју |
кад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и |
, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља |
</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући |
спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очи |
узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="9 |
ко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго |
ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и |
е од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, пору |
чком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разне |
води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не |
p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и по |
су, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А н |
.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, св |
лазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <p |
то тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо |
И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не трош |
та на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа |
држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања |
е овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе н |
ива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако |
, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе |
ити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу |
и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софк |
днако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, |
слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би |
осле скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загл |
о да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, исп |
епатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео |
апијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, |
нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— |
коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који |
{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодма |
велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се |
али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је прв |
ароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлег |
купље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза |
обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али |
о лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова |
ењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, гд |
о мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као |
рстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да с |
уком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да за |
у.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним п |
ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, иша |
ога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости |
у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ос |
и га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали т |
ка, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред |
{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и |
рапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипка |
ве од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толик |
естано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у |
S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се |
на готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског |
и наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ла |
нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледал |
<pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А |
ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, нова |
о сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас |
ах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из ко |
игнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе |
ове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да |
знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света |
њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе |
ивели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, веч |
мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, |
> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка г |
мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно ба |
никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} |
гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у |
ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту сам |
лушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу. |
реба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — о |
кине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешт |
не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кр |
— газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам ви |
куси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире ма |
спод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти |
, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} |
еља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве сто |
утра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај ц |
аваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су бил |
, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила |
шеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стар |
ивоту, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегават |
море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p |
кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{ |
ас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! |
<p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве. |
, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих ч |
по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се |
шилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а и |
за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ва |
Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим а |
ји се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спр |
{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај пр |
у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, |
тане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Мож |
ацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p> |
к и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би |
роши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима |
они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са |
и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише т |
шен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка |
b n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, |
сала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај |
торности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сиров |
какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да |
чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пус |
се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред наста |
Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче |
реба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па ос |
пусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пу |
унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па |
ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снаш |
рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свир |
у више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио д |
мејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није б |
Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и |
еном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И |
<p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не з |
к да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, к |
} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То |
ожином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући |
та, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он б |
у, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „е |
е:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> п |
епота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није так |
ти да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш |
ко у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показ |
ма.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед |
даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да |
итре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви |
еће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се с |
ући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било |
у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну д |
у удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано до |
а,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ на |
Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им дин |
Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му р |
девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осе |
Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p |
мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quo |
p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> |
тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} |
не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађ |
да, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, од |
устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек шт |
иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до |
да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, з |
ике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А т |
е она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{ |
би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се |
им, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса |
многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, |
знавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турс |
ву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен |
ио ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам каже |
мајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из |
њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, |
ом својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него |
о... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обра |
} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Ту |
арога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погну |
од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене |
једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и т |
ошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, т |
ато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, к |
доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако ниј |
и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да |
е смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због |
сти).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, |
ше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га |
но говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва ст |
забрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, |
— довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, на |
кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајућ |
, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да п |
ати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магд |
азбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{ |
е полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чу |
звике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када по |
и са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по г |
но гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одреч |
еће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе |
алавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку |
вио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама |
{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се |
по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турск |
ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гл |
сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када чове |
одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим |
ешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не вид |
есено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохва |
ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужуј |
другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срц |
дела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> < |
е и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојн |
неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи |
ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко |
знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Нег |
пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, |
да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при вен |
ли, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладња |
о, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се |
да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, ве |
> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} |
сиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај с |
ош мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то |
је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на |
подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег га |
да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, |
го да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масн |
е, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, кој |
а од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" / |
фке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што ј |
ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, |
даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од ј |
бе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осе |
да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и в |
бољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним в |
Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из оч |
ота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у ка |
је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њи |
ним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима ти |
ко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да |
од Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде |
она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} О |
очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погле |
господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и |
ресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не |
а софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и ож |
препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли н |
имљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они ј |
астаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијам |
о, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на но |
из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер |
га морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са свој |
дговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни |
ћа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако г |
и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим си |
рала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким п |
ођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре не |
и прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венч |
родаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и прис |
дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n=" |
ао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније жи |
куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао с |
а, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по д |
изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, |
њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још |
Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то |
свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о |
устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да ј |
ада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и рас |
баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</ |
ше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка |
d>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, о |
што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како с |
је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно |
ед целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, |
Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не гр |
— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакл |
{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујућ |
реба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазе |
ој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, |
и, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морат |
ко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је |
оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била ув |
ада се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Ле |
мо она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна д |
а одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он |
ајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује је |
и нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више |
ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арси |
проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? |
рила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста |
о стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашуј |
и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} |
о полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељ |
вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, па |
од хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратни |
ише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да |
искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављен |
оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима ле |
: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, |
два дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> |
илује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грли |
стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растер |
, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, ж |
и, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега |
реми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све |
хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар н |
идело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, |
певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све |
м!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртво |
ње; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: |
сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно и |
е њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у |
у: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жен |
на још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> < |
лас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и пот |
бог тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одв |
" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растај |
/p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> |
е оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и |
" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита |
, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quo |
јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</ |
Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати |
ра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, |
м.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пл |
буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из о |
ти, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се |
ући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке |
ст, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, |
ног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} З |
а, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више |
а.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, св |
орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи к |
{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због з |
пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би д |
он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, би |
ниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, с |
ако већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа |
да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S |
ање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он м |
Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p |
о и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после |
ла, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасв |
ење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна кад |
Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроз |
ко мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А к |
pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли |
ра:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и |
асу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и |
сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказа |
га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пи |
ну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се зна |
а, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог |
њали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле |
ојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, д |
аха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, ск |
па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекро |
а.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није см |
— наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" |
е се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабано |
искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње ј |
више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбу |
се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S |
Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала |
чне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да |
чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Ме |
ди још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n |
не коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући |
да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њег |
, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила г |
долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су пр |
{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} |
дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{ |
„оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде |
а се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код |
а се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да и |
навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу |
нога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање |
и оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, са |
ене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више осло |
уће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавај |
вета.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вар |
ав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Соф |
у руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко з |
по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа |
или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући |
спред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет |
, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, |
зобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и |
теним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим за |
могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да в |
а.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, |
о, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, |
пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису |
ају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вод |
али се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза |
клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ос |
о боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљ |
највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ћ |
...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ |
м динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани н |
застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко |
ошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно ку |
апиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Т |
у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка е |
} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њ |
ј не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јо |
гор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до |
офки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и п |
а спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у с |
у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и |
оде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И |
амљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо |
од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изо |
, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се |
о на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио о |
ли, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силн |
ебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и под |
о, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао с |
још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега |
син грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p |
пљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Си |
</quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше |
илазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колик |
нео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер |
, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред |
у њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угл |
вече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p |
а и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке.. |
ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p |
.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као п |
Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи |
} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истин |
због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удад |
љаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасл |
гурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али з |
лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и |
о.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било с |
! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, са |
ући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се |
увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку у |
све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето |
а, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши д |
ог маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ вел |
осећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здра |
отнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и |
<pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код |
јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише |
подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, н |
кадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Соф |
прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време на |
није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јо |
је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} З |
ушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, н |
није, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одј |
ене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и |
, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледај |
p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, од |
/> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не |
у, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још |
едала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не то |
по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да з |
на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осече |
и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на сл |
огнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је је |
поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. < |
кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и н |
г ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначк |
е био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцни |
их чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од |
и само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време |
p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да |
ога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са з |
кав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурењ |
н му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, н |
шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати |
стара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се н |
ошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више раз |
но, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зов |
г, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујн |
а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао |
своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, по |
панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва с |
та, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста ж |
ућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита. |
ије, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би |
и, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад о |
о!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима |
који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, |
оче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћу |
у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, |
S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га |
ма седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе |
ебе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу ос |
одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и |
принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући |
на он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смел |
рсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужав |
поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, |
ова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам к |
оворио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без иче |
ше што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у |
ора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатк |
руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, д |
, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него в |
итује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био м |
мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при |
елили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој |
залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} |
па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се м |
кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма |
помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под |
о, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} |
неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> о |
стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, |
<p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако |
селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто ст |
нске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умр |
/p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њ |
ји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чи |
да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, |
да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра |
но благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе |
дела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су |
новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Со |
говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} |
у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе |
миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више г |
ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним о |
n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле |
е се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и |
Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на с |
х њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, прода |
дети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекид |
самљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушив |
им одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, |
тњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држ |
шима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} |
ивот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини |
е губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот н |
пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодор |
е, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама |
м је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај по |
ачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела. |
а да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S |
јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим |
ти и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим ми |
, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су д |
едва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у с |
ањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе |
о ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачн |
ко добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не ос |
ена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлил |
којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде ка |
аш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S |
да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући с |
тило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се ње |
илно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међ |
} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа |
и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза бил |
тере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништ |
а изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, |
вујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га |
тим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је пла |
зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњос |
</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али т |
и, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она ц |
лику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе је |
пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пр |
есеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу |
матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} |
и са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако д |
ашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Мест |
страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче д |
{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и |
!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Сл |
крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће с |
игурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, ве |
м, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Ј |
е, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила |
и тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не с |
штвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не |
ог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у о |
ремена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, |
она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Зна |
век бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и за |
ило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава |
.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и |
а шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка |
овором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, наба |
на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи и |
S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> < |
р, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред |
није на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи |
и се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде |
и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра |
ед свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље |
n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе |
ра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: |
p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бун |
свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Т |
<p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стој |
хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље |
е гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је |
кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Соф |
местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, |
воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, |
њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, |
чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је |
драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и |
огурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и |
иким чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јасту |
асме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око |
не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу |
о Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, к |
шке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прс |
а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим |
о и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора |
ико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била |
џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да ви |
чене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена та |
њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па за |
е кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом |
светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у јед |
гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— До |
а би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, ц |
ад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се |
отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало. |
слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једно |
иди, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тог |
ање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји не |
да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце |
њи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се с |
кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али |
ета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имање |
, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, |
ћа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особ |
е то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито М |
очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај |
ојој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстар |
иле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одоз |
</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не св |
као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи |
га краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не в |
ења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах |
сима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и до |
бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних о |
, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом |
амо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињ |
о, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три да |
ча о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тад |
има видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним ва |
уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега |
јаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је |
да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео ам |
прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како |
гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола |
е ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да в |
од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, н |
му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он |
нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко коле |
сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила |
рне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, |
е од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе |
лачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја ов |
и лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па |
не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто |
шла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где |
мештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — отку |
руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она |
саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И |
ођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихов |
двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње |
била у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особ |
н, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ах |
дан пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И б |
ова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега |
рко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да б |
то би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато |
p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у опш |
е паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркв |
га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле |
не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасви |
уф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, нек |
о и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише |
које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и б |
суф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, нај |
оћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јо |
ски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину |
двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала оба |
} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини |
стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одав |
ћ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељач |
где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је |
, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мор |
S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Јо |
е.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашк |
ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од сам |
Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p> |
сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био |
ућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде |
ане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа |
опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро по |
о.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, в |
тољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи |
а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160 |
сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у ч |
Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четврт |
се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, |
их руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа |
, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испег |
е да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за т |
> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и |
уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Је |
Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи |
да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак т |
на тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, С |
на, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је |
све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турск |
док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнул |
хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачк |
отпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила уз |
од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, о |
Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала |
наест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он |
оја је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалил |
загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге |
рица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође г |
ржала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, |
у били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трг |
ила сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети са |
о није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да о |
била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јад |
ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p> |
шао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, |
стало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{ |
S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и сла |
черас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћин |
у кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за син |
е, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, с |
.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред |
руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софк |
м ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на ш |
спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој |
осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди |
сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејућ |
.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} А |
од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било |
то ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се досели |
треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће с |
а гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код кућ |
.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујн |
буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој би |
колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ни |
се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једн |
пашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу се |
кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лак |
узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> < |
{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда |
са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није ј |
већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што |
е.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Вид |
сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, к |
није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; |
коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова у |
нетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привеза |
ан сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно од |
ме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трч |
оје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао |
одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „д |
зо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он |
то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да у |
а он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Ил |
е, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да н |
, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо |
одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, д |
вечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору па |
м тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.< |
е за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је |
вљају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се |
што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли |
прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подс |
ер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више |
еже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савије |
и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по |
Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад |
њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за |
има, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у соби |
у, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео |
И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај варош |
о, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме |
сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра |
а увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје |
него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{ |
ње своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, |
S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплаш |
е није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту луд |
} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестат |
о тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину |
било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све оста |
да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико стра |
, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се к |
асао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.< |
, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, |
га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или мож |
ислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и д |
вакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она |
тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала. |
ганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, ш |
никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, |
ао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Ш |
оје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац млад |
девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на коле |
би.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме |
И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замор |
питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао ј |
час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је н |
, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине |
су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио |
због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега р |
ника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној на |
омаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, |
ку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала |
у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њ |
дашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се |
ржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од ј |
се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, |
а вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као |
ла би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, о |
ини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играј |
и, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одве |
} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осети |
{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало зн |
p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми ке |
ди, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или тра |
на беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, б |
ећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико н |
од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и други |
ам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, |
дланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ћ |
ати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и би |
целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам |
> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом ш |
удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђ |
е, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која к |
ла и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав |
жећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни б |
им имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она |
ући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог |
S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешт |
се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сиг |
Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али о |
како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Д |
ире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После |
о материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито |
тово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако зн |
азе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њим |
више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој горел |
ка, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јус |
њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и не |
не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити |
е га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове |
ве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испо |
прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Р |
о чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадов |
какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, ју |
ага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо. |
е она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи к |
id="SRP19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, ка |
на преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наред |
еце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по |
сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог зл |
ка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, к |
а оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Соф |
е хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да |
м, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још д |
љиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у |
ог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају |
— да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, |
бу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по |
га, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се ч |
ђеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној р |
ри.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанстве |
оје је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у по |
вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред ра |
бог њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обича |
нили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне |
. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасв |
n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они з |
, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или |
њивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, по |
м да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она |
илука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо запла |
више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био п |
не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијањ |
знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око |
ише гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не |
овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дру |
е дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет |
и је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и де |
је и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видет |
јане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њ |
а ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</ |
ете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се |
их, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаут |
тављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не п |
head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за ш |
чну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и |
у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама |
скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али по |
зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али |
а на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стиг |
фка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и |
била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чи |
уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, |
иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, |
ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} |
, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим |
граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окрен |
{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила |
пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га |
мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да а |
да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе т |
судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз |
, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда |
али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— К |
у од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати |
а му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за |
сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу. |
ти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а о |
дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да |
мерају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотон |
та и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опа |
таде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништ |
} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, г |
духу, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од прост |
ли не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер с |
ују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отв |
} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита с |
сте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у |
тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, |
дише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се пра |
му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесм |
{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, нег |
крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао А |
ивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих ниј |
<pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што з |
какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} |
па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечер |
дно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само |
и, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вече |
ре, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним |
њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са вели |
икако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнако |
из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, це |
а, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, |
ми Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и з |
о.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу |
а шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који |
остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред с |
ико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете. |
>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама |
неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је |
Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим |
има.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, т |
p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, кој |
исали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са велико |
ам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и |
иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, |
ше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утрк |
ватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви |
о је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слу |
ли још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} |
ек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле ј |
S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, ви |
ораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради |
није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати |
успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и гов |
} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здр |
би, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино ш |
и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од |
} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{ |
} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио |
руштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом |
лико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, |
јни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, |
<p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, |
аш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне в |
женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, п |
драсла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, нег |
ко брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина жен |
се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чи |
изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— |
ама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још |
ну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико њего |
осла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да зау |
е дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марк |
и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на ви |
везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и |
Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуг |
роз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад с |
пусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти |
ћ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном од |
испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час |
погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>О |
доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиж |
кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> |
ице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одуп |
окмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из а |
ање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су |
почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се С |
је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S |
!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће др |
се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се н |
узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у |
, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека |
зевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања |
радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењ |
} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужин |
шко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу |
њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{ |
војим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е |
чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из ком |
без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од пра |
а нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седе |
једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их |
а!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају с |
и, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, к |
та.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам ч |
и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само |
ер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његов |
сто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, |
ла утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог |
је не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз про |
ило он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ха |
им чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући ј |
цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> < |
робуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклет |
...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињућ |
среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио? |
ном, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb |
.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, |
Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да |
да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не дол |
{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па |
огу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда о |
оликим, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, на |
рви пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим |
је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено |
<pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину |
</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свеч |
јева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била |
гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</ |
му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање |
према, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу |
што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ. |
ом руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако ста |
поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не |
чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликоват |
тија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања кака |
добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пиј |
у тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само |
а: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — |
/p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким г |
пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у бе |
и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А т |
ебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опа |
обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак от |
его смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не пла |
него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада тр |
че бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марја |
што он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје и |
S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се б |
д, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и беса |
тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и |
S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око њ |
д кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи |
<p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој наз |
Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова д |
оћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по т |
дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p |
слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој |
к, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан |
овољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, |
и прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лиц |
њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изгово |
да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, та |
се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и заз |
ату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} |
свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и ка |
ешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлач |
оче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт |
у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све |
ивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији он |
омчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, |
адости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће |
ала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А најви |
м међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата |
ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он по |
код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као |
а се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај |
је се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, не |
пред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет д |
сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ |
огу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса |
, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, пра |
ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, ј |
тећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му |
и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још ниј |
нтерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено сто |
раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да и |
не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одел |
ити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од ду |
расла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши ј |
Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Њ |
иче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>С |
а осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој ј |
пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка ч |
} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојк |
{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Ал |
слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где с |
е би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> |
добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, |
говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине пре |
приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p |
ко се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то |
ач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне ра |
љи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степениц |
ри се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{ |
ож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, д |
тала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пу |
, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
о јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из |
кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том |
олики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због т |
да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако д |
крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час нав |
пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бив |
кав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог |
их себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када |
ко треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због |
тина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— |
овуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у по |
а би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се |
раје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радост |
ој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар |
е.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазил |
г амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да |
о венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све виш |
шканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од т |
ле, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И |
} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од |
, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да пр |
ударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</ |
ита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: |
е, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Ал |
S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући бу |
чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће |
ке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на гол |
и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађе |
све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потиск |
соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, ра |
ње салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} О |
, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће. |
дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.< |
оликом жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати |
пота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само |
, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склања |
руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице |
.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из |
њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невест |
а свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибран |
рве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су |
вала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да |
Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="chapter" xm |
страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојк |
тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} |
зду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка н |
ло одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна |
говим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — јо |
p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облећ |
ко устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служ |
ако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа |
ве лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога ниј |
а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, |
свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те с |
у и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепото |
, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела |
оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша |
ипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика |
ато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио ч |
им осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, |
само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједн |
окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прс |
а и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по кој |
те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n |
ла масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у |
де су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час |
она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} |
Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка ч |
ном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да с |
и опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку |
и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— |
ћала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се |
и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од |
е могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће |
то пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готов |
долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврља |
тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— |
нку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку ј |
о и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— А |
да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да |
неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и о |
у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и од |
сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Ал |
рне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софк |
у, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било ј |
ури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једна |
им, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу куј |
вати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из |
амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Соф |
овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа п |
а, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет о |
част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни шт |
и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате |
оје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, |
во пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина. |
о две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се |
свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се |
шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на в |
ште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и |
напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S |
г тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада |
ха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до |
/> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не в |
ок они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се ова |
што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и о |
е, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних |
е утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пу |
ди да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће |
ј, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Оч |
кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе н |
празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код |
свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у |
ла:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се |
ће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе |
воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него |
м јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли |
да он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Ал |
о, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се наг |
се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </di |
празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да |
о капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија |
се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга манти |
а запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мисл |
е из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, |
чи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је о |
о за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој ј |
погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по к |
му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Н |
ивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбин |
чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па |
о му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не леж |
са укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно |
капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у п |
свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему. |
е, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да та |
частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, |
чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва |
трча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један |
сти и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину |
нкаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а |
а, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго у |
му, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матер |
и о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и |
аже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, |
ању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што п |
Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући |
је живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди |
што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капи |
њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили |
себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али |
но ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња врем |
не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прод |
е била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софк |
да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свак |
, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, р |
њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању |
не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћили |
> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека |
<p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену |
ознато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и |
> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, ст |
, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и с |
да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и си |
него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међу |
А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно |
се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осет |
о одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад по |
к дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то прич |
димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још ка |
ој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка нич |
би звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памт |
ијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од остал |
репти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{ |
о спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама |
арочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на дале |
, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, |
а их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах |
лу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за |
мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и пра |
плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела |
тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да ј |
р <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби |
ва и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима |
> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} |
да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ши |
ио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она |
а и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, |
— Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како п |
мом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци |
тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њег |
љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва н |
} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а |
иле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са пос |
сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мал |
ке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зу |
и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ |
мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек |
љану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо |
?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрн |
ликим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од |
ије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрач |
сили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па |
на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разни |
гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И |
ед судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама |
, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и нас |
пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, гр |
овцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју |
под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све т |
а тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од неч |
ати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи исп |
главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Соф |
остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, са |
али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустан |
и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се сел |
омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да |
ући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} |
отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима |
н јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке к |
ба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле |
амијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S |
м од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој |
под њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, ис |
му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и ве |
а, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око вр |
еже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девој |
о није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из са |
чи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не п |
ну свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да д |
е кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанс |
а и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове |
обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази ник |
, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му о |
ар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колик |
ена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који |
се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале |
дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и сво |
прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој т |
мова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, |
идесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из |
ри врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу оче |
мих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се тр |
од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само |
вамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не |
гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њ |
/p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широ |
м.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом б |
виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све |
зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, |
амо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривениј |
види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, н |
</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n |
иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том |
редузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — |
, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по том |
других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И |
ућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} |
ио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је т |
де напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред С |
нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило ј |
ћ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скут |
н се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Ис |
од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, |
{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у свој |
а би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одс |
га ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} |
зи.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жи |
ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Ал |
ош мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да мес |
да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им С |
ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчин |
е, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имал |
се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је |
м да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразо |
кву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, г |
њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови к |
ли још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше |
уго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не |
тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучи |
гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида |
ата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, б |
трах од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, ра |
тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом |
о издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до са |
ати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како |
уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што ј |
есело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих пева |
тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да |
о трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко |
у води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње р |
етка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S |
ремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је |
де је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно од |
а ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одм |
нако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сув |
е рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа ми |
на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште |
тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" / |
би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, к |
би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, бол |
што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, п |
еиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад са |
{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова |
разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и |
оји јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више |
е тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата |
.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима |
ха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и проб |
почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још сла |
.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само јед |
бу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она |
о боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа |
ишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрш |
г зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} |
од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предак |
м попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши |
се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед |
т виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако |
ћ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са |
ркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео |
не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момц |
нограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и |
аке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе план |
о јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се |
{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку н |
Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quot |
Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни |
ћи у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> < |
је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И |
ом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из ус |
е њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, увер |
, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> |
да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газд |
, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p> |
, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој с |
је, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, ка |
уначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се до |
а гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка |
ођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осе |
опирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по о |
и дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и дру |
ише страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је |
би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>С |
ебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се н |
} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о |
корачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро |
нула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула |
са да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милу |
асладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију заманд |
</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње в |
и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје |
мо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Со |
заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газ |
само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само |
Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским |
како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне н |
о иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата о |
амо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса |
вета и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у |
е и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!. |
рашно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачи |
ли, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да |
баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда |
ној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>М |
, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури |
" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на |
.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање о |
знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним оч |
лепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и |
пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и м |
{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао |
овима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око |
ама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдари |
икада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и п |
Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се ис |
снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа |
м чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застан |
а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургу |
е тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да |
енце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силниј |
рсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом ви |
— он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за |
— Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер |
хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у |
чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати? |
какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, |
е, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва |
сам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више ниса |
ћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} |
ује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знал |
га газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас у |
и, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... јо |
да га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n= |
} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Ку |
во!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} |
Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и ко |
испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" / |
о, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после |
/p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте ш |
видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост сам |
"113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то |
Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и |
ти буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко |
срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја |
ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу |
— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала |
..{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И |
очну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без |
езумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не |
а не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада |
јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} З |
та и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И |
гињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му |
ар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро как |
Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да доч |
око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мис |
ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка |
броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, кад |
ала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он гот |
то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> < |
тито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику |
м.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тог |
Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада о |
/></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, ма |
p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и |
свим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и |
се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, |
ко његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, |
е, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га |
акав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не диж |
о трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је |
{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још до |
е меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао |
јас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није |
ри, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто |
лице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се с |
и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И |
од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, |
афовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, |
зила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун с |
ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже при |
ва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрн |
чни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радос |
су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уно |
.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама |
де, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p |
веће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, |
рвима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то |
овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и |
у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} |
се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекањ |
ла би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насл |
вога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ни |
ао у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се т |
мо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где |
зеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више |
бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним |
ли услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себ |
ој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице |
н чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасв |
и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком с |
срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, ка |
наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не |
талом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако до |
Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином |
потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва |
Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала |
спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукам |
у ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да ос |
ватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца је |
Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа |
кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима рук |
давно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таван |
се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па |
, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуг |
{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, ко |
.. — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p> |
> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико |
рана.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, г |
ош мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Ал |
а? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са |
старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, ка |
нама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здра |
ице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, ко |
њи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, п |
а брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде пр |
ва му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трб |
није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фе |
е пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мо |
о потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се при |
и су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би гот |
закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком |
већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, |
к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше |
ј да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка ос |
у курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и |
> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећ |
авала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:< |
војим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш |
завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, |
мо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што н |
} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мр |
њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и |
о извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази сед |
рча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p |
то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једно |
ако јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче д |
Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да |
ија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујт |
је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би м |
уд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах |
како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и |
стали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изнош |
их ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их |
а, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.< |
већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А |
Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавал |
аквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретим |
их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке |
нако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били о |
ошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија |
осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа |
кључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше д |
{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у р |
оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бего |
онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да н |
е.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопч |
е прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, |
а се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ |
.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је најви |
</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере |
абећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није с |
.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ ос |
мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до |
ек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ б |
мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капи |
до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и |
аструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта |
а.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе |
.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана |
тављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњ |
ком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се з |
том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у сл |
, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, |
ше постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему п |
са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од см |
још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како |
полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротниј |
1_C19"> <head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то |
му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошт |
аква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна |
их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, |
о.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за |
ан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узи |
успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и |
а.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, о |
сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан |
о хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано г |
њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало стр |
.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци. |
неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се |
кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим с |
механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкам |
од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што |
о да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући |
де.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз ба |
о отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста д |
војом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свира |
виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно п |
ас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако |
, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто |
с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је |
и је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као д |
{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попи |
се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укоче |
о према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Гд |
а се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацив |
никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42 |
љда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за |
новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} П |
ио, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, |
вање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима |
са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раском |
такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, |
.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, на |
уда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак |
прекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорав |
ховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред че |
А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка ника |
и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, д |
ечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила |
приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о уз |
ће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнак |
бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећал |
а и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, с |
рме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија |
сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би виде |
леда, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке |
} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата у |
памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не п |
лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те ни |
цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: к |
ћу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да с |
и.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигу |
одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће |
, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто |
неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би |
мљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он т |
штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, |
тала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то д |
ди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је |
још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тог |
е гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што |
S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као саж |
, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купа |
под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— |
њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и ов |
а више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време |
ила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила |
нај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њ |
нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју соб |
еним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет о |
е, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И |
адост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа |
прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим |
се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, мора |
реће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, |
виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ног |
х некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене |
ћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали у |
оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад |
Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ни |
бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде мора |
, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што |
сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</ |
ање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и и |
обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се |
а сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и |
реме да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немају |
кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито |
за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p |
о у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек ре |
ила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати за |
било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад |
злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом л |
ека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По |
свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихо |
њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до |
долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари аш |
кући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред |
нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и друже |
ина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли |
} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, та |
су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, из |
quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, сек |
здвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пр |
ћи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да |
фка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу |
у међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли с |
тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не мог |
да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је о |
ђ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: |
мамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, |
и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати г |
ко луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им ли |
је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размест |
ml:id="SRP19101_C2"> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима |
како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, |
на душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасви |
еби, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, |
о миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме |
то више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој ј |
ла при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле |
лук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зи |
више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, посл |
осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по с |
не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње с |
и, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не |
од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горње |
самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.< |
о на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно о |
оле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са |
а, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмер |
обито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, |
штећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и воса |
, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност |
к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом цига |
а, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јач |
нуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, ос |
чве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац |
х!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> < |
ити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не у |
е се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнан |
ке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улиц |
од ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198 |
ове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све зајед |
Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што |
су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја |
застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Со |
олико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују |
ка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, |
о њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, |
грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега |
и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, |
је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од |
реће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, |
рећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери! |
Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају |
иким земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче |
наш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да |
а све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Н |
ећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њ |
парушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да |
ше осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи |
држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јел |
то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој од |
са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само ј |
ла већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од |
Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округли |
натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, п |
х, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуд |
ије на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегну |
, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из во |
о виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} |
у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата |
ерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се ра |
офке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изн |
чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> < |
е лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разбол |
о њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се? |
поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, |
о љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, |
Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда лу |
ћи шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса суз |
.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њ |
/p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одјед |
шла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тоб |
чке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунил |
зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га ј |
не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га ти |
је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се п |
жда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S |
гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заи |
.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, поб |
би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде |
ије хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар |
стра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена |
је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, |
то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се |
и тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осе |
дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узе |
би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, |
зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке |
и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, ка |
, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати ка |
брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, ник |
несене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> |
ка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да |
осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ |
и уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше |
му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта |
била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин |
био и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, |
а, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су св |
болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве |
све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није м |
Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Со |
днако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са |
и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље |
је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да |
е му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да пропл |
же ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ |
а јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје ве |
обним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему вид |
са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се |
на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала се |
ц, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан |
но избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу н |
изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире |
, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих к |
као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да |
о и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико з |
ло, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегов |
неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, |
шта, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да |
— од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да ка |
оме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, о |
ед ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништ |
ни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, д |
И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све вре |
ећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у |
него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, |
зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе ху |
ди, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази |
гла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угреја |
розори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не |
долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, |
ала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Соф |
тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све св |
оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, ш |
јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини г |
шкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе |
/p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробуди |
е чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због друго |
а, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав ло |
> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га |
а услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S |
!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} |
већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марк |
помињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осе |
коме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање неср |
тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, та |
ве, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и на |
, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била |
што због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени |
могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и |
на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она |
били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, ш |
спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на ус |
Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему ниј |
лећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} |
шла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није з |
, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је х |
таја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће г |
ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од стр |
, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње |
о би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, |
код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек т |
г посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће |
исли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрак |
је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју |
ка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, |
ало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне годин |
ко мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао |
ободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онд |
фка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, ув |
изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему |
цама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину |
ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брж |
само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; |
ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и |
он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Н |
живати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима из |
очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} |
он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је |
а и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако ми |
ио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба |
лико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не у |
дан члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и п |
ве руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу как |
пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — |
рговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, |
кићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" |
јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто |
уге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којо |
и да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час |
одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би |
ајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лиц |
њу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче п |
разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки о |
и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато м |
ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре о |
м купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају к |
помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до уши |
же се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како |
руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и |
олијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим у |
оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажни |
а клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћ |
ра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку п |
же, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијен |
е истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била јо |
о коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, |
о опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други |
дсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху |
{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса ил |
да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње |
сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по њег |
..{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче |
од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: ко |
ке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, То |
полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и |
дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше |
да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би с |
могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да |
да их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до |
заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћа |
рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се т |
као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачи |
„њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко |
батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде |
из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и ха |
ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</ |
е љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> |
агдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за |
до, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога |
м, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели гор |
дашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, шт |
нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што |
ифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после |
, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали |
S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе |
зноси мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Со |
ше од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуш |
фка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију |
склицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако д |
пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод по |
етрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, и |
е а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, оп |
и тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их |
.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, |
ачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакал |
, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из варо |
уше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растуруј |
загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо |
осле службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људ |
ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој |
ва а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по ули |
слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Со |
ава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и та |
и главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, |
кидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих пр |
глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш |
м сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, с |
Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер |
и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да |
неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово с |
о удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, к |
само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из |
оја је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то |
ером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Поче |
ђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у д |
лободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — |
е мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, а |
вим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој |
м, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због |
аљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим поти |
као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не |
еди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се |
коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечиј |
ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето |
/p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халака |
</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Зака |
а шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, |
мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око уш |
Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгле |
била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да т |
и доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само |
ма би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из св |
се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше |
и и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју соб |
која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у др |
матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гл |
а, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима |
ница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједн |
како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи ист |
и празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, на |
ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, |
</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, |
е са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{ |
од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове са |
дбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него ш |
е и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, с |
учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову |
а одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба |
допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање: |
еститајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="c |
е судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запро |
новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још |
ћи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили праз |
пап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја |
оси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и |
озајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та у |
је.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под |
је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих т |
— а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбам |
у свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Со |
озади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као у |
ане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог |
, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега |
ле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спро |
сећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање |
чијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се |
вали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихо |
, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити |
сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софк |
неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, на |
додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p |
ако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком |
венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широ |
им ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрн |
унавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад ник |
цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окр |
она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније |
ћни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капиј |
дња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, кал |
арочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као де |
...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку |
ико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружен |
ких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако |
рча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака |
је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, |
ер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb |
раг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у посте |
мо шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, |
је бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} |
и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти п |
и: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, о |
да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викн |
е боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи |
а прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и |
међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих |
око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рука |
слаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом |
S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике соб |
бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> |
ој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би |
а јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, |
би, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, ч |
ога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, те |
се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они при |
ојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ б |
аностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патро |
ма из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да |
ти кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, |
а, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{ |
бито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе |
више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онак |
лост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишт |
је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, |
у, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка г |
јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога и |
це, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb |
доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и п |
ело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су д |
ћ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново п |
е оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину |
его да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb |
улом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шушт |
лачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S |
вим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до мил |
је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} |
рорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се ч |
г њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> < |
у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући ј |
одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, |
е боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гл |
тку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесен |
, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде |
и се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљ |
зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n |
остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој ни |
х до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би б |
део код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан |
ње несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљениј |
S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатага |
мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да у |
ир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, |
И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад с |
, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним |
оспод!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S |
Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и |
еда Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додирив |
луживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало свој |
S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се по |
ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће |
ко се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, к |
и имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били с |
нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго |
беси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене |
а; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мр |
а су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан |
стуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку |
ј тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у |
а великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утв |
вима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче проба |
на, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнак |
ону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћен |
чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те |
чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка |
око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела |
а је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, |
безекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да |
о, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног ув |
јући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно |
Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед с |
ми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, |
шта и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна с |
е, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: |
е, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том л |
гурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана и |
мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спре |
> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га |
<p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} |
син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један |
просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, < |
већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младен |
ј и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више |
не и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потр |
, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{ |
ада он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, |
p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са |
Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка см |
а и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им |
оказује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао б |
а бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, |
шћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И в |
лико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе |
је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене |
као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одво |
фе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не |
ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p> |
ћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дет |
његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би д |
гласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, п |
ледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљ |
човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црн |
овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се ов |
иже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући од |
га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то |
</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у р |
у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео |
њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у кора |
е ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва в |
је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду |
пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{ |
свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са |
ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само |
а сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада до |
пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упу |
ај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турс |
ако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поре |
је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, |
ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се |
о два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој |
љацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова |
право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика |
ваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад |
ућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S |
њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, |
никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневал |
Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, |
<p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све |
, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} С |
као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Ал |
е он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и гр |
када, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових |
лачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то |
да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило |
ама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магд |
ма налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} |
p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Ал |
у.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико ле |
, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, о |
ко није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако |
р, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, |
и сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту дове |
ном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Соф |
са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити |
упи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то |
е да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни с |
не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{ |
кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрч |
ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то |
ласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ва |
ом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можд |
о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред |
ање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се п |
ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са к |
знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој С |
гао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне ј |
прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Как |
уго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Ал |
ели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недељ |
онеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у т |
Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му с |
од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да |
о.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула |
е поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још |
ечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када |
бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку па |
ушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања с |
S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само |
е само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, запл |
бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом |
а.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вар |
„Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла д |
S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећ |
ећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отво |
уге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у |
утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном ча |
гла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те д |
длазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комш |
знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комш |
у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отвара |
е, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, |
око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му с |
а капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, рад |
до из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурн |
гове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши |
нди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изне |
{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и ни |
ривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његов |
а дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула |
ве је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да о |
иш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, о |
никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нан |
затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башт |
учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се |
високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад |
бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаг |
е.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, |
адржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p |
И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама п |
е сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог |
него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{ |
омљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а |
да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Ни |
устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла |
ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа све |
и косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, |
исли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и о |
види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, |
и сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да нај |
квењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> |
ој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта |
ше давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чи |
не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интим |
се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред |
ер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри поче |
ву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одби |
што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{ |
го што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова пон |
а, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ о |
заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од |
о <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала |
, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће ј |
одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз |
XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загреј |
у је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" |
знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све |
е зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве п |
>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, та |
ар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, |
ко још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} |
јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ов |
Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљи |
о ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, |
у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма |
Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не |
купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још |
а ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз |
вари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост к |
фка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питај |
е било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још ни |
у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је са |
ако Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо |
на баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће |
шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не м |
же се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и оту |
оворили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришо |
тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући г |
у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свита |
/> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине ни |
јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да ј |
и, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тица |
рса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећа |
ише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на ко |
ћи гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="1 |
S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о |
аршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити ску |
ји донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла к |
S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознат |
ваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У |
ко влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева глас |
ако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> |
Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуш |
поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда ј |
пкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах ов |
>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ниш |
удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> |
зника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако наме |
.</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на |
он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Пр |
S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне проше |
лим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за он |
Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике к |
{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било дал |
је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена |
ло.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, и |
ије већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нароч |
а тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отић |
А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити |
себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота |
радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће ша |
тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} |
кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улази |
да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кри |
м устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити |
је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гла |
Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопч |
а све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по п |
дала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као с |
правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена |
p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе |
се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби |
е.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о с |
о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад |
<p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он исп |
како не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излаз |
после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда |
о, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и |
покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала. |
је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јо |
насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећа |
се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато |
м, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Ма |
промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао |
како споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да |
у <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да |
бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли |
за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, пр |
отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно ч |
е требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто |
собито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ћ |
м мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко в |
све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је |
век. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од |
шире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и сре |
је она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар |
загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати к |
<p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом к |
г.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да |
по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан < |
што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, |
њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него |
ао да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихови |
ају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са с |
издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ п |
на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, о |
.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, |
од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога х |
ало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се |
озвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за ка |
о, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да |
у, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треб |
одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост њего |
колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слобод |
о по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши |
одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и |
очито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да на |
пше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати и |
SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него |
д предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за ха |
стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стис |
овом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом |
ахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да н |
славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, ка |
} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем посл |
није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом с |
ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све он |
од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун рас |
оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како с |
се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, |
горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се са |
ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{ |
<p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с |
ов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихно |
ипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И |
се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде |
тишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта |
се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, к |
загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар |
ј, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке |
ејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} |
морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обу |
, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећ |
ути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах |
ала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, |
зекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И т |
ра:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбиј |
ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он т |
ћ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршен |
ала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна |
исто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве п |
ика:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући |
рила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и пода |
ри, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши |
им гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} З |
} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} О |
убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, ка |
љујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах |
, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, ду |
ће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арс |
јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, и |
о томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује |
а.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити |
у јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p |
слободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више с |
егове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свира |
иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када |
то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га с |
ога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} |
се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, н |
гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, к |
уршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад |
родати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, |
не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p> |
било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би С |
би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на |
, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не с |
е бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, |
очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сад |
оји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не |
туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у |
ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је сино |
он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" / |
као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осе |
о за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она |
<p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S |
и, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све |
о чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да |
ено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по |
ле и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: |
ристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, |
и! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} О |
га? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је |
— звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} |
че:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да |
/p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Со |
друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S |
урах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па |
</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри |
екну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p> |
м као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</ |
брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, сух |
Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само |
</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ј |
газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— А |
би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму з |
диш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p |
Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и |
му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> < |
у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и о |
. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у |
здарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка ос |
едне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између доја |
да какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Соф |
поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, |
поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb |
извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, је |
а се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све |
е, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало. |
Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и про |
опа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздо |
гом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ун |
као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосн |
се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{ |
шика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На |
ати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало п |
се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то |
готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их |
{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто |
, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе |
че.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним |
да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а ве |
спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се |
бу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они |
са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је |
грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз маг |
} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са с |
покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек |
ије било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збун |
радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да с |
има негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу |
њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, д |
због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађ |
d="SRP19191_C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, с |
лова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио нат |
ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину |
престано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн |
ћао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у |
од белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудос |
ашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај кра |
S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуг |
ним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се |
оже се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача |
у, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, кој |
ија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљуј |
ве више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, син |
ко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим |
о, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> |
ма, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара |
ка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтан |
о једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закит |
ло тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знај |
долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p> |
рнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Од |
.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из ва |
крштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, к |
кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак |
, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на |
а да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушк |
сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ ј |
и необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он располо |
А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако н |
рица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се ко |
ловине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и |
кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће |
сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, рак |
вет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, у |
им чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да |
вља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и зб |
n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, д |
са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стоје |
S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} |
остељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људ |
можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се |
А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему н |
г и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} |
ла, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, ул |
ве.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда |
о правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, |
тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Тр |
тало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винов |
е он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на ма |
/p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом |
и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда |
а.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Т |
ст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мо |
брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слуте |
отив њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу |
ан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су в |
нуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред |
ећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да |
S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у |
ачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по |
знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толик |
убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за о |
ве уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од ум |
масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је |
д свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака жен |
онова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи |
, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је би |
него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> до |
е испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још |
ром и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи ј |
Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, |
ла се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у ср |
овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљи |
ашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долази |
усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стид |
е, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до послед |
е она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча |
јући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо |
ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да |
та, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим п |
аве, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, пр |
што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра и |
од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешља |
на већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе |
И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> |
комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка |
а је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страша |
часте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када |
њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.< |
неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили |
лико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима. |
> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо |
ају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао |
на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или ран |
кошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила стр |
већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продуж |
XVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патос |
не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</ |
ебе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, |
X</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек зво |
и већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога сел |
и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје С |
и одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се |
и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, ост |
тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се |
дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито н |
е! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир |
и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, о |
нима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много разви |
амљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље ост |
ат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да ви |
не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала пос |
од њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост |
им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са мат |
кошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; п |
во свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{ |
зимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимал |
руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за |
а повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гос |
ујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, тре |
ос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија |
та, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не ди |
оћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице н |
лука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се см |
о дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" |
видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на т |
а, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћ |
први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, распра |
у и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано ос |
вала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, |
ега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто ова |
к плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у бора |
рана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чарш |
знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како |
сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет сп |
сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и да |
земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо к |
и оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато |
чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у в |
не цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи |
оче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по |
да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде |
, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више д |
само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она |
S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседлано |
мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада |
танувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и око |
осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан |
примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочека |
фру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здрав |
о да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве |
она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нану |
тлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капиј |
{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на |
рата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледал |
ој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац |
е.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А нај |
опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и н |
, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и |
дили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била об |
та да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курј |
p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у посте |
слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са велик |
ве ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још кр |
, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зној |
овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да са |
Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, |
онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са |
ј дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао |
о, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свек |
нгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да |
м говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не з |
и радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} |
је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њ |
, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увиј |
ошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из нек |
запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у стр |
војом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за т |
талима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као ник |
као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредн |
и и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, |
фка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним пор |
нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је |
, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На от |
е рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гла |
е собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, узд |
јући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> < |
рва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, са |
а шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да |
са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div |
отова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као |
знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ип |
аборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му у |
и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом пог |
д ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и |
е.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у гу |
ре, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, наро |
, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Т |
вим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, |
и овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа |
p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба |
е то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају ст |
з далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, |
ена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да ј |
тно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију з |
з којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би м |
дећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изнена |
би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p> |
у вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му |
се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи |
акође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{ |
— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је ка |
дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p |
седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него исп |
момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то о |
одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} С |
за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била пошт |
да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не |
: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} П |
апијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је ко |
заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо |
n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са |
за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се доб |
идећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће |
очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једр |
ице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно с |
, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, и |
Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, н |
стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да насл |
мали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно о |
исавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{ |
остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, ник |
шћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему |
да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да д |
оће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и |
фке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сеља |
њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сад |
лено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изг |
ого.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, |
ј да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, |
у бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме ов |
утина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко вр |
ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и |
>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до |
, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А он |
другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномања |
да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, |
по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од б |
овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све ви |
{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и |
у, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, |
ла и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен |
и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јо |
како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево |
, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се |
Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим ан |
ходу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да п |
за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басам |
чке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која |
еке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на ли |
век, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле |
ити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, глед |
излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубит |
дело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p |
ка нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју с |
, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислуш |
ла, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, к |
х Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од |
а ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од |
жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, д |
како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси. |
по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже |
е лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Ку |
задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео |
тац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, мој |
ла разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особи |
, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и д |
лећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери |
је, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољав |
ак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње ни |
слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега ба |
е горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад ка |
махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож |
начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А |
амо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, |
И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би |
е то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак |
прављајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче |
све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској |
својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да с |
и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заист |
имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, |
слаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађе |
IX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку |
и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхов |
се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.< |
су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.< |
бу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени |
трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и |
једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо з |
иран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због |
наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом м |
њеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасви |
се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе ду |
највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да |
ој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на к |
хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из пос |
из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мал |
чиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето прод |
а, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена. |
о чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Св |
зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су |
о чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих |
су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се ув |
ком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, |
но пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем |
ама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb |
нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са нек |
се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> |
елог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка р |
год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро. |
тки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} |
какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она |
објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод |
ба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у ам |
обе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада |
Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, |
p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— |
у је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати к |
са није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још |
пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А ова |
> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, за |
га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, |
жати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, сед |
опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камењ |
} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се в |
да подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега |
томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на свак |
је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више слу |
ш.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од ње |
ато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, |
агао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и н |
мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} |
м ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне |
де су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и д |
ојеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет |
кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Со |
да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са |
рави — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и с |
, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А |
ви“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је бол |
.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би по |
му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматост |
поштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију |
ељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прек |
узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— |
свим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим фу |
ком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Ш |
онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели тол |
поцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опши |
излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, сабор |
о, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти |
pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова |
осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појур |
задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће |
ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку у |
закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од |
гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: |
знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А м |
д ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</ |
S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена |
ца, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима к |
да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је |
своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, п |
ар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, ко |
би да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред |
е готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сас |
а сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити. |
њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n=" |
оче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен |
и, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, |
топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећ |
чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се св |
и гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова са |
вадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затвор |
ек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на рав |
т све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, |
ом почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, |
реја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како исп |
акле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало з |
што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу ку |
то пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и с |
>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим |
се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера |
иде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, |
н сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктав |
тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма д |
ред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала |
Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то б |
{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n=" |
аном, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, |
ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка п |
ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, наст |
има да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао |
плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S |
толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетк |
а собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на ду |
дашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, нег |
подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала |
о, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} |
кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви о |
тлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их ј |
ала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу н |
е, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље |
се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И |
амо да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.< |
е више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашин |
и.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када |
скрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послуж |
а, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те з |
бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да |
о матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже |
оје парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену |
само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас до |
не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно |
да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужев |
ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујн |
S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њим |
о.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, |
{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није нај |
— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што |
ака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пр |
иш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шац |
у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој |
е он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни |
видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати |
е би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, р |
ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме |
еговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, ве |
а и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи та |
еднако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газд |
исмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! |
продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је бил |
зду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете |
} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује |
хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, |
а!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отиша |
и о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што тре |
е.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се |
ову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{ |
ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што в |
p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је |
крва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је д |
{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око ку |
тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму |
е досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе |
све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним ш |
гу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, |
пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, у |
> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане кос |
би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапа |
не коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима |
сто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена |
ући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим |
неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће |
орена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог |
еје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Ве |
увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био и |
!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спреми |
равили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устук |
о што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на ово |
мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледал |
га: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њ |
S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њ |
да већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекал |
уботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, ч |
све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче С |
а сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, |
3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и |
ризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, |
Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, с |
се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђе |
ти а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p> |
ади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жељ |
жи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пи |
и, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{ |
n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, |
, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки |
под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга ст |
је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, |
уће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала |
о и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, |
е кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је |
акву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања. |
ева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и |
а алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— |
овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова |
еног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што |
ако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано |
свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охраб |
оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак |
па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту |
јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини оп |
свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорга |
урније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле |
им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и |
фку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И ш |
гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутави |
бе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође врат |
.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> |
руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, |
.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече ал |
Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби |
мотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} |
стане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у |
обру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} |
а њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац кућ |
тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грд |
пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и ист |
видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би |
злетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и |
по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путо |
ођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири. |
амо што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу |
ши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је с |
ебе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} |
чама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} |
/> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се п |
а, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не вер |
} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ к |
{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гла |
и бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду |
ладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним с |
кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка вид |
гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некад |
="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набра |
ућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, к |
догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који |
} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не |
свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча |
и се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред |
ој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим о |
Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце |
не наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку |
амо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по д |
прсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку о |
ло.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к |
је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, |
ху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју ку |
њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да |
?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај |
њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што |
<p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим про |
је могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово н |
и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, п |
послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини х |
, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштова |
, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће о |
војити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није |
из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око |
све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат ко |
о јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{ |
е по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Пон |
самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што |
да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ |
жења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, заврш |
стоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или слав |
е ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, |
, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обел |
лав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, |
ироким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузам |
што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у но |
еће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из |
рела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, така |
цем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{ |
њиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекор |
p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софк |
/p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} |
:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</ |
и; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{ |
си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софк |
ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њен |
е женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не и |
није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> |
лика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен ов |
он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим |
те!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету ст |
Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава |
не и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесн |
, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној |
радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се ку |
леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево |
леко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да ј |
ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле |
{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, |
ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он м |
то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: |
те их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, о |
му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се т |
ореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима |
те прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над какви |
ко, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала |
ве ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, виш |
с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо и |
и да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и д |
сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, г |
талог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по з |
и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се нећ |
ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља мол |
и за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“ |
јвећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза |
бе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску |
<p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети |
ашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родб |
, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада |
тајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, |
ува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и ста |
а, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разг |
ли се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, мо |
есреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој с |
и испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито |
уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, |
, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, ни |
једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, в |
ена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребр |
ер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту |
оче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост и |
мо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободни |
ању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи обл |
спред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она |
— из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што |
неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папуча |
</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново о |
да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро зак |
ћу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би |
чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „дво |
мбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, нан |
.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ов |
шу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и |
ихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, |
не разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на посл |
оли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка о |
би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе |
д њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало с |
ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није |
днесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто к |
ког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила |
Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} |
ако хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> |
а чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, п |
ка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала |
има, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да |
вима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А к |
доше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући за |
он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје |
> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, у |
око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се та |
Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, |
тком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, |
а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се |
ајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушј |
не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да п |
о виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове н |
пруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно |
свим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били вес |
у белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу |
а у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефен |
им, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је |
ало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно |
две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила ост |
редао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, и |
ва њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати |
кама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а |
остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за |
ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу |
ада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном и |
а, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Си |
них некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвен |
ну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њ |
<p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ он |
играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина д |
ва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцрт |
амо ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са зап |
иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри |
е да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућ |
акажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што б |
лато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак |
и му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком |
ко.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота из |
држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни |
е ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због теб |
дло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњ |
је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готов |
ла, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он си |
као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, к |
нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, |
о, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, |
ости, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалаш |
ник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаг |
ао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њихов |
а у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не |
ије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним санов |
ати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је |
Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, |
рин, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетк |
њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала ј |
ега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролаз |
окри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, б |
сенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалост |
ештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће |
ткако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и ра |
ним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој с |
урно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће с |
ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали |
а јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољ |
а срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово л |
ти оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, ка |
ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не |
а се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пи |
неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А ве |
са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не |
оге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, |
да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <p |
и јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затвар |
ране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што е |
мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и |
} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према |
вим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико |
може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако |
ру, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори |
аву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и |
лачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не |
А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена |
нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благо |
о постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S |
гују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негу |
, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће |
, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осе |
вама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела гр |
ило му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не л |
песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободни |
ако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама |
ако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с |
о млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софки |
њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости |
тимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, с |
га, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће о |
одом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, ма |
била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све |
врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} |
а Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може мак |
прт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како |
ице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, |
, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: д |
и једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико |
ђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу |
че и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких |
ласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страш |
а дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје ж |
друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, |
да ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месе |
шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишће |
виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме ка |
чке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод шт |
ко од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и |
поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорг |
а и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p |
, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црве |
ао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио |
као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу |
а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкан |
и да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при в |
ју како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако |
тише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне по |
сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је р |
о је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на |
лена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак |
„пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала |
ије ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са остали |
а ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од с |
али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је |
n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако |
ца, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју |
ка ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је |
животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, |
е и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред св |
ку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а прив |
између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, д |
, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све с |
иде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како оту |
могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, |
дити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер збо |
l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измеша |
лађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да |
аче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Посл |
ли капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у |
заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра на |
аше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је он |
ју, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако |
ак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није н |
во сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</ |
ек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде мо |
кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивал |
ује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелост |
отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, т |
а би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом |
вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да с |
обио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се п |
га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио |
како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Ју |
е новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорил |
и, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај |
би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачо |
он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће |
ри, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, |
онети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софк |
Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћа |
и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и з |
вама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више |
е Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И по |
S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило изме |
о свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њем |
ли мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли ј |
ово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако |
осећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности п |
} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, уве |
о да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама |
ко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, ш |
пе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од њ |
бро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да се |
што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ћ |
мора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, |
тоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, |
и, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готов |
о брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и |
они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, |
.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва |
ива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више н |
се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом |
које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више угр |
чала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, та |
та ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, з |
еће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да |
мо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама |
рена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да |
еној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ к |
ан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећ |
ој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако спор |
ало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како |
раг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци к |
/> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били |
њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнут |
а, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа она |
госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлиј |
о.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно |
—Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на ис |
му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} |
на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од |
убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би |
аршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебе |
, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чист |
да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спус |
а нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, |
га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако |
је, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме |
ни ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, |
о мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софк |
омукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, нег |
ет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мр |
и старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања |
а, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> |
ћи и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, к |
чешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како |
У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опру |
еснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и |
аз, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између |
ад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би |
родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долаз |
кали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче |
, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, |
е између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда г |
тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледа |
авија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда д |
ест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S |
да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може |
дним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и он |
зан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, ј |
бало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из |
а.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у г |
а их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ једа |
у како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиш |
ући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што |
вим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не |
, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати! |
тогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученос |
икот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, прас |
битак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S |
и и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би |
било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно с |
емање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и |
не у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да |
готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке г |
о обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да с |
издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог ком |
во лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</ |
соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је ка |
а, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и |
а је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не |
ло цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" / |
азе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства ка |
у, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са с |
Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. |
ве доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли |
х каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случаје |
ила сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири |
ено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{ |
сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да оп |
ворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и |
јни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свр |
како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допусти |
је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Ода |
долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, |
ће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га о |
него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим кр |
син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оц |
шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малакса |
никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S |
ени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у о |
од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спре |
захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити |
отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њен |
ада их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако |
по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и |
истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе јед |
а кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S |
време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Нема |
и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n= |
ености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, доју |
на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, |
х, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око ку |
чели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ |
да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, ув |
ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, зан |
да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко |
а, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особит |
и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни ру |
тих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били |
ранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му забла |
еркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била |
, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику |
и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у на |
а његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> |
<p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, нег |
а њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена |
пуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада до |
ај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечи |
дости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годин |
ла јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, м |
н, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:< |
овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећа |
то какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после |
еднако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно из |
</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{ |
и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и пр |
се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом св |
свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак н |
заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачен |
за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу как |
чиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове ру |
, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, |
тра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро |
чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседл |
или везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналос |
вених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дуб |
о да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна збо |
> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само |
волети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада |
стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на минде |
о се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој и |
и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, поч |
нашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке |
S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она |
ј Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} |
е заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ к |
му, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показ |
е знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарн |
настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио |
у, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећ |
ће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, |
говарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — |
.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S |
а је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разгра |
шта.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, |
страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак с |
е!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама уп |
Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему. |
ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, |
ила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне рад |
p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада |
агди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој |
мо би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупља |
им...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Ц |
се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби |
го неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све |
е ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излази |
сти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не по |
p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у к |
едва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у |
не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужава |
редусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза вр |
рко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи То |
p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{ |
тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног |
pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су за |
и се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ев |
је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети |
} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему |
сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И шт |
е, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрљ |
ка!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више жен |
рица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ |
— као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, м |
у, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погач |
у, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја с |
еди, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче |
и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без |
S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ће |
ијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само п |
} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовк |
не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и у |
Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, |
а, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упит |
доре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше. |
дижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему. |
сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар |
ли ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} |
више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И он |
еваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, |
И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све ја |
ну.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, |
колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случа |
је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и ова |
ка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, |
</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су |
асти свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и р |
кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његов |
вању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест годи |
и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би с |
и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када |
ебе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина преве |
још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер мо |
Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p |
/> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је |
је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И |
а, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, |
ове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="9 |
у, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збиј |
узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је |
а је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла |
не свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губ |
ујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хв |
ита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом го |
поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при |
куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На пит |
да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши |
40" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S |
јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда |
се, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скршт |
да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада |
лед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он в |
у задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати |
њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је п |
пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најб |
ово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је |
{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасви |
ији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} |
ни, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са гр |
а и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао |
о своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га |
е вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p |
чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником |
е, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо нег |
остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени |
, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарел |
очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као др |
Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и |
ако први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уск |
а је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети |
к на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној |
, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Ст |
ајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме |
итом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, |
рово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне кра |
удици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због ова |
преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж ум |
у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> |
алваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Со |
ликим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дука |
а не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} О |
.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> < |
н све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као |
ме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, осло |
а, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамот |
за куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, ј |
ио затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и |
ињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он |
јући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по тргови |
з њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{ |
и, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирућ |
ше мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из |
тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме |
Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио |
p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледат |
еља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не б |
вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и |
реко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да др |
утина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После с |
а полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претр |
И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што |
S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно |
ије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год |
а бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаки |
.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми не |
и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> |
, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он м |
оде, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} |
>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети к |
оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу прин |
у, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> из |
ви пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, ни |
ћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицо |
им женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли |
а, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он |
рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p |
репет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она |
реса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније |
прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека |
ставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо уд |
јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ћ |
.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S |
, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта до |
асти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, |
о да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он мно |
са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пиј |
.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити пор |
ева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, ми |
брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с по |
онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав п |
е хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — |
од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n= |
и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим чла |
остире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} |
рају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} |
са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, зано |
четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт |
а слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тих |
{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара |
тео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да |
отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, је |
више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчањ |
.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, |
од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је |
е било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама тако |
оји би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надглед |
оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и је |
да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући м |
овања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи |
се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком д |
е како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчиј |
ко у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није |
е само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њо |
рво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познај |
де кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, |
свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију |
ко себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, за |
мо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
м гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Ма |
е одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, |
вом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да о |
калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на |
ба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме пок |
се од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала |
рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешт |
о он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од |
је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, |
тору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изној |
љу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ |
дједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда го |
ли.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка |
и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је М |
Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и св |
и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепрша |
фкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="12 |
редаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком о |
ру који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више из |
"177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и |
е свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Ма |
х ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха кла |
о первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати |
ела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако све |
увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} |
били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n= |
ах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену |
подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у |
творена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, про |
, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава. |
још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некад |
еднако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и с |
ама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање са |
ед себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} С |
секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с т |
ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште |
те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је |
S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат куло |
главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и |
и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Ка |
брва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени |
двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div |
е не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, од |
, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свеште |
њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења |
тицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, ал |
од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мисл |
аде.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од с |
дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у повер |
о стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, осве |
гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућ |
оте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту |
његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући |
ле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамја |
о и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде |
вирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, |
кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је. |
и: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понес |
.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мир |
днака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привук |
давно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и оду |
чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли д |
и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што ви |
чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како |
овање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљ |
Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како |
вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако за |
д жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела |
е поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудн |
чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, н |
томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свр |
го угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где ј |
она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не леже |
дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бе |
е и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како пошта |
<p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S |
>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и ниј |
чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништ |
а покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивал |
све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је та |
есе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо |
дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, пред |
о треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној |
ше излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, |
Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој т |
, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихо |
оди натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га |
ожда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би гото |
де, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ |
p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и |
ама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама к |
се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али |
би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спав |
хана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова |
бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све прест |
сту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту |
не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољ |
амо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж |
од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141 |
на одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S |
себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, ш |
о сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би |
/p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој у |
ој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој пог |
џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софк |
м, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане ш |
сти и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S |
а и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких с |
намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ на |
мска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и |
, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вар |
где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, с |
ао увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затвори |
аз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке кл |
асти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју |
лоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радост |
ветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, по |
а, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми |
т у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а на |
о кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изглед |
/p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, |
, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али |
селио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка |
није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорач |
та се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била с |
Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: |
се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, |
p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз проз |
ај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки л |
овог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гла |
к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је |
е, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто зна |
м и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек с |
али.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} |
ли из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском |
би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо |
ако иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата |
а, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је си |
имећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њи |
кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз |
издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало ве |
него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да п |
е затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре |
инама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртв |
састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их уве |
са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, |
/> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакв |
{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса |
а и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спа |
јну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запрж |
шеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним |
чела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле |
тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка |
ада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собо |
одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силно |
о, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њ |
само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао |
куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њ |
села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, |
њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мат |
тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, |
, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, и |
Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, |
шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно |
везана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њи |
да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза |
међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, |
њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла |
све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога н |
рав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње |
истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело в |
невала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— |
драва, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, |
/p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојк |
е годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо зас |
мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода |
патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, д |
дала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазил |
м говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда |
њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли б |
ћу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на ко |
за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађено |
се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У |
а не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да |
је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли м |
легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако тр |
се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S |
него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи мо |
очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се ве |
кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка |
мен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је п |
ј се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи ра |
лдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гво |
и се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знал |
силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из |
ћи Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ов |
појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да |
/> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њи |
за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због стра |
она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мир |
косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S |
р остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувен |
е себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него |
и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидал |
је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући |
она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе |
S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључ |
терала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, |
спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и |
ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и |
тидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошл |
овима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад |
} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат г |
Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над цркв |
на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тод |
носећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дан |
8" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само |
ије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очим |
Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод |
матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало д |
папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, |
ук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у |
и да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, ка |
, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео |
стинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{ |
ти сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођен |
а слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши |
девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су пор |
аскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоз |
рише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурн |
ресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа вид |
ра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима с |
?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се о |
олаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда б |
а, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само |
ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по |
еденим до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је |
чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно |
, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад |
вању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толи |
тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му |
се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па |
њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинско |
соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку п |
увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс |
ше служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у т |
е.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, |
глав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја С |
оту, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да с |
хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> |
аспуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама к |
спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздр |
је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шало |
је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, |
капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно |
о сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане |
ек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када |
ује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујн |
пијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друг |
и, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, |
, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткиш |
он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Нат |
и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, |
остом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу |
шкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али |
Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је о |
n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер |
што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери |
ући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које оту |
вши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и |
и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донес |
ало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и |
ећ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим |
{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одвед |
патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређани |
а ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио |
есто у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута за |
рено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text |
шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им б |
ано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог ог |
, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож |
по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету |
кне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> < |
-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога |
бини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успав |
ћа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко |
шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и уви |
вом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И |
ме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак мор |
екорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она х |
приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" |
осу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним |
се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S |
8" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и |
ошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њих |
вке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих т |
стајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са о |
која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа |
к иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније |
ошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и вр |
гле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раме |
грнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од |
ком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, |
око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигур |
довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и р |
дно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном обли |
ним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сни |
ко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из иск |
а и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што |
могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, прав |
ења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошко |
са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, |
ом смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак |
као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газд |
тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и |
упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаље |
иземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора |
ено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „св |
бе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, б |
вини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица |
ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркив |
, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање шк |
по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> прове |
ма и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито с |
код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки |
ши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима |
Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручн |
уку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком рук |
" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утиш |
.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно с |
после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год |
рејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага |
овој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, к |
{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да |
д кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у но |
им већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима |
е и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још н |
ви и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала н |
а.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па |
па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запрета |
офкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се |
да је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихо |
ак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Д |
уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, |
м хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлот |
Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је |
е нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега? |
провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између |
сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, |
ивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: |
о учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шал |
ен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва |
} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим дла |
да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни |
која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласни |
ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сут |
грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза к |
ава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да с |
ао у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> < |
ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, у |
е стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће. |
а јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгу |
ше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку |
Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељан |
таји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледат |
село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, уш |
свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као |
ична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан см |
о са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу се |
се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S |
доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одуда |
на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је |
и би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино о |
ставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од св |
ошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово |
почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, |
ве лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; го |
и помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клец |
анке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођош |
павши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са и |
је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак |
толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео |
{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврн |
ог празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа |
Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим |
у на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој |
ош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S |
била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је ни |
које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. |
ношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит |
7" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и |
pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакл |
ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега |
о би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ха |
и осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, кој |
ђ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да |
56" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несиг |
и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета ви |
о, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали |
— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али |
ла, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинам |
одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело |
а: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом |
пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред св |
, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка |
у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са |
ивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли |
неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, глед |
радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, |
да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после |
и међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звони |
днако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело |
.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је |
, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} |
о почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан за |
ако је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујн |
е видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазу |
оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али |
S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најг |
свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним усти |
ређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раск |
почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала |
Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио ме |
ук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући |
ећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, |
мање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелаж |
тављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и |
учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се зна |
а више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се |
и бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила |
ана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, |
јасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округло |
S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком с |
е да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и |
изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, ск |
т обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, св |
ене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она о |
и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и ј |
да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до |
а о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса. |
и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Со |
че пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Со |
S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; |
се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз п |
воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, к |
учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слуш |
офку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса п |
ло са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се в |
} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место |
када, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и |
а осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А ниј |
већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се |
енк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Т |
ако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да с |
ка, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежиј |
о тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари |
/p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начи |
ученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поч |
фка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим вид |
не најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова |
је, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било з |
, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у но |
, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда |
их, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да ј |
да иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да |
јој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што |
атило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлил |
нам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} |
ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе |
нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и б |
њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанул |
и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изр |
ије ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Ма |
з капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодо |
Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле раба |
> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пру |
чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да |
амо што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато |
и свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, ј |
апучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, |
него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод |
ћ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него по |
шао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Коли |
од закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њих |
} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Ј |
ечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лиц |
, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} |
о стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плака |
горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у |
едао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста о |
ако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како |
не и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се т |
шњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат к |
/quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, ова |
и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа |
е, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази |
у; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цел |
ко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде |
е требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће с |
полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подр |
правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и |
ако би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да |
ска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и |
ворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли прима |
помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утег |
, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике све |
{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу |
ред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче |
долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И он |
нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од |
ош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друг |
е, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори ов |
су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колеб |
ну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењ |
између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њо |
Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, |
па.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да |
ва је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прост |
рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, злато |
а, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога куп |
на тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, |
но.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по |
трахују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на |
ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њих |
о покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он н |
о га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магди |
то што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх |
/p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} |
леке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —ма |
е од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржа |
о би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним п |
.. —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се по |
леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча |
се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва с |
ричају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а |
од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} |
ат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, ос |
} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа |
јом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуљ |
а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, прилик |
х а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{ |
Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела |
оче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што св |
прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је |
p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку г |
офка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи |
ком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети как |
, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> |
оше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том њег |
се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Мар |
сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одго |
изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соб |
/p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро н |
и јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити |
реће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку н |
почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} |
а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околн |
ма.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а д |
о њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и |
поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренера |
сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао д |
ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари с |
чмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола |
су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже |
је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водо |
нађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div |
остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалиш |
ји ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да ј |
али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попр |
офку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Т |
ега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање |
и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показ |
е би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то т |
Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како |
то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрада |
зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова |
Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{ |
.. —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — ка |
>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, и |
у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око ко |
ала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала |
у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} |
али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала |
јну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда |
ога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да |
мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових в |
њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често узд |
право ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се к |
е она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све с |
А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се на |
Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето ка |
м гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног т |
ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стањ |
весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихов |
ба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручиц |
уће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојал |
ући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку сило |
рачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шт |
ом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знал |
да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, в |
та, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, ника |
о, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су |
да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при њег |
она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, збо |
еном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, |
офка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</ |
ених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело |
марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино |
имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И на |
зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже |
уке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим |
а толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем! |
једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не |
, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње о |
кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и |
е, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђ |
свим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то |
и, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: |
куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појав |
е.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред мате |
.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод ње |
по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прв |
боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не мог |
не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа |
ена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка |
фка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећ |
има.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На |
други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то м |
каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетк |
изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко |
аскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, к |
поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од |
— и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни |
досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он б |
.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне вел |
каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само |
трасна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад б |
ени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове |
е, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, ј |
шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв |
и, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да б |
зама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} |
вежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оде |
гле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је с |
иле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб к |
литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вин |
ставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како |
зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, |
n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, д |
опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, не |
слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породи |
даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да нећ |
што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је |
ки урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, по |
о кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не ч |
родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него |
ктом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p |
, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотеруј |
својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао при |
у, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњи |
фка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста |
Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред |
и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да ј |
а.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, |
да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио г |
а браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових |
више да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи |
била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи в |
је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, бр |
а.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплесни |
рабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, |
а, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapte |
собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њи |
— (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори |
а у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим |
да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено |
и раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те С |
и, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостим |
мао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, гро |
и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин |
ткопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом с |
е, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, |
S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам з |
кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила |
м отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Пока |
, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном |
њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шушта |
ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А |
доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као |
ласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је. |
зи.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани |
е све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска х |
у, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад |
обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње и |
и, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот |
шкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>Посл |
и, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов к |
е поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким |
еба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошко |
куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Вид |
ке, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од ско |
{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријућ |
ке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу |
стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих |
од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готови |
И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на |
њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јо |
има са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све |
еподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није |
о њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна |
се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан вазд |
д год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се |
када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше |
због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази |
ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још кад |
а падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико ниј |
узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, д |
и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега са |
зо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, попра |
пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабост |
, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху |
асео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима мог |
испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуг |
о се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, |
е, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распаса |
га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашк |
<p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек |
и, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би пред |
згуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде |
сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, њего |
удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, |
Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на с |
што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гл |
насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type="chapter |
одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде |
орио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, |
а му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју |
од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продато |
иру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пр |
...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо |
>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S |
а дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још ка |
нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, |
с овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући |
дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за кол |
коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад ве |
тонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као ув |
p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи |
вилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, од |
изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> дос |
х за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечањ |
студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} |
далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стр |
бом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њо |
је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са ос |
их и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у свој |
знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да |
и, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="13 |
у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се |
не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је |
ер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не см |
кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, |
ост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним |
кширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо се |
b n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, са |
е заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти да |
рабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изн |
ашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као у |
е још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, ве |
по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А оп |
али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцн |
о је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети с |
све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, |
не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Ниј |
а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она с |
када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, ј |
ји, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} |
ци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли |
е, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пр |
вога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда ра |
тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поч |
да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по |
а му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукам |
чког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, |
то је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зар |
црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, |
била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износил |
вета Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као о |
е.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S |
се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} |
р тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да |
ло.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од ку |
ћ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се |
S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не ул |
, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не |
о Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се ј |
{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је би |
елим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобниц |
е није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратиш |
јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у ку |
, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва с |
оче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе |
ви код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек |
вши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, д |
у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они г |
и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Дево |
је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на |
као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, |
мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> < |
д када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из њ |
цем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, т |
е се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале |
а подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљас |
без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овам |
кав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска до |
— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, шт |
а столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> |
то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особит |
а амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, к |
да, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је би |
дарало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом докса |
куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као |
па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би |
м Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећн |
а, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, |
жило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одјед |
S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> |
и је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је ви |
и ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али јед |
Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи заст |
ежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S |
јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћал |
у, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А ме |
сељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак |
и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој т |
тово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, уд |
буђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ |
још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, ме |
вом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њих |
е година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га |
лико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је |
м кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан |
м својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако... |
а, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</ |
ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас |
ојим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{ |
ти, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца п |
регледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при р |
и лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вар |
кујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више |
.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада же |
он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по к |
асније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њ |
но тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју |
ст и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, |
е, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мисл |
ла, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се но |
зумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ |
а, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да |
ао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="3 |
звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузн |
ни села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се |
кових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући с |
исти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кр |
ра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{ |
срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, |
већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча |
лагодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S |
чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за |
још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, пе |
ила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо вис |
њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како д |
новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{ |
узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} |
их пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се он |
по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона |
кве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село |
горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и |
драганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса. |
ћи се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при хо |
Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трч |
прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама |
ци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних |
А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојал |
мијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле |
службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу ви |
d> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се је |
слободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све |
ижава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год |
слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, |
о их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио св |
} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поре |
витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како |
су, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изру |
прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Он |
ко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света |
е и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на |
о собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пош |
чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} |
в срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка |
ок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ног |
оре, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, |
светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим је |
ет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још |
је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склања |
ога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није б |
врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас в |
се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, |
уна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код к |
вим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој ру |
јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је бил |
сити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, с |
аљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупо |
, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пр |
е ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, |
пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напа |
метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него та |
огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти |
да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноста |
икад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што |
тежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запитк |
а преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких |
Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Нек |
чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рук |
целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако |
трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грл |
је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла |
о од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а |
стрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> |
ј се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у го |
не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{ |
ечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да |
сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p |
{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, |
аже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по |
b n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да |
ином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу |
да овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет |
млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то |
ила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да |
} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго пос |
не су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} |
су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће о |
у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, ка |
опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих неслани |
о то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да |
оге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој приш |
, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на стол |
силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, кол |
пуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, |
врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S |
и почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсви |
како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, |
се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трго |
оје су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој |
зорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симк |
одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скорот |
навала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да ј |
је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас |
утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" |
то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и |
вечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужа |
ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да |
е Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што |
а би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви с |
ту виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, с |
Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да си |
} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима |
донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим |
p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била ш |
зо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обе |
> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка. |
{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} |
би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидан |
адбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када п |
о увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворе |
лазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријућ |
м а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пош |
у избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трж |
само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, неста |
и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда |
старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се п |
тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукоти |
поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од |
има, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод т |
а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, ук |
то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досе |
послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се так |
ема његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" / |
по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, |
Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка с |
аш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> |
ку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом за |
рашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Н |
ако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знај |
еко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињањ |
држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете |
готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако |
, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од |
од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију: |
атаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се о |
жену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да |
ри сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} |
ароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење |
ила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од |
трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје |
хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њо |
чи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио |
кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је |
чи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој |
и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе. |
доше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да |
прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, |
ла увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се |
> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топл |
рлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Са |
већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она ј |
оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: св |
и своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
ободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} |
дина да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од |
да су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се |
несе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле |
ћем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дво |
накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада о |
иској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под х |
ма девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутраш |
ер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да |
на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</ |
рбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из шта |
тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дан |
ју, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на с |
ћи се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и |
="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не |
жен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим ж |
неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p> |
д прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дво |
ити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен д |
осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показују |
" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац |
мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој |
ко има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну: |
љава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепе |
p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбија |
алуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више нег |
е и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се стра |
нити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, |
Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мор |
а срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и леп |
а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" |
<p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења |
у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није м |
и и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима нећ |
о и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рук |
морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу пр |
што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што ник |
да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда п |
о, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало к |
и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и н |
е настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисо |
на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свир |
мо би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{ |
ко од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, о |
и да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Гос |
идови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} |
но одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо ме |
лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордост |
ој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} |
гао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши |
сату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, ве |
, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе |
{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја |
ојој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослоб |
> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и |
, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она |
ну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? |
е хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сад |
ло се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уз |
ртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само |
а неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, зајед |
а што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак ј |
сле тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} |
, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме |
до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, |
ек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу сво |
и још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне б |
нојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза |
е са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући в |
ављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом и |
чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен |
у биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> < |
Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи. |
забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њ |
спод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, |
арице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да п |
о много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисал |
, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} |
га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</ |
сила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, |
а шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађа |
децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кро |
, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јо |
им и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зар |
требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника с |
он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, |
па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, ника |
p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео не |
ај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се св |
ћу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по док |
реба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они |
по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} |
ост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, ки |
те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да |
ију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, д |
ид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тат |
која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разгова |
цем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким |
офке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај |
нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена сн |
оришта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама че |
е.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тес |
ола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућ |
ој на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А |
е, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе |
дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбу |
И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тат |
тицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовал |
на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од к |
ема светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен млад |
са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и он |
врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{ |
S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, |
асположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је наме |
не.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везо |
би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред |
, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетк |
ек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од |
јао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео |
за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у |
, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у |
е му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај |
гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови ј |
ацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћили |
, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући |
газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, ње |
драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му т |
срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ |
а води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и |
те капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста |
е.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула |
ком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан пресед |
ај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале ж |
би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, ис |
Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како |
ма, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни д |
, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не |
порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши |
ојасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и |
ратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов |
ши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтан |
ња, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узви |
да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће |
ом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди М |
се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би |
што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Т |
еце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад |
она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу |
то, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе |
ице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p |
нце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, |
а види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осироте |
доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да |
пет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песм |
у.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган |
амо да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S |
дзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах сла |
е воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе зна |
њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка |
пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била |
аршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа |
, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље |
тави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као ш |
ла чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, и |
етку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећу |
>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић би |
ко други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око |
није не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз п |
олазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њ |
скошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} |
и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас |
има је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се ок |
ер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</ |
једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и стр |
е могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао |
м гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су |
{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и |
глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="6 |
ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине |
еговим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да |
— него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Соф |
лаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да |
то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, |
исте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он |
е, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долаз |
и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда |
, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се и |
њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више |
ог одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на ла |
је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео |
ери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе б |
ојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката. |
а, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и он |
поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још н |
бож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него с |
ауздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још |
ти венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у |
никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке |
доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Ку |
готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико в |
па, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb |
мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не п |
и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре је |
ије.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој |
ови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p> |
руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећа |
ило осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста |
вамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и т |
могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову |
че да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава |
ри, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних п |
хна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче |
те, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да м |
оче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башт |
да, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и |
а.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку уда |
нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сад |
риште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башт |
А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слобо |
она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p |
му остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, |
међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сеља |
отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, |
ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле о |
ве свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мири |
етов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо |
ед интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању |
о и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb |
И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сироти |
их корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозо |
тенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње |
ина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома |
агда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} |
, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до к |
ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, паз |
ледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија |
нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш т |
љем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али |
.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако ши |
тадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највиш |
да, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, |
бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} |
се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бив |
зећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и д |
ако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S |
да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега |
ли алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, |
ене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат ос |
аиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас: |
а тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер |
ежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више изла |
је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као ос |
сто, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне |
е како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га |
ишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито о |
од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте на |
гда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестиј |
ласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <di |
насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију зама |
мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице |
к, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чи |
ободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине |
да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена |
ико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде |
та, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му |
досним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне н |
едало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа ј |
а ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— |
згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово једа |
на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџи |
ред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављ |
а, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе |
натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда |
{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче |
и ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, с |
ђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим |
бегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчав |
ажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и |
а могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој |
о, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да б |
и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се |
га што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост. |
о крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изн |
агдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо |
и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним |
бог посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, нећ |
зо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то о |
знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, |
војим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити |
и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, |
</quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и и |
жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надн |
е прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломунов |
и и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном |
шице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком |
ви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређи |
утра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваки |
се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше ама |
се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што |
ве друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој б |
ка, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усам |
<pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— |
ваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају слу |
57" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:< |
<p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не |
а се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, М |
ари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек |
, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот п |
— а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више |
кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Д |
аском некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно в |
е тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим |
то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уп |
раг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом г |
тави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је |
ери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, |
лио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужа |
и и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погач |
е замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, |
тлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да ј |
тала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприро |
аснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је |
јући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него об |
и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила ти |
ти јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су че |
јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то |
те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце |
урно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, и |
седео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуф |
И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто та |
улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, |
не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У |
ве да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њи |
е ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним |
ик!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — ј |
86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненад |
ма.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Ар |
ије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} |
се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у г |
а се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар д |
ињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад |
з ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету прис |
једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, |
, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добр |
мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мр |
а чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису |
ености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови |
да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет |
<p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чив |
иви ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи |
Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије г |
ама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагла |
А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и ша |
Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко |
ма пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по |
се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, о |
арош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на ку |
о оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле |
гађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родби |
еде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше |
, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сеља |
о ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друг |
, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је к |
његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да ј |
је хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар |
ки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — |
<p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало с |
еђутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почел |
који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је |
е толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи. |
о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу п |
, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, |
о да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и сила |
а влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али |
љи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као |
и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне б |
чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда |
ега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и т |
а очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} |
плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а |
а поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела т |
е.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари от |
лепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јас |
Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са с |
м потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се ка |
ије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се п |
а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли д |
, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима |
која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијо |
на звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурба |
ави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S |
могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да |
} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето |
и лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу с |
ра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе му |
ко тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софк |
ле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њени |
м, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} |
ак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се в |
аче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да |
има буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издво |
вом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала |
крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, |
није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају |
лети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на д |
дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ пр |
ом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала |
све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испун |
ше не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се од |
окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у |
Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око |
S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зат |
ћи од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би |
е, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> |
вљу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и в |
ама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној |
а, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код |
забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гр |
им местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо б |
ароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је |
шак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао мно |
е са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Н |
ју је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} |
опли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намес |
ило је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда |
тиви му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада се |
зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, |
з грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би |
м мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред њ |
уревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком |
ха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он не |
ао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе по |
20" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис |
ни, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну о |
мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било д |
ова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улиц |
то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да |
ра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нароч |
а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, |
е светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, |
ада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим |
трепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него |
а ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра |
у широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} |
ештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах п |
и опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио |
ди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Там |
И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери |
рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са надн |
а никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и |
да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она с |
за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости |
— ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање |
вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им н |
е дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али |
тово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође |
то кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато там |
јтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су |
било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} |
се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не |
напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страх |
у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} О |
као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осв |
целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећ |
ћ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би о |
ма, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи |
то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек |
мет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највиш |
S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вред |
ма, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољу |
ећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, им |
да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можд |
да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом |
, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мир |
њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови дово |
ла колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb |
помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који |
бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
јих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико н |
свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи |
оред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почел |
је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, поч |
јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" |
а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова |
<pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и п |
и како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом |
туци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво шт |
слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, |
и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овак |
овошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, |
и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када |
за зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад д |
ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају |
света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком |
офка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, ра |
и к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом ци |
поти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, с |
> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <qu |
њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог пол |
о укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p |
ипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, |
есно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ош топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али |
</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у |
читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није |
код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издр |
ичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради ш |
него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да с |
свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осм |
а се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим |
углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са |
удати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, |
b n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све ви |
оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n=" |
од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само сл |
не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши |
није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена |
, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим |
к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од кој |
ош тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} З |
предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} |
а над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њег |
Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек |
засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никак |
незверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да |
Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог |
ли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по |
капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софк |
те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, б |
рса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте г |
на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, |
њка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само ки |
, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од та |
пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна |
а на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опе |
на пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим дл |
ванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, за |
несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, ост |
то је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, ка |
поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по двор |
поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, глед |
и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по тав |
лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, сам |
њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она б |
остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао |
време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Со |
дмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има |
ала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и |
на отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини |
не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу |
оше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{ |
обљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати до |
p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Ј |
зи и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу с |
нуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори к |
ве више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гор |
="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек шт |
уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови бр |
који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Х |
ије тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да |
ле и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и свак |
ним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да д |
у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она ка |
омири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> |
е кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по п |
љајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је |
рајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и би |
е већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свећ |
напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама прода |
.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јата |
далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био ј |
удила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати |
да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Д |
{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и ма |
јући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше д |
ржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у све |
ла сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражава |
ако ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ћ |
рила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, |
сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде |
рт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини |
другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ћ |
не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким |
а ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењуј |
Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, по |
е она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{ |
а; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="17 |
ај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би с |
ога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња |
Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остат |
о из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све ост |
/p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећа |
ебе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику |
ене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њим |
ице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало ј |
у, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судби |
е долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у |
низи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво |
у, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покр |
но, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зн |
сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, д |
собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} |
т, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{ |
осле венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симко |
е приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ни |
ла је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршен |
и бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чул |
гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихов |
наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у |
у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, од |
здржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p |
он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми |
ајвише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се пре |
само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, к |
уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и пет |
и из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав гла |
це, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из куј |
осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као к |
фенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта дол |
<p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје же |
или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од с |
својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ |
ојој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорск |
{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој н |
девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, |
је било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, к |
очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста |
ром.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда п |
, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је извед |
како мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети |
носећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину |
се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подр |
p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако н |
, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из њ |
као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега н |
е ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кри |
сти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији |
?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није |
н гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погре |
а главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, |
де чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из к |
ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а т |
{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колим |
новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и |
ћи преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи и |
је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо пос |
до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не |
иже био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као |
може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S |
ајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> |
тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засић |
зури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица |
остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери |
астрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И |
во унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да |
знати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кро |
ко горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се |
жена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, |
ало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако |
он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеш |
ј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњи |
вена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрин |
целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим соба |
а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одма |
ead>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, |
ла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} |
о ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је |
о јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Сре |
чно би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама |
стави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најгла |
стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од ј |
зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучен |
какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не |
кшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога |
ур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава |
е више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, |
е, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Со |
22" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише в |
и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну в |
p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркв |
ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети ка |
оре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на |
Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно довод |
жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где |
особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због |
ако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, |
ре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се |
а био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу |
ти гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити |
.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да |
змешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајк |
у раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих |
се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи- |
ед њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније |
жући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу |
јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке |
њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на ма |
ату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, так |
и да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе |
најући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, з |
аци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да и |
е у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по |
прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са исп |
е им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да |
јајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у |
ловина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извук |
аље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац |
— у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су |
својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, ми |
ироко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да ни |
днео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом |
и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче |
ало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се |
ојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Дале |
војој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; јед |
покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не ост |
на осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њен |
игару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скрш |
е, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их та |
никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али и |
</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то |
ар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не зна |
е газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи |
упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на |
није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се к |
тавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дођ |
ује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино |
а она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, к |
руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од |
ећ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако |
подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и млад |
S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало |
а велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовање |
тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исеч |
и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије о |
да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајн |
S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном за |
се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање |
ед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да |
печене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена |
сто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму |
отроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином |
и, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, |
а је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако |
то може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div |
сипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p> |
поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: н |
ћи својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, |
одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе |
о дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина по |
олена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, ко |
у пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача |
јом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је б |
мах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би |
исто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској |
заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену П |
ним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене |
Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у |
би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора |
ада се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатк |
чила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" |
дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање св |
спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> |
нска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Ј |
могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како |
и да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога д |
е јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њи |
одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обр |
бе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отп |
ан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће |
И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи |
се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се |
из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, |
аки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, м |
, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је з |
смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али |
љење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби |
као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него ика |
дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Об |
еницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађ |
веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефен |
а, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p> |
беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врат |
јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, зауст |
кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно |
ле многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И |
ше и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, |
пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудно |
састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени |
има да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и бу |
усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раско |
, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама ро |
о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} И |
седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или |
" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка бил |
а њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и |
љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра |
каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, н |
чени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди. |
зби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тих |
х кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер т |
ирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скак |
заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи нова |
но да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да игр |
за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепасти |
ама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он |
била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, усле |
и је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезве |
ђења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречи |
ен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили ис |
то тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> ј |
ду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуре |
ише него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих |
лушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње |
му држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној ј |
унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла |
p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо к |
ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, |
се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</ |
е он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико т |
га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са дос |
ча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши |
о њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар |
} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, бл |
, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S |
, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ћ |
ријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} |
о били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да |
нем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, |
<p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софк |
здахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што |
, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само од |
пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, |
чно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено |
силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} |
па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањај |
јом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и |
чашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто ј |
але да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би |
а би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо |
.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејан |
ади него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле |
ако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, б |
се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више |
мао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спр |
, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а оп |
ћ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, г |
уцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређа |
и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и до |
је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати |
лом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} |
ео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај |
има и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене |
нако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу |
једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузуре |
углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном |
у чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му игра |
азуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушк |
ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, сл |
им по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при |
агавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, ти |
очека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, |
да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе ид |
опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, |
н јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њ |
, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до |
, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна с |
анким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је |
њери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чист |
са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуш |
ом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође |
ко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо |
ту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се |
да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик |
итио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовим |
<p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довик |
о са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S |
о дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек |
мехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима |
тио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и д |
нако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са |
а једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и ра |
главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само н |
о како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте р |
ити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и ко |
И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не |
се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у с |
би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Ку |
о се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија с |
ијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више драж |
ова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} |
ћу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, т |
а катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су |
колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је не |
рати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и |
о тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, |
аџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо осв |
вој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од с |
је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадб |
и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне уд |
ле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окр |
, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је ина |
треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља о |
овлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи. |
, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радост |
ити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} |
огледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто |
/p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита |
распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, |
и и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка |
дајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то |
о што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркам |
ас отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где |
обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у сви |
пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче и |
ла, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а |
а је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зат |
а уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А |
Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њ |
сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И ч |
ндуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скид |
а врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Мар |
неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, |
жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у тасл |
та су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се |
ћи главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— |
да, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, |
, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред |
орелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ у |
за очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе. |
ај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не зн |
ла би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остав |
ећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему |
{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да с |
буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти |
еће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и |
јом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђ |
тављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој |
н на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не |
и.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у |
Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, |
скује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она њ |
, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјај |
а, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дан |
ој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему д |
те, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да |
чав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заи |
прати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, ис |
среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{ |
а лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p |
ајвише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви с |
едерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога д |
ући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она пол |
p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијс |
оји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирниј |
ачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидо |
другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} |
их радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облач |
ећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због |
засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, о |
ћи купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из |
днако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је ви |
белим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, |
светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било |
е моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, ча |
ли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она би |
асвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до м |
није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не леп |
а је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} |
глед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онак |
врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морал |
ој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута |
ца, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мириса |
ко му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, |
антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана. |
научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога |
хте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узб |
г није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{ |
, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике ле |
који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из |
n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга |
ки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, |
</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а дру |
егова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега |
траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више о |
ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али |
<p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакшир |
му ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он д |
гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран |
неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде |
н и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Ми |
, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати д |
ца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам |
е нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ стари |
Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да с |
х, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врат |
огла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, |
једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он т |
чела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — |
прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свад |
еше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и д |
ад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грун |
а, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне |
сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је ве |
А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — о |
олепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада ње |
ђство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га |
ећ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког д |
о Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распрема |
о посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после |
четку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јес |
црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико д |
се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а ј |
страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и |
ј матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио |
остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо са |
.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пр |
ој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио ни |
ихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од во |
а бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као |
у, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује |
иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би с |
е јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, с |
та до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жаго |
е увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку |
е повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена би |
, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место бл |
ије га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његов |
е са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао н |
да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</ |
} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи д |
да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се |
д главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из ку |
ру, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, |
јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао |
ив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код |
ато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то. |
ом, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, |
амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати |
се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, |
и по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n |
када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити д |
боту у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин с |
бе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није см |
лест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је о |
а, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји нап |
знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, |
ркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је ис |
амо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њ |
, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље |
аставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако го |
да, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S |
ста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица о |
врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S |
стивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света |
тукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не са |
исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да дол |
прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ |
јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, а |
и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би |
јде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, с |
трахом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина |
} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, |
ије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су так |
д од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које п |
ме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак |
да како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса |
глим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој |
Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало од |
би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови |
кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи с |
Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од се |
еђ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика |
жном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било |
шла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на раф |
ко који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспав |
ричали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богат |
е то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ниш |
беле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дво |
отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, к |
са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све |
шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда |
е климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по п |
о претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући |
а се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим ку |
он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и ка |
нко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него |
, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама н |
сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и ко |
к.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и |
уна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме |
и то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да |
и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно |
научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као |
што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заист |
ога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" |
ви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, |
само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне г |
аства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки н |
етили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би пос |
за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је |
стаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не в |
Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија |
н.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће. |
м прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено њ |
олико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди- |
и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из |
тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се |
али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S |
њу, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, мол |
да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А |
пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се |
чко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{ |
жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и |
слати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаут |
и и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком |
што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе |
и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p> |
Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену |
је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били |
ца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обич |
га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му |
е сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, |
стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио. |
са, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стид |
узама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је са |
је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему |
међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како |
м сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у |
лакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{ |
и се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, |
пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к |
не биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме |
е чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна |
ликог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софк |
и је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу |
не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста |
силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз т |
ане, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу |
поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува каф |
она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} А |
{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд |
је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тач |
на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрц |
а да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да |
а капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би прив |
може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се н |
а.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чи |
b n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као |
у испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пи |
купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Ту |
сени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за |
утне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и |
себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А по |
ад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнеми |
е се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </d |
а и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго |
ом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у исп |
не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и |
ва вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили |
су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се |
, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другим |
аци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије |
у спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рук |
:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер б |
ојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она ни |
о, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље |
ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана. |
је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у с |
его чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарад |
, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме |
ка види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен с |
доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде |
S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и |
аме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— К |
је надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се з |
шкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада дав |
Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њо |
лом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда збо |
</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и нај |
<p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убез |
>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе ш |
.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да жив |
ани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у |
капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи ви |
рса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесам |
и.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, |
ично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необи |
ли какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, |
е шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимат |
аса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну |
али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све б |
Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не |
је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајал |
граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед п |
еђа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће |
з ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све |
01_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима |
ом снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} А |
кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по н |
, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Ци |
те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани как |
ли славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само з |
а, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећ |
нако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда св |
н прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се к |
око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим |
офке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матеро |
ва све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то п |
ући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки ст |
да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори том |
мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе |
осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све |
прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек с |
од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из |
великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на |
загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и све |
ашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени цел |
рата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" |
ри Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, ка |
који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је с |
ш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим |
је из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гро |
пивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} |
ен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме |
ука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећа |
али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео |
могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ћ |
ш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ј |
и долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, г |
ене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p |
трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не мо |
} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој дв |
о, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвени |
еликим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јас |
рс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезан |
рачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, кој |
себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p |
ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друг |
д куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана |
богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, |
каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, н |
Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас св |
животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије |
о шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све |
а прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује |
наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли |
<p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па.. |
.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама |
"216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито п |
види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском |
и што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи как |
а њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотр |
у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, |
рочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> |
то једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и |
с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наред |
како друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом |
>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе |
а га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике |
— упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и уби |
евају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако л |
ме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, н |
то је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> |
ану обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заог |
123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакши |
и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S |
е поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда он |
небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, |
ти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ |
омшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} |
уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се |
, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Воли |
испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигур |
весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сват |
кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је |
/p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, с |
ј чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчи |
х, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући |
виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер |
ије тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као ув |
, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би |
е његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би б |
, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто |
ве то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: |
>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакш |
је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, г |
е.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи. |
месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али дев |
када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и лар |
на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћу |
асте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, нег |
ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави |
ога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — |
јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{ |
смехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду |
радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> ма |
најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а ка |
и!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њ |
о ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на у |
ржали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвај |
би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код |
ој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снаш |
и, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да |
овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у нов |
лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не |
убити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није м |
види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, са |
о једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и |
ену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефен |
м је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загре |
или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не каж |
то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} |
гао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и гото |
свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по куј |
ао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, с |
мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све в |
другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{ |
вчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће. |
м бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јас |
ијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно |
, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с так |
колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И хан |
води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, г |
то се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду б |
не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџи |
мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу о |
ћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, |
омшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и |
по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењ |
јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упи |
ња хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширива |
не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали |
кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све |
асне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} |
окренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, и |
агду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као |
одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину к |
ли су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гр |
јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко |
и пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се |
упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— |
накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне к |
о, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немо |
правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са ис |
ће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је М |
ло добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да |
у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка доб |
да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, |
" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — к |
на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба |
вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој |
ста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у до |
“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и |
смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће ј |
кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, ка |
ад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети |
се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хај |
, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била забора |
озирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика |
особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} С |
.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и |
јатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, |
ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ с |
е то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се |
тављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец |
трина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топл |
кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, |
њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући с |
Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада би |
дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магд |
„нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире |
му неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да |
у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ип |
а врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погл |
би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож т |
ћи оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда |
е ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али нику |
иле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле |
им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не тре |
од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та |
је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. |
капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају |
уго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јел |
илан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, кол |
кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредил |
му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много |
од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни |
ећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, п |
ју за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак |
очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и |
бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док |
заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из куј |
} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену |
новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се |
ави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p |
нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, |
свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свил |
донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, н |
, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и пре |
грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и с |
лаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што |
уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запи |
ј губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> |
ућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и |
ајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и |
слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта |
Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика |
више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему |
тким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала |
бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усн |
и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом |
пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к |
одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за с |
н тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кура |
д њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се о |
ед бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметни |
не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа ош |
ле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њи |
услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра ру |
на знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче |
/p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој |
прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скину |
му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не |
скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозниц |
и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило |
и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је |
а јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову к |
, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати б |
највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је |
се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе |
гледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо |
ој матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, н |
о испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчани |
им, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечер |
антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S |
е изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај |
толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи с |
чеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање |
себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, сам |
на зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода |
им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и по |
узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени н |
немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба |
м подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, к |
ко њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да |
днако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Слав |
птрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! |
ри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, |
} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Све |
, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Со |
баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и |
је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она ре |
га гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе |
, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" |
но пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у к |
а је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би |
д степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капи |
међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана и |
!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, |
отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из |
е у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио кра |
ала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црн |
ило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре |
сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна ка |
а лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набрано |
обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загл |
етли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у |
е му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико |
отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено |
Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало |
им ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада |
љно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{ |
да чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, |
, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и ка |
м сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве гла |
, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасв |
само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан ма |
к и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил |
не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао |
з баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И он |
у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погл |
т, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, за |
ио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ћ |
није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га с |
је био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека с |
и, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где |
би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весељ |
вим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се |
прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише с |
рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, |
али живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко |
весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" / |
?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И о |
ебе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, в |
ост и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила |
амо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но |
џика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе |
, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, |
знојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> |
јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи |
ели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, |
лук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче да |
у ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је |
Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизм |
се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пеп |
офка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он бр |
n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и |
дости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, др |
ова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{ |
ц.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно д |
, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа. |
народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, |
ека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кр |
расно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} |
све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и т |
ици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> < |
к, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type= |
о бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му ј |
због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" |
као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да |
са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се од |
љу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од |
ећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пора |
по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жил |
а Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и |
уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право ч |
женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би уве |
, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на |
о ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази |
и тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а |
исто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је |
истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се |
а осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње |
шију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву |
им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купи |
ији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде са |
<p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки до |
раству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуд |
ше, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати ј |
ћ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се ј |
p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="1 |
прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осме |
и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима по |
о.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су |
дмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздиг |
обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат |
арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље т |
лави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, |
е и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишл |
ремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који ј |
оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући в |
аци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, |
грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није |
оста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још |
стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оц |
p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је в |
ост, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато! |
, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино к |
p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се |
амо да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у р |
и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж |
олиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица до |
одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих |
ла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, |
ним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће м |
ети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако н |
робови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који ј |
фка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле је |
гле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви има |
ивот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није из |
ања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада |
то треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Оде |
га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љу |
твари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Как |
уга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну |
и тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, |
метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију |
еће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, зна |
метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звал |
новни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чу |
као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, |
кад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div |
што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снаја |
} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, |
је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} |
самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, с |
аде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно пошт |
затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док |
ође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе ко |
сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се ш |
испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет |
ала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софк |
је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у |
голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да за |
оз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у куј |
оре са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитава |
кшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њ |
њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још би |
у, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, б |
при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут |
и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађено |
ибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са |
да радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, |
могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, п |
стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумра |
о код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах |
било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био поче |
у више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене иско |
да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} |
чију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако |
ља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као ј |
вији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свако |
а околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, н |
куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овам |
е примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и |
е се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па ро |
и, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови |
т, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама |
њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по слав |
се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи |
ењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила вла |
ију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће по |
ив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, |
тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али |
, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнут |
заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта |
гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{ |
а се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} |
а до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене |
тово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњача |
би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало |
ати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују |
а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, пр |
аном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега са |
, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена за |
гледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имал |
горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена |
наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сут |
ре, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети |
а толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдит |
тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем |
већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, нај |
нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац м |
аз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и беж |
ица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно |
Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Од |
шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако |
на мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан |
авом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови |
, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње оти |
м затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се |
у само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде |
виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са они |
ве злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом |
удо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чел |
ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по в |
углих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они |
; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинск |
ма, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад |
тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са |
испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је о |
гачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала њ |
о окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шара |
ај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а н |
зним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито п |
ама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их |
ла, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико |
ихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што |
он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Ч |
лечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са рет |
шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпева |
двојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчен |
тима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, |
Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.< |
?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — как |
грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, |
{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и п |
и.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њих |
е доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је |
, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни дол |
чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није |
<p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама |
</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> |
е такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи д |
шиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, з |
Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала др |
е да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрога |
чује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} |
} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби |
"107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И |
>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале рад |
што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и ви |
чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p |
аква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, ил |
та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, усл |
атим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречен |
итицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само |
офка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њ |
е и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом и |
о овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово |
живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може св |
их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање |
о, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ет |
, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу кућ |
, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али г |
затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало |
ри, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их о |
она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго |
сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, ко |
да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, |
дима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} |
d="SRP19101_C23"> <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђо |
="SRP19101_C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак по |
d="SRP19101_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да п |
:id="SRP19101_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто |
l:id="SRP19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, |
ml:id="SRP19101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одл |
е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та пе |
е дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она |
ом Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом |
> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако |
>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, ст |
</l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас зв |
е крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, |
виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подска |
ониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и |
нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} П |
а кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку |
ила Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела с |
а вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обич |
p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тог |
тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Т |
ка свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући о |
одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гла |
Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола |
/p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, |
ли би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне гл |
.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној |
, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измаху |
по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од С |
>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа ње |
</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњ |
хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, |
Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и |
се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онд |
м јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само |
а Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирују |
ику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Ми |
и јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих ше |
} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испо |
сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, |
p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као |
<pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, ка |
јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се |
b n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и ј |
рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и сп |
то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само |
о, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај |
S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И |
а, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више ј |
е.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредн |
p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за рук |
д свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њи |
се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у ку |
мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запре |
кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да |
оја су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са с |
лободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући к |
асму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда мат |
нај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радос |
јни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гу |
ко...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеш |
ело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да |
ити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале |
да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лон |
>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим |
жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узе |
у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати |
ост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно њ |
/p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач |
е ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће би |
е нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> |
бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала |
ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, н |
? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, шт |
ти мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, к |
уха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима |
окаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи |
, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед |
ину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер посл |
и се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и о |
спуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то |
овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и изм |
уше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у че |
и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта пре |
ептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се |
је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, |
њем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина |
— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, |
ржању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што |
о с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, гото |
ти долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари |
исказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долаз |
јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би о |
кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пр |
ма ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овак |
ављајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и зајед |
, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и ка |
ла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар ве |
де својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — |
ече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софк |
Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико нава |
у а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>К |
к плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} |
н син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, т |
је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега св |
е само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и |
читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер це |
ји поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу |
Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од |
лако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{ |
је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкају |
еда да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да |
неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се |
није живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефен |
се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи с |
м и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на |
лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу |
окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пре |
она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него ч |
је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба д |
гу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу |
о да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а |
фке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих виде |
послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на кап |
е сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред св |
о к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изгов |
ста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледа |
пштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тр |
крва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашч |
ћаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако |
лом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса |
ори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта с |
собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико |
ерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како |
не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му с |
и што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Со |
њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко ос |
е што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка ка |
ако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га зауст |
ве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, о |
ђе, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека т |
опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} |
и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најм |
ређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да ника |
цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко |
што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, ал |
ка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима б |
ње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долази |
о, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како |
лас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испун |
<p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва |
је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да ј |
охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седо |
рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Ма |
Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуб |
онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином |
, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим за |
не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да м |
.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и |
о.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагиња |
у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још с |
} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све т |
а бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму св |
бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="19 |
сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да преба |
мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на |
а.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и |
ито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах |
иђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, о |
је Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражи |
а играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, |
И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе |
е остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клеч |
руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајућ |
ази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва |
о испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако |
едном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћили |
ама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би |
ицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Све |
Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући |
о и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом |
чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се |
а њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после то |
елије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како зано |
акој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са саб |
, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> |
спред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све |
женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене |
жена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покре |
ија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би та |
ном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче |
ченим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газд |
и <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се нат |
знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симк |
верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, |
{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе |
, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада осл |
се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позива |
ва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, шт |
} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом ду |
како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S |
ледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном |
p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на посл |
ста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним кораци |
мајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, С |
и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и г |
питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је о |
сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... |
њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи од |
и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белег |
.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она св |
иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А |
ако се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и |
уст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, |
фкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, |
њини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, разд |
Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — |
шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све жу |
не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готов |
поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно д |
навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На |
рабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за ду |
тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, |
муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још |
зи другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Из |
ви оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> < |
ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скуп |
је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у |
е поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гуж |
ла, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже |
о <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капиј |
угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је |
ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— П |
звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбани |
оче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући п |
од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} |
нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређ |
згледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, |
е, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, п |
која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не мог |
ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и к |
д оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом |
син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} |
трала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, |
оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама |
, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није |
Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> |
Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено |
реће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту н |
</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је |
вет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекуј |
нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Маг |
а кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласц |
како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убр |
едан другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су ве |
Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава! |
Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама са |
: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те бр |
и силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је С |
пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судб |
е браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, |
а више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} |
!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Са |
и, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p |
како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да |
ам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се |
и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и |
</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на ма |
судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче |
ећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док |
и, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} |
уло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види д |
главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у |
И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широ |
и, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост с |
без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом. |
а носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око |
који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак |
А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" / |
ледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не |
дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је |
ичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носи |
м колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то |
ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p |
а хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у |
лица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи п |
ка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уб |
.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које ма |
одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви |
и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима |
жује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све ост |
акшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би |
р ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још |
тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговар |
, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к се |
када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што |
стаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин стра |
ана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му |
овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главо |
ћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да киј |
чију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које на |
, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете н |
а где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, те |
а што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више глед |
за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и успла |
ш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије уми |
е био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши |
дигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледат |
ледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и ка |
лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах и |
у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајн |
ена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, озној |
х тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала |
ади што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи по |
истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или др |
не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу вид |
утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не з |
ила тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да |
иста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како и |
уре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше |
среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{ |
од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Ос |
лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло |
да вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чарш |
цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и С |
а, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се с |
облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође |
она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од је |
лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек |
<p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум |
анац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато |
и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по |
огу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— |
су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вече |
слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им ј |
кла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, |
ори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и |
ћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као |
, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки стр |
<p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јо |
ка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и са |
узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и |
баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис. |
е се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ог |
случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед |
бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ства |
како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а он |
коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, |
у кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, |
ла.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опра |
к осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу п |
их чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како |
роз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} |
онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели |
су могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, |
о куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам |
баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, |
оздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb |
зета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рач |
у повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило ј |
{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: т |
ј и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засић |
м брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он |
а са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни |
оче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли |
јећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обу |
ши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улица |
фре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите |
и зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улеп |
ра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што ј |
рање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове по |
шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" / |
но, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, |
е са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљи |
обе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, |
на другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да |
осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, зап |
и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S |
дах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У |
дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.< |
смо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Ота |
њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: |
купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног |
и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка |
здравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни |
висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му |
распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње бо |
ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано |
кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{ |
час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива |
S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве |
бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такођ |
уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећ |
јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се ра |
оз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто ка |
купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега ш |
дало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од м |
биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки |
ти сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, и |
и плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне |
вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим мира |
љачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p |
одицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је би |
овим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори |
ле већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом |
кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на |
о су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, так |
м од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, |
у.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, по |
прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у ч |
к ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са ото |
ји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све св |
јим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне |
чају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спрем |
{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, ост |
1" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Же |
онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих |
теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезвере |
кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, прилико |
ове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам |
ена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у и |
ко њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, |
, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и |
а из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, ду |
ости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се |
ише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију |
Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, |
ебо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јо |
ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна |
зила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ |
мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, |
то се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушил |
, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не |
33" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манаст |
ону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндер |
и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја |
ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе |
жењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са св |
и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n=" |
рана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништ |
час понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рука |
у воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себ |
реживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане гл |
ије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмов |
механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса |
д оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто |
е жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као |
цељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио м |
, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Х |
би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за р |
, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то |
нару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, |
мивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима сла |
не, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта св |
гољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина з |
еднога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за кој |
од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе |
и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, вид |
толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, сва |
и сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнес |
ead>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле |
Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ пр |
аво на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њо |
, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испо |
> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баште |
не петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали с |
није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату |
хтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у |
а.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, |
} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи |
х неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више |
да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и |
одили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из |
ругу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру. |
почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са |
и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, |
е од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади друг |
ненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Ар |
сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро |
корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорс |
ћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је |
него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>О |
е, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се |
мах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у |
не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у ис |
м кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</ |
је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И |
намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послет |
>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да |
се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сиг |
але.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n= |
агда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој ква |
а.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напукл |
, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке к |
приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са |
унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом |
ен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћ |
и млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да |
Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њи |
чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно п |
се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш |
ике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, |
p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смра |
аде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим |
кове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу с |
Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе б |
, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у поча |
пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столи |
ови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује |
не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршено |
тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али нем |
ше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насл |
го, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго жур |
је, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто рук |
прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на |
пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њи |
на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што |
је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... |
гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, |
ије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> |
и осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се |
ћи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спај |
, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, ка |
</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојани |
арош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У |
ло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цви |
жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна. |
игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и |
х је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе |
ести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали с |
, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва |
општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и ра |
се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онд |
тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и |
никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Ча |
ица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа |
.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и |
ћавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, |
би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би д |
сноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, |
.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Соф |
све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продај |
ко стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почн |
све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита доша |
стало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, дол |
пији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу г |
е.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако |
ту, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, н |
и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно |
време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљи |
ка кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућ |
т.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може |
д доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазит |
офка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да |
двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скуп |
етлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отв |
у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, |
ма поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не м |
је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и нек |
већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и |
е главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote |
трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како |
хом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа ду |
је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се о |
ћ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејањ |
и су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто |
том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви с |
зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p |
} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рук |
чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и вла |
зилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе бо |
њене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и |
ки, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb |
бучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минт |
<pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она к |
ан пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекај |
да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="24 |
и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како је |
са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк |
обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са |
риним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Гд |
рицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас мла |
шије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздух |
трану одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{ |
кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, за |
његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво п |
ање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора пос |
су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у к |
еже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда з |
близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} И |
плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није |
разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран г |
у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, н |
дала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно прод |
крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с |
да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а п |
екрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату |
ог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, |
досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрин |
мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим. |
а је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и |
олусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидови |
плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред |
стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворен |
м и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а |
својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни |
ле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хр |
у своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто па |
{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила С |
(а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори с |
шуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила ка |
е ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазар |
д ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављај |
е, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С |
а ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слоб |
"64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој |
брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сас |
а, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих |
ула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, к |
па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, |
јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, |
ена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врап |
и, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комши |
е дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га |
тиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сан |
ле од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да |
зити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ с |
ј очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена поче |
уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасви |
ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почел |
почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да д |
ини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене даров |
свим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они |
мјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, |
>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и |
је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да о |
ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је |
послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неко |
од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само |
аквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са |
готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сеста |
те што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, |
уда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случ |
о да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p |
гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapter" |
ена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међ |
о, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осе |
и ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, |
а.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато зад |
ла се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут |
е, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, |
како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизме |
, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем своји |
поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њо |
када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме |
опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући |
је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао |
вала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занима |
ао да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окр |
ро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи |
може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како о |
/> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код ње |
а је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, па |
о јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко |
...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „ |
ако се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са |
као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Зн |
чи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од |
ање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, |
је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сн |
еће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је о |
ко да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да греб |
кови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом мар |
и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу о |
родаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове |
ојаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије |
ти, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати |
мио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрн |
већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} |
стуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ сед |
се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога муж |
во место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој |
.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама о |
, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотал |
S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени прамен |
ах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су д |
ило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида |
S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изв |
курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} |
.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и покази |
би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино. |
дна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је |
помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И |
у на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> < |
олећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, |
ене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се с |
дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као |
доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнак |
ка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему пор |
свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мири |
грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући |
<pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, зајед |
акопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноћ |
зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија |
но али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од |
дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости |
х криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу н |
се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености куко |
} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Цр |
рати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилу |
еднако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не |
мах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је о |
<pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, |
ући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме с |
ћ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури |
ућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Со |
не, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p> |
ао заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нис |
лазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обуч |
и да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то ни |
купљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне |
их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда |
ма његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли не |
ле удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, |
е смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је и |
а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо |
хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако |
јвећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дед |
од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као |
а коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и наки |
Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знај |
дна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси |
е и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поре |
некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола |
влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све ве |
аш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да б |
е, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, де |
н, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити |
и.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и |
асније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са ти |
{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а |
не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му ј |
да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи |
ко намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> |
појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино та |
своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права |
а коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућ |
чићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртви |
сило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта |
ко јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мрам |
била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој |
а и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузд |
гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што с |
види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била уг |
рти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца |
ачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратит |
но у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање |
нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p |
едва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки |
о, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капиј |
че од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка н |
праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао |
чине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> < |
о због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више глед |
ред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење |
ује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би |
лико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, |
и га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му |
ка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он так |
ељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се са |
е.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њо |
и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, ка |
огао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласиц |
виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном |
могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће по |
е је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </di |
ла.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни |
како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предав |
д те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка ниј |
е обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и |
сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.< |
и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга т |
>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око с |
што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледа |
ла на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци о |
ећ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и дв |
S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> < |
у и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши б |
една уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и |
и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страша |
жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али о |
о ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене |
ацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> |
—и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се пост |
n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</ |
крила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне |
а није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у |
.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врат |
, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мор |
S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја |
с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити |
ном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{ |
те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се |
свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} |
е, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осе |
да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз |
ке обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни у |
и.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{ |
тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, |
е би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а |
има и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се о |
S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесени |
рају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S |
умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одах |
сно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он |
све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као о |
и она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Ма |
обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са он |
двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њ |
оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да дру |
{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима |
два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуб |
прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе и |
е ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог ча |
ихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њи |
тари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве па |
Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркива |
ке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобо |
Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по то |
икада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи |
мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не |
Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, в |
фка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју од |
девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет п |
ћу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све |
када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, |
са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролаз |
е да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, ова |
:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и шт |
њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка дец |
ома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њ |
се какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га |
, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>С |
p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан |
још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> |
ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује |
S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, |
га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <div type="chapt |
ве то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И |
прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајућ |
ико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по |
а брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и |
увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде |
хом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, |
немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана |
јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и све |
дом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те |
обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени |
га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није |
нцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је о |
рла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И к |
Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни |
p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, < |
ним чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се б |
оници.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне |
м прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се д |
е малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахуј |
ао да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, |
у.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако на |
и крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, изв |
е могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим |
="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда |
свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, г |
е о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости за |
олазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега |
седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, |
ико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би ч |
на кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право г |
мах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скам |
се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо б |
ава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и |
та ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало |
ише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином |
они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што ј |
а матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручк |
.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав |
што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.< |
ране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише |
ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, прашт |
буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и пра |
особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико |
И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету: |
руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још |
еда и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу доди |
ет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слаби |
о врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже се |
сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку о |
слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, мла |
не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледал |
адноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, в |
ито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по род |
ум, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турск |
час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном |
о два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не |
ије звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све |
ехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику де |
не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуб |
угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. |
јана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, |
ца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, мо |
једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скуп |
ављала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла |
цима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због |
иганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у м |
редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће |
оловила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да од |
тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала зај |
угим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће |
знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој не |
годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, к |
, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види |
ти.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене |
то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушен |
лико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бр |
и јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка заста |
ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после т |
, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса с |
ећ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота? |
удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и |
е кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из |
у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да и |
то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газда |
је око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од си |
ој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашт |
ело.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла |
те, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амам |
чући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко |
није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку |
а бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и та |
им устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајућ |
о не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} М |
у дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не и |
дела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела |
е исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним |
положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, про |
Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n |
ала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих |
вајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети как |
а, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и запов |
.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује |
А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање и |
ише служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би |
азмичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући |
— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и |
на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ни |
, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је |
ти, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по ово |
ога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{ |
да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, |
и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како |
тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са св |
/p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело |
о Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају |
уби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније с |
себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како |
ћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра |
ао кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у св |
од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њ |
о грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, |
тању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и же |
јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, |
ила сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане |
.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пи |
не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек |
афу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај ве |
јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S |
јао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао о |
бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене |
о ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред се |
това са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећк |
о јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да |
њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћ |
вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу |
ети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} |
ији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се |
алоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава кло |
и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико тур |
у, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, |
м у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше д |
мири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах н |
ало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови п |
ивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, ко |
цу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута |
бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака |
н једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем |
ако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовн |
је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако нећ |
.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њ |
е он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по р |
ати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо ко |
ме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невр |
ито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене тол |
апахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, ал |
о при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, С |
оку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти |
чено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ет |
јено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта |
међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и не |
а њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба |
х танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати |
акву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање св |
арко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде п |
их година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи о |
и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ |
и од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешај |
ра, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивал |
и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ ру |
леђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, |
— И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> |
илано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа |
обито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да с |
ји је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у пом |
ста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног пред |
е; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице бил |
рбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље так |
мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче д |
ту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и |
е га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори |
ји ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост јед |
сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомил |
ћ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворен |
ом мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити |
њег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугам |
а <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти |
:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су ле |
пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</ |
појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће х |
брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} |
се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купи |
мо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им с |
је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда |
улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је д |
м, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак |
ховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раско |
а се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утут |
се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он |
м је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обич |
ељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S |
Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гл |
извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <p |
су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и с |
кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала ка |
, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по |
а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{ |
помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би |
друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој бил |
заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је |
саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод пока |
све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Со |
гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и |
Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе у |
ео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно |
о куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до о |
а, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребр |
е памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Тр |
кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним к |
соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњен |
, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред |
омиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа |
м мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се пр |
таклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми |
еде и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге |
е.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он |
а скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер зна |
јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у |
шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> |
а и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и та |
звали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом |
босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа |
Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлен |
е и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе |
исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, |
личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити |
испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луд |
е ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чис |
обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, о |
широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га |
штеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико преп |
једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чира |
ада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, |
онесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тести |
ао врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато не |
и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не |
с, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећ |
ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама |
ења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мири |
собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда |
ом: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију |
ки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Тур |
ао свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу |
акала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето св |
онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више да |
ање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, |
зи на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада |
о на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њи |
авих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га јед |
огод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Ју |
ео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује |
азити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, |
, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла |
а ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати |
на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино |
са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тет |
ц био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, какв |
и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим д |
тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међути |
а, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, |
а поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{ |
, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да |
} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S |
још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка у |
а га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог вре |
!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, јо |
ц, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, |
осао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; |
штати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће |
.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не |
војака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једин |
рађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било ког |
луд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега |
астир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвник |
ако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела |
узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто |
ке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би |
била.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгл |
о.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио |
оћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш |
нице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се позн |
е то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело во |
ила прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи |
а наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер н |
рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, ч |
га тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно мо |
де су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, |
обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је н |
ладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених но |
суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређе |
ро, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и |
и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и н |
, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, шт |
, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се о |
е, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, |
јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек |
а по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p |
асељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била ск |
ру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, ис |
у истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га ч |
д је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не вра |
да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је гр |
S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина |
ма код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и т |
е знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S |
b n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка |
наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка |
, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све |
"49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини ј |
би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, |
р или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашт |
ања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И |
огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче м |
ати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши |
дети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засја |
азила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што |
ам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја н |
разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом. |
е да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је |
е шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би |
и готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да пр |
труднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спрем |
ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не ула |
н већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и теб |
коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из св |
и ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пења |
о ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је та |
нела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покој |
враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија з |
са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p |
тко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмак |
тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке... |
се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да ник |
то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни М |
ни, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> м |
о од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина |
чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада њего |
— Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша |
само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у на |
два се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црн |
су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још в |
оће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био на |
није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би наша |
доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да с |
би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{ |
а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлу |
животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се у |
бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу пр |
досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote |
а пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није мог |
беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепша |
х Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне мо |
ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од |
допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу на |
свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку |
ији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку с |
ог тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не |
ли као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> |
че да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег д |
је везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" |
које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се |
ска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} |
очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и са |
не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, |
то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго шт |
е је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било ра |
а их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било |
ачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и |
<p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим с |
бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у |
</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд! |
тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће и |
ет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико А |
хом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, п |
ако купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и п |
им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и |
у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче |
, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и р |
беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећ |
сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она ова |
ла, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће он |
Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у с |
тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, ш |
ама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{ |
њене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које с |
а стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у |
ји се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их пр |
и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву с |
пче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, |
толичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, |
Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} |
о кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А о |
и, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} |
и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће |
а из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, С |
p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма |
ш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима |
, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не м |
х имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи |
енчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и по |
ца.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о то |
ао да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p |
гло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, |
а, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију з |
кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, |
="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тет |
начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега к |
х Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врел |
о од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, вити |
ко да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p> |
и до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и п |
е само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу |
о четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то |
сељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих с |
држљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога |
никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пи |
других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и |
е добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постал |
ахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста бр |
као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у |
Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да т |
ар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи гл |
е, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може |
он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешко |
били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, до |
и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нис |
е, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепас |
ивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова |
о да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препла |
ругом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њи |
се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више |
што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће |
, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни |
љуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж |
о овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа |
кав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, |
ије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и м |
оре на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} |
друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротињ |
ерујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то |
чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакр |
да је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њихово |
коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах из |
војих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, преба |
како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка |
е још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају |
а то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, стра |
иче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> |
лико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још |
, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети д |
а прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соб |
ноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.< |
удбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада |
се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово |
/p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, п |
, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и |
ог свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, |
а, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S |
бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надз |
ћи вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тог |
Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са л |
амо дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уре |
д куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану так |
отово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила |
набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и мно |
том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у ам |
е са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, сре |
корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И |
ти.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и |
ком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што |
оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Г |
била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осет |
1" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, |
ро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за ње |
тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, |
д ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> |
> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја |
о зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што в |
д продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако намештене |
што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истро |
они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих |
предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослобод |
лу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи |
тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Н |
куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови |
е издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто с |
и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико о |
не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње |
с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За |
радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да |
у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</ |
тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Бог |
било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p |
упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, |
рапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати ста |
пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Нег |
треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то. |
да Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.< |
ваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до к |
зила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи р |
е видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Со |
ово дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза |
, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи |
дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од ко |
и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајно |
отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{ |
ела су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробир |
са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у |
очека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{ |
ала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба. |
није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, |
очне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да |
којник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остав |
али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за доб |
, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била |
енска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда п |
о су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији |
ожио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна |
коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, |
Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди |
в пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све бле |
и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, т |
ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту па |
"134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су |
плашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тет |
а њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за замени |
слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све |
изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, |
остала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи |
ле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у двори |
би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, та |
хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство |
том белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} |
а њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p |
а ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по |
механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза |
о, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле б |
сити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, |
дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{ |
зми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, |
а то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужа |
да синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</ |
поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до та |
а не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.< |
бивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и |
одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S |
предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила |
а ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезе |
рса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако п |
посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, |
и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како с |
је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на њего |
, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га |
бом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно |
ирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен |
.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се |
почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није мо |
женио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну сва |
о нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи |
окаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и п |
је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остав |
м његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећив |
, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је полови |
ином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, ниј |
је могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна з |
то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, о |
забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да игр |
шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изув |
се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у р |
цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, ув |
њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене п |
због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере ц |
главица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љу |
пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{ |
ки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је |
најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је |
не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окрећ |
а његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне |
оред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не |
испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испре |
свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на мин |
сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде |
ором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по ње |
ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чи |
тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпо |
ња још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату |
упље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни ко |
еба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је |
а да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је |
з Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живот |
цене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању |
не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац |
еднако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можд |
де из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај |
И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер |
да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне |
епио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле н |
ва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p> |
да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везан |
и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравај |
а, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <p |
з куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају |
вега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна к |
била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, |
човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и |
а да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу глед |
ку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, ч |
ашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти глас |
сетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, |
онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ |
је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао |
енди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово једи |
му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде |
к и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмаши |
иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље о |
ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла ј |
онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како |
аплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <p |
оја ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топ |
оред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да диш |
рса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко бел |
је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суро |
ноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда |
када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све |
! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо с |
благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не мо |
ала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како |
у наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво ш |
да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од стра |
/p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби |
ц по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за |
и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га |
ришту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из |
јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши |
све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом |
ма љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} |
бине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина |
а ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да глед |
у, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба г |
арац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигн |
истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, до |
уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њ |
раних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је |
м свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам |
хова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— |
..</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурују |
и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би |
ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око њ |
да-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако прист |
унђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев |
о, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло |
ола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не г |
ом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега т |
ушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни род |
> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да |
осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађ |
ла га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта |
ак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Доп |
а плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је |
било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, с |
још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико ж |
, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим |
има знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у |
кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па ча |
свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су ј |
испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужа |
спијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда м |
ши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пр |
пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, |
е: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то |
ругом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади |
трпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемеро |
.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би пр |
цу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Треб |
</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише с |
ијама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сли |
це изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, |
на да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њ |
че држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна |
а, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} За |
аз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би |
или су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике |
огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава к |
на истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче |
он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи ј |
цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код С |
ти.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од бес |
з родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут ш |
нчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим |
а, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасил |
поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу |
у гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мис |
ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само л |
е синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет пресп |
ни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у се |
Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као |
слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја са |
о сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Со |
смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имал |
њишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико исти |
та би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и к |
они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку к |
Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радос |
ори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде ка |
куповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од |
е парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, глав |
ђење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржани |
погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена ст |
ју испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и бац |
ју јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада |
ији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњим |
ако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад |
би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, |
о једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и |
има, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једн |
о у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне |
време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и |
еве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, |
гурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са св |
камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{ |
игурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног о |
е би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли |
је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да ј |
арме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у |
јгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега |
тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не ра |
и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са |
мо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо н |
е зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим преса |
рали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше |
етвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да < |
најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног у |
њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, |
А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и ж |
у, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могл |
предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> |
дном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, |
> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} |
дном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, у |
ла јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду зе |
варе са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца |
браном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отвор |
дозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седл |
дитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изне |
м свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} |
испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али к |
а, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама о |
пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, |
запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао |
у, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом |
, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска се |
њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко |
ју и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље |
м курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као нали |
о осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, по |
свим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и под |
оје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке |
му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним ос |
а.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као жив |
а разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракиј |
асна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би |
се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто н |
мљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то |
из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гл |
гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме ш |
<pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једно |
и и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе за |
трчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако |
рате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и |
рнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко ор |
и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек |
ала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стај |
амо је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагле |
д, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењ |
е на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак |
ји, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледал |
овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, |
ед кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишч |
ема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијен |
рса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуљ |
и својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке до |
ву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У |
ије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни |
високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем г |
агдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добива |
зласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и друг |
рно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и мек |
ала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и |
лико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p> |
ла само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" |
, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, |
неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово |
жи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар т |
праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} |
} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, |
тане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из шта |
тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у а |
марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затв |
ветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између |
.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се |
овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одоз |
је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно |
бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај ул |
ајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би д |
сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, |
омшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче |
највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, |
ацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали |
ати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, ка |
отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино ј |
е и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако |
сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, н |
ад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и |
сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћен |
ме, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је т |
о су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је |
спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се |
снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p |
вирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Соф |
вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, |
ћ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, |
S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим корит |
> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поч |
а познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види ка |
вија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим |
<p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за |
у, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на сво |
вници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на |
} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде |
макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и |
крва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто |
очека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више при |
ма, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен |
у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чека |
а као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} |
тар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазит |
ином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како |
са дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да |
ме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрест |
туку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће |
з тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи |
андука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже |
м ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенги |
ли и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у н |
ату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се сп |
му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га |
, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се |
а њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресућ |
жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и |
јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш |
илазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно вел |
очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласк |
у сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока |
на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је |
га се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране б |
же бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза |
, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га |
и је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услуг |
на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута н |
подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим |
им димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцрт |
Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, у |
Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S |
се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на кој |
седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члано |
о на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, н |
м.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо |
појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачу |
Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, |
ада су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак |
клију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби |
ише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, |
евет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога м |
роћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири |
е на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кров |
да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, |
гнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, |
твори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми |
готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршиј |
но његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази |
и, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишт |
тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или |
чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степе |
ама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и |
..{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се н |
е с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бел |
код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, |
> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољава |
ликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконоста |
е, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, |
оства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакр |
</p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Ба |
и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах |
и бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га |
> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако |
ама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вин |
е и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљен |
ећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трешта |
их сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда к |
аже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за |
рци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да |
p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву |
ира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Милениј |
би била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз |
разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, |
ликим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред |
l:id="SRP19101_C20"> <head>XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не |
да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Соф |
сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може |
игурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам? |
ђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњ |
први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, |
ијаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Со |
е поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, |
<head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле је |
>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењ |
вна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела ње |
тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, д |
Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њ |
оврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не |
грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурај |
ни.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{ |
заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се к |
у!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она б |
ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одав |
о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Сло |
гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и т |
, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети |
p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време |
по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцни |
арени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од ж |
у кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова |
а долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он |
аја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, |
ло је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, ни |
/> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква |
о“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да |
рекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи п |
влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али о |
ама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца с |
ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела. |
ћи се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у |
, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сад |
а и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шт |
рис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и |
пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p> |
жност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо в |
p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подиг |
а црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себ |
би неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од т |
поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још ве |
вим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око кра |
иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније с |
, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних с |
ло пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију кр |
ад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што в |
иска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакши |
сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из |
драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о пе |
е још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој де |
Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и т |
од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим проз |
ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше: |
едала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и |
осе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он с |
те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики пл |
рску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, так |
у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским че |
г села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео ста |
у, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудва |
ајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви бил |
остеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разно |
од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање |
прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, |
одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> |
и? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на |
> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, с |
и је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се |
Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком с |
од њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећа |
и, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим |
{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчил |
бађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак нек |
већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остра |
траг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била и |
Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поња |
посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасн |
ови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно |
Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облач |
ш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за те |
влуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се ниј |
успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S |
ој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, |
сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очигл |
ат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по |
не белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, о |
а јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не |
умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка п |
преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да |
је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили |
е могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и ра |
и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих |
оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трај |
ањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо |
то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и |
истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више |
м и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и |
ма лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго р |
по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко п |
ђа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Жи |
<p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И |
је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све н |
здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико м |
велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раск |
, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мр |
Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} |
остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не |
колико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пр |
<pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гроб |
се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, |
ина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и он |
ике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хва |
брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпоч |
и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене бр |
{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врст |
се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света р |
сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, |
о то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138 |
бу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, ви |
т и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и |
, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак |
:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што |
пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном поче |
и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утон |
еног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратно |
се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме то |
прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла узд |
ог тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим ал |
ач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} |
је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином сво |
већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који |
Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, |
она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сам |
} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би |
Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оно |
ово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пу |
а, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И |
/p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јо |
за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођ |
се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели д |
испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вил |
е то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, |
{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — наста |
ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико |
широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајт |
евала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још детето |
јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали |
заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући то |
а изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</ |
некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало. |
="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога у |
о, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје в |
а, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто |
мара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекро |
ше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њ |
ије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није |
те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овла |
морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женски |
овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Ар |
тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} |
дела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље с |
шно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђи |
ује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова |
и је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије |
вајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек гот |
и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, ве |
} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лак |
и га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци |
врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим |
отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не б |
тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали с |
ију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца ш |
дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <p |
морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је ј |
жила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи |
ре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} |
е сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да |
и израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брков |
мештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскињ |
и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови |
д мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, |
ери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сусти |
свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти |
.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их |
p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село |
не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Ми |
ника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није |
им леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнут |
много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући |
, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} |
јана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} |
доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зар |
е зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рук |
ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапај |
S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у р |
} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, ч |
гаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко |
заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан |
ега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека |
арања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док он |
ви Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања |
капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље |
е, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да |
драгале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су с |
упнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{ |
Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукл |
на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њи |
, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певал |
од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, |
су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, шт |
жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних ст |
сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса |
се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p> |
г тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана |
е ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, |
њице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла |
ири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p |
ју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима |
а са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имал |
ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући |
злази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно |
е могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чи |
ешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хл |
а изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се т |
егове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к |
ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку са |
{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окрећ |
бећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмеј |
још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала |
ећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види. |
знела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{ |
а се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвој |
ичањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терањ |
трља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и о |
и иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављива |
поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз |
рављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то з |
а је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Со |
са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заус |
би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвесл |
ове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за |
другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p |
њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ет |
лова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, |
к допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он су |
{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како |
могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов ве |
је, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, о |
поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањ |
и мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>А |
зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама ра |
на, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке |
просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушк |
највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији |
па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не |
p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окре |
ена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће |
м антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> |
его ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да |
тарински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онак |
леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су прек |
разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто пре |
не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обучени |
под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке сво |
/> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не мо |
би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и в |
да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као с |
хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку најви |
ваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи и |
том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{ |
иле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Он |
о по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и д |
рчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од |
аних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} |
м умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворил |
ћи око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу |
Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} П |
највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, |
ла шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једн |
— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <p |
више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати |
ој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако |
а зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на д |
такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у |
ило мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој |
ши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и ра |
но набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
у живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главно |
ћи да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није и |
а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишч |
јима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре |
ећ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су |
једно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Ма |
а Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно у |
и је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта |
све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; д |
е морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као дево |
е ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долази |
ају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n= |
де, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} |
трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и |
наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер |
зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њи |
ци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пр |
јајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња |
зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могл |
да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристав |
свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затво |
се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све |
затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p |
Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у |
уке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели |
главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лакто |
ама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире сила |
ењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње |
о их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи |
са им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div typ |
му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грне |
од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренут |
јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ |
јући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка |
а извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе и |
„токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а и |
иком затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све |
дали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и по |
дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да |
у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по обли |
капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, т |
када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа к |
ју, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако |
, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на паме |
грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог кор |
се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко уд |
зуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чи |
умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p> |
пе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испр |
терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и |
пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} |
дном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали |
нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду н |
е једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишт |
не руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за |
да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и дра |
дом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њи |
он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да дола |
ти ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пр |
дали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p |
емајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њихов |
на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се ч |
{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би |
, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, к |
, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: |
како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И т |
у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочит |
годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путо |
н сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и ка |
"191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} |
ајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о |
ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав н |
ој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до сит |
ена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао се |
ој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особ |
кадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој та |
полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чак |
колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници |
очи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из к |
а се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на мест |
вилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да с |
Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно ис |
ледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојк |
} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се проб |
ицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје |
ово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену з |
ло мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено г |
одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на |
ену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је |
једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, к |
згрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг |
ана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођен |
оче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде ка |
у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, ш |
ала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала г |
махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, п |
е би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада |
га само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би |
а то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног |
она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном д |
те.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења |
а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачи |
што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозор |
{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су ј |
ја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом м |
вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре ост |
е обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, |
е, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет |
/p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако б |
У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака |
родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој ро |
њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви им |
е, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим |
е по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало |
сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није |
се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цел |
чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет |
матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ д |
ао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници |
>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала лу |
ење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могућ |
обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет |
ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је |
да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу г |
ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весел |
ица.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се по |
Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је б |
он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и |
да после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну м |
рећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам ра |
и, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати еф |
лико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софки |
Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој |
оче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, |
, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу |
ише нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, з |
знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било о |
а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота |
јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно |
астави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, |
Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту |
а глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треб |
ори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ос |
есили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Соф |
гу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас ј |
му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се се |
а одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти |
<p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} |
та ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим |
е дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немо |
ости, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгуби |
д се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поч |
...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од |
ега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кр |
на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Ма |
у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само вид |
/p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малакс |
но као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећ |
е себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце |
, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послет |
а!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. |
ди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, |
ли да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, забор |
ице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси |
оче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И |
, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, |
о свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо доче |
оворим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја |
— то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела п |
а очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, |
:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p> |
испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она |
д њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала ш |
у песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} |
продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све |
чиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>М |
име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „з |
а га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{ |
дговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— |
већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n=" |
омуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} С |
!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p> |
а:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, |
њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад го |
шеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n |
што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би ок |
упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ак |
} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{ |
— Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</ |
то затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И |
оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да |
— Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно |
р она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се |
, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти |
м колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност С |
овори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла |
ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи с |
ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико |
екиданим гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то |
" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што |
си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не |
ота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја |
оље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима |
ење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја |
нем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" / |
она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, |
ла:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се |
Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи. |
ишта није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати |
ек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу |
>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, |
а није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко |
е ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — |
ад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши |
извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина те |
ним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по |
било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их |
му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скоч |
истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледају |
м чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{ |
p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <div |
к, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, |
волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја с |
} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне |
се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мо |
, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, |
када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и |
ћу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда прв |
ћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све |
Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) |
ахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што тр |
, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S |
сече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки |
це.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком по |
олико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смр |
сле, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се сп |
; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насил |
главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у |
, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и |
коре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама мо |
и живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће д |
и; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима |
срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луд |
аогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на |
како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала |
рош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и |
р, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где ј |
свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу |
, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано |
округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стој |
рупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.< |
крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима |
амне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да |
у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети |
како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова неср |
звуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је |
акле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати |
ки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p |
фком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није с |
И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блаж |
ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, је |
ко врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> |
поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{ |
је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекал |
Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И б |
="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито ду |
је се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче |
S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тет |
оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чо |
:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин |
а низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сук |
видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој |
>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, |
} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, |
и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашин |
то продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред ду |
аве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одв |
ића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се гу |
ижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала |
ше колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом |
, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог |
у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осве |
И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак |
и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале |
азна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и |
скоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> |
испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући с |
а капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућ |
уке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тад |
рис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој М |
{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је м |
ивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао |
је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети |
им колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха |
кових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало ње |
јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мат |
оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} У |
оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и ка |
ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа н |
авом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, ни |
и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ј |
кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он |
S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb |
м од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање |
Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер |
д алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу как |
меном се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљешт |
сти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били |
уђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена |
до, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би |
, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} К |
срете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видел |
једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и к |
ити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није мог |
ису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка |
афу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S |
то не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет |
и зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће га |
тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетк |
ако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је виси |
гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га |
инама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, сра |
S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је хра |
чи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се раста |
е да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се раст |
дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти с |
м звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се |
, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се |
ако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело у |
— И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити |
мира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је |
са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да |
би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада |
ено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му |
лијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене |
служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у ж |
<p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати |
ан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђи |
pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим |
а страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу |
и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра |
И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверав |
старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја |
и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши гла |
а руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали |
чета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима мес |
којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јетк |
м и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како |
дговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се |
чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, |
, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густ |
Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и |
ло.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву |
ко срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш по |
, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче плас |
што алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ проб |
је, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају |
што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу и |
ви о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о т |
ед куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не бо |
. ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у |
а свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живо |
замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита |
тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после о |
у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче б |
ачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела виде |
језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи |
ату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А та |
/> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио. |
мо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} |
е изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} И |
ила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто ка |
падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обрасли |
грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да |
гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, ко |
еко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове к |
равила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи |
у собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у |
ајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да |
фру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко |
одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања |
тиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорел |
а, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки |
а, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке с |
арко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и т |
гужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви |
а.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове |
ти младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, сви |
а подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, |
ре, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни прим |
{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{ |
леко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матер |
ица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, мор |
обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за по |
д ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђ |
руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих п |
у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубље |
слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца |
није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, |
во уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и |
љом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње |
S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прек |
и био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених |
подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним к |
видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, јо |
све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек |
тим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себ |
а <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им буб |
нут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од та |
вим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и из |
се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглуш |
али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, б |
Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је о |
са стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније кора |
да у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S |
ћом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допира |
чење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, в |
аменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, з |
и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни |
снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и |
говетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигу |
око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како |
м прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у вел |
мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поз |
и је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, |
увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчка |
ина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста ч |
сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно |
Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S |
и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упу |
и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сув |
ве свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више |
ати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и с |
лањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачк |
идашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, поч |
рало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче к |
сти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све р |
ој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида ан |
.{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро и |
>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, п |
леко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су м |
А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни |
але чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш к |
дожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, как |
ро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за тур |
тпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, |
хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних г |
, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као осве |
јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би |
вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се ка |
илно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, |
је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скри |
држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— А |
у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због |
S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показ |
стрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин овол |
драгана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у ча |
ом шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка |
би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на пос |
ало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећ |
же тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире |
о јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из он |
да би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још муш |
вом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко |
јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се туж |
споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркв |
им узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, |
и син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</ |
дно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од мно |
шарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим |
ено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да |
— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређ |
више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од с |
аборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, к |
е седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуч |
есу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала ку |
а долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је |
свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, |
ремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе |
им цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, |
ичао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шаре |
добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти |
гано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они јо |
вима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим |
е.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, |
леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а св |
ма, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а |
И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело |
, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош поч |
нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, д |
остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са пои |
љена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осе |
и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета |
ега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побрат |
у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са нај |
наутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, |
њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим |
уке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела из |
ши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећућ |
био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и |
А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак |
ужењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S |
/p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, и |
е и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у |
.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води |
жавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, рук |
гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав отк |
га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p> |
<p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одм |
га као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, ч |
да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сват |
њу би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како |
ве то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, |
био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало |
њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова |
поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је |
ас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} |
обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> < |
пије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како с |
е и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p |
а.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим усл |
оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао |
ада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди |
} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, |
сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилу |
и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олу |
2" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и пла |
тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо м |
о уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} |
се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њихо |
ручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро |
} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао |
нао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никад |
и око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрен |
уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, св |
ва необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Ал |
него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} С |
дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе |
а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види |
и почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све |
тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада јед |
јури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" |
у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију |
— муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка |
днако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже |
месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба. |
ује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе |
лико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, |
а од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина и |
да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом |
вреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брз |
, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске проз |
не жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи к |
ав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој п |
чао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати ка |
миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S |
{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због то |
да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубомор |
јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који |
вно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже. |
после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трп |
није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у в |
уће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да |
је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пош |
да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта |
орила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело |
ети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако |
набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мрт |
је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, |
јући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало о |
р он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И |
ој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није дог |
ада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да ша |
{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав из |
редосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне кућ |
к, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а |
ђу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар |
ћи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта |
у, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, д |
р откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и п |
даја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> < |
неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о то |
ап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој не |
тајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материн |
и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих м |
але девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да р |
> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила б |
на) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше |
а и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одма |
{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех |
е, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласн |
прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да |
а и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на п |
а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} |
све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по чи |
ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та др |
отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће |
у јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би ј |
Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турск |
у гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у |
<p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта? |
ћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213 |
х снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су с |
ађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{ |
, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер |
е Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, ос |
ла, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато ника |
и тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испр |
ајвише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на |
ила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није |
иња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ип |
, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чин |
S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала мла |
" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили ка |
већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ |
Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколик |
сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ши |
ши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока прек |
Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка |
е да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не прен |
а издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до т |
и у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „пов |
ећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: |
иде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласн |
његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка ви |
а чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој јо |
по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле |
сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{ |
<p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да ј |
е, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се ни |
м, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и с |
ао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе |
е скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љуба |
еном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, заг |
трети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{ |
.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке су |
када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} |
поручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, се |
окрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима на |
и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p> |
..</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њ |
Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола д |
оведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада најви |
родирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе |
снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Мар |
арко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се |
сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање |
наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онд |
иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља пр |
и пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S |
више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од нава |
виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад |
ело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то с |
им недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази. |
ке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, дос |
нако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак |
вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена |
спољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога |
, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки крива |
пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђ |
и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигу |
и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} |
ви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> < |
чена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано |
ристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и т |
ло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, че |
е, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, с |
...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ов |
у корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар ок |
e> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Соф |
га, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чис |
аган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти |
{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још ма |
еко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није ис |
огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго н |
плашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, |
се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче |
ајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи? |
} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код с |
{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да |
уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну |
ијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој ка |
та, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом. |
ма она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти ок |
ла, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, ста |
а то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type |
бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око |
ко је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на не |
ешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима |
n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену |
их празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено |
не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле |
, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али о |
ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, |
с или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме ви |
Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је |
и, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио д |
ерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред сврш |
и познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, |
срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мир |
алост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у |
е до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умирени |
га морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се нек |
и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, |
а, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И за |
Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута |
Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, поми |
посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па как |
{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила |
поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико п |
сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака |
>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> |
е дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама по |
то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, м |
оносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време нема |
{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да |
е да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њен |
Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понав |
ик.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по |
она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, |
ђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, ши |
, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо |
у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било |
ване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као д |
ова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска |
>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака |
рану на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" / |
као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунц |
брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна |
ашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мат |
не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> ма |
у очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и |
и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је |
p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="12 |
гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада |
S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати |
а су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри. |
.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако |
не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што |
поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био о |
него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала с |
сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се |
аде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје |
женим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на |
ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> < |
зивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је уср |
широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму |
ој соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празник |
подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осе |
, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Виш |
благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не |
није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Со |
ле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.< |
н познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— |
изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе |
не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као чести |
ч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад д |
ерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене бил |
и, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толик |
опло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непоп |
ера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се |
ежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сам |
о зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар |
чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче |
м ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По |
ивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно с |
и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овог |
прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће с |
зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се |
вега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта |
мало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало |
ујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n |
чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више тр |
на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас |
у и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија |
ај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и пр |
њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато јо |
трахом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно ј |
а устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је с |
кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и он |
јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} |
и газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер о |
а оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, |
е, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себ |
ници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не са |
ужења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не |
ог тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све |
, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала |
да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикин |
могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки ст |
о јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, је |
само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по об |
офка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило |
ржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади |
посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, С |
да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и жив |
одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била у |
више су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S |
ла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала |
се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао ко |
побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарел |
доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није бил |
олим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз |
стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено |
да уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је с |
о зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто |
ко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, |
са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао д |
обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све по |
плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не н |
је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и пи |
Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Ш |
е!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, оног |
м пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, ње |
се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој |
е био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже |
мо му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупн |
време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и с |
!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, х |
кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ т |
ш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, |
з боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дођ |
за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да |
моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по |
руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се д |
н сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да |
руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и оп |
рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када |
оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, вели |
е воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-М |
н и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чарши |
S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да |
свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле сав |
више љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.< |
, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео о |
ка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софки |
д <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се |
ирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и зад |
дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, |
ом долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепот |
и је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мрак |
прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и < |
Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни |
оса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због т |
позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строг |
а да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у к |
им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто по |
Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој доб |
S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам к |
руштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сув |
ене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју за |
чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада |
до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парни |
о поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преки |
у.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још виш |
И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољски |
она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш с |
покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} |
девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре |
скочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем |
образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро оп |
ије се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде |
ла нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој ф |
{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n= |
сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливал |
..</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости |
ћи кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидови |
прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда |
ката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жути |
<p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, |
д на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, ди |
, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није |
и јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад ј |
и одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном ле |
дини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} |
ка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> на |
нка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе ле |
е Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком |
ра, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и |
дахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} |
</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији |
што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто т |
ле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама |
о чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити |
И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује с |
ачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их |
ела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, |
не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да с |
који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошл |
раћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са каф |
јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава |
чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо |
м послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући д |
ата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држал |
е.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње доз |
е сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p |
д око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева г |
тем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и н |
о тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.< |
но, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала |
какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска |
S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> до |
ање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куд |
Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да |
као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} |
прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер |
, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она |
ице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, |
ем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе |
г света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала |
ово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавал |
исто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— |
, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах |
<p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није |
ена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стап |
ајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на г |
тра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</ |
ве и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворноват |
"SRP19101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И |
о зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стреп |
раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољ |
Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чи |
празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако н |
тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, С |
тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито о |
е, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> < |
ла, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде ув |
ређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дођ |
<p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, |
ледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се пов |
.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једв |
ати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви ост |
S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто вре |
узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Со |
а са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</ |
екоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на ј |
<p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, |
а, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала |
крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, |
се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, сн |
.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је как |
или, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и |
множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додирива |
за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Осо |
жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења |
жи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако у |
воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених |
n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да ни |
еше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада |
почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколи |
head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, з |
тезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јач |
унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из пот |
, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове |
се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и с |
д њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако н |
не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није о |
ш и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њих |
је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њ |
на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и |
дини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је |
.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може б |
.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, |
у, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе |
S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{ |
страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није бил |
вима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово |
фка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њ |
а-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова |
онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кро |
м, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, |
љива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре |
да, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак |
Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и в |
и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленил |
а и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном за |
тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је |
цније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свек |
им јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, не |
горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у |
} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву |
а изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Ал |
да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек |
рвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита. |
осао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајућ |
е сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како м |
опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи т |
и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту |
прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је са |
на са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједна |
руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њено |
хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђ |
ном, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима дл |
е смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и |
а се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n |
не.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га |
p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} |
а упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, че |
оја би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} |
могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} |
гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} |
ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла от |
ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак |
Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је т |
ма оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда |
на и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и |
је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора б |
ећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах. |
а.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особ |
би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набран |
о и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те с |
Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И кад |
пла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се н |
се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, |
а.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље |
јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те ј |
учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно |
бодно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа |
а косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и о |
а једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко л |
а прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој је |
се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрл |
обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као |
је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на но |
Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била |
млађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} |
ла.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљ |
стина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, |
седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је б |
ца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на |
служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али на |
вена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком |
Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И |
пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод в |
као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да бољ |
>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што ј |
не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка т |
сила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну мл |
рум, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повеша |
ев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на посл |
ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} |
одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом до |
ана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плоч |
ам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље |
Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види к |
се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати |
ичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима |
огао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгле |
ила већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, ј |
Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" |
и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слобо |
чно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао |
невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да с |
} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад |
равала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане с |
д увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли ви |
удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је леп |
од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} |
19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после |
заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како С |
унца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим и |
чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за |
ма за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са |
нда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан |
е била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, |
Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и у |
куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде |
код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> < |
>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо сед |
варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је |
е — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да |
простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађен |
ви, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била |
ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} Посл |
г и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећ |
њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање п |
м, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек |
и оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка |
поте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх |
о је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар |
сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, ис |
ници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, |
отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, |
азницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, еф |
вери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега |
то том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада |
ад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и |
једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S |
онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда о |
на, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж остави |
сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва ср |
све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, ес |
е помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње |
догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, ка |
влачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила |
она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгрис |
м...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да |
у, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} |
к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао та |
p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, |
ише је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад |
њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око |
ћи какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код ку |
.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, он |
b n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од |
поћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и по |
е?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p |
дом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би ј |
ане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радос |
здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И посл |
ће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, |
еко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш |
јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она |
и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка |
и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, |
ена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам |
<p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећ |
вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што о |
фку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар |
ослужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="ch |
ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечер |
.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно ис |
на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су б |
али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} |
и <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно |
/p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче |
иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рука |
чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{ |
за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, с |
жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да |
је могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у глас |
је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Тол |
о, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и |
тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да о |
што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чи |
де и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилу |
е, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и с |
, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се |
е за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <p |
види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отиш |
фки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и |
е, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и |
b n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хоте |
ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судб |
Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од |
с свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло |
{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к |
да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде гор |
черас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се |
дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све од |
офка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу б |
<p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грл |
е.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...< |
да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њи |
нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, у |
је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у с |
} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гла |
вао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато |
p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у |
м да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — |
опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопч |
њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што |
метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, |
Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка ш |
сту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да |
им радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са нек |
мо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу |
евши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је |
а у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смер |
она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то |
ој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том |
очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду за |
ије дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је ј |
/p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стиго |
и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је ост |
ко да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</ |
она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или |
са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још |
чег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не о |
одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, |
S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} |
</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавш |
умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога |
леко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је |
офке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда пред |
уцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника |
> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видел |
а.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне пр |
ак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због |
што од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би |
.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао |
одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узб |
около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена ламп |
ног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, |
тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први |
ори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на |
праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на д |
чи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењин |
улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило |
ори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њ |
, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још п |
ко хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно |
алегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом с |
ање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад |
са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је |
ло.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> |
, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, по |
их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као |
г цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, |
орио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Ис |
прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{ |
осицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као н |
појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p |
, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светло |
арко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваз |
ило тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршиј |
свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана |
ше барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, А |
а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и |
и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, кој |
а јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида |
по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка ј |
Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама |
ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Ср |
о у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим |
ако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ре |
ао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако |
алдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отег |
е комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комот |
ти.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од |
{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила |
рнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу |
з варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је б |
дведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку |
цом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није зад |
бњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, |
<p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када |
ма, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до |
чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћ |
пречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Соф |
илно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујн |
дмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни |
три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то |
, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изра |
племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из бр |
уљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, |
молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну |
ка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена |
и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згод |
стајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта ј |
совима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у с |
матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкови |
о његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са св |
ловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, п |
о да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} |
истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све на |
дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим |
р ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али |
са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће |
на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка ј |
фка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заист |
ју?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи |
вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро |
, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим |
да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Ни |
што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у |
ајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да |
журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се те |
ке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у ње |
Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зид |
позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута |
се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, |
као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на св |
би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са |
пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето |
иве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали |
света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од бес |
н, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треб |
е, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после о |
ена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, час |
чена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и |
то, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори са |
ред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена ј |
већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом вели |
у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од д |
иког дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, ка |
.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда. |
је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом раки |
од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти |
ек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, |
амо у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потан |
о тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пр |
ним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му |
у, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и |
у одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и |
ју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да до |
од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држе |
ћи Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи з |
к набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само |
оја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до кућ |
умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по |
соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да |
нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће |
брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада про |
стајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се н |
азе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нис |
равља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће им |
и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где с |
ости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type |
шко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због |
да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде |
е да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру н |
ој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} |
а би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> |
ковало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је пос |
.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред |
кову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> < |
њишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима |
у лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже |
ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком са |
и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> |
ј у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, о |
ајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била од |
велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз к |
ћ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као н |
ао бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> |
огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује х |
гла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: |
како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволет |
во само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опе |
ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш о |
чеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чем |
е на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци |
едају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши |
не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све |
а тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, |
није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од ср |
мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, ша |
и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити |
а виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потр |
верена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, |
, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би о |
пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у |
ли он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она п |
о једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли |
него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је |
вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта д |
а његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то ње |
} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="2 |
и, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да јед |
лажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њо |
ође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње |
е!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скор |
за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па ј |
а како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не зна |
цу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је з |
чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракиј |
на шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је |
и, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> |
ао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана вра |
<p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада |
е меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и |
и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће мо |
Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од |
острана.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, |
ако јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој |
сто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</ |
ији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мај |
ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећал |
д мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је т |
зи Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно |
заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стај |
лико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тад |
ј не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p |
а није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуб |
ао свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна как |
ада испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне |
и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу |
о, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у р |
наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно |
је око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком к |
ваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, зв |
би.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде |
ве служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањај |
ла сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, ш |
Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је |
тну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу |
г дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ов |
дило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно |
е преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, с |
ош мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз |
ањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се ка |
длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико св |
део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом |
и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, ви |
звршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се |
ла се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред ку |
о кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељ |
и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној в |
ајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:< |
ромешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње |
сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна к |
.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко |
је, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежин |
повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама |
/> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за |
би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, |
кајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвор |
ма, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово |
{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је стра |
твар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга |
аљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су |
и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, прибл |
олу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, |
јена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али н |
стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало ње |
а и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се |
а да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
вако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада ст |
ако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга ма |
ница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се м |
из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада х |
днако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пу |
све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога муж |
ћи се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n=" |
и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога |
ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га вид |
већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да |
да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} С |
рбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, |
лима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво н |
у би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до он |
, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До с |
<p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себ |
руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би вид |
стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцни |
</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S |
, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротн |
S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај ва |
и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљд |
а.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако |
ђе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, |
а се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, |
собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чу |
<pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада |
ка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увр |
е као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била први |
измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; |
и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и рас |
о су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо |
> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, |
мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софки |
уга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се |
загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, |
агибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осе |
иђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, |
Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друг |
нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те |
идео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло р |
н је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је и |
ац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова дол |
узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И за |
м штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети ма |
у, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капи |
м бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то |
} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка |
ешила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвал |
руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он ка |
се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сес |
кој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није |
вцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати |
а полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим |
<p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!< |
цем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к |
ико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, п |
е ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S |
есен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћер |
— Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— С |
а се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му ус |
, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као |
.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јо |
ести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Н |
испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? |
силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више. |
же испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S |
век, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како |
гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбога |
и, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо |
све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томч |
азујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, наста |
једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{ |
а јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подава |
луга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављи |
цала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би |
то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што це |
ко лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, р |
прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину |
рију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А |
весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато и |
} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову соб |
имка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софк |
S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она |
на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо |
ика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јо |
кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето |
ову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресај |
Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, |
ште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва |
е кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S |
да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да |
лику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може |
узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му в |
е порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим ради |
и.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао ј |
, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И у |
.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је к |
ањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то ј |
} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су и |
ст напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Сваког |
арочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашт |
китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу |
но „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и |
гдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто |
ада, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни та |
агда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, пор |
а је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, е |
кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијо |
рчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој с |
S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, ј |
епоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса |
ако Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> < |
здигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближава |
у степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по |
око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој |
жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арна |
више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављ |
уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад б |
Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада |
поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а о |
се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, |
аву великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и па |
ла је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако и |
са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у |
мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамље |
кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то у |
јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била за |
та би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по |
очетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, |
се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једна |
енди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да ј |
ом лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи кол |
ила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S |
олази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те п |
је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, |
свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова ч |
се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недељ |
клонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдини |
била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, |
мештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој анте |
тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код |
свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не запла |
ена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} А |
она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и |
мијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{ |
али златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју |
ве утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе н |
чица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши |
већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово г |
Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, ос |
и је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни |
да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је з |
нда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S |
а да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, к |
н је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свир |
а у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би |
доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер посл |
оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Ма |
а велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није |
еле зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, |
> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад дру |
ко дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што |
ћи вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни |
е по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда по |
и доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући д |
потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{ |
одору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у |
а, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш |
а, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других б |
доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велик |
д њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и ст |
ла са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога |
неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори |
као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он је |
и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у в |
ита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само њег |
дава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле |
дава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођош |
/l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ насту |
ка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар |
ка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му разд |
ојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети |
ка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Ба |
ка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И |
ри, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> |
не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о |
вотом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увел |
е, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавај |
офки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу |
као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p> |
везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> |
је су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обр |
кивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасви |
буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чис |
била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што с |
, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, позд |
јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Је |
ула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега криј |
о неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позв |
етири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — о |
у.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе |
ако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије. |
обивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њ |
не и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљ |
... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа |
од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко |
блином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софк |
, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из |
од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због т |
своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљи |
крва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док с |
дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уст |
еше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мра |
оцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радос |
101_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, н |
преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу д |
сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, |
е да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, |
же како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и ка |
у и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви с |
ебе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће |
е допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине |
и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, к |
ери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као з |
е се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} |
црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због |
да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зно |
азио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обичн |
доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке об |
{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гл |
p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, |
и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао. |
светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајућ |
ари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу |
сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост на |
на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена уг |
.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сет |
после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, |
чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под за |
, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, |
ање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Свак |
н јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до |
деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај |
о, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и у |
када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отиш |
се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са |
ко се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотака |
е.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} |
је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њим |
ме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа |
више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада |
>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, п |
у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, ве |
ревазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које |
риђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај |
Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, мож |
ију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и тан |
Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим колен |
њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је м |
Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме |
дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске трав |
ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" |
а отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не |
Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчиј |
тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа |
ти са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" / |
м би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} И |
ом полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигу |
да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће |
ва несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; |
а доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем |
јио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако |
Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком вр |
бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући |
тојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ |
колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер |
и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а |
елом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минт |
Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и зад |
ене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због тол |
ове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дах |
нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, |
е тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун |
би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испиј |
стане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да др |
Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, п |
ма, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окрета |
не.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужа |
сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако |
изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као |
праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао |
лена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо |
што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико да |
је Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи н |
а има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бра |
/> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао |
својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодор |
о хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, |
, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита |
аван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, |
подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би |
авна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само ја |
Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина |
азда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а |
кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ов |
ји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоћ |
казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} |
а кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто п |
ност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма к |
е.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, про |
а, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена п |
ив своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више прибл |
Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном. |
е заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка |
лашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако п |
ко богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељан |
лико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} |
у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ст |
х ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-М |
адање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из во |
-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новц |
и:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био мл |
он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим |
.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких пор |
Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости |
неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далек |
а испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капи |
испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се хо |
заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није би |
са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови г |
ко тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окр |
едино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповим |
вали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треб |
ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и |
то се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене ост |
од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S |
морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за це |
ство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, п |
} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била пр |
де по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више мога |
н дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се |
аде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које |
ито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} |
егов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да м |
иближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући с |
собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не |
њи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, ка |
азвијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувиш |
ог разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба |
и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право |
бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не |
шта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали сви |
ви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам |
шчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, в |
још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или |
дајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак |
амих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мо |
бито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да |
" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегну |
ј да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га |
дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао |
та више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да |
Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и прити |
мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док ј |
} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и |
удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, |
потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која ниј |
амљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брз |
војим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{ |
село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јо |
а срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како б |
би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадив |
ај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, к |
ако је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела к |
аслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истинс |
чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љу |
ој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек |
ђи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не о |
смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, |
е га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка |
да до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из та |
срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, |
а?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошав |
а, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је |
и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Со |
ирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како ј |
} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми |
сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђав |
а.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Св |
ћ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, ба |
итаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилу |
иже кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особ |
о свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осм |
једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од дру |
е да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>му |
ти тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади кос |
е да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јел |
е је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Ок |
тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стран |
ању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим све |
а паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песам |
ала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од м |
га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S |
м џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништ |
згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не на |
и, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, |
S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина.. |
а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтел |
{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> |
ње, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, к |
к до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, уко |
са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, |
упио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толик |
ецо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и ун |
рс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> |
а иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер т |
pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А |
е лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога М |
што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.< |
} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и |
и требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти ње |
, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да г |
о зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том |
, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, се |
вио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима ба |
после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чуд |
рема тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од |
р тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и |
Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{ |
тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала |
, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, |
никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како |
годица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а ок |
гући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћ |
ко слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога |
е.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да ј |
еко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе |
b n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, п |
о није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и св |
зумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дет |
} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све ј |
ћи га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку преша |
е била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте |
о и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су глед |
авно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда ис |
ти, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И ка |
љан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада |
сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је ј |
е и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата п |
ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:< |
бљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када н |
о масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре о |
аспремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла |
пије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угу |
белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за |
ете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, с |
ко још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при поми |
не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и за |
изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов сл |
да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим |
хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И |
сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећ |
— И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе н |
рговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, То |
своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му ча |
ва.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, |
вде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа |
ичало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе |
/p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бив |
или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опе |
е, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не |
што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у послед |
а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да |
арања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, |
и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се |
<p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је пошт |
ено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима |
умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге |
н неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не |
илимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она |
} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефен |
Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, |
вима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење |
мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му |
овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као о |
4" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очи |
сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да |
о, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а |
кошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка |
слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак |
ећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпус |
ред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да п |
>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота ниј |
о га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености поч |
шењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојник |
ајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S |
се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решено |
>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — паза |
реми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва д |
још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, коли |
ј.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уп |
от, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим |
да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судов |
и очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада |
пичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада |
да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не |
радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово |
d="SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики пр |
И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, |
по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је |
било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар с |
бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука |
те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> |
трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И |
нала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својо |
д ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту |
а је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће и |
са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за |
в разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом |
зити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као д |
лим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одм |
ину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бр |
теха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се |
е не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, к |
b n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа јед |
није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада |
јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се ди |
је га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, т |
не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него |
чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцниј |
знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да |
не, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, н |
леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да ј |
могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осве |
и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ниш |
лу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“ |
и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци |
а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао |
би горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма |
и се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, м |
жност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору см |
отив њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина род |
њу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грн |
младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, |
унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од |
г злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} П |
јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, б |
који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Том |
њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити |
шкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хр |
{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велик |
рској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изнен |
што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, ја |
Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим њ |
</p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено |
њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него |
х.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјах |
а.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, пр |
S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи |
говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале ње |
све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је |
и што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила |
p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета |
е што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, |
тавио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два в |
лове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје |
ет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављен |
чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта д |
оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непат |
до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до |
рти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем дру |
ише, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је |
а, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се м |
икако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не м |
Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер ј |
каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем |
ног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и све |
е и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, д |
је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда |
о лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарно |
сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, поч |
о, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, |
он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један док |
х позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њо |
идећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{ |
ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мал |
алим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и мл |
или овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледањ |
одила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се |
чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њим |
а нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља |
га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> |
? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, |
а ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, у |
друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> |
едном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те с |
а би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то |
свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Тур |
тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, |
ко не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако мор |
зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала как |
светљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, |
вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер |
рно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео как |
S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и т |
адањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као к |
ије баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испада |
ом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу |
ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год |
> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зу |
де и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, о |
ше упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сам |
ше допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је има |
очеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Ма |
прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рука |
лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидов |
да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би |
, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас он |
зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, |
p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у |
ну лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, |
сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гост |
овреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалва |
ој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, |
из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудн |
наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, |
се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих |
носила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа ш |
ата то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чин |
и казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} |
.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ш |
рагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је з |
и што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то |
ампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свира |
.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да ј |
боте ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много пос |
Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знал |
ми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се |
разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p> |
јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, |
као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Бр |
силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико |
.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нес |
ре.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било |
ада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} В |
ању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, |
ијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема н |
би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављ |
м људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не |
ишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, шт |
е знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, |
јући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> < |
уж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га н |
акав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све |
ма и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као |
ховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега мора |
е мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести |
слило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде |
пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није |
себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, |
давна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, п |
, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела ј |
као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати |
д „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учи |
штене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, ње |
оласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер |
а ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од |
ама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Соф |
S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што |
ш мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако г |
пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је |
дна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на ка |
да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно |
се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њ |
оти и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак |
а, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада |
оји слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачен |
није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје |
годан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив све |
а младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао т |
.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него |
ћи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удат |
да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, си |
кар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, |
Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години |
а ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, св |
то је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осус |
пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци |
да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су он |
, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада и |
мо јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртваче |
не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што М |
као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и |
шко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо |
а, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она п |
било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у год |
оривши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, н |
S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене |
бу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, ок |
и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише д |
а, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њен |
бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће он |
давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n |
цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запр |
ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од |
да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здрав |
-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био |
о — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, |
викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, |
турате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред |
бе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су лукс |
чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошн |
о није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а на |
да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језо |
ње било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све о |
о је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше |
p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини а |
не, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењ |
и за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала с |
а само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спро |
исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљен |
се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено |
могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова |
мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је се |
пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не |
S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} За |
, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и о |
од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{ |
ан, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије |
могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је |
окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у как |
и пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су и |
жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софк |
зора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог к |
чића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим |
тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове |
, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, |
х, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она |
вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш тол |
дожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом |
м, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због |
претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његов |
че Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радо |
/> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да |
већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} С |
тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уоб |
опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он |
ла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њ |
и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујн |
едини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило |
е надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку |
о старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био ожени |
лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заист |
орасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште |
ленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајућ |
ађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, |
да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, |
<pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он |
новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{ |
у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехо |
S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, би |
то је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен му |
на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер ус |
воје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола варо |
м би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће |
ама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу |
ушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети |
...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито |
, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити такво |
мо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или |
д оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p |
} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зат |
ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, |
д ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би с |
који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пу |
што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака |
је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња леп |
ела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће |
ја у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку |
У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} |
и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{ |
ући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву |
да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике |
сти кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, ул |
којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, |
ела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као |
се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштољ |
еним устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумач |
арошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толи |
и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по нај |
ено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено ј |
Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, це |
да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао д |
} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч |
ко се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која |
тваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самог |
{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по ха |
емајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим до |
Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла |
око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са висок |
ерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кош |
ге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Оста |
ела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, |
да је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити то |
да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви |
м да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запр |
радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и |
ла ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе че |
а овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, |
а да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и |
ико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n=" |
е на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарад |
к до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела |
рум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се с |
а.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане |
ваца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога го |
а чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, |
весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, |
онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{ |
ом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећ |
на... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и с |
дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шан |
а је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и п |
е она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако |
ћи устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећат |
слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка! |
у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као |
окренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих р |
исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гуши |
буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са |
топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој с |
S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају сво |
е, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела пред |
кан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочит |
сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка |
ши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче |
е, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Х |
тим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико |
да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и |
тавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно сво |
удари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је |
Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њ |
потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бит |
снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним ж |
S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? < |
да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускор |
преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка о |
како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш |
, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све |
м по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{ |
пенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју же |
оју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело |
ти, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора. |
ме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" / |
игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била саран |
да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну |
се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} |
его читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, |
могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p> |
је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак |
чним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испуп |
се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, |
ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак |
особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, т |
али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на |
и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код |
лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово ја |
трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с то |
а дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, мож |
та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у са |
друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца по |
И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манаст |
на је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би |
ено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не |
нпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слеп |
тране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} |
и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се |
но.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то пон |
горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове бас |
ма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су |
је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато с |
о кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око |
де рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута с |
пиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весе |
е здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке |
га, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето с |
, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћ |
ог дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их д |
х златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али |
мију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила с |
што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво |
више и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак |
да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изос |
увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су од |
слоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту |
хватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то |
цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњи |
у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако вра |
сто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, |
рет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и пр |
ила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Св |
жењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на к |
еднако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, |
на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги. |
и, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> < |
о и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлук |
не његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете |
печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, н |
да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докл |
и.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, |
што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окр |
утим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може |
због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнет |
о, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узима |
самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући с |
не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они од |
су, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом глав |
тима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада |
>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и |
: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро дво |
, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турск |
н корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, |
е можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} |
, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана |
а пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, |
имили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било ве |
е ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истр |
стог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер |
е долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја с |
она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој |
ање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљењ |
је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њег |
и?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак |
>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n= |
бећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, |
обе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане |
да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок |
ојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S |
није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође |
и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасв |
јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек т |
остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.< |
} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци м |
им осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане са |
над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог |
да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи св |
терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због |
S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, нев |
ан!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није с |
остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту |
р?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У |
n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајућ |
о сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласн |
>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвин |
где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и по |
је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини |
иде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји |
узме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> |
, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у ру |
о врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по тре |
у промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, |
оликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних ха |
е све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да |
из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продуж |
не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више п |
смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што |
очека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако освр |
и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, о |
е такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога |
ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Вел |
.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се ј |
а глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их и |
о.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој ш |
паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како |
је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да |
ориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека |
p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и |
главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стега |
а ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише |
ла, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, н |
стима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их |
етвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима в |
У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, кој |
могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} |
лике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је |
А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се |
има, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, поза |
мала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заист |
г, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака. |
ас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче |
е нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше јо |
Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче сила |
са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка |
0" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ |
о слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће с |
некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велик |
сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, по |
а главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од са |
ј руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што в |
елог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се |
им здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вече |
ним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до |
казујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је тво |
ли доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и к |
у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом |
данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са |
се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да ј |
с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој |
n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мал |
сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се ша |
id="SRP19101_C26"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито д |
сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измучен |
.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње |
ола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, сна |
век остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму посте |
би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>Посл |
и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и ув |
род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нера |
после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} За |
о, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type="ch |
сле?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И са |
чика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— П |
е од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} |
, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, |
им и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, |
зми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем |
нај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина |
а до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, д |
, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, |
ицима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенд |
згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за в |
тово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана |
се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, до |
свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој |
на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око |
инограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, |
ма, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, |
онова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је в |
ећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити |
као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, та |
фка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа по |
е да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, |
Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је |
покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију |
она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи бл |
ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, |
n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када б |
је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али |
ачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала |
греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није виш |
и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, к |
о услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, |
е хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, неп |
инског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти гр |
да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њен |
јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којо |
а, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне |
тке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ћ |
се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост |
к, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, |
рађених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оно |
а око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p> |
и.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је |
више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчик |
нца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики окру |
на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из ма |
ћи ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то |
да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, |
гађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад п |
ове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и |
на, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема ника |
еколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама |
и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких мо |
уни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је |
а да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да об |
то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме |
ије било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се |
великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом |
у снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се |
илу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје ла |
шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто с |
— скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута |
ато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе |
о шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удал |
мах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — же |
да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на кр |
да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била |
још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као к |
огубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка |
а су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, п |
још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, м |
а Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, |
о се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кр |
у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци |
отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</ |
ој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако та |
нај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из ви |
чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих т |
авале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедр |
звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса |
е кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним |
искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p |
више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, ка |
ра између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! о |
> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда |
се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећају |
} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колен |
рва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, |
м заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом чел |
н целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре |
уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледај |
везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. |
ала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њен |
воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као н |
афа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри |
н, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, з |
њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила |
з таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="1 |
лећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кр |
јен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату. |
х подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљ |
трасних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, |
, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, |
сплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда |
за себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S |
p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Со |
{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје |
Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито б |
су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чив |
му, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га |
на по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила. |
оме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од њ |
аљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо в |
у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он ј |
ађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са нек |
као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејућ |
.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она |
штала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније |
о овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире о |
газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда он |
то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше |
ко потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софк |
не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једн |
ере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом |
авити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања ко |
је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хте |
иљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном |
већама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намеш |
љени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, |
ато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у |
њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамиј |
атка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред ку |
а јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да ос |
зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он |
ајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што |
и се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овла |
о око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала ка |
ше трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и |
</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, |
дрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она |
, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке о |
ва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, ко |
ти, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима ма |
ко не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој |
оје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p> |
су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозава |
војој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, |
била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а н |
старела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</ |
очетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, теш |
е захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њен |
а га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јо |
доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештај |
крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једин |
и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да |
ироку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се |
укују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета ост |
е дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опаж |
ада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} |
опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, шт |
о узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада |
р и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвеће |
и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део |
, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чин |
лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да |
сипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини |
њу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} М |
шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S |
ала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама |
драгано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна. |
ужења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најго |
барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсо |
е водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и н |
.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи но |
шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почи |
е, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми |
аме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи от |
тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у |
еки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја |
Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец |
, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редови |
вчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} |
ла је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бо |
нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Ш |
јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрља |
то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до к |
своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој м |
ог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме м |
и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ |
Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам зве |
ада Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше п |
им штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} |
метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> |
чију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста т |
на, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, |
о, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то... |
собито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Соф |
и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла |
оће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, ду |
ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце |
ун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими |
ла, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово по |
ндило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само |
<p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пу |
на колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче |
о.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>С |
амо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли ј |
тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удов |
и како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји |
пе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда и |
S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочит |
ив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагле |
никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} |
те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајк |
</p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учи |
е могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима |
би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час с |
ко јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље каф |
ва и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од к |
ти и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може б |
ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, ш |
лила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљен |
ме се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по плани |
тави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Н |
о, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио с |
прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чара |
пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледа |
је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређ |
сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих |
еклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{ |
ато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то |
к; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Т |
вала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом |
рави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти |
поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била оби |
пања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, кој |
а, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језов |
оћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а |
тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била |
да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, |
е излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера ни |
и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: |
стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто свој |
е и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би |
то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, к |
од <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:< |
гло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале |
истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде как |
као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње. |
ња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; |
; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек воле |
/p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осет |
даје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаут |
дини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нах |
долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, |
кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврш |
Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна |
и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гле |
ојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франг |
еле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих свато |
усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, |
све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све |
Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, ја |
осле, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, |
мила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пуш |
е, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> < |
код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију о |
а у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу жен |
Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим ж |
ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац |
а.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога кр |
аном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики злата |
то, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, је |
} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену |
и, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распаса |
бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и |
клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густо |
е сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са |
из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати |
ј, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове |
пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, ос |
услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такв |
ко мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> < |
} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен |
е мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S |
саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} |
варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бог |
е — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не |
несе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над кори |
ћ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће и |
м продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар там |
очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S |
гао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што |
метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут о |
да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка |
и, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њ |
и да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сто |
кама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и се |
м у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прв |
њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, |
се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она про |
е се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
овољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да жи |
еба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато он |
>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако |
екање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све поле |
је.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим |
а, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но и |
дви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје р |
ом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заи |
но да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</ |
што наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb |
ветлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, д |
мова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, |
кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се га |
, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на изм |
е, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и |
х тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгл |
{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не г |
а јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала |
> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће |
своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да с |
а, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ пос |
д узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на |
а комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себ |
шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он |
већем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспева |
једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, |
Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само ј |
тевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, |
и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, |
неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени врато |
ослужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{ |
.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле с |
их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до ис |
ке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше |
ка, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жил |
p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испо |
орњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и да |
ећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке |
илену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, |
и, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пи |
о коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и раз |
оњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p |
.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што |
и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на ус |
вори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по л |
ило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти |
чки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толи |
, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, ал |
ј њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете |
а одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није |
p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова |
улом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Јед |
но после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање |
ље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка о |
ређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије к |
/p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо |
жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо |
<l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l |
l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, х |
лима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доц |
ш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у со |
Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово |
себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, и |
, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела род |
="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле |
ристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мир |
ако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна гот |
омча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} |
сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код нек |
у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело |
езагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим н |
их почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак до |
штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би ко |
ојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је |
упања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и дон |
Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она ј |
испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкин |
шла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне т |
амо тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са |
> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од |
још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним |
лави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" |
е само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, |
p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да з |
мала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског ј |
у, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, бе |
ј пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге |
љени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног |
рекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ |
замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S |
а са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, |
носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу. |
виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико |
јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући |
ла је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су |
не нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колуто |
е досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива ка |
да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри врато |
ти по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио д |
имала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на п |
а налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод ј |
х шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отв |
ају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне |
у по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне |
извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би |
на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, |
се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и |
едини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то |
.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју |
девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, |
pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не з |
унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде к |
и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само |
од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих |
избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој в |
го, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљ |
вира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Циган |
одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пиј |
еђује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље |
би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само |
ште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти |
исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је |
ића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не с |
се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празн |
и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће бу |
једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћ |
и могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Ал |
сели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радо |
проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане преса |
каном чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у за |
казујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> |
готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, |
нег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима до |
рила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, |
матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала и |
све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што |
притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и |
и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинск |
највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он |
е звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ так |
на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се го |
ао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала |
аопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да ј |
љенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, б |
ом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како прв |
ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада запл |
тишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она вид |
ова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој |
ајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки |
у највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене глав |
знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћај |
аму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња |
м смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, раз |
после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: |
њу, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није см |
рган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да з |
ак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет |
таре, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора на |
е толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Бо |
љенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и св |
оју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} С |
, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати |
; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као |
снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав пр |
а да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клеч |
е у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она зна |
.{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да |
.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости |
и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши мног |
, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој во |
ко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n= |
ским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда |
и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не г |
рећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, |
утра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним свој |
иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећ |
Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненад |
вих мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ноше |
фка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вече |
лога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општ |
ато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с прол |
а се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле |
собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и |
е човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друг |
, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем |
орају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} |
недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чар |
вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> |
откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито о |
потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале |
} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола |
прат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њен |
р да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући с |
варе изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се |
екајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, |
вираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом |
дио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и ве |
, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само |
е.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве |
е било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслага |
ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерал |
ајвише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико пош |
како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно |
анула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="16 |
и, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо на |
ве још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="cha |
дједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене р |
на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на |
ва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да |
стељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе |
дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито |
намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити |
а Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, ш |
да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично |
шилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</ |
али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсме |
битном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</ |
волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто |
а, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Кр |
сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим имено |
и заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, ње |
бог глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево ча |
нчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова изм |
јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није |
ло дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо |
могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пи |
роз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, |
адожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка |
ли подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и |
} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога приме |
S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њ |
руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста т |
рча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и |
о, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње |
Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихо |
да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није к |
нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувш |
аг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{ |
да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, |
страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери |
их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>От |
моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, |
ни као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија изм |
нео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом |
</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он доша |
<p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће д |
раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њен |
ли ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Мар |
да Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p> |
је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку ку |
ле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије |
руженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али н |
а.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, |
три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по |
узи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ би |
ибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гос |
авима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како |
са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са со |
, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почел |
т тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена |
руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше |
ане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џам |
разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми. |
рак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исп |
ала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овак |
робљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко |
ебила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.< |
очела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је |
је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и ча |
не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како б |
то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па ње |
S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избра |
ше неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи |
, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шуб |
ко намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — |
је, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он д |
ћином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога |
У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по п |
њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би |
ах, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са св |
ене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И кој |
, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, ц |
е на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипа |
диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ни |
ла је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као |
не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако |
е да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на |
у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том све |
другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од њ |
пустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде |
, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази |
ке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске л |
се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мат |
ав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа в |
а стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као дру |
ношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још м |
о онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, |
тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полаз |
и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад |
у, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, не |
чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све ви |
еговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како оп |
<p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и |
чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој |
и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од че |
аједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, |
више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино |
ије могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том с |
ном давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, д |
ће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од |
аиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда |
дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу |
вчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа |
0" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се |
собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла |
аше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она при |
ве о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва |
спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи ид |
о, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га по |
у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговар |
мља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово з |
згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и |
у и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја |
да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би ка |
p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше о |
је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој |
еко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је ус |
м од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} |
у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због |
он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљ |
ла.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, з |
са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> < |
>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе проду |
тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом |
ује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, ка |
м брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га С |
и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са о |
о боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чи |
би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, уве |
сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче М |
а:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А То |
лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдари |
запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S |
сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са |
дела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето |
јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело |
оби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пре |
ога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се см |
а пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p |
ле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако |
мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту |
осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихов |
оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да |
је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав ње |
ада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети ка |
црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела |
да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знај |
ушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Св |
ла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио |
иле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих |
која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Соф |
ери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме до |
а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала |
днако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стег |
не ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, гла |
} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва |
би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана пресед |
Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрч |
а.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Ид |
шији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шт |
шуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнут |
и дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је велико |
, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком те |
ту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што |
ц кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда |
намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело |
се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила |
аспреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакл |
у све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, |
p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој |
и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с |
се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу ко |
утове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устр |
оју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе кол |
гом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново |
рзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скуп |
ма оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускр |
онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње он |
, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда ч |
као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, |
тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S |
у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испо |
неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и |
ој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јо |
скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, осл |
певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има |
>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме там |
е ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирк |
еше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да сва |
емо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехо |
>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, н |
ћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, |
е јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам о |
и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> |
е би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код |
, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, |
ој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда |
</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> |
</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да го |
пак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе |
ако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледај |
ле да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и он |
S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у груп |
до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком ко |
руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ |
да понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто |
о свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сиг |
фка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би |
шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов |
, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да ј |
на запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао ко |
ла, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како |
у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и од |
“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће за |
е тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p |
, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свира |
голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, |
о да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко |
мори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" |
кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тет |
опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Је |
аји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе |
ћу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} |
" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у |
хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше п |
што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је |
им.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошил |
о слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела |
иже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На |
ости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај |
е ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као шт |
ко ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, |
, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући |
ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то |
тида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> < |
, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> |
де како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</ |
та уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и прибли |
, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако |
а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — |
а дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнул |
колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе к |
о већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, |
ћена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и ку |
реким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, прет |
невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а д |
ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући |
у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извиј |
вина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала |
рме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које |
а закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поре |
љешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређенос |
ој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу |
онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекал |
та закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићен |
дају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме |
све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и г |
ада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало б |
го маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној проб |
S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је |
не воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само ка |
ала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељиц |
а са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљен |
са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала |
кренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како |
, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да |
19101_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била ј |
Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним канди |
совку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чул |
се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га |
сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој |
у, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је о |
че да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да |
не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетениц |
а, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме. |
е ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек ос |
е да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, к |
, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не то |
а мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после |
осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се |
је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покр |
<p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и с |
е окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где |
еда мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, |
о амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино шт |
{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, д |
/p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, к |
увим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и |
ао да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она |
рну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга вр |
, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она |
трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и го |
ла највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овак |
во а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује |
Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, |
да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, ве |
она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и з |
оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као как |
ма, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла са |
почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а осо |
стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто п |
ла.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издва |
простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопљ |
г тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је |
учајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и |
све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Соф |
као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочња |
рамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браств |
те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ |
је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо |
и да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} |
корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{ |
на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна |
тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж |
на танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушл |
ненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у зла |
а главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је |
кве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме |
го сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{ |
д капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајеви |
ну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо |
чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да |
ога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жр |
чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, ка |
еку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да њего |
било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n= |
а је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље кућ |
м удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће |
, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почи |
а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће о |
четом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вил |
чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и |
јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, |
н и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешен |
глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јо |
преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу ка |
но, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не ка |
о од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од ста |
ови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није об |
а голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се диз |
од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што |
кала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволи |
е и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од |
а.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> |
хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не з |
стала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртво |
p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а пос |
расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, пре |
ћи је...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да |
те већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, вар |
ли због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} |
као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељени |
ила као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, так |
тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу |
са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним пл |
овог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30 |
огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошу |
<p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по ч |
при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, |
им обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силаз |
хна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало |
ерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљал |
она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имањ |
се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако |
а много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, кад |
и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој |
тва или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{ |
а, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, |
урмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и с |
чета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме д |
а и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, как |
> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али с |
е, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, |
овори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, нег |
, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Та |
ли исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој |
е се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине ј |
вија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кр |
ка, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Та |
о!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону к |
сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, |
саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, ис |
знано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она не |
његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из |
Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сит |
њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служ |
одрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, |
Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када ч |
та одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! |
других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и |
Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју ис |
е, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како ве |
— поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије д |
би у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније |
ом: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер н |
ина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, име |
и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, |
било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> |
ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се о |
Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ ве |
је, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопча |
вађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко оч |
опал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшил |
новатошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— |
фка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испош |
фка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се ј |
коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, д |
отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацују |
д су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да н |
би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њи |
јка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— С |
етати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу уме |
} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p> |
о толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву ве |
а.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође |
те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога |
> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је пон |
ану и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње би |
енада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или су |
отом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика |
ећ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и по |
ли Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је па |
да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом св |
Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој м |
поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, к |
не да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисм |
наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p |
сох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, п |
ши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна |
{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} |
брази и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђ |
друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, ма |
чини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигу |
а и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душ |
тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то |
/> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од беск |
још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива ус |
као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и |
ети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, |
ла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачк |
би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, |
кне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како |
блије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога |
ао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p |
о се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не |
ј једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S |
тадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> |
ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Т |
око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га бил |
на шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши |
га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прсти |
ивати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој с |
у.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице |
ом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, п |
обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јо |
сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанув |
удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цв |
и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излаза |
у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Мар |
јући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му с |
гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла коле |
тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновит |
да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада ј |
еже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница рук |
ј се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненад |
, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, |
га одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, |
n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је |
е, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</ |
уци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, сна |
латко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку |
у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива |
ку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједно |
бло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље |
ко силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{ |
као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због |
ретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, |
бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма |
је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар о |
а се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гл |
вету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им |
да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између |
њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи |
аустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто м |
ажи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око |
е дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, д |
како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрв |
у би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном п |
ру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се |
што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара. |
уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежиј |
лог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она в |
, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не |
језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно ј |
ас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се |
ред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако т |
дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња |
еосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене в |
не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају |
низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни с |
друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала из |
а и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч |
и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој с |
дино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n |
.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од ши |
ин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и ка |
— још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве |
се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би ј |
јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била ц |
арање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јо |
је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{ |
ају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух |
р од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Но |
је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одм |
бити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак |
косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то би |
а чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они о |
би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико н |
м поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Маг |
чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ос |
јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће! |
сну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, |
кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из стр |
урно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дођ |
ави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочеки |
а је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, |
на хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајућ |
траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још те |
ито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, д |
" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, пос |
одигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар |
е и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остал |
детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </di |
а је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како |
очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што он |
р намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој |
ку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо вез |
вучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да |
рала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим |
а да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошев |
о више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна |
њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она |
игурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња |
учена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, |
о и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n |
поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила ј |
p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла д |
Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се ота |
1" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту њ |
а коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује |
нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста |
ха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празни |
петицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале пра |
ењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не з |
у да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова с |
омоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{ |
ком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да |
дудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштрил |
то се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућ |
ила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" / |
услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знал |
p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што и |
зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не |
и биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> |
им очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околн |
као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи |
е насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јо |
и, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених |
ласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падн |
улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и ис |
ена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>А |
n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зач |
де!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неко |
.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и |
а једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су |
оја јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После |
јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она |
а; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, в |
како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, исп |
на.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нар |
а копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додирив |
а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки ч |
истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> |
оловине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте |
том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што |
а она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n= |
ари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би пр |
х је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур |
, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није бил |
око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој |
ком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Ма |
је бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишиц |
нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207 |
тишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко |
и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је к |
сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јо |
не опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком налив |
} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жрт |
ед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начи |
резриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило |
, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, |
црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче |
че.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине неп |
ну децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почн |
које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали |
ине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоце |
једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити д |
, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, |
у било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би з |
да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и г |
е од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, п |
дице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и |
чном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може |
ући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је |
кри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој |
оје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож по |
омогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, |
е, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе там |
ала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за |
тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и в |
то никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а к |
на, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пец |
рине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже ос |
S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то |
, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења |
и као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заоби |
ове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опе |
евојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати |
таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снај |
омча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више ни |
удило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и |
еднако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим |
} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, |
превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као |
се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека им |
ма никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикн |
раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, |
, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, |
покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завес |
, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да ни |
а ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало. |
а муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ |
е да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затрудн |
ако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред |
који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, на |
коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је |
да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, ник |
Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме г |
она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ та |
насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети |
Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда |
н, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао ј |
и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из |
црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је С |
итиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборав |
ог тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бива |
су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множин |
, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, |
„Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је |
</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је о |
аткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би ова |
о ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И у |
пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од |
, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на |
гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, би |
колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа н |
Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због |
зи ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, |
кву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и у |
с којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образ |
ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још |
као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимају |
, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, к |
, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу |
етко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео што |
њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да |
ти и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом |
собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је |
да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастук |
на је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све в |
куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћ |
дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у рук |
, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише нава |
е како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој |
XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и ра |
знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развит |
је био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једи |
ко?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвуј |
уља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој |
осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојал |
Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од ст |
ву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бо |
{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. |
а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше в |
ног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а д |
е и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су на |
са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџини |
падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој д |
ала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред њ |
ару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне го |
кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, однос |
себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особ |
ћ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње д |
дења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} |
е, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговим |
порно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципе |
ло његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка каф |
ама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били с |
не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.< |
чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на к |
су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „при |
вана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његов |
оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обуч |
фка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара |
, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу мог |
ла, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До са |
колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n= |
на, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако |
ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву |
ујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сва |
ли, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога |
Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> |
атном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љу |
ка, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, |
А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два п |
амо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, крат |
дбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошиш |
зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} |
чеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака с |
а да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „ |
хана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим |
S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окр |
тих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча |
ута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је |
ка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} |
ака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодуш |
са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, ко |
ути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако |
на другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Ника |
Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S |
ли...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, |
на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно удар |
радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста |
је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и п |
<p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграја |
</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и |
на, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и |
.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђиз |
а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том С |
д среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она |
век је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видел |
цама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се |
</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од ча |
ор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по пра |
уби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она |
шивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се по |
А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно |
не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако |
а је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса |
е.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике с |
у.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не зб |
а доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде |
јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, |
офке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог к |
му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то |
хе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, |
о миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вири |
нама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, |
иста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не м |
м рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, |
ед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко |
о соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за по |
целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су |
и то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са св |
оре не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати |
вежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око |
а и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободив |
и по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} |
е, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако |
е бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, п |
око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те |
је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још в |
сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали |
води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је |
из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и р |
ице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близи |
е ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица |
и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и |
ен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћи |
и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, с |
испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p |
њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза |
како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пу |
е како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда |
дбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазил |
у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, ка |
а, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи |
на, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, о |
кама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднес |
гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погреши |
шајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њи |
, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало |
претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући п |
етлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и |
а натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом |
дно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у |
Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно |
шао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p |
као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњик |
ина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској |
и је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би он |
ада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве |
пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рж |
е уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није |
езом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака |
Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигну |
p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} |
нда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног |
ер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимч |
ко је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она т |
сату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљен |
вирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме по |
са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим о |
Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и |
гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њ |
.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{ |
још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} И |
и се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у С |
оред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, ј |
n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се п |
но сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци |
</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо |
шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста с |
ролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде |
ц; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледа |
ена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Цели |
Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, |
з деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву |
мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући |
свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога н |
и, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и |
а, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софки |
е ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то вре |
чи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји д |
егне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они т |
одину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само ш |
p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, |
о мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара |
, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само |
исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово ње |
исмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} |
ајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за |
>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је |
шћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчи |
да само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а није |
миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, |
им прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма |
по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве тргов |
пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова |
нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спуст |
ећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} |
дој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> |
одао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се пом |
е да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, мож |
а Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом |
о никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су |
е, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњ |
ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се о |
натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој доп |
ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на куп |
а, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јел |
p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како пр |
како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би и |
набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охла |
другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особит |
чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на |
а прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, озн |
блеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софк |
да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} |
реко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се б |
он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и |
Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату |
а је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једна |
ајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осе |
ст, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Сим |
се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ |
преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснути |
оћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто г |
у, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и |
је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јо |
е.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају |
љење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела п |
рушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, наро |
и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Со |
шавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој по |
мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Исп |
{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, з |
сећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толи |
иђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, |
још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари шт |
свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, ди |
онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је |
и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, |
појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине |
преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду |
о је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, |
да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Са |
раста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила |
учене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, |
утовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Со |
о осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су |
ише се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, т |
ушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страс |
егових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се зн |
је био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Марко |
жен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браств |
већих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и чи |
о себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да |
ашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је |
ис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу од |
сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућ |
са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, |
У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њи |
остаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна с |
ог тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што в |
што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позив |
њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим. |
а-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59 |
онесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то правље |
не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — иш |
азивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у м |
p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу |
одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на че |
јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зр |
по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са за |
а, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни |
није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана |
Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у |
— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио |
офки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајев |
ј се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p |
их, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој |
вима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао о |
и толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се у |
брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело с |
у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силази |
од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одо |
неражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кри |
м другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно сед |
пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, |
у како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га н |
еју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као д |
емала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи |
чи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, и |
досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се |
ваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био |
ника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној со |
амо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује |
се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степени |
поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах |
о, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизма |
зи, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ус |
е би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од |
је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи ма |
нди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, |
и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, з |
ети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала |
За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, |
такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако ј |
осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о с |
.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он рук |
раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и коле |
ј јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да |
аширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као не |
захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Ка |
аји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није б |
к, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагиб |
а би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад |
срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољст |
ш, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, г |
Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући |
кице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред куј |
ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, |
њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Ама |
.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и |
, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газ |
у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, по |
пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове |
шено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легн |
етку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошл |
е та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} |
ено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би на |
ове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> |
гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва! |
и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, к |
еџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на савет |
та ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му |
ао разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{ |
но бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и нав |
га као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана там |
олазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком ка |
руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је му |
и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S |
кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</ |
кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} |
шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши рук |
ајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо |
клањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у |
} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита |
у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним ње |
боравила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек так |
икога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} |
а изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, сп |
е да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки |
а је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макну |
еднако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да |
о изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем |
на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разг |
орњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то ист |
онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девој |
вијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било н |
е врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је |
паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, |
ускао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух |
пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукур |
>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри те |
а радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају |
ћ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:< |
реко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној р |
тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p |
</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужасну |
рже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашн |
</quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Св |
потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле ча |
ао кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела |
већа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приб |
х зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши как |
пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који |
.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одоз |
ора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен св |
брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</ |
фка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p |
ком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, |
њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, свак |
м жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код |
томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих |
ле онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би |
ењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се |
ни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сас |
, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила. |
толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и |
собито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да |
а све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда |
ли се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би к |
м и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта т |
, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више |
е тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само п |
ма по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком |
у истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то |
а мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морал |
о, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са |
пила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто п |
азио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла по |
рно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готов |
о пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али он |
нолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама |
а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прам |
их руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онд |
би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла ов |
д хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} |
луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, он |
а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то с |
трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она |
сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож о |
ad> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му |
видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, ка |
b n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, |
а, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{ |
и трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, |
ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете |
ди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И |
како није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје |
а да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свак |
лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји |
и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као н |
да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, и |
о кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји |
сталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, |
ла, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће с |
жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено од |
></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, как |
би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при |
ти о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магд |
ћи од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за |
свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се пре |
ачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почел |
.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на ов |
соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости |
ргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де! |
да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и д |
Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</ |
завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гро |
да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером |
<p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А |
је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао |
а сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво мора |
се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би |
Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, н |
махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: |
лао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ пост |
>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p |
а је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврн |
и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! |
олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избу |
ни, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на |
варе, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би свак |
једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овам |
мала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада |
мештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито |
ну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва с |
ању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је |
ла и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и с |
њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читав |
да она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему |
урно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећ |
пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја |
, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито леж |
оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујн |
о је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље |
..{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја |
у девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о с |
мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, п |
ом лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те |
не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова |
о вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урн |
зуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, ј |
а Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да |
у част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из |
ало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнад |
удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, н |
дно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а |
т мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра |
А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, |
покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не м |
руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јав |
, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој гра |
, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом |
а видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</ |
те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обр |
им маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а |
га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да веч |
пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, в |
и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв |
Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уп |
ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то |
а, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, |
кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, |
од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запа |
би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно м |
била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапи |
чи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S |
му.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо. |
се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њем |
по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш |
p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободн |
арко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, |
.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре |
се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никог |
акопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што |
d>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и по |
канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и о |
иту умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; |
а поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада |
не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине глав |
сти тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, ча |
би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, |
, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети |
ада онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стој |
ара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да |
не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb |
ишта.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што до |
т да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p |
вај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако св |
алим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Том |
а преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, |
ла по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они |
p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и |
да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Бо |
на ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај о |
b n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг |
м и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, |
нувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околн |
халска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож зб |
ве стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат кора |
, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, |
есе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто кри |
о, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом |
ао млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад |
И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек |
о нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седн |
ио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би и |
је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не к |
и везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости |
главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S |
раха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и т |
И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за |
е, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда |
с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово |
ки, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало неш |
минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и раст |
ато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> |
седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом |
исто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њ |
ре све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Соф |
а оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га |
те на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу о |
нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док н |
неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софк |
хо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазн |
ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, |
и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме |
ученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, |
.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, ка |
ост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плет |
.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се в |
чима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка м |
преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче |
ко на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из |
<p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и р |
сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није |
ло се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео |
како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар |
док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем |
волико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати |
еће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— |
даја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спрем |
ост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером |
ајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, |
адици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис |
рети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она б |
мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада |
ада би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености |
Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверен |
.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, бла |
и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би |
паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и |
елога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази |
песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи |
орака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењ |
дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а н |
и Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се са |
апама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихов |
="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји. |
да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то |
унара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку др |
инограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није дол |
крс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поре |
А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и нау |
м хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што |
в да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а н |
еће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности |
учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, госпо |
дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште |
е топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се |
а рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јо |
Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељац |
избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој до |
ндуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан. |
} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других |
је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишче |
о.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој ок |
увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њег |
јући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наиш |
ила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад ос |
не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, |
ћ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње |
, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, |
дела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јо |
егови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ ниј |
чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он |
масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} |
како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико рад |
бито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, |
у помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је |
и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, рас |
а и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод |
среће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да |
ји запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате дру |
свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одв |
а, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда |
а је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће мор |
сници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу к |
а — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико пр |
ће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те |
ће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се из |
нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га |
отала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око кућ |
в ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје з |
ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софк |
, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због то |
ко није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у ве |
теље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: |
ли те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није |
, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и сво |
као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ |
ка, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека н |
!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се |
асладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и |
ју, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање |
да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види |
>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одо |
у, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— И |
и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} |
брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се |
ди, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n= |
рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блеја |
чила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, х |
.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, д |
аваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно з |
а и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} |
е попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче |
.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају |
сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму. |
е, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловск |
Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни на |
ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле с |
дио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још м |
обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће н |
како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, |
ножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био |
њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она |
јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да |
ора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова |
криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим о |
офка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и уса |
тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покре |
ити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, |
е.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко? |
ала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, |
ти да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпу |
ј тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек |
е се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пош |
м и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала |
кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у посте |
е унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био п |
да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и та |
виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште раш |
19191_C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада ве |
а.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из р |
свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би ј |
тила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као ко |
{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облач |
е јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју |
уне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и ба |
сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше |
дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p |
јица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како о |
и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа има |
својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не он |
Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка |
срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале |
дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се |
поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} |
астало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да |
а гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је оп |
кијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намеш |
гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене р |
о остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та |
ћи од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, ка |
шао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те |
има.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајућ |
и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут |
ци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, поста |
име морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p |
ати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, настав |
едње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућ |
прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софк |
био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и |
а је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа |
дравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим при |
S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши |
адах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, |
сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктават |
оше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S |
з улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око ц |
еп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево т |
} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, п |
о, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: л |
, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија |
разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послет |
о врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо |
у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди |
јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварај |
шава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле |
а прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти |
оба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како |
а њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву |
тар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерл |
, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа |
е јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао |
ње доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у |
...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше |
рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ |
поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу са |
м свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса св |
, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она |
9" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку |
долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, |
ели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> с |
е унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а |
није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз |
нодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и |
капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, |
, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И п |
том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има |
ијатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то |
по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је |
, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, вр |
м чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова доп |
кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А |
а њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиск |
дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, д |
еше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Сва |
ло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она |
е ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка |
и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте |
игне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да |
појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако |
, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза кућ |
о њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи |
а, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су |
id="SRP19101_C29"> <head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, |
о:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном р |
е било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све ок |
ене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијани |
се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клиса |
привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове |
ој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату |
оте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку по |
д тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, |
есе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди- |
</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и тр |
ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго |
је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и |
н послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом по |
/> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице |
вио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусре |
ле он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И |
шећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински |
— позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} |
трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, |
о на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чује |
} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, ис |
А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас пр |
ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би м |
ли ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу. |
јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће |
лазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго |
хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра доби |
. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења |
много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хте |
ва гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала с |
да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а т |
и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико ми |
бљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type="chapter" x |
асније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њен |
и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сад |
шењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митр |
упкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> |
свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде |
ловљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео |
е због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаљ |
ења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, |
којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; |
{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила |
ао сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, |
а, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да |
олазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке с |
ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи |
жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Ми |
Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} С |
у.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка ов |
в, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, бил |
{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек |
а је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се виш |
веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка вр |
да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софк |
иштен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једин |
ило за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, ј |
игне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после о |
ва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, |
толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци и |
што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али је |
а и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ зн |
, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много ни |
де таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, з |
стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капиј |
ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онд |
муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек дон |
а и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више |
сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу ис |
ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра с |
т пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и |
је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би з |
ном.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка |
она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> |
значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом |
а зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, гото |
да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака при |
да, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њен |
оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти М |
кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њи |
} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Гла |
а је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пре |
кривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим пог |
ица причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочит |
о њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после |
— откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац |
атру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда чи |
раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и |
апред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје |
И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди |
сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким сви |
очеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је |
ћи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму. |
рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p> |
охвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало с |
знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, |
} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и |
више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А оп |
<p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, по |
, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не мо |
астави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чед |
и, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и |
је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где |
јући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, к |
к, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихов |
показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он |
долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу |
н никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или н |
слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, |
p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек он |
ала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И ба |
к и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало з |
ећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком |
то, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и |
га би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасви |
њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особи |
па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три г |
ли, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за т |
а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале так |
ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="chapt |
се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би |
то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би |
положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се |
b n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се |
Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из |
е сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто ка |
, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, |
но да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо |
аље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је |
би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; |
ој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је д |
стајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, |
тку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кири |
други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу |
и у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер пос |
је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једи |
да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, |
бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с д |
S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и ч |
ом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p |
ја комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како и |
ен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} По |
је синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле |
гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице |
оћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, |
да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, бла |
пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Т |
рала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И |
е куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју |
сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није |
да срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих |
и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрање |
чијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни |
етку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим |
би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, |
ше ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, у |
њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла |
она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову озној |
чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мрта |
ека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и се |
у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од |
д њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећ |
Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туж |
и.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и |
код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} В |
жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, |
ати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опк |
а се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и т |
не су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепер |
ћа.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га д |
да мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, |
идела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта |
ама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и т |
ини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита |
шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, |
ој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и |
— Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ п |
а у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори |
о шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него как |
руби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, ск |
офке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали |
љи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, р |
би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је по |
ли, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песниц |
нија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута |
стима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Дола |
на је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на |
кре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно по |
ко јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког из |
трасти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div |
арко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, при |
у појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И как |
е, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, кој |
ре усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S |
ње је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуб |
му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прс |
по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој кос |
улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здрави |
би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком мате |
но у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, |
ин, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним же |
уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, |
чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код |
седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метн |
ме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као ув |
ачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно к |
ави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће |
ледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, как |
крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на |
че она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, муже |
ре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ |
ба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега |
га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и п |
астајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме сто |
усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа |
себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки |
p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети к |
готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер та |
37" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и трош |
то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, да |
примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати |
дожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу де |
летку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршива |
, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они уд |
ђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распа |
вао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са с |
зрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у ок |
а и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном к |
забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} |
е зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега то |
што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, до |
је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, |
да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је мо |
на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцк |
ела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, ц |
ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане и |
} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са же |
да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна |
ан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, |
по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на ч |
отну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По |
ш мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама |
S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим зада |
ћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштери |
и своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, н |
одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је |
ро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S |
едати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољн |
д себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуц |
доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и г |
врће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује |
> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако ј |
и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим |
ко!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, на |
убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасав |
с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља |
ључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> |
нија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је он |
њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио чо |
једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад |
ровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, |
тило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две С |
а њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначава |
омча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на ал |
/p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чи |
, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су |
кија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, |
немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, тре |
више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као |
> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису |
то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све ут |
никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, |
елог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од ув |
јвећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свр |
е, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, д |
ед <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје |
, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко |
ега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар си |
/> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и поч |
да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабо |
ад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихов |
инче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере он |
, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, |
а додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и к |
здавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињ |
тац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, |
/> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада не |
шујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад н |
ћи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И С |
<p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом |
а ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш н |
оброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, к |
од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац |
ео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш |
есте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна. |
а једе, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — п |
шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p |
че да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако |
ма?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица там |
и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је |
сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у с |
ји чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући |
чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати цип |
та.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} М |
/p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, |
киног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Тр |
ен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био |
ке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутр |
чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио |
ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, ж |
е за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" |
јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана |
} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је |
упељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело |
а се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде? |
<p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, |
>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p |
паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и б |
нула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако за |
товима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{ |
>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца |
ка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукам |
ар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и |
арени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да л |
еше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз ко |
ани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, п |
разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена. |
двојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, ч |
је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, |
<pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; как |
и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} |
овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела |
досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и изди |
стих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до камено |
ближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсм |
жнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно |
, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким ру |
Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи о |
амом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печење |
даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као |
о целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом |
било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да |
гди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново |
: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како с |
о је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапа |
ста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је зн |
ослала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пит |
на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почел |
ази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си |
горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испр |
аква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се у |
грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се |
е сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? |
каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво ра |
јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тре |
и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке др |
} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело |
иближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој |
почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак < |
љувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, од |
едавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глад |
ако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и над |
је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто п |
лико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није |
вамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас св |
е може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа ниј |
"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде |
оче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да с |
а које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{ |
жао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се о |
.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они |
м грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити она |
поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбан |
ћи је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, |
куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да |
а куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод те |
ко јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена |
роз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи |
у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали |
И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он саглед |
го растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном |
ов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, он |
ве за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са |
ђоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која |
очи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тре |
Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећ |
на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и д |
ама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у уг |
си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толи |
да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало |
не поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к |
ртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раш |
томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то |
р, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек |
хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Х |
.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало с |
> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по |
ораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих дво |
за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у ча |
ђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојиш |
и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе |
.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоч |
што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењ |
поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n= |
лао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{ |
у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред цели |
ош има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ра |
гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе пр |
ј влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз т |
ан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати |
кољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих |
баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту при |
ке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној р |
, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке |
мела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и из |
{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и о |
паљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекај |
дом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> |
тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, с |
оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане чо |
ћи га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквар |
</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, |
пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношен |
них улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролаз |
о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и |
о и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она с |
да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навл |
њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак он |
а.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотр |
су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен |
уљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређ |
све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о о |
ед настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине |
Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по |
потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио ру |
ву руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, |
<p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у |
ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и |
то су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније поче |
ло дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад |
на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико |
, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га к |
дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће |
ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима в |
ак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се |
а од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, |
ама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу |
и да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући |
е и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>По |
амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи |
/p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигу |
њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И |
ђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада |
а страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, |
он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, |
рзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све |
, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> |
ише.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на |
као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ј |
чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не |
ора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да |
ој капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по од |
ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је с |
, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавај |
су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да |
штовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и |
n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.< |
о је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што виш |
: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим |
се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и п |
бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду к |
слу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљ |
на, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак д |
сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> |
че осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при т |
алваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увија |
, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, |
Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са а |
кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чин |
не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче упла |
а виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и |
сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати |
ређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чи |
почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако |
ла како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" / |
о Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него ш |
шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све ка |
а како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: |
осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње с |
такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да |
дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песм |
само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и с |
> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цр |
ћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, умор |
} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у о |
стали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су бил |
, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увиј |
оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка |
учка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149 |
омци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви |
овори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би сам |
У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и д |
а подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев |
једном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде так |
човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајућ |
уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала ј |
ститање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапор |
ац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, |
за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једна |
а, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у |
не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и |
<p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они |
олико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, д |
обито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога да |
рила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и |
ћим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама |
рама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више је |
{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки зау |
мо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог |
зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у т |
n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај све |
ма комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањ |
већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По ч |
о, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље |
шена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И |
у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је с |
вим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као |
д би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада |
ли палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе |
тка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године |
м Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73 |
о нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, |
о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу поча |
а под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> < |
трепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладос |
сто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њих |
о! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излаз |
е тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече |
е од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и не |
/> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, |
ила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, пс |
и!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих ов |
<p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и о |
p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би он |
јте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен уз |
труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаље |
цу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека |
дети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје |
ала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, з |
ије <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло. |
о је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и |
ада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њ |
о.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — п |
а, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и о |
сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, пе |
ниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у ку |
о помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће б |
, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, по |
S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све |
, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакрива |
о у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, р |
иди како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, |
она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, п |
кивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се та |
кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњиш |
не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега |
своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И сам |
влаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насл |
то.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} У |
таде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како |
ово закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и |
ожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледа |
— Ба... ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомо |
ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зат |
и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навир |
што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито |
седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, |
ишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским |
ј, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у оч |
оји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај њег |
највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном |
Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега |
себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на т |
пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Ар |
да, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у |
виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадб |
средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{ |
оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њи |
се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући |
S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> |
е била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њо |
опчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни |
оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му |
нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки |
уге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се о |
лавом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац |
, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својим |
реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим |
а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах |
ћи да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Ми |
Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, |
би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом |
му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито |
питама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен ка |
песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су ист |
лико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка с |
извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степени |
на.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што во |
на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Б |
ца, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухва |
њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила |
крвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком |
ткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи |
— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то |
S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију пром |
га, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не |
нка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их з |
ост према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепит |
ска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговар |
ћи калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> |
уби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она пол |
а, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонов |
ло, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, |
већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако ук |
н се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобр |
спред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} |
не и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, так |
кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Со |
чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и |
ато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику: |
чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сиг |
од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчо |
ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буд |
ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од м |
готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубок |
појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и за |
та јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>О |
>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, |
ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дв |
ћ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега |
а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто |
одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако изви |
ара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена |
чишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода |
ра, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капи |
се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у |
дима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама |
је људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чув |
ј Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв |
н њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственик |
уге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Д |
стина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазре |
ена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као из |
за манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућ |
S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини терш |
S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села |
рава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишт |
видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Го |
прали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него |
ни не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ љ |
оја је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у |
ене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред он |
куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јаб |
као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не пр |
-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са свако |
ије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поч |
м да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и јо |
ара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} |
е у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле |
е би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући глед |
да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, с |
да она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, ка |
да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче |
за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико |
тајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у с |
и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што |
не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јо |
није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод |
ш за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада |
како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све |
24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} |
ше да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, |
пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, |
о потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала |
јој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Си |
ао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне |
а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму |
ака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да го |
еликог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по ку |
газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она роди |
едо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од с |
осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно с |
и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, ч |
иђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није мо |
ељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то |
оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, |
руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тети |
то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха |
ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, |
ати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће ба |
во у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допи |
, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било |
/p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из ве |
ћи ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој |
од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и ама |
све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, к |
а од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагиб |
ко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одуп |
јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, м |
ло да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренд |
дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по баш |
, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</ |
и тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на к |
> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, срећ |
д Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети ка |
ad> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила до |
е теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ћ |
ао убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њ |
Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, |
поте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, как |
два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелуја |
.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала |
јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, |
, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свеж |
p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге |
ност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не и |
а одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да г |
би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p |
увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста н |
S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S |
јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу |
м ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље < |
Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би ј |
је угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући |
тарим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и ј |
ршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највиш |
аквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један |
самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе |
да би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па с |
Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све |
езане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} |
вог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујн |
лачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се т |
е, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, ч |
то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омр |
посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав |
амџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка |
ање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој би |
шчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер е |
а.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то |
} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело |
и се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама |
цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвач |
зо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како |
раслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — |
и, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газд |
азала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоње |
би је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И |
видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазит |
ала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младош |
ва Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва ар |
су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је |
ири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика |
ао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влаж |
шина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требал |
стиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} |
других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој |
о оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, дале |
ли које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао ка |
и мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино |
о не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, |
одиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{ |
оварао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ |
то се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још н |
то држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до са |
осле толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој |
се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео с |
зима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана |
које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највиш |
к се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?< |
у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магд |
ела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена |
зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од |
се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који |
љина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слобода |
да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а |
> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, |
дмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по |
иде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти |
деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се ниј |
на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" |
</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} |
а су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не |
лужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} |
не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да |
а њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и |
орао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да |
о би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, |
ара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко |
уму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду |
ови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, |
о, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница |
није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве |
ећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном |
ла и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше |
му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу |
икада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Н |
се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже |
ке свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тр |
им разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су |
сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наиш |
лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се је |
е биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлал |
ала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући |
, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не г |
оре, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, т |
х, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд |
и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n= |
кле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, |
монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако |
ше да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака |
паљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, |
вукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако ј |
млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после |
свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, |
илука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> |
, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, упра |
или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита |
/l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <q |
ијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је |
и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када |
етлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једна |
али: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, |
, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их мол |
то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред |
га гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала |
а се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" |
крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао |
све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно |
о били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов |
шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасја |
n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили ж |
где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустај |
ет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да с |
којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и ви |
{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, |
су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око ц |
зе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи |
дећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је од |
и више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре ка |
воје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који |
пезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, |
упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> < |
ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећн |
ко лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само |
свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и п |
у болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То |
ећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, |
гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не |
деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји |
би а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>К |
све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толик |
тнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком њ |
А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и |
укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда |
S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећ |
ија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S |
матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала г |
— И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећ |
е, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S |
аш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Нико |
виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак |
ила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најуж |
а ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, им |
Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој |
свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> |
това.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у |
а би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда г |
о <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је |
ље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Ма |
ин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се |
у са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболе |
вши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и прод |
јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и з |
— и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57 |
Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се руше |
утим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div |
ега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од та |
све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све зан |
е тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скида |
еком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте |
, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе н |
унчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре ода |
, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру |
Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по |
укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од То |
би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би м |
о прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој ве |
име није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко |
има су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји са |
али косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, поди |
деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат |
би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном |
је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да |
ена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, шт |
n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p> |
гословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао |
о страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се |
своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до ве |
гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> |
дити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пре |
амо што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким р |
ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за |
еру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна прису |
ах, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да бу |
:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <p |
се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, |
а како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може д |
дала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио |
а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном |
ли се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је млад |
ити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлеп |
говоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече: |
но упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и |
пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа |
оденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног л |
и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је |
е врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} |
овима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестај |
рнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, н |
, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је о |
е газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скор |
лакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у |
ко цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да ј |
и косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Вас |
е свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавил |
ушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамили |
разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позв |
а обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, из |
румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У веч |
спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изг |
n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа |
} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде |
Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајућ |
едајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, с |
ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора |
устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је ве |
понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини.. |
овским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али у |
Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и |
д — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим п |
о никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, |
ним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед мног |
{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу пр |
о изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах о |
љускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али с |
их сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто |
е био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам ј |
од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко сам |
великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер |
минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} |
од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој |
>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то |
а овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати |
ш брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмо |
ага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ соб |
, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— О |
то кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кро |
ут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу сво |
астови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке врат |
, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, |
да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њ |
што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те |
њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је ота |
и, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагод |
на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ов |
сама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на |
оштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, |
а слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући н |
ако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, го |
идовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испр |
ет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто так |
а, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим муже |
арка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је п |
пак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано. |
А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима |
ре, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно |
а, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је наме |
а ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почн |
ити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, |
аскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљен |
широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се пок |
ши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и ве |
потом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнут |
жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развил |
о испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наиша |
та начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p |
упац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова |
<p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! |
тао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по њ |
могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стре |
збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се и |
} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је њ |
друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота |
" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јасн |
рци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су до |
еће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не м |
рсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га т |
гу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од |
и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курн |
ство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) да |
, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спо |
гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много воле |
ме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, |
ношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, |
S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика к |
то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што з |
ну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешк |
дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb |
а се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је |
време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили |
е како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењ |
је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, |
ехане, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају |
тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је |
ија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, ко |
>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава |
она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, ал |
,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чи |
дна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да с |
чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, |
код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла |
јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> |
лих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан |
је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једна |
</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једн |
.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дуб |
, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногави |
сти и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да |
у, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, |
онесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна |
дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна |
н, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак |
" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сам |
ко са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не см |
а, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, кој |
Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запуш |
ну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али как |
клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, |
. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зим |
се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да |
а:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупир |
<p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И |
и и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је |
да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико |
о плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p |
ну, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из С |
итно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и |
кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама |
оди.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и м |
, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда и |
мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, |
не, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јас |
ти.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} |
оче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким п |
Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, нек |
јави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— |
на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, мол |
ући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, |
S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — |
а врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости о |
Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Ви |
То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су св |
е знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у к |
као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по |
рекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и св |
{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског о |
утим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распа |
S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, |
ни, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито о |
се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ниш |
мшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дан |
и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно н |
ш када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb |
и уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Соф |
ша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачи |
е, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и |
ом руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чак |
лиже њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, з |
места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса |
пчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насла |
ћи се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад |
је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или се |
учена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око |
е спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што |
а, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p |
учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујућ |
тојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у поч |
на га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да |
одарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и |
и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам |
нога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљ |
од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ п |
би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надал |
них руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешк |
ету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све ви |
и ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам |
на тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} |
му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа |
ико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да |
и његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и |
лости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, к |
ад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њо |
ад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“... |
и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, |
ди, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало |
че да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задр |
да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину д |
вим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} |
ебе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати |
а се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке о |
иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не |
} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никак |
дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, н |
</quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заи |
кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила. |
уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од |
ва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет спољ |
о увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном |
бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овам |
ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од ср |
љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста |
чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, |
ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> |
, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кра |
ру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А |
78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набрани |
у отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то |
>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она |
ако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разу |
постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} |
ао читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и |
а не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио С |
ла и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако |
ој, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као |
> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у |
колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруже |
између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда гов |
поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и |
пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свир |
ом другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу принос |
ет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију ос |
ука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто |
и.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он |
чекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је з |
хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде |
офкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Со |
одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чи |
ко лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је у |
анчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> |
едино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора |
биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p> |
ошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Ал |
ћи да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обич |
ђа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбинс |
њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које |
поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није с |
се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако л |
реће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} |
да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, |
грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући за |
да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као |
окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама |
"SRP19101_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да про |
кама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спре |
ко пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} |
, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће |
ла, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, ко |
сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње |
арош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му |
пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, |
наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да ком |
вираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу глед |
него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почи |
е неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу с |
м његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као |
м истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда н |
и и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који |
су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да |
тва, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да |
елу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела к |
а двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто |
чала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви |
да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрош |
остинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана |
сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и |
ајмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излази |
и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напрот |
ла, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, |
ижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно в |
ј колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто |
и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допи |
ни тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе |
анка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, н |
тошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софк |
ине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и но |
у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и ум |
ћи, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, збо |
ривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да зн |
о вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана д |
купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и посл |
ремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са зак |
а, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења |
ронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и |
ечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, п |
на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом муж |
бито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњи |
о праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео |
окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је |
то је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, |
тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на |
то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отр |
д би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијањ |
де у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивај |
аства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви зва |
<pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, |
ом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је тр |
S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што |
свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио. |
:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb |
о тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту по |
слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стан |
по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по двори |
и не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, она |
ва кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њих |
иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би |
руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло |
о она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље прод |
ку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови |
агор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, де |
а кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пуст |
у тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу про |
.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сеља |
роз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и |
лазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али кој |
о није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па |
а се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада с |
икако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се не |
м, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си |
би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њим |
чини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућ |
тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, |
ма тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о ос |
јне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у |
кама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пу |
тим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по к |
истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном |
Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са |
свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> |
и, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је с |
мо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{ |
ено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви поч |
S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни |
нако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо |
е јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за дво |
јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њих |
сто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да про |
би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> |
кав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим |
ања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посмат |
у се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепо |
гра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда М |
репашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гр |
асти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише д |
а махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, кој |
није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући |
а: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а д |
даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме и |
биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривеност |
заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и с |
ресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n |
да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож |
} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њ |
Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S |
них и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад |
ада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на м |
а“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и иша |
а крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај |
се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на |
„хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његов |
опло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби |
мање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, |
него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивл |
у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за врем |
вртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што |
не снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у г |
.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очи |
и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и ст |
се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} |
ко одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, |
ју:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер |
не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његов |
се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не |
>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у п |
и, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било |
и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од њ |
ијању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, с |
буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, ст |
мче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва |
а је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, |
ли сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два |
његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мат |
тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софк |
ра.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себ |
м авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто прода |
S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} |
о код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе |
ликих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као |
ћи новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина М |
се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, к |
ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би |
упа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она |
Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, |
и приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} |
ла момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од к |
ако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као |
ак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја С |
се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим обр |
ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир |
ош мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна с |
трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у по |
било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе |
да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, м |
тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њи |
аложенија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим |
мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао |
а рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али |
> <head>XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Јо |
улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али са |
.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву |
а обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које |
е, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, у |
он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128 |
да, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} А |
{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена |
не сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао |
сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, ид |
јбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и |
ју тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} С |
уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} |
кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом |
ети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затв |
ка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, он |
ати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она ви |
по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, |
испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволи |
, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, пита |
нице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до |
еле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више са |
нако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио. |
к је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепси |
адостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају раз |
што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— |
јурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се |
} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго |
о посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> |
нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, |
е или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и |
истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари |
реко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из |
о тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да с |
дно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата |
да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим |
тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, |
се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим |
ити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње ни |
> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, по |
када се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по |
а вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" |
испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој ста |
обеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S |
тавивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журн |
екујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Соф |
бље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак гор |
<p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, по |
љено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то бил |
ама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силаз |
ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа |
е тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се са |
коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне |
са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања |
враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, |
кама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једн |
поведа:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p |
Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси м |
рашен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи |
адом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, ни |
као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> |
им простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, д |
газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе |
спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би |
са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог ко |
ли се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, зван |
ка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свира |
S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, глед |
по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни |
здрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="1 |
други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не |
икако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди |
плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса |
би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће под |
тала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугач |
Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно с |
ег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно шт |
Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да там |
ошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и |
Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осве |
е.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз пр |
то испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p> |
<p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p> |
им раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни н |
и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му глав |
оћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши |
то боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав |
, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предиш |
м путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече |
а миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} |
мтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} К |
је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда |
де брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећал |
другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не б |
са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све |
и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито к |
горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али |
зили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} |
ама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела |
мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар. |
ћи руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотер |
ице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измеш |
p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се ч |
иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, о |
су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко оп |
И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком в |
змеђу дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особ |
дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и |
н изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната |
ако је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, |
и.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако |
ицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац от |
ац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{ |
па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма д |
им уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено |
ич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И |
о обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном поло |
е се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, |
ен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је бил |
илазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф о |
а, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање сале |
спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на к |
ћи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се к |
да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се |
е га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} З |
слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у к |
шћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је |
, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те |
т седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгри |
} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одск |
је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко из |
аши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, |
још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они |
ако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, д |
S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоо |
шту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући |
е Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула исп |
Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек м |
очеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из |
пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олов |
од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихо |
и чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар |
кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила |
огу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се о |
где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а пога |
ге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поре |
или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} С |
би, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, ка |
до, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</ |
подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Св |
. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Н |
ју, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако стра |
материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они |
ључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> |
са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S |
викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да беж |
али!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као поб |
као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, |
е лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била ј |
е руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кес |
су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— С |
а и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, ста |
би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште |
ашту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на с |
сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грч |
ка ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гл |
му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа |
е главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је об |
куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, |
ћни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та т |
и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет п |
вученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и |
ав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заи |
фенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега |
али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши. |
е, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употре |
у и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње под |
грту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве |
Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и ос |
ске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што |
љем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак н |
к и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да за |
{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан |
ћи се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше дев |
и: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледањ |
нији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима јед |
ћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену прод |
треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело |
би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са |
е главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, |
гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог вр |
ости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарад |
оћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као |
симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, |
е како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му ц |
м, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако |
им, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн |
а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој |
пита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Се |
са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кр |
рата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— |
ја му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, поло |
ри; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Кад |
остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозо |
е она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пр |
, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, |
; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле |
ог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сам |
p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога |
лађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута п |
шкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту |
Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући |
еме и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка збо |
се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са у |
стрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да |
јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још |
од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она |
рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно ви |
.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Цел |
али Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипа |
сно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како |
{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне. |
свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер |
p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона ве |
Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежд |
, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и ч |
она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала |
Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла |
ли су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије |
ао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S |
се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седет |
о се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са ши |
на осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим |
ећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запену |
, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чу |
ати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да |
ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, ка |
више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио |
у им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са м |
нити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда |
ом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у |
сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла јо |
се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сне |
и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слути |
p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био |
еже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S |
е, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p |
о је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и |
некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихов |
завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да |
ли да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чин |
и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је М |
</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од љу |
стима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{ |
.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} |
а његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, д |
а тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S |
руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико |
приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајућ |
/p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар |
ку собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И |
коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, |
ати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте |
о развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, су |
икако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, она |
твар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звал |
њу, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башт |
ну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би о |
тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и п |
она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла |
в стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду прем |
била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће |
ети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди |
ше дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слат |
ме начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свег |
бацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво |
днако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута ко |
јала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није |
олапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поре |
хове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, х |
а, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспа |
е.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и |
S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, как |
ихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што тр |
, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту д |
њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и |
ма са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела греш |
закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је |
а, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он |
е не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујн |
ва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчик |
и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овам |
ије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Д |
је им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не |
о у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим ис |
и и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити |
— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Соф |
да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде пра |
и, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе |
оришта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали |
лико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о |
одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се |
м гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, |
али, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код сво |
} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада с |
њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из бо |
лико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се б |
е због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p |
, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{ |
водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, м |
напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, |
овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у |
ше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се пор |
певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек с |
мо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, с |
едњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно |
дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов |
д ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало н |
ли, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из д |
едајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, св |
тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n=" |
није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло |
ћу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча. |
сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочит |
ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схв |
онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој з |
, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало нова |
љака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, |
, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак дос |
кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И |
ика, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да |
иде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чији |
ад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазух |
оцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да |
о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада С |
на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмет |
ло, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} |
била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?< |
амо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одма |
до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, к |
ко богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он |
, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су с |
на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од уј |
цао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!. |
бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више |
на оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под који |
, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивш |
јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње до |
у, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, снева |
кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, ради |
очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред |
и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, |
нају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда и |
узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се |
који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остал |
највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао. |
а овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на ка |
тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе |
фком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у |
и јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, |
матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљен |
ића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страс |
неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још |
била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ва |
и се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са |
тери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од њ |
Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, сла |
рвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, траж |
е имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где |
се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као ос |
, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор |
, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, |
та сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једн |
SRP19101_C10"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Соф |
г.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А |
путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се |
у ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, |
де, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда |
од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> < |
гледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата |
Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и |
е су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута |
д неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су |
олуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих |
што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <p |
јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су спле |
ајвише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био |
теља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је о |
неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се |
е онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, м |
чало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како |
сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим к |
вета разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако з |
долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је |
као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, најви |
м светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чу |
увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се |
вали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не |
Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p |
а се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери |
еке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у то |
амо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи. |
ка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је запов |
оведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пиј |
ући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" |
удиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет |
уж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка пр |
да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, д |
м устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак |
унили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испр |
и се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут д |
>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда поче |
дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако |
бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лекови |
кој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо |
та се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али |
ом.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не |
чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскиј |
могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је |
женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набра |
за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</ |
урску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код |
готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је ис |
е да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се наш |
свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} |
у и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док |
вши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И |
</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствар |
и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо т |
че као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, |
седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} |
Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма |
не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаут |
ј њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чар |
зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div typ |
рака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скоп |
га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се |
очети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу ви |
к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јец |
ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за |
има.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S |
да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> < |
p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио |
ако он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући: |
е тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога прија |
р, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да С |
емо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што |
њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању |
ма, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ |
а није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зн |
ена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Со |
види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре |
м и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њ |
и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се ти |
са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање пр |
у, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча о |
у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде |
ом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге |
болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи с |
не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној в |
о увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена |
од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башт |
и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру. |
мућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, ви |
о крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћа |
</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су |
иче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште |
а не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана. |
гњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплаш |
час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то |
Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неис |
га од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, м |
ом или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, |
почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача |
жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> т |
али се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, |
офком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="1 |
дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону |
, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово с |
.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога ј |
онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушки |
е.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа има |
мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Пали |
е, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личн |
разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и |
да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p |
S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки стареши |
ребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о |
разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичиц |
о сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? |
ead>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да ни |
друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљ |
аци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спом |
брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се |
од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шал |
амо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био |
руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало д |
упне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> < |
тињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да |
Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јат |
ом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, ок |
, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један ј |
и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажн |
, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више |
ошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима |
а постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позв |
полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би |
вирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то јо |
д црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и |
.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих п |
има.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако леп |
ко да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, |
тином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну |
бична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, т |
трасним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би т |
че одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутр |
ој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су |
два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два с |
ога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити ј |
оје као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлот |
и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минт |
Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, |
и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежиј |
у и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна |
то је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А дру |
муком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, х |
ма једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} |
као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих пој |
има и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да с |
о је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Б |
дмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном |
, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заносн |
и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и ско |
се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она |
женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једн |
} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, ка |
сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако с |
, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити |
ет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она |
а се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се < |
иленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, весе |
час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, по |
е она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је з |
ачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — |
} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учи |
са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и не |
не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: |
Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му ц |
да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара и |
сто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном зас |
да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p |
азумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јоргано |
е тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, на |
ом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала в |
а, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла |
ма постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, |
або!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од ра |
реваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још из |
појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом |
едајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним з |
Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више |
и, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и поср |
ала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, о |
ет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом |
осио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, |
</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код к |
ући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једр |
поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећ |
он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу |
ри капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала |
купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије и |
, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, је |
улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се |
трасније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћ |
ричати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; |
би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њен |
а бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, |
ске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} |
, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпур |
да и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S |
пљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада |
на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ |
као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке тр |
светљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице |
у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер |
шња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него |
а до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазил |
д Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" |
>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки доне |
је хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, |
акале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се а |
нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је |
} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су т |
цујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све |
обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, ви |
било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе н |
етини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа |
м печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада |
злете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само ста |
е.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пруж |
, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се п |
х Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили чит |
била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софк |
уда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, н |
је ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек |
ле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p> |
начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину св |
, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мрак |
пчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису |
шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и б |
јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Же |
ка, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта о |
овац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће к |
ољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када ј |
ез њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како |
е да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и с |
итка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса б |
ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош цр |
здах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сад |
, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чив |
за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ |
боди и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се |
астера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а |
хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећ |
чима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за кој |
рагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њ |
о.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су х |
ине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се |
обито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младоже |
ако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{ |
им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да |
ту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира о |
доцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније |
та за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад тол |
више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијс |
пред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд с |
а она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p |
он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му уг |
оси, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко ка |
, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врат |
вале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних |
и ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као |
к и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких н |
матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} |
м гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо |
латко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може |
не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места |
рагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар |
аш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали п |
ешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпе |
ване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чиј |
после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, |
тих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прел |
и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пр |
апучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дош |
гу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у |
овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Т |
па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама |
а први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и |
пирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробал |
о за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миле |
лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго |
краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не води |
утрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано до |
она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је з |
инити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S |
им шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у кра |
не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, ко |
ћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела |
оликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз |
а и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} |
лаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже |
го, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после |
која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препече |
арче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личн |
е брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све |
{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће |
ка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то |
у.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које |
, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке |
иш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начи |
истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице н |
и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и |
свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив |
вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији |
Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од |
девши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла |
це, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рође |
у је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред с |
сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ и |
оже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И в |
и по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међ |
ачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, |
то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и о |
докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одгово |
У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што |
иштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка |
е само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ |
што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онд |
ирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи |
су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед завист |
мом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо гриц |
товог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, |
а, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, је |
не круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> |
ше једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Си |
а уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и прат |
остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред куј |
и да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да јо |
ћан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу но |
ихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго у |
еднако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> < |
срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну |
{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и с |
ац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће |
је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушил |
b n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узн |
астану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не б |
обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу |
тију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, св |
не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити |
асно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од стр |
, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силн |
почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели д |
ављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбеднос |
који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, |
г тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сад |
век тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долаз |
је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, п |
а, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима |
прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састав |
више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толи |
ске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поз |
горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њи |
још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одма |
минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="1 |
е само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлет |
бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и нау |
двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гла |
Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше |
да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико |
} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, на |
најући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не оби |
колико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између |
то знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} |
а и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се к |
баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошк |
ада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан |
то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} |
е, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испр |
врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џ |
аједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, с |
су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула |
изао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у о |
проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије |
омио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, ка |
ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се гово |
ова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био |
то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и д |
рљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{ |
ретци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не б |
гови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да |
ењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме |
капије, до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије с |
отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и топ |
S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шт |
ући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како пла |
ртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види пониж |
ст и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећа |
159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивено |
>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не ви |
а, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију |
ласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, г |
доми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је |
на шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де |
знаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом |
ишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се к |
тишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је |
ека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, |
приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више |
е са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће |
а, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, |
, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сеља |
то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и к |
на Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је |
била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала с |
ља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати |
а запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало |
после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо ур |
ом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, т |
лио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, |
били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да би |
мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на по |
да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у |
са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох |
и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали прева |
тили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама |
ри капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане г |
осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на ње |
кривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, |
мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због |
а, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да |
дну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> |
ко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, |
уће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који сл |
ео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби |
улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за ку |
ву школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасн |
одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} |
у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада |
стим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блешта |
ћи и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове |
поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ |
венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито |
ла је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе |
чајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, |
а зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да |
S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, |
се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела |
о новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донес |
ерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дан |
ли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали г |
ина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S |
и тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа |
та, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод |
расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва вар |
“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</ |
у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча и |
су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, |
— чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загу |
стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили. |
би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула |
ти, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у |
а посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно |
Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, ка |
долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</ |
о одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових |
уке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, и |
њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог д |
не главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати г |
велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно н |
.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато ста |
дби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умор |
осле славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, с |
ком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сан |
ако би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је зн |
трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Ма |
ш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те ње |
ђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од с |
ри...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губи |
ј мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и оп |
јаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, |
тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опхо |
би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, |
него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овам |
реме да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дува |
ао знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} |
Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и п |
тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l |
да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах |
њу, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба ш |
горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су |
ла су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих |
, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у он |
че одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држа |
била у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, св |
та, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на друг |
И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га же |
фки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и д |
ратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час |
на била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине о |
о више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је |
офка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образим |
.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за как |
, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где мож |
им али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може |
а, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> |
шној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страс |
како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би преми |
сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са д |
е не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра |
егови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170 |
одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда |
дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} |
ва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се поп |
вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у сред |
ара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше |
и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а ко |
ли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно поз |
и, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га п |
мо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — |
ом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, |
ј се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, |
ера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, р |
на у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се |
јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити < |
а гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој ма |
кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је г |
е чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наре |
реми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О пр |
г њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се ос |
чела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не д |
које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим па |
} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти |
огрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут укв |
о свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:< |
и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он с |
до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</ |
њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења |
ире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јач |
ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као |
, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослобо |
ли не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уж |
ошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, |
се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сас |
чком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опа |
екрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у |
Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне ст |
/> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим по |
јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред кућ |
опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ ј |
оро, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и |
чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пеп |
а сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; |
ећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, |
ктова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала к |
гнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће |
седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао к |
} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од с |
дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, |
д.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцниј |
и, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у |
ако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поч |
ега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи ј |
а, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на |
јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, |
, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из ха |
у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, п |
вим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па са |
{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ ве |
в дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како |
је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ј |
они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене м |
ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшир |
, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћ |
тарци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{ |
се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају |
пашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се |
де како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише |
астуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} |
слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{ |
ладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула |
та и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшени |
ко њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, т |
!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су с |
ао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодо |
огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој ј |
адости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбр |
е само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима сви |
цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој |
узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада |
, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао и |
о не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да |
Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обриј |
толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, |
ко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мор |
де су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први п |
ead>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и осл |
су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих ог |
зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је |
е још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Ма |
а и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док н |
трине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећ |
ајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — |
а су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, |
е је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, |
ако су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да о |
ада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они |
да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, п |
ткривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком ст |
И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој |
а лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не мо |
лину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са |
воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било го |
м лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њ |
го ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије рак |
изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред |
ећ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} |
де, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је в |
иди Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да |
то?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се ун |
ер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— |
е „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, не |
што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у |
.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљ |
а таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још |
оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S |
огла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, с |
/> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је |
м и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни |
—поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као |
имиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... ба!...</p> <p> |
и не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраган |
из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила |
пет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њихов |
облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као ун |
папа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао о |
хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и |
ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p |
минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} |
акво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком н |
е виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али пола |
сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, виш |
една сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је |
разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико ј |
ао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не |
лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, пл |
незверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи дол |
настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико |
који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погле |
сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ сам |
абаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен сол |
<pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола |
рквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклиј |
јући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов дола |
ко више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, из |
заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и д |
чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Би |
акованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око пол |
као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварит |
марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако пров |
, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, |
рвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јо |
е крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке |
жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, |
о су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та м |
ад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири |
ено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене |
стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> |
главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Уз |
“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико |
, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе |
рије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали м |
еш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све ј |
{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је но |
би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Ма |
умач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га |
м равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољ |
сле венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сањ |
, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи д |
е велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комши |
, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улаз |
ко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицал |
р, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А |
неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љуб |
.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа вол |
глав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која ј |
ајскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она |
пчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучи |
<p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им св |
"203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Со |
је.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ |
аза јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она ос |
ка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, |
а је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено |
е, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на |
аслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге |
го слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слоб |
рада била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једн |
исто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле ма |
/p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих ј |
ико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре |
деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему д |
а дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загр |
ad>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на |
ела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за ко |
е потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да |
одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице и |
и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису ве |
а све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, уве |
агда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели |
која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворил |
ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово |
у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бри |
а изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако |
ошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запитки |
од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сам |
ими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало. |
капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а |
ћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се пок |
рка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свак |
з њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико н |
да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде |
, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да |
е, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, кло |
Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: трес |
лећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или |
озоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чарш |
амо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би д |
оласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, |
е потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његов |
девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи |
о не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта |
запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мо |
иџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким пу |
и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све т |
ер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је б |
се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре |
и право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би |
ди да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим |
о ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газди |
ао умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, пров |
ретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда би |
ови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узруја |
и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, |
чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчија |
е на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш |
вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око |
ши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, |
о њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, |
оворио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе |
дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав |
привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјах |
а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе че |
уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одле |
коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — о |
ле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p> |
ндуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозо |
, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, в |
од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као |
га Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда |
ко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око њ |
зиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</ |
пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, |
Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој рук |
, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се св |
то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу м |
у капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а оп |
офка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код њ |
а, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огр |
ина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као |
азе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога |
а капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне |
</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запалив |
оњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хо |
да!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, бе |
лањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испре |
дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али та |
ог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би сва |
особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно с |
мири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одв |
канице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповал |
то одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћ |
капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у |
“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут сел |
а да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустил |
мо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, |
а.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како |
из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је бил |
ељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} |
ако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом не |
чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пра |
{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, |
трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су но |
траха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли с |
аци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну он |
им сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, |
рске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним |
само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и г |
ва, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, |
; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве т |
утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок |
И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се мога |
{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</ |
у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Уск |
олико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} |
ја и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животв |
вамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама од |
се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, о |
ог додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од |
p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к |
ер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када |
о, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, на |
да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</ |
ез гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, к |
а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да ми |
{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да |
о.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на гр |
дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И |
жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори |
ива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање |
. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је г |
његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} За |
ме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако шт |
ћи све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p |
као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толик |
говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда до |
оји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и |
падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљен |
је као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, пок |
а испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зра |
то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И |
се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} И |
изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да преко |
<p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из ко |
зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се прел |
сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, |
ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, треп |
чуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, за |
а достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се |
у, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда за |
горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла д |
стим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе. |
а сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и |
обље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко ко |
ила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, |
огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите |
де.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="6 |
ла млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има м |
ој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећ |
е јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча |
одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној |
а, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се исп |
боко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова |
обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела |
а зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обви |
је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље ч |
е њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, |
аменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој |
еним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи |
епљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, |
итима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадак |
се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурму |
вате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јел |
е!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, |
зверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао к |
у, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка |
о њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек уп |
м челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Су |
чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} |
г женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају ок |
вели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на |
прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући |
његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чиз |
} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и ус |
ј.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си |
шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти и |
ном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим свет |
ћан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке |
ка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо |
врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио |
мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносил |
ко исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом ша |
{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Соф |
је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше у |
оју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушкан |
лити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видел |
знад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и с |
то је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</ |
ље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела д |
них ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софк |
без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило |
о сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било |
не очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут |
простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој |
сане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је |
уке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим |
отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, млад |
недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, р |
дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући |
252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што |
паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S |
ама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до к |
лаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{ |
ују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочи |
апију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи |
знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или |
више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стој |
жући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</ |
ћи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и дру |
о, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкин |
а и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стра |
и је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у у |
и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, |
, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела |
есну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуч |
о уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је мора |
и прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова р |
ару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допир |
уће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам су |
о весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као д |
све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јели |
И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог |
ање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлиј |
шка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да на |
те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, |
ка да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се ви |
копчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред то |
ацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Н |
још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, л |
>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе |
су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишиц |
вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и |
га своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а |
.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од он |
аве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених |
обњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> |
стог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и |
и <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и ви |
.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у сви |
у је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо нег |
тртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој б |
ошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, н |
забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу ј |
олу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да н |
елека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би гор |
чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том к |
уката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као |
је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче ок |
о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мир |
колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, |
м, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче |
тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и |
и, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста |
/> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразит |
— понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како |
ашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена |
ује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се о |
граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb |
ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи |
ово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се |
ако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S |
е и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, в |
ствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама |
оши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води |
страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад |
е гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из сре |
p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица и |
чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у |
ме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекр |
ну, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се |
ени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани сви |
матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у варош |
ту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно |
и га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасн |
вима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим |
его и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јаст |
доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би ј |
к она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{ |
ма, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно ј |
е њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада |
о се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса |
дном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћ |
уће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би рем |
а, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, |
ис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочит |
цама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена |
ен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне |
з појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углаченос |
е журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се < |
другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да вид |
орају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и на |
не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је |
ека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек б |
е, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и забора |
чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрај |
мала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на св |
рије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, |
го.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулиј |
она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још м |
аму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну з |
тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би |
а нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак |
а гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да и |
вши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак би |
ла.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се |
а јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тер |
е жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане ч |
хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шал |
јући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути п |
ма по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не по |
широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бро |
ас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепас |
ада му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и има |
сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био |
чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на |
дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јо |
атишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним |
, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и |
код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Маг |
војом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим ск |
лико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека |
аја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као |
кићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијам |
сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису пр |
} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су с |
им чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака ви |
и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с |
ко да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешт |
ме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, темен |
обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана наш |
> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p |
у.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, |
аве, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду |
могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да |
вамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком др |
елог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, |
ла више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То |
ве оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него |
његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавим |
е било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била |
е неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши об |
м.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим |
ас на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Је |
се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова |
када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане ост |
бично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: |
за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> к |
едног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је ста |
e"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИ |
м, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрв |
ојасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да до |
а је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао о |
а у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепо |
вала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала |
фка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље |
братимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није бил |
та, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости до |
м алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разри |
начи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се ок |
и у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама |
га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</ |
и, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грд |
рно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, |
е свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заок |
горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к |
да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да |
разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S |
че осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима ср |
жасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена заморено |
фкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, |
миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, сл |
ћи да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада |
и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, |
реко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све |
уго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад |
от им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне д |
ан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</ |
оре, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у прича |
сто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и о |
а са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по меха |
акањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силав |
збацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети |
кије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и |
ајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, к |
о нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресам |
бодно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и |
као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да |
заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на санд |
/> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба |
емајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раско |
ња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све с |
затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену р |
ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и усл |
асти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и |
{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући |
а је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне |
ући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаљ |
2"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама |
дати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде т |
е она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, сти |
д стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек |
осле, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Со |
епа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и |
рко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио |
рочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, |
<p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе |
к до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна к |
т, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидо |
или, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, и |
је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, је |
м због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да |
“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му к |
} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, |
а се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта |
ати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им |
родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а |
конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бе |
се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, на |
анствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући |
ана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да ба |
ако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, |
љеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би |
S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мањ |
едну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом |
рани, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да |
а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи |
, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни дво |
прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изг |
на.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, |
увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb |
е за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипа |
за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда тет |
ово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде |
да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је бил |
приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурла |
е, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигу |
ника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела |
n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче ко |
, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је |
а вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу |
их а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се бац |
ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапи |
у и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би |
ним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивш |
<p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Соф |
по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, г |
аве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно |
ривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да |
росилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пож |
{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улаз |
а почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути |
не, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда ок |
не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кро |
слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би закл |
ком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти |
} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче |
у Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Марков |
тали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка |
х је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака |
а њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пил |
је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају |
му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показ |
себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него м |
е руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он |
бњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајн |
ше, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменим |
да!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смр |
ишта ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са соб |
у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> |
мешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза |
а: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома М |
а обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S |
отово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за С |
тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад не |
њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе |
усуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи д |
ући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И |
обито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и |
а је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S |
в мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих и |
прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А јо |
ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како |
ветог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у с |
почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И |
приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Ко |
изала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим дим |
ћа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно |
а стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, пат |
<pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца д |
кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била |
ео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на буна |
оре осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степ |
та.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих даса |
да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну кап |
} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башт |
ла више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуд |
била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис |
ви пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако |
ош губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађ |
на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у |
ље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ |
аш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како с |
осана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако дола |
, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би т |
{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилу |
и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашће |
ило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, је |
ведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита |
а ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна |
решао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.< |
пчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и |
, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пи |
, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичаст |
јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта п |
требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и за |
е то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тиш |
е нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче н |
дино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, м |
сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и зав |
<p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилук |
та и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод вид |
ор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у м |
јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> |
и поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осе |
ешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње ова |
браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, дл |
а пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, |
дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа ку |
никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно |
ош дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче |
сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било у |
д дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници. |
о коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог |
али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, М |
.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и д |
ље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, ал |
она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој |
не трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А |
овуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућ |
творена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме |
о да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Мар |
о и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео |
ћи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степениц |
о ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетан |
> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвећ |
у је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се при |
прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и |
радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, |
да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивал |
агда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и от |
паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала ср |
ако ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну |
, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полега |
ља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на б |
нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењи |
е.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилу |
гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да |
а тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb |
лио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина к |
о савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни з |
, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и |
{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старо |
<p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији. |
е, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шап |
лико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало |
шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им |
ета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, наро |
о остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне ла |
ку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса |
, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисат |
га сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, |
ове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри |
е не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих |
махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори к |
воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећа |
да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, |
у плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушал |
иле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико |
и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" |
сећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрн |
га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је |
, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испр |
>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седл |
страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ нази |
и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, та |
а али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и сти |
иљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно из |
га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, а |
ена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са |
а нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих |
ске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза наж |
и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до |
ене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођен |
ђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је посл |
кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим |
а; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно |
жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет св |
ћ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређа |
{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Жу |
ум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него |
пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишм |
и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у пој |
ј је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по ко |
се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{ |
дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак |
цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашт |
и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што ј |
и кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може б |
би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било с |
муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И |
у, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама |
м једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} |
тискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су. |
о и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неиз |
<p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнс |
— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су сил |
тишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле к |
="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са |
ином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама |
а она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, д |
>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{ |
— „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} С |
то се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела нос |
брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не |
евенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девој |
ифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и |
А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ с |
његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то та |
њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И |
{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи мат |
, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје |
му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејав |
ца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући с |
е.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјај |
е сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хла |
амузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака |
а још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опе |
највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, н |
се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гл |
одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у п |
а је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика |
уцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји |
Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажњ |
едаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, не |
ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води |
Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње |
<p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, |
са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и б |
а, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{ |
пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе |
храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" |
се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, |
отова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико вел |
<p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по крев |
на пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Так |
ње?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се пре |
есно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div type="chapter" |
ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, ма |
Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и т |
, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} К |
диних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо в |
} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, с |
и Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од |
екајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није мог |
че, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, |
а је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себ |
асположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са ост |
опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</ |
ко укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, |
тко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако п |
вала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, |
оред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које |
ачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни |
чајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед зат |
ена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n= |
заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, п |
о, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мише |
ле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки ча |
м чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, о |
и служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и в |
но, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, по |
.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76 |
држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неоп |
n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како |
је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обуч |
ед Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно |
којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од мног |
фку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</ |
ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, расп |
о софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци |
quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свира |
о би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са |
колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно |
покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свек |
марљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у ко |
Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао. |
Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, |
се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћају |
једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соб |
рави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се |
јене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају |
пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овам |
имунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена |
и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чан |
им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више ј |
ујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна |
ко ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако стр |
тијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу |
њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре |
, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само шт |
ле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, |
<p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супр |
чикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Ц |
ти га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто |
ео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући |
о онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:< |
пенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, д |
а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишће |
се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, |
спред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се н |
чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, пр |
кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек |
да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да с |
иже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, |
/p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој ј |
се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци д |
сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, г |
ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јо |
н је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од |
што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више |
акрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, б |
ако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето |
ве лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} |
не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш |
м котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку |
} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту |
ек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а јо |
са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у |
<p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујн |
="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коњ |
е, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо |
p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Сим |
вна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, |
>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајућ |
хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Ц |
први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице |
вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у |
ој од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којим |
не, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не зна |
веним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гост |
почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у шта |
ни кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у ш |
љив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Ма |
подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, в |
е муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши |
стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће углед |
иже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још м |
ахом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму соб |
аче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скид |
вање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким ст |
са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и по |
след доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се о |
оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоно |
се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p |
ој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је н |
м нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде |
м затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца раш |
ривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди |
ти...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, м |
капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ј |
ен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и |
25" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по поли |
бе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још јед |
> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његов |
д спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по то |
више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку |
, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекал |
до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и ок |
случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају |
е.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од сво |
оловини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особит |
су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха с |
је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато < |
део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, св |
и с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба |
да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуц |
ак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима |
и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала |
по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> < |
урајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, |
а сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би |
како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угиб |
!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</ |
ов и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бат |
о, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!< |
ви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно с |
Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропадне |
него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка ку |
средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је поло |
рена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не с |
вници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} |
ајвећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће. |
ама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, |
у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и ред |
ганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира |
ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њи |
/> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето |
она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући |
ујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене. |
ршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било т |
="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са |
ња.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је о |
Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Свето |
им местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} |
етлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних пло |
етлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога |
ека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још т |
, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је и |
, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} |
једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: |
а исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирал |
што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међу |
p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, к |
епоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пе |
чећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла пр |
{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се а |
узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на друг |
јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— |
а осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глав |
ао девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, ј |
суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће |
ћ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату |
, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово |
ка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потур |
соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} |
емну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и |
је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени |
"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши ко |
} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, |
ћи са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овак |
ати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од |
ку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S |
све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ |
шти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, |
г овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, ве |
во сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и к |
га спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њи |
да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S |
ши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче |
јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, |
а, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не |
слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да б |
ку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} |
арешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаст |
ту да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож |
о у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак |
, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе р |
над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу пов |
ш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, |
сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликн |
аклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављу |
Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обич |
ћене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да |
ичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{ |
оте долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим |
за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — по |
е ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и ве |
окућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто нов |
арове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге |
.</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— |
ујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{ |
подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, |
бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре. |
цртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим |
плоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се је |
у, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела |
них и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отв |
ла, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Со |
а, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа н |
чини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разле |
<p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црве |
</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држе |
наутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, |
она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била |
и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, к |
шла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Ал |
поведити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа |
а би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би г |
лдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћ |
оје се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, |
да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласн |
зила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.< |
ћи више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегл |
0" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме к |
пава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавије |
прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка |
дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема |
диривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала |
вим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна |
ховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, нег |
а Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на |
да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала с |
ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сј |
и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећ |
ја са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капи |
у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, |
чини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, |
јицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова ро |
и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пош |
куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала |
рош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произиш |
да да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у те |
јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, к |
о је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко |
ови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} |
и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови |
"238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако |
де мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полиц |
он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, поди |
крилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника |
мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад |
ко дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заудара |
p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{ |
којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на не |
, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере |
д.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крај |
n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоум |
мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја |
амо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толик |
захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза |
хова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те |
а чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела |
могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто |
тву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, |
S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито |
нала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад |
његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и |
а подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји о |
{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог |
се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— |
гло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, по |
водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n= |
, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S |
да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S |
ама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саб |
ати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада до |
гледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће |
одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.< |
, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је |
шије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, пол |
ао пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме |
у могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена |
аштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим сво |
ко у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међут |
раче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да др |
="SRP19101_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, б |
ирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се |
од, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично |
е, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су з |
да, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> ха |
тински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, |
је било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је |
апију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким |
ad> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче |
он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и |
м, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи |
кој, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} |
у одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И |
ну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запреп |
вог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво приве |
коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали |
а горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну |
дови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није бил |
ивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас: |
еликим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на ко |
онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала |
весна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{ |
спрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, |
њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан |
тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{ |
само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све б |
зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим од |
би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да |
ли да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу |
орати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али ј |
и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући < |
д тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред ка |
оксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} О |
рели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била ст |
а трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и |
{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих |
мо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој гов |
чи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га доч |
има, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а д |
ајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она за |
већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан |
ушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У |
.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као |
удовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мр |
сто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела там |
ри таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је |
S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спр |
ој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди це |
сле свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије оног |
кир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, |
пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би дола |
те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипа |
учећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, и |
, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана |
рати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале |
није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n= |
да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он це |
зили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то м |
једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише с |
етом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и |
волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубо |
одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част |
ао врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али |
и код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И са |
то да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да |
н деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији |
, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, |
вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И |
та да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља |
шљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се су |
би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној велик |
ек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да с |
свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и |
ланинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} |
ива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући |
ге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачиц |
н Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и о |
а је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће с |
би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у |
, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у с |
као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, |
о је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат |
месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, и |
ром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико |
<p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, |
то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, |
ила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу о |
и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и ж |
на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој с |
S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочек |
масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само |
о њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога б |
и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и пле |
ношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се раз |
и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њо |
<pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онак |
Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и до |
едан уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога |
пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваље |
, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, |
и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p |
, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне |
нијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и |
а, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, п |
да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите пр |
е.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због с |
p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.< |
бе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега |
т чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост |
све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знал |
а јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо ок |
ве то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се |
и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна дру |
е, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе |
зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако |
се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} |
ом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> |
једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар зај |
ће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} |
лујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; т |
га, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је р |
Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и т |
треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто |
је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да ј |
стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну г |
пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући |
надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један |
љена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи |
к, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са |
је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да |
ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако преса |
о поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару |
ници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махал |
офкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једв |
.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се |
ироко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бива |
пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ с |
а у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, д |
бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви. |
би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепши |
лав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било |
поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} |
мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, п |
али огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом |
собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свек |
а и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњиц |
д куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се |
кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поник |
Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд |
ако у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито |
на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе |
мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У за |
{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поре |
поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом |
оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек |
сније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у |
вим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаш |
ћи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, пом |
опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш |
њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као |
од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама зап |
, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта! |
лакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали гре |
.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и |
"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је |
векар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целог |
је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{ |
ао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариг |
после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S |
/p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, ал |
, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, |
кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнак |
растао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек гото |
у посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети |
е само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу бил |
новац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао |
пет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А о |
тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пу |
а се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, |
здржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, |
као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удава |
и другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже |
во сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћ |
есто да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и р |
, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, |
а преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, |
рно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Дола |
ише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим |
ји су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спреми |
ало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе диз |
на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвен |
Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у годи |
ита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> < |
то топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђај |
ње да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не |
то као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду |
{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, о |
е ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби го |
зговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родил |
да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јау |
с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и |
ао што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p> |
женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залуди |
ипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она ј |
оливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} |
носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене |
} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шта |
е“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећ |
аки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S |
већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, |
, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} |
он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку |
ма ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, из |
је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде |
ивети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче |
з пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам д |
он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се |
и ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали |
а куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од све |
егде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, мат |
коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли |
на, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магд |
уне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и си |
ва, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито |
урлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пиће |
ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све ј |
ком доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако |
не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, з |
ед себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем |
ца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, насла |
главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не |
ћи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узе |
!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, д |
ави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео ф |
војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, к |
дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сам |
, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не |
Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издв |
би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би |
е, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је |
к је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, |
им.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} О |
слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не д |
да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} |
ћи момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо |
вицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки |
ве паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p> |
е од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана |
а није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горе |
ирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглан |
цем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка |
о је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са |
" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на |
собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређ |
ад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са |
и госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S |
и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемер |
гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, весе |
у стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, |
очеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано! |
е може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, |
прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се как |
е испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући |
никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко |
авана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
"226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И п |
је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима |
а се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не м |
и ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што |
} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да |
об.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо |
p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, ви |
коре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице |
љена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како |
="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушил |
и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар |
че, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} С |
, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или к |
Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена вр |
орача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S |
, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, по |
а да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега. |
ш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> |
жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина |
о по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p |
дна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се м |
е шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зи |
већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чирак |
ако они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да о |
у, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, ј |
о, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година не |
и брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p> |
као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по |
а заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући ј |
и није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нем |
head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету д |
ва сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако |
м, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати д |
олико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и з |
S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах |
а и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стај |
е, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега нав |
и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раско |
аганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући ша |
е рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинил |
собито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да |
Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, |
p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако б |
говорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, ј |
овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу про |
у капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине ку |
е, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није при |
а сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удо |
до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и а |
о да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, |
кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, |
ио већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато |
куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" |
но и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срц |
ећ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек умора |
привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе. |
и чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p> |
дбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, |
— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па |
ете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгле |
мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њин |
још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распр |
далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује гос |
и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро |
друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је |
куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, и |
оја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} |
ато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она |
} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</ |
трепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до |
S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што |
а.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му |
S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пу |
боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч |
оче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе |
м зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и стари |
ој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише у |
дајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, |
езану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спече |
апије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно и |
у обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћ |
са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то |
куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђе |
убоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, ч |
своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} И |
бучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које |
растоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером |
очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потп |
дњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто |
по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке |
љда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваниц |
га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отрг |
висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи |
ло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ ск |
д главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала. |
о је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} |
њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење к |
обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искус |
ује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она њег |
а, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се у |
ко њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче |
су трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега |
таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је |
ити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово лу |
себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, |
шире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуља |
није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише |
амо да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанк |
ила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> |
Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p> |
како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постај |
, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојен |
узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, |
ојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> |
идржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, |
украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="11 |
браних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по пот |
плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало св |
и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и пад |
ује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда г |
и и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} |
мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она т |
, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врат |
кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет |
отиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и л |
су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну |
ет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пр |
о се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак |
е.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, |
би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка |
ада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> |
/p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру друг |
кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењер |
ла, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку ко |
са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, |
опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и |
.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у |
затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада |
она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла с |
Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што ле |
мем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу |
раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— У |
ржи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томч |
</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. |
>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се |
ако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гла |
ећ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије п |
новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; п |
се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши че |
урена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не |
јне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као п |
е се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекају |
ида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испруже |
.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је ле |
Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хте |
лом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутр |
е да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, оп |
а јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише |
абаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} |
си чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљено |
побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умо |
азговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а |
м лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све |
паваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душе |
горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брд |
главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, |
је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, нег |
ше се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко посла |
ариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој |
, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу |
то би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у |
и су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" |
хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и ш |
е већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курна |
под њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S |
хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугам |
те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим у |
сила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> |
ала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да |
ше јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке |
опчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно д |
у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошу |
олицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да загл |
е и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, |
ако његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би |
на тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњ |
ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" |
вата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, |
г ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Соф |
ати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз |
пијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно о |
коти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, |
са подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук |
послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова |
та, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, н |
ах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом |
ило да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је о |
је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер |
сти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то |
одинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, |
ра по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, |
уку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пре |
де, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Ал |
плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува |
де споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато криј |
и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били о |
адњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешки |
два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је |
главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујн |
јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у |
као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно шт |
а и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој не |
Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p> |
пијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и |
белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!< |
жаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што г |
Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зат |
ожда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, ов |
„ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А |
тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапш |
ато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на |
, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећ |
а како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, |
ако им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и зал |
ету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећ |
вот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јел |
орних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p> |
чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} |
S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p> |
аг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га |
, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо |
ло тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада од |
ло се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јо |
и све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена |
кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шам |
свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово |
се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту. |
умња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову |
е унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то |
ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати с |
франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, св |
код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у б |
Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога |
b n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И |
ани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати |
ада Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, |
јевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила |
/> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом |
лико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Соф |
заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамили |
војој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ с |
ши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једи |
} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од го |
далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} К |
к и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности |
, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Пол |
ма и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови |
о болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак |
кву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а |
ела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег неми |
а од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> |
кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје |
ривући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> < |
се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — усед |
собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.< |
изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узви |
и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држање |
S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је |
и се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке |
ш дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан св |
ореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њ |
, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наста |
а им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, шт |
нди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку разд |
би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и |
е и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала д |
оцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, кад |
, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије |
овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабр |
реће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кће |
мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намешт |
капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то ниј |
оја се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету |
.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> |
окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би |
се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде ка |
ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, н |
еднако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене |
один.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи |
" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су |
празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност |
пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она |
чи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која |
само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> |
.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да г |
што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јо |
тио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и ар |
и се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепот |
ској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако пом |
пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан |
аво ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се кој |
она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са |
ини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са |
да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале з |
на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, ши |
коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и |
подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте |
комет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} |
} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити |
/p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се насл |
ко вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случ |
би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла |
једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи |
више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} |
би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово сруши |
офка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и ври |
спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се д |
{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечењ |
ако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је |
горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније |
е овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада |
ја је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њих |
е, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на пат |
лале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половин |
а и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је |
покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена п |
коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, |
еднако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга |
ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како с |
да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сад |
засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу г |
иних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг |
о да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, ил |
беже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у пл |
му себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} |
p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој |
гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му в |
утра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјур |
кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, |
рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да |
е јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућа |
, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од ње |
, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то д |
о, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и |
ије знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија г |
а руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, |
осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост прест |
ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини |
ћајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако |
нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} |
офка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мал |
> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен му |
мах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то |
а се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S |
офка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што |
једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би |
ки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео |
, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога |
</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Со |
извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се |
ећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb |
амо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због св |
ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одак |
ти.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пиј |
на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испр |
њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим |
ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га |
гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка ка |
ткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није! |
едају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би |
здрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој |
ога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— |
како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да вич |
жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здр |
ела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир |
p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега н |
ори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом |
још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> |
ла, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, |
ије.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ра |
а, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толик |
и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} |
и, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <di |
а, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде |
ни, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се |
а ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да |
се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тра |
апију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Поче |
ноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би та |
она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и п |
то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим |
а чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Со |
дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> |
га је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да ув |
јући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју |
же, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели |
смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених |
горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето т |
би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то н |
> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А до |
ем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде та |
ла да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S |
њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би с |
питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада ње |
p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си? |
/> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па м |
прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из |
абу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле |
, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењ |
се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb |
Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <p |
пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толи |
и је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омек |
вакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио |
нако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што |
е дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајта |
погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, бр |
потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, |
ћ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била је |
и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови |
рогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега |
е.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе |
браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао |
граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није н |
ивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало |
им хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке неде |
зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, ко |
нога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним |
лог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква |
шчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, с |
.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једн |
офка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, |
, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> |
тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину уд |
још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{ |
шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једна |
променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог |
клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка |
косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било |
ста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим ј |
око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила |
го никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не |
великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајал |
о да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто |
Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшир |
анство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у |
бару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, |
на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса. |
нцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико на |
високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није |
новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да с |
ти.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лак |
ђује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се наднос |
једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се ку |
око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тог |
ољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, насл |
е била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је |
из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било п |
олију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радо |
н, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковим |
и, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој |
а пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки ч |
х очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, |
трпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проли |
дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови м |
днако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Је |
е каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при |
е у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуг |
лом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заист |
зи овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и |
испаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од ње |
, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, к |
јане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, |
ао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој коле |
ријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно рас |
од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, |
се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је |
е њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чист |
ку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек нек |
челе <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, ка |
ега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, глед |
вирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да |
нда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толик |
како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће зн |
ије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нес |
шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, от |
е изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, |
а онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан |
воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и ма |
ва телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, с |
тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у |
, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Јед |
S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, ја |
забра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до |
тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче |
врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, |
афе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и п |
а она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се |
т са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао ње |
у могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из М |
оре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се |
осребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А и |
лази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање је |
> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, |
пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако |
еме пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво |
е, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је ода |
носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете |
а.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики |
од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је |
али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде |
друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од то |
страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре затварајте, ка |
гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суб |
</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у к |
толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падал |
а даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека |
и и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пија |
ајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе ви |
куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цве |
а, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" |
в глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не |
свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, |
с.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И |
себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да ј |
, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И |
сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, |
и шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка |
а њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, |
тише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, разд |
ш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љуб |
у је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта |
S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, |
ћајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зор |
трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за |
: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога |
> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S |
е грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је би |
сила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не б |
азбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада |
је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад |
бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу |
ежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи д |
а враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити |
не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути |
в да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из |
сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је |
ула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених |
ку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа вр |
пију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе |
и час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук |
силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јак |
p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А ме |
када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од |
шао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигу |
ју.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у к |
ог тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него збо |
А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место ње |
насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на |
јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
ју.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, |
ледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге а |
/>А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, пр |
о оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, |
ла наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после в |
раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно |
, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, ј |
дарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за |
и горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хв |
ачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њен |
су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим долас |
м су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и ни |
{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и |
ед тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим б |
су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, |
о ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје нек |
су помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када ј |
И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{ |
дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „т |
<p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> |
нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет |
аиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{ |
га, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој |
да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и с |
ојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> < |
ћ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и о |
ве ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости |
трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поноси |
рити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намуч |
м опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо си |
да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој |
ићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да ни |
<p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки |
Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још |
их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, |
е, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> < |
да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима |
веда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долази |
} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недр |
Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они м |
ато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, ди |
е надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Виш |
ивота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, |
гала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако трај |
к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговар |
о поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на |
сти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању д |
ј косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали |
кујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} |
праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том ув |
ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио н |
у руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— |
свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</ |
а, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, ка |
више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, ка |
ту и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ |
унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред це |
што ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагива |
n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране м |
у како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последњ |
етле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се кре |
кање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда нијед |
да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би та |
ве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} |
заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, б |
оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на п |
отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде |
ну“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, |
бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> |
о, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа у |
оји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, |
градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због сво |
са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са п |
ивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тоб |
ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Т |
и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њ |
S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигу |
ашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча ис |
чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, њего |
амо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} |
е.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газда |
уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, ш |
Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи |
ичеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када до |
нуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ |
а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p |
оје се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајч |
ме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест |
, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију по |
еченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се п |
аја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, зауставља |
на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пр |
ве у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је сте |
њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> < |
р.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p> |
цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb |
<head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверају |
послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, |
повима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа би |
бог тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак св |
м се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио не |
, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе. |
подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ет |
а Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и он |
завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> < |
са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{ |
рков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду п |
ха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред |
виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто ј |
из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, н |
ј их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плаши |
е надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зат |
а дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, посл |
о сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метло |
офка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила, ипак бацивши шам |
свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се |
е ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, |
ело, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бива |
ога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак п |
и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак |
на детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасе |
мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа ни |
ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не |
о се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило д |
иховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њо |
>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у к |
привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{ |
да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури. |
е се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледа |
ћна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен о |
је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала |
ек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да |
над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не |
ца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање |
то је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке |
у шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик |
постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио д |
старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, |
смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Маг |
n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јур |
прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи зва |
ише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је наста |
о остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепото |
ио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} |
ада ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када с |
њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по н |
мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од |
ом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико |
они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није то |
пник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао |
земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главн |
и код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су ј |
е:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и нек |
е казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети њ |
е, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... |
снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, |
е земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама ј |
ма од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не |
а.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и з |
тово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења |
, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је |
Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није т |
еће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину |
рзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад и |
едати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:< |
каза се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду мл |
, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, |
и почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једно |
би је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} |
на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву |
отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завеж |
се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неко |
тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не бу |
пу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да б |
јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спав |
олази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угу |
најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногам |
ере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, |
је не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоћ |
ало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послал |
читог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта г |
долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле д |
не, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се о |
о учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљат |
гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће. |
ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може д |
иви?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, ње |
авши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} |
S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирис |
, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било |
и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се |
ицама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађен |
али, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајал |
д знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола в |
а из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и |
Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{ |
узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, |
>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишл |
ичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, кад |
рати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом ко |
ојима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, по |
га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он ниј |
акључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у куј |
у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и по |
ре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их о |
сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, |
ло.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb |
озго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луд |
собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала |
ни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања |
ако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, наг |
уга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} |
ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познал |
пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим к |
чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру |
памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више гла |
ака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и н |
ћи било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} |
ко још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су би |
небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства ил |
боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој освет |
89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће друг |
освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и |
Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећн |
луге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и |
“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, |
ки ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуц |
цујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о прод |
овор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама |
ивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И |
} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, о |
(Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће д |
есече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слуз |
и и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да с |
и око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које п |
оче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једн |
д би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, ос |
мку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је уд |
године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за |
аде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у ком |
њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је пита |
преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у |
тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их о |
иних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са он |
нако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о |
о, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је за |
S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је вид |
Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди |
стивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и д |
а спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ браш |
ред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p |
престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену кап |
огла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу би |
дох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, д |
ким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n= |
p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не |
усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муца |
тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, п |
редивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамиј |
јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магд |
> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега |
ла, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први |
ма, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! |
ивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знају |
имети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p |
ином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу од |
само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а |
би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дањ |
После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредн |
оди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одав |
је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је |
ожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд тр |
е била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав |
p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на |
ати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе |
е познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако |
ао да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S |
еког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која во |
ноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што тол |
ерена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> |
ју разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Соф |
еопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази. |
је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, С |
овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана |
отрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> |
к се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта доп |
јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже |
„трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као |
офки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласк |
ри <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:< |
у:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је п |
е пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капи |
о отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и |
даћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова пре |
тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синк |
е, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} За |
, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онд |
ијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то з |
еченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду па |
ана, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак |
и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно с |
Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али |
пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, д |
е прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комш |
тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к |
: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да |
икада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} |
<p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...< |
тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треб |
стаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се прибли |
, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко з |
о, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а на |
ао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — |
Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог |
ркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи |
љда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку у |
ута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори |
а јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, изд |
чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по о |
ош мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, |
ироке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чин |
вале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бит |
ати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан кр |
рише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављ |
да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским |
интан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се б |
еткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи д |
ој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који |
е стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развиј |
то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним вел |
ске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој о |
.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај |
им свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога пр |
а први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и под |
да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматр |
њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он |
због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и ус |
е, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овам |
аг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи |
вамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало |
заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Со |
чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим та |
лазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно |
а овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и |
е свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прст |
ете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и |
ој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази друг |
енгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у куј |
.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили |
ш као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, ве |
прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, |
е даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, з |
им задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као с |
„оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новц |
и, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледа |
и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне ле |
вагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном |
стара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од ки |
оза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек |
г се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или то |
ком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају |
се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И та |
он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се з |
мо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и там |
ати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, < |
ене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на мате |
чито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> < |
Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и |
заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се |
од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота ј |
ош више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се к |
ло друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет |
аг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по по |
, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, |
ер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то |
оро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола зем |
јим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду |
ни однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му |
ни бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чисто |
мо пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши ма |
истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, |
Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим че |
преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовањ |
само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствар |
ка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче |
зи да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне з |
, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, б |
фка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ в |
и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Са |
д, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са дево |
вно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета. |
тећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш п |
тварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А |
ш ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од с |
Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, |
комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, |
ихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и |
на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прст |
ко ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе с |
<p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, по |
амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамск |
Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младож |
кад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, |
игде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, открив |
х би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат с |
ве руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати |
ува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељач |
, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се с |
су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, зде |
јући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А пе |
што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, сл |
настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софк |
сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, |
ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугач |
њу збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико |
зама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено |
шком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може |
какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још гор |
а, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито пре |
има — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе |
остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише |
нио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се |
ово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кров |
дно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу |
и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да з |
хмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из рас |
уће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнак |
куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан с |
се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало д |
већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају |
, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ поче |
амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба |
када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, |
код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци |
аше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисо |
дила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бо |
летку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и гр |
ије у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, |
од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она |
ти како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само јед |
горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше |
а кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к |
икада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо |
ак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све |
чица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p |
а лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S |
, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није д |
а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има та |
икакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од |
и ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да |
млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, |
раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње |
ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жедн |
од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, |
амо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а |
е.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, |
аптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да |
ога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало л |
една се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене |
атра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрач |
н је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете |
, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући. |
II</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати |
ио, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино ш |
и како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S |
и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида |
за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог не |
ко није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, |
оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојал |
е, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и н |
разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се |
рата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око |
авши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до ка |
а се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђив |
} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука |
њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чар |
настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих |
е од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развал |
се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да |
т са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он у |
о наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могућ |
а чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако |
тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме завр |
ок на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар о |
и милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се... |
Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицањ |
рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скр |
ише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а он |
S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашен |
је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што |
е ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, |
може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> |
ад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, |
ге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друск |
p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је |
ата.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и о |
де руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, |
су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком до |
он наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софки |
ише потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем |
мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од |
ада су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, |
а јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} А |
заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише |
не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, |
и овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и |
раственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмет |
епери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Соф |
како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, |
и алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себ |
шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Ал |
: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митин |
Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђи |
оноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где |
5" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да ј |
еменита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде |
и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по о |
ојску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег |
скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папу |
га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса шт |
већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим пок |
даде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искид |
том ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и ч |
уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, у |
, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ак |
ead>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{ |
и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, |
показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митин |
начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да б |
сети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{ |
о, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може |
дговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још виш |
куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он |
вца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... |
мали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, |
као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и вољ |
е!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим |
а је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најл |
.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толики |
</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито кра |
стале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није сме |
еке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, |
ајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, п |
, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од |
га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, измеђ |
ушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи так |
а.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S |
дела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — по |
ла разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би |
е, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу приви |
га „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући |
још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматр |
о уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са |
ице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, |
че је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</ |
д дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да ид |
<p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче проб |
старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и бр |
p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењ |
ко га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варош |
, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, |
ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче |
е чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад пр |
аспростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима |
на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би |
ча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које |
ко би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно њего |
ао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа |
ише.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор уда |
рча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се |
атке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, висок |
и ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— |
Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, ко |
не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, де |
њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него њ |
та није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод зе |
д њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом |
усуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље |
ио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се зад |
је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{ |
о је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај |
ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није пом |
ведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајућ |
S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се |
на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих |
а: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвас |
хметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто н |
могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушен |
е толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, о |
најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, |
знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и г |
кујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— |
ашно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме д |
дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Ал |
црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зу |
ећ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и см |
нди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се |
што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гр |
елика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако слад |
е и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p> |
ачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери о |
век доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколи |
Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; не |
а, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече |
ело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су ње |
ећ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стом |
као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само н |
нутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуко |
кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао раз |
као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div t |
штовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама |
нећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви вод |
а са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, ос |
амдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв д |
авила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како ј |
ударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта с |
ној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до њег |
те, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би |
ли чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из ци |
о да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али |
то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја иде |
он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чу |
вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако пе |
Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама |
очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стреп |
то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан |
бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранул |
S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му |
чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њ |
p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, сме |
то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненади |
о ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је |
мали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И насл |
ком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно веч |
н брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе |
све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и н |
им Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком по |
>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати |
дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зар |
драв.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим |
ању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с де |
штва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико с |
говара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо о |
целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онд |
је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад с |
е била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутил |
а је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скуп |
апију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали |
а опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радо |
сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела т |
и? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, |
ема њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као |
не жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсиј |
ко би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са |
S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не сед |
вољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила ј |
сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји |
дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је с |
о кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, остав |
м заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са с |
="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилази |
<pb n="49" /> куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, |
поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа |
е земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери |
ичати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је о |
амдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа б |
неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, н |
— једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану |
сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Ал |
тврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакши |
Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку |
/p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и |
тробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окр |
а њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, к |
баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало |
.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела ш |
масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њи |
ека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац мор |
фка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по к |
шта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса |
не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S |
е саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује зна |
је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, |
крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не дола |
ш, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се о |
јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална б |
" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач. |
отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> |
пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> < |
>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са |
оши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи |
ца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена |
е тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у п |
ворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са велики |
тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слобода |
јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила |
и да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, |
мчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А |
залудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало што |
а није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што ј |
и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, |
који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати |
о заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су г |
д, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стра |
рски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито |
, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из |
једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с |
офком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, к |
Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је |
им, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да |
ћ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи |
пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p |
би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо це |
и него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, |
олазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му |
поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} |
родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе |
Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни сп |
највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновн |
агао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива |
ело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била насло |
Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, |
онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. |
а је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанст |
се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све |
а.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у н |
не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на |
ју.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао |
, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог |
аког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, < |
тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и рас |
ање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, пре |
ла у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са |
им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По |
и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи пр |
кав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена к |
Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.< |
за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од |
Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и ј |
и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> |
је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да |
а дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на проз |
pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, ник |
{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што б |
ија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врат |
>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овла |
} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али |
ка.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће. |
зи матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонет |
д узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и |
{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у св |
а.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окр |
ли Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће |
Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане |
ита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли т |
о, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде |
до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, |
, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну соли |
ли то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била |
лача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у с |
це бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве |
“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова |
S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма |
је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом за |
, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде |
сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволик |
А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, д |
p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била |
е, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била виш |
, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се |
саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар бил |
Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да ост |
Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, тан |
илазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад шт |
ста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софк |
тепеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по ле |
она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља ј |
тала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антериј |
аједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка руч |
чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Па |
ако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к с |
у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, ј |
њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући |
и перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, |
и би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледај |
е собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у |
треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној ка |
излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, п |
и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову |
да читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова |
р још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ |
ње родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажењ |
о осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Шт |
пују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турс |
} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и пат |
{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна |
доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је с |
стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долаз |
к за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није м |
има и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била с |
слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што |
ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала |
густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући |
е више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, би |
приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је насла |
да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, |
Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка |
се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоцен |
друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти |
бог нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то |
p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу |
их понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затв |
ара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да |
мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато |
на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде |
.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Со |
су, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе |
p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— |
е јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из к |
розор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и заб |
ва код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} |
ао уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да |
залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, |
p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она |
ла кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте |
несе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој |
добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тон |
џи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> < |
ма.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а св |
послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једна |
ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ћ |
о купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихов |
е је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} |
ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући |
обље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као пре |
, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Маг |
ћености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, |
де она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код |
S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, |
оши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућ |
ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије д |
је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ |
кама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко |
ао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан |
иба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљен |
е у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, как |
ирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно |
лачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара |
а је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешт |
шије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика |
ара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, |
есамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза |
самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топл |
ом вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, шт |
била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, |
је су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, |
је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, |
та у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чисто |
и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину г |
> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p |
лим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} |
г и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, |
како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</ |
Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од |
="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо видел |
Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="ch |
рамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако ус |
само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене реч |
аље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </div> <div type="chapter" xml: |
ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и и |
n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, га |
авда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се о |
и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ |
чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувш |
и.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} |
} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њ |
/p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... — |
е!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово г |
кала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, |
p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесн |
потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јо |
p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуб |
га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и дол |
ина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин гр |
е:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама |
>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази |
е, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не |
остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да |
етала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела как |
по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А најв |
а.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове |
им у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пат |
ила начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, |
прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је |
је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем св |
, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, н |
рима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је он |
и била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих |
у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче го |
је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши |
би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, |
злуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, так |
амо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко |
ом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, в |
к, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много |
и, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полет |
ј покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} |
ича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше н |
м послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке |
е, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим ж |
као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S |
о на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А |
на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше |
Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом |
она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S |
неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласн |
деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на ис |
ење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава |
би долазио кући, а доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад |
ко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песк |
зору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни з |
аџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе пр |
морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњ |
<pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не пр |
ова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, |
, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао |
ду на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога |
а су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и с |
е, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицањ |
сипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жаго |
није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекр |
пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, к |
сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, в |
животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Св |
, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највиш |
шилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она |
ба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, вре |
удиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали |
, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се са |
о лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} На |
а због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој |
да, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто |
јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш гов |
допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка |
ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све |
ј јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, |
њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, |
онесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико с |
у, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} |
колико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена т |
ко служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине кол |
первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати си |
пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софк |
сле доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових д |
ка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда |
да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када виде |
о бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад |
ле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела ј |
амо једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао ј |
по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комши |
амештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очув |
а се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на |
рна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, и |
розора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, р |
а јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима |
нојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало нек |
ди.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском у |
за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> < |
4" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додаци |
амо је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико п |
купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из т |
ду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случај |
, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је |
ле вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и од |
вори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други из |
био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Сол |
старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са |
пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И баца |
огу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{ |
и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да ост |
мали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што |
ца и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ о |
то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти н |
ећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, виде |
да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ј |
један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе |
заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, б |
ве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке |
није, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после |
д јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибр |
већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и з |
ко ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, |
јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је |
т.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ив |
инило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку |
лије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по |
запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ же |
сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена |
> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је н |
шке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у |
кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и ви |
и и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, прона |
век, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су |
поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећа |
едно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у |
раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Соф |
удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, ри |
гла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, |
му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{ |
ад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због то |
трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пушта |
илно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У |
а пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко |
друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А на |
е, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на л |
илног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата |
алинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би |
кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светл |
од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим бели |
{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у |
зио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и |
Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, изб |
да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак пром |
<p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто |
стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва ј |
тавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих ло |
утлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив д |
довице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замен |
/p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ ка |
унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по |
ио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, |
троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту |
планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око г |
м до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, |
а, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и бе |
е биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се |
ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гн |
ашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су бил |
ада се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми ради |
ахују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на је |
у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући |
капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гр |
итав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, о |
игли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би |
ило све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испо |
ча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком ал |
а њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто пл |
агда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био |
ти на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен |
, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је пола |
са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на |
ју, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако |
ве бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не |
тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да из |
доше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише |
обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудни |
е она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену ут |
рави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клеч |
а њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ру |
>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, |
њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост н |
и, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло |
каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци |
ји тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре |
есмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="22 |
у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а |
ећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузеле |
амо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружил |
чала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{ |
она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са де |
нало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање. |
свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд |
црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно |
рифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога п |
рала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није |
се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и |
и, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да |
и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења и |
ато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у |
.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{ |
вати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басм |
се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то б |
ери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, |
одају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако с |
но материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, |
— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није би |
Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — |
ше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да |
жавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми позд |
} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кр |
о и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — д |
тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је н |
се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене |
/p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни! |
ас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа |
о.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не ж |
!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покриве |
..{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу |
н поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као |
о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадова |
{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И мно |
друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што |
ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је с |
дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хв |
у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, |
ју, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у |
и ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да |
ви — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам |
преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — |
да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош |
мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, |
пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </qu |
не моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чу |
te> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> |
поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опије |
А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, ускл |
аздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје |
ворио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка ист |
ивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било муч |
к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој та |
тварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека све |
а:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb |
о:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, праг |
/p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом |
рећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе |
о промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све. |
вајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је дове |
еди, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом |
Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, д |
осмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњски |
те, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! |
е није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} |
себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била п |
ца?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико |
{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> мо |
ати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријате |
могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме С |
ш познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као |
пкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави |
е жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они |
рата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{ |
ли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара вр |
оње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим |
лико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по двор |
не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, шт |
Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и |
је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће |
ло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећн |
а, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш. |
драгано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{ |
ене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо! |
да слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама бил |
но млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћ |
увише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не п |
света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико |
у и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и вес |
рпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако пола |
био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога |
што, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек с |
р мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам |
Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прек |
а, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" / |
кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој |
/p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он |
ећ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки |
ављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матер |
рака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето |
} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом |
а бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су |
вена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S |
ићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и |
ша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капи |
} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће |
ри руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ |
ј и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то б |
она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, кад |
љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и |
е и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, т |
га јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топ |
јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ва |
у је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас д |
је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка о |
о обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа сво |
игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвиј |
вореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, сит |
с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у мес |
о крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меки |
а!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже |
ну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улаз |
горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} С |
орена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда |
ио прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У |
ивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <p |
да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је б |
смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе |
ле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при к |
му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћењ |
е материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златни |
о један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, |
е него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, |
јали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се |
грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али |
егова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ип |
јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа |
радова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и |
могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, је |
ока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се |
се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу |
едај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде |
од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, |
извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} |
играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом ок |
сети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брз |
ношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проши |
ћа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су п |
оди и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би |
.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Со |
иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њи |
јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструл |
нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та њ |
а и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} |
ине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој с |
беле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{ |
рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова |
имширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда д |
мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и |
старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста |
ога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима ма |
шћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га |
ушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних |
иђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Не |
и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајат |
о собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чох |
ту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од |
тавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око р |
рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дот |
топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако ни |
доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, ми |
а маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и с |
, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже |
те, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док |
им темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, пр |
а лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по прагови |
ињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој |
нај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве ку |
по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из |
ењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она |
, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цр |
ћи и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, уп |
кољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваљ |
ким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући |
<pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га о |
о се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо |
ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, п |
нити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка најви |
очела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу ви |
и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и |
буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају |
м, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала п |
стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала |
ја се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и о |
чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата |
окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климну |
ећ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чист |
од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољ |
даљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој |
а, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, ши |
такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p |
<p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворе |
о га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима |
е тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужва |
е путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Вели |
и порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у к |
е остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен к |
ештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота |
Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни |
и да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше |
са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж п |
те и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше |
Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: |
екој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што |
трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноз |
и, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, кад |
ко себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе на |
ше никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> |
воју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S |
ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што |
ао опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је |
тављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успоме |
суства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, г |
а се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трља |
.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јо |
<p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад |
е видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе. |
е нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за |
себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на у |
да није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, |
е хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму с |
ц, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу про |
S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да ј |
камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала |
ед Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, |
хићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико |
што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је ка |
Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је |
ава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ |
, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни |
а.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој р |
ије постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи |
боље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке |
?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној ме |
био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој варош |
гла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће |
Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно |
о лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да н |
да ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, |
целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морат |
сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку |
да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није ви |
д, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада |
трасно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са |
.. — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да |
ао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико |
и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ ј |
поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да |
офке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф м |
шта?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јут |
ако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред |
"126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, зб |
гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и жен |
побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге неко |
Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на |
бе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и по |
д је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, с |
им пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме |
ју, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа |
ење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако |
како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, поч |
ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ра |
офкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и позд |
оме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио |
ила и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Маг |
еном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (п |
читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, та |
бине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није |
ти да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до с |
ла на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога |
то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ |
змеђу себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До |
/head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, |
постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си прија |
о, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав ц |
м светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после |
само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође |
оче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, до |
уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то |
не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто к |
едном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито |
тишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, з |
тва, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у |
о ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толи |
ваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом о |
дсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан |
, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и с |
{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао н |
не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> |
n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи |
а.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутов |
ањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говор |
њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отм |
ја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса |
е су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде. |
се.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— |
/p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и ка |
Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћ |
само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</ |
е лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена д |
ука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће дру |
детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никад |
еће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још |
час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не д |
ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише |
укни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и поче |
е!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </ |
l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све |
море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, |
а добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда |
готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „ва |
х, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет... |
ји је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба |
челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте да |
ђен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскал |
Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> < |
е увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне |
с.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <qu |
ћи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће |
иних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, у |
наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, са |
удни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом п |
адним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим т |
од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рука |
рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од мин |
едра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуни |
штала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан, дођоше и јавише да ј |
се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годи |
како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да |
ла како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре |
и јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, |
м по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељ |
све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} |
а доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време ти |
а то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чив |
> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особит |
ече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, |
могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртв |
алила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још ка |
тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она |
ећ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталон |
а мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто |
т допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим |
ћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> |
је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто |
го да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, |
у, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се |
пију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и |
рви пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Он |
т у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само |
у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао зна |
за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова ж |
ветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао ј |
све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила |
разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</ |
ући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би |
ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно |
распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особит |
RP19101_C20"> <head>XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би нео |
њу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је к |
/l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издр |
pb n="180" /> капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и пес |
душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> |
ог страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо |
ати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најг |
објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео не |
ле, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{ |
ође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га по |
једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софк |
је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно |
обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробу |
о уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се |
, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је је |
1_C25"> <head>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ва |
оче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази |
м то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дот |
нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу па |
ике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што виш |
ојој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се |
p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већ |
инства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се п |
тарији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио п |
друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у ж |
деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прил |
hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и о |
им брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним оч |
Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, ж |
да из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{ |
био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дан |
толичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су |
S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> |
ришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" |
истог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њ |
неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа |
и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>К |
о врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око |
у влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева |
јим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе на |
пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре |
ко су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али б |
те кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више нег |
када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом. |
али су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па |
м кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и |
ецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на |
Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како ј |
</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> < |
, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам |
} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том о |
них у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тес |
ујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим крета |
о себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет |
<p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радост |
особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва с |
је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати кад |
и, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од |
посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после мо |
ерим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> < |
ати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донес |
био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице у |
друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када |
челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да |
веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њ |
је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала |
фке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тих |
ганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости |
тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од есп |
реобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од |
ом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она |
оклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је б |
доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, |
ини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо о |
е он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и |
изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, |
а на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S |
е дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране |
јом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и |
пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софк |
би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег ов |
она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Јед |
ђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И |
а и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богас |
влаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвор |
тању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само пр |
а!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме |
ући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њо |
троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љ |
Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гла |
је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, |
.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада |
к не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, |
ијана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је река |
ном, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, |
а младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спав |
црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова |
реба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као |
ама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и |
, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати |
ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће си |
а је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није |
газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и |
, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не |
време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све |
овога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све |
еда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао с |
ући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе |
њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, |
себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само |
ој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ру |
, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Т |
изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло р |
Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у ус |
ук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одма |
и силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како м |
S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зара |
љен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остав |
ама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и ј |
се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испре |
стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка |
и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за |
вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да |
едино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење о |
и обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, |
вето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и нева |
е, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, |
е.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче о |
мо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, |
њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он |
ко би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном |
д тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и |
е верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру |
чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот с |
сећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекив |
да, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку |
ица, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекл |
кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега т |
ена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће |
а њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слоб |
то је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стој |
и се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтел |
руга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уноси |
бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их |
, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из ју |
као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И ка |
прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да п |
оварати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта |
би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући |
ла, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отв |
} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне д |
живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да |
од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоћ |
} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је с |
, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно пит |
се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала |
точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала |
што, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону п |
n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим ј |
није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, д |
ка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држ |
због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново |
S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији де |
После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, д |
ајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било |
И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то он |
велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као свак |
то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Ве |
постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији |
такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нови |
ко пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова |
а би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <p |
о?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних по |
опире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред |
ма.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово |
се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од ње |
на тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим пр |
не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила |
лој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, п |
свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све |
ла — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не |
себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој |
свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега |
ј пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од ње |
завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељаци |
Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасви |
а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — |
икнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, к |
а косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела |
ила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јо |
е она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало |
прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јас |
b n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покат |
те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку преба |
, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је гот |
стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, с |
да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе |
вамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека |
, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, д |
к почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог |
јњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: |
ца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, ве |
подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришо |
би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена си |
а, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледа |
љали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више наје |
њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, |
вему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак ник |
ојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени: |
али му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19 |
м врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у |
морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по та |
ма, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао ов |
е боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем упр |
вих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили |
сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те |
ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили |
свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује |
анијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крп |
м, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од тол |
год да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, д |
ата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз з |
ана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за друг |
ачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од |
но остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита |
х татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе пре |
д свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у пр |
ђ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљ |
о од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове |
амо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb |
је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слу |
лог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антери |
крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров |
к се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике дв |
ила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n |
он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам |
су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су по |
одужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све мо |
ајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од |
ругих бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бун |
Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са та |
рак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да пад |
ариле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="1 |
ело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>С |
дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> |
то без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — |
и, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се как |
што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву |
> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке |
ч пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како |
и, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од |
p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен |
</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка в |
доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема |
се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, ј |
} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипариц |
у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те пи |
е да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачуј |
не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све |
ори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди |
точиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину |
љавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, он |
но, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете |
и да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен пок |
умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем |
брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, с |
е; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на |
могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, ср |
шило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пит |
ини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се и |
уји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по |
Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред ње |
би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако и |
свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и |
њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, онолико |
олако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пеш |
чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се |
S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, |
аснике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о оно |
, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако |
то у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све служи, |
ва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је |
Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући |
шам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, |
а, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, |
сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба |
и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би бе |
ци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, |
има парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико |
им једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: |
ти то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чист |
е она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима на |
свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и так |
то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у не |
њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; |
ле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поста |
ко се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала ве |
су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да |
авица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити |
као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба. |
езује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим сло |
м види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— |
/p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опе |
једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито |
једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим ув |
е не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су |
чеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, мо |
ас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова |
овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао |
поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му обј |
ако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поч |
д сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освеш |
овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситит |
и се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— И |
, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сања |
купе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} М |
скра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачил |
учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је д |
је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо |
че осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истин |
је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио ос |
али избегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или |
ајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га са |
саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими |
ш мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или бол |
его ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и ч |
он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, п |
о зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, к |
оже никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први |
ас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ |
како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} |
када.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може |
ну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од ка |
све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми |
тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она ник |
днако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На |
и, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није |
е чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом ку |
„снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до |
ли на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочек |
пак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — |
еди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, |
„неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећај |
, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, |
да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе к |
говац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки посла |
да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А |
она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби |
љењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-М |
она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Соф |
наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p |
, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприл |
ена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повеза |
: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} |
и, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога шт |
астуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са ра |
и.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући |
азвијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уј |
у.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с ј |
зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напушт |
дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У |
и душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као др |
ко смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, |
атили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... |
ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сме |
радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без А |
аг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат |
сетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с к |
угу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног т |
раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој от |
А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чар |
ве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, |
а — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеле |
ло, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога до |
па, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго |
ешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У ку |
њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобре |
о почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за сна |
ступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, с |
на, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да |
, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима |
да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Соф |
врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер |
туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера ил |
; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А кад |
Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рук |
руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ |
да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и у |
ше и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, |
није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осве |
ко би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи |
p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, то |
од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, |
шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, изви |
ој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије. |
ази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, за |
ку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају |
њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што |
лазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да б |
то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с т |
свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! |
<pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; |
а умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да јед |
ој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџи |
одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поре |
још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од |
га Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ћ |
ијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима |
понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је: |
уће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не прева |
станем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пе |
ено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Ка |
ни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поч |
а.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три д |
на наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Бож |
љењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако |
ј њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је г |
са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се |
зиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све |
ди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, ал |
у.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово ј |
/> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грне |
ш из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се н |
во је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери р |
, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше |
<pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} |
чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до ње |
о би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу т |
је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Со |
ућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пруж |
— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има п |
p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега о |
ша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање. |
Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до сам |
да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мал |
Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне смат |
И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, |
зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич ј |
, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, ил |
сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p |
х навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека |
х, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не |
дим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, |
зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је б |
да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тат |
рса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново |
бина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освеш |
оде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зу |
ала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала д |
се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исе |
изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај са |
илостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђ |
г мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити. |
кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег |
а са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, би |
/> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p |
, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: |
и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истин |
ажи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.< |
д закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје |
, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и |
авом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и ок |
ке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај м |
други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или |
е и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она ова |
етак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко |
ам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре н |
икако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} |
/> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним у |
.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> |
ас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог н |
рзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „ |
ри, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћ |
</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино п |
да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Госпо |
све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са се |
од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградим |
на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту |
спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да |
како нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушки |
застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљус |
среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега |
звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонем |
улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у о |
чере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, |
дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим |
ра што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбул |
="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи у |
тила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од |
е, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону |
а побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, |
ју се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако прити |
је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано |
уци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини ка |
ма — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чек |
ни прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом |
и благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на св |
зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго |
се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што т |
о је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала |
о, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а |
на овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, при |
ју.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, ко |
насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештен |
азмисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Ш |
олико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуб |
зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њег |
реним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада откри |
ило и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} |
— зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако |
се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S |
се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још се |
као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају за |
од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на |
— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се |
њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Т |
Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполи |
>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И о |
сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врат |
се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певај |
, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чоч |
ити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце п |
ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје |
она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке |
седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по |
знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно б |
а се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши так |
а, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи поч |
се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскуди |
мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би зн |
што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао |
, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна |
S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као |
им до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дуванск |
ела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растура |
, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први |
S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, |
е се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{ |
.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и ш |
и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да дв |
жила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела |
и прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред |
жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била н |
њем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, ве |
комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div |
поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе |
ј се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се |
би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да |
то спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укип |
S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући д |
с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изг |
и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили соб |
тављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се с |
су смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али из |
вајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у |
онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapt |
ашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их у |
уда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика ве |
и су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био |
и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап д |
а сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и пре |
емној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, |
ота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и руча |
Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви |
реме Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек |
pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се де |
у судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна |
ље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би |
ају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и о |
ао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем |
руги не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, сра |
} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на н |
кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p |
ију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати |
н, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да |
а, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} П |
испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби минд |
о дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држа |
он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у |
да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара |
би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, рас |
да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зи |
ца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, |
абаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, |
, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пал |
а да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се сл |
оћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што |
је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да |
дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причање |
ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што с |
и!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе он |
коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да м |
а то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали |
било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се |
него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и |
.</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да ч |
не руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад |
тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А с |
за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто ни |
ао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради се |
Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, |
S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени |
ну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви ве |
тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да |
била и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На шт |
м помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он са |
ови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци пр |
ра, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што тр |
м и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јо |
ву песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!< |
, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> |
Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} |
ати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што |
И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l |
>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихв |
ечица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онд |
Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Соф |
ка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори |
...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због гл |
Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу сн |
во јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} А |
е! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и доне |
а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чуј |
иленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А т |
</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су |
к вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>З |
— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдо |
весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, |
нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} На |
урује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва |
а овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми |
к су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишл |
ао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкоље |
="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима |
остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, |
кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да |
{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен |
Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његов |
ма; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај в |
њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да м |
свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све |
а, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа к |
их, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе б |
?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опи |
рена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећн |
: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> |
<p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону сво |
амо из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом |
о је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако ј |
е жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта кр |
пшту пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46 |
биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконо |
промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ с |
обу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он б |
ше да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочека |
ао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она |
> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са аш |
ј досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; |
покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да с |
са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> М |
дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> |
, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, ис |
S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима би |
аву, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнем |
ћи се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, |
чупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и |
да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весељ |
довима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено ос |
о, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је |
.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кљ |
То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне |
мају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава. |
ве и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у р |
ка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S |
да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући |
куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да с |
ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачи |
ако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу |
и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати |
да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободн |
а је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више догра |
ђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети с |
тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни |
овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да |
о, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S |
оју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне |
у.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њи |
ала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне про |
руги, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто испл |
гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилим |
мљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, |
е.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} |
пова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једв |
исто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телим |
у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, |
убила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оно |
ана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до |
и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај ла |
увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајно |
у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко о |
се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, |
натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; |
осна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око ја |
не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по |
осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је збо |
то у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А ника |
сећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> |
ена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју |
мице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је |
еденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> |
рак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода п |
p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, |
, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, |
није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као не |
а, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови |
аме и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда |
/> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и пл |
ега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете |
не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада о |
ио почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој |
о јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од нек |
мириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно |
вог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и |
ло, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и уса |
p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу оп |
је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње по |
, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— |
> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, о |
и, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је в |
е, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад св |
, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Т |
ћи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{ |
јурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту |
ла.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софк |
ед себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и |
поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S |
су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </ |
ови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се с |
Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гур |
ном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прек |
n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да |
дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} |
а он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, |
о је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада он |
о фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу |
ћи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А |
чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају |
га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање мла |
станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226 |
, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око |
вај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрч |
екрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом о |
силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цви |
у.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је по |
стина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, |
ске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, |
азуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служ |
кајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на |
е је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену |
е...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу. |
дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос н |
је онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк је |
ење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим |
вком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг вод |
ико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он |
дбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скр |
све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заис |
што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже |
га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поч |
агда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магд |
ко колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помо |
реба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него сво |
мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било |
и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њи |
мо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је з |
а ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој |
бучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p> |
ласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на |
тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, |
.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, с |
м, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и |
, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свек |
н, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{ |
.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је |
ђи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знај |
га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него вели |
после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p |
није са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим |
и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке |
нтија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је |
је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и с |
{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој |
идржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{ |
запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју |
S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (же |
тину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се |
ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа |
да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка мат |
и, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, кад |
за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. |
спречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, та |
ено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који |
ње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се |
се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се |
се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето |
ва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав ј |
ена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепас |
Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обуч |
вши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а |
своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово ч |
његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе |
опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко |
ћи да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од |
рили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, |
е не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у |
а чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код |
о, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећал |
о си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирн |
бављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака |
то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене ин |
, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чек |
ратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да п |
слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је |
орала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ пр |
Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука |
моћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као у |
бамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када |
, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас |
му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашен |
м шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Со |
и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди |
ао мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила т |
т не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери ј |
о, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела у |
, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је до |
а се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва |
тости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бо |
гледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је сил |
еким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И |
огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, |
показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана по |
обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, |
було.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ов |
зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као све |
у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</ |
приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} |
чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљају |
Здрав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутин |
то он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нес |
осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долази |
ена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан збо |
јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато н |
и газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</ |
мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на |
S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, |
још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопран |
нако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли о |
силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истин |
у, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би ова |
како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се |
итоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135 |
који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега |
ово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И |
е.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га глас |
е изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више пос |
по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, |
мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, јо |
а:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом |
се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била са |
понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и м |
осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако ма |
ише своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен |
аче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, сво |
екао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим о |
, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их |
теши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{ |
елики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно |
ио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рука |
b n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такођ |
једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газ |
у: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за сре |
латни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, осл |
ан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испр |
чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуц |
а, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је |
— објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{ |
том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у |
вши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</ |
рете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одм |
е главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минт |
еним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револв |
сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне |
о се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у |
рац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{ |
неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине |
од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, тр |
оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бац |
а ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично |
д Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</ |
у и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени |
она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште |
е су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена |
улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се поја |
ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њ |
он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у двори |
п него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћам |
же! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа |
вога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај |
је могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> |
{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови про |
ко је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је се |
на воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} |
о, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа |
и, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он |
авим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> |
срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове пе |
он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркињ |
ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад ис |
и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само |
н пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, ње |
су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново т |
ћи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на пр |
е, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, сн |
к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе он |
га ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему и |
естру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слат |
ћан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љуба |
их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах |
стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни позна |
састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећ |
а свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рек |
} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143 |
ном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, |
ним и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не ка |
, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења |
бе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак |
грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, ок |
сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тес |
иде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима |
изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да |
, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту |
м лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} |
} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, н |
ју и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овал |
копчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очиј |
{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знај |
његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и к |
колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом к |
S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и |
то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> < |
се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини |
ђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пр |
чела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би |
где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас |
50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у |
лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату! |
а и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих кри |
ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, пот |
што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај |
у, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се |
маш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па с |
има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А |
љно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаути |
ла богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, ист |
S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>А |
е где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се |
њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из |
где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, о |
д као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао |
агодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ли само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> |
го од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обич |
ђу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, |
а и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше м |
ове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од |
кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети |
ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, нег |
а срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрски |
и муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се |
ио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да б |
е и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девој |
још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И т |
распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, т |
на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа ј |
постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овак |
ју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње |
стане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опрошта |
, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне чове |
ни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, к |
га највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до |
када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати |
еби, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела |
а: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали с |
и би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онол |
н, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат |
S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, |
у њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама |
сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато |
ве ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса |
расније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тад |
боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кра |
суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка ј |
ти своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по са |
ли, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то |
ити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је |
А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе уна |
за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Со |
својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> |
авицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не |
ило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, |
тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не |
а, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— |
бом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и доб |
или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нест |
н и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к |
водио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да ј |
сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када с |
рса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су |
, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и |
Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S |
завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била |
на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефе |
мао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче |
распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са |
о?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке |
о!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта м |
p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко па |
рнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциган |
фка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p> |
загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А |
аха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: |
и се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само |
е да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p> |
унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p |
овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, га |
си рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док с |
дован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и кол |
а било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуд |
, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде јед |
сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И |
ликих својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи ј |
ћи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то д |
а.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих. |
ила сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела |
траха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се |
зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољни |
јена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у |
у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку. |
јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, с |
>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на |
шко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подила |
> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} |
када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек |
иди и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевш |
и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз све |
а.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје п |
лази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама |
резала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слобо |
срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сам |
чном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прожди |
ве остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити |
то је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више п |
а још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без с |
боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће |
ћи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, т |
на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није мог |
ба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде и |
да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође |
проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада |
ком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њи |
тајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би |
и да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито |
би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и |
ост, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато |
рифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужи |
о увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као пр |
међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући с |
вине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала ј |
д свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога с |
на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав |
у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшил |
овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, |
ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, шти |
ног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке усн |
свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} |
а да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао об |
ко водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да на |
в је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га |
но.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} |
ка по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, |
ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада |
друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им |
да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не |
зоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са |
хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у |
ни својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и |
све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је |
ћи почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, ма |
оже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</ |
же да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим |
сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на |
, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће |
есе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одју |
чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и ви |
са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим нов |
начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака |
ка очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стиж |
дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза и |
цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— О |
же горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S |
ова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, |
аје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допа |
ише види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремље |
убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p> |
јну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им |
напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред |
ом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Оп |
и и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да бац |
офка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу |
х, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима н |
ала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удиш |
на се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши |
уга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чини |
стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део ва |
ких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А |
ка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држе |
нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зн |
а ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали |
љала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трул |
сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује С |
} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децо |
ацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још некол |
аредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седе |
халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали |
стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и в |
Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој |
шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од со |
6" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер ј |
и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрн |
, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га так |
53" /> кујни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Т |
ије могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се зд |
о одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледај |
лат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чарш |
де међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и |
мога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што тр |
ојих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибра |
дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се ос |
је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хва |
за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охраб |
{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељ |
алакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и ба |
није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и д |
скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их |
Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} |
у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање |
нским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у |
S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим |
онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, |
у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењени |
она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног пла |
широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод сам |
лим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да сед |
е ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо в |
а, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и п |
м јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главо |
} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — |
ши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то сп |
је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Н |
вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену |
е она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она |
Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравају |
рво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су сву |
ји сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и м |
ају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за |
и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од ср |
ао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, и |
о је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне ко |
, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него од |
са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме зан |
и.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.< |
слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је |
> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га |
аде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, |
{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола сву |
—одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од у |
јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</ |
ут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што |
виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркв |
рочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђ |
ако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за |
си „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са н |
дајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се |
/> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, ка |
, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не сми |
је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да |
но свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, |
ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="1 |
у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла |
аве, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} |
једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хо |
куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело б |
но је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Соф |
ирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образим |
фка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена г |
рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одго |
знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{ |
сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, уве |
камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и ок |
утима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од М |
обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата зако |
и и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним но |
негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} |
и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо о |
о, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, с |
з дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући |
а она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, с |
гда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се ста |
ице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако |
н и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ |
и кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика ч |
скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то |
то <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новц |
као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и |
о преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци |
уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ов |
говим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом |
ти, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ћ |
еко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се |
ер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега |
од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И |
лије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од с |
р тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се |
ла је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада |
оши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он х |
, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговор |
чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а јед |
пије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, |
буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и |
аче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} |
и спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, кој |
ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и по |
S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како |
њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голи |
рса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви |
/> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ |
н свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Ци |
га, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног ње |
е и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да он |
е не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <d |
скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испр |
да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је |
ако газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва у |
вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — о |
суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу е |
хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, |
ме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио |
бави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то |
и и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу |
ом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у вел |
Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза ку |
ко ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девој |
дадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што и |
а пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији узд |
ено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што со |
лан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, |
/> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосн |
ечи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час |
што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, д |
г толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлос |
едном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарад |
ери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе |
азболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости |
белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су |
ободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спр |
а око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе |
} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у |
на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину ја |
атко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из посте |
пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, и |
шта то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, д |
не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га поглед |
, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када |
а.. ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, ал |
е, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда |
него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, |
о мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуг |
срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен |
оћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим це |
.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби |
ко се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није б |
је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад |
— пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљи |
више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цел |
аниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела пр |
увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете ј |
д њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не мо |
обру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, |
А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући |
, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена |
пасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим тел |
едих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мири |
к сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{ |
не по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разбл |
дмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су |
да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно пома |
је, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако |
ицу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више б |
е мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други |
би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, п |
да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда |
коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p> |
рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доц |
паво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећа |
ћ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од |
и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ с |
p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... га |
је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора |
љда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Т |
с у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда и |
м била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} |
, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не см |
чито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, |
загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо с |
и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови се |
х очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају |
ао свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И |
али, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала |
да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира |
дуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше у |
предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, |
> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да с |
ујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одм |
бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и |
шке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се пе |
као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и д |
м а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је исп |
и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући |
ти од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и |
о, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на |
труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је |
— а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико упла |
ако се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слобо |
Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетк |
следњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци по |
е почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20 |
да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато с |
дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељ |
кући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави ка |
лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутаво |
че дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и |
b n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији зв |
{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да |
прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ ни |
ре спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како |
p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз кап |
где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвасти |
шије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S |
о што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова |
ла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим по |
ма и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је |
ј беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и л |
а тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, о |
никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео |
Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, |
хну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса |
а-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, |
од њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, к |
в и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог |
е Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{ |
ила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад та |
Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" |
о и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да |
брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој сам |
јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А |
ми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софки |
он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, п |
о старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је |
рви пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софк |
дра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} |
се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да об |
а би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред |
а је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} |
огу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита |
о више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с |
де!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толи |
, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса брект |
} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, шире |
у и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што с |
е смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир |
{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизн |
о рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, ш |
никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом |
то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој к |
ако јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући |
и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силн |
као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред |
S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка |
ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни си |
о да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној г |
сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па |
оњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ |
ницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с |
е ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по об |
гледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је |
} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онд |
хна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, |
увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то вре |
код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на |
ли новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне |
земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} |
} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, з |
уша волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одвај |
ор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p |
уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакл |
голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су с |
ећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сва |
би буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, |
газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не |
к већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, |
би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га о |
поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које |
офром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима пород |
е; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа п |
оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом свој |
нутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа |
ани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> |
не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хла |
у Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту ва |
он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби |
Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p |
а мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са ку |
и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га мно |
е могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?. |
чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чи |
инио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не с |
јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S |
јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заб |
не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, |
ћи да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по сво |
то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав |
жевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих |
</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само |
наутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гла |
иштише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Ка |
ва и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бит |
он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек |
сти да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на д |
ја.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га |
, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, |
него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говор |
срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас бил |
глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио |
рхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљд |
Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује как |
бе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње о |
ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, |
јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтел |
штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на |
{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из п |
вирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Св |
били једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у ва |
вање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жа |
елила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, |
о јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, н |
</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасв |
ед, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних |
а, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире. |
Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме |
а пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то н |
, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, |
оре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонето |
лепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
етом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као |
, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је |
ликих година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећ |
отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, |
мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> |
, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње доб |
подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише че |
у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вук |
{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А најви |
{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када с |
што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволи |
ака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са |
а сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и |
у, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што |
на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је сре |
крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу |
своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око |
е, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она |
су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек |
ише.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда |
а, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом гово |
је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети с |
хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — т |
од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржава |
рљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је т |
а, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те |
чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису из |
укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— |
к и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, |
ња, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречист |
раја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед пол |
доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто ј |
ду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као св |
{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрх |
ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази му |
атворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док ј |
d="SRP19101_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто д |
тећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се ме |
одора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљи |
што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софк |
>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни |
остеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела |
е радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако |
на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, |
</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза к |
/p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ра |
ући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за |
> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јо |
ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређив |
више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </d |
и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! < |
, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на |
тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године |
ко Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, |
нало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на |
када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, з |
јни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, |
а.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, г |
а поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одм |
да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занес |
ћи <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана как |
до!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! |
поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може |
исује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева |
а, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, л |
RP19101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико н |
од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата и |
, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, |
им заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге |
прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и |
у већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе |
чни, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и |
ов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хт |
сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, |
зели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се с |
га.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без п |
ка, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође ста |
а и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста то |
— одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да |
је по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па |
за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, |
утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака |
к њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто о |
штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње |
у.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су п |
" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, |
што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, з |
бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да |
спи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрљ |
давши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи |
ли товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати з |
дећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај |
м, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на |
Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова неде |
ршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће |
еља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што |
нидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на ти |
ла.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши с |
весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, по |
.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом у |
пу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на г |
новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, узд |
дговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова п |
осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте р |
обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавал |
атеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријућ |
поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n |
>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, |
ада је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више м |
и у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по |
, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет |
и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је ст |
, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто с |
и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане |
ко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скриве |
може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Е |
у преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, с |
а, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и |
њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду ње |
да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе кл |
за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и |
и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо с |
н готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има |
заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихо |
атала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>М |
адају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку |
одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, н |
а, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избиј |
чу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то ј |
да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не усту |
и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дугот |
и у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда |
} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком |
ње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду |
д себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале ч |
уду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као |
да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> < |
љства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чини |
} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је |
ди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ће |
еди.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је |
морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, |
ко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није зна |
и јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готов |
е после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини |
ту.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређ |
де.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбу |
од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </ |
косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој |
одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрљ |
је, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приме |
а јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љу |
се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у |
седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштено |
ц би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испије |
код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад |
ју иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себ |
је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на гла |
бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и |
че се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је ди |
баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, |
<pb n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, |
о би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који |
— дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнак |
смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе |
И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, |
да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао. |
глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у к |
е ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} |
а, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— |
е мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешк |
246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и ч |
је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, |
е прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајућ |
би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и |
квашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Со |
лету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио |
шња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања |
/> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стрич |
и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И |
те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се |
и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима |
А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и з |
задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{ |
љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак |
ности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} |
ћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је |
јанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавиц |
и Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећ |
којни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на док |
се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, |
ашан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчик |
ко он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и на |
увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По |
ан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је граб |
оз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељац |
ка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где |
издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући окру |
мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S |
тегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па не |
не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим |
биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највиш |
се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена д |
у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И целе су |
тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зат |
у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избега |
ће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се |
ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степ |
ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Ал |
а да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n=" |
ов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у |
до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило |
ко се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А |
А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згра |
м.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што |
итком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, |
о нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се т |
Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и т |
у оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накупо |
абраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики зл |
ово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она ник |
.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави |
, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за с |
сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под |
ка бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови н |
е, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој |
стрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва с |
х.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински в |
у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И ба |
се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу |
продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије |
— јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.< |
, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте |
оси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол |
е биле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао вид |
и том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, |
ако испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њи |
као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим |
то је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљи |
, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када |
<pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећа |
носило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; |
ада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</ |
S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од |
крштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да ок |
ком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да |
отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочек |
емимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду бр |
ш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за |
, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на пр |
ткинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не мог |
цнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку |
о трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на гла |
ој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А о |
{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку |
а од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју |
вих мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не |
шицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет ш |
у своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила |
и се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз п |
преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његов |
и, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови |
е, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, |
е, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да |
би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убиј |
оје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у го |
поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилиј |
од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој |
, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, |
мно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут с |
авио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда б |
е капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, граб |
о „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, о |
латну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво |
ће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, усед |
о стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису тр |
никла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрк |
је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљи |
пање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и теж |
оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, ж |
чи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ |
о се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, |
остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му о |
и не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: < |
и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо |
ове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавиц |
су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то г |
и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, с |
по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— |
су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p |
они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње ост |
ише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оц |
је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb |
ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали |
са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „ка |
рнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жи |
јапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа |
страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на |
ебе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачи |
ако никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе |
и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је ода |
га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, |
вом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, |
, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И та |
китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како |
у, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од ст |
о подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је сва |
"SRP19101_C8"> <head>VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зач |
оравиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро ур |
поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, ко |
мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како |
А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошапта |
:id="SRP19101_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, |
Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — |
S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у |
ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} |
весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодор |
гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На капији звекну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак |
давна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ |
увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се ц |
<p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и отко |
пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, и |
, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци |
затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и |
Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, он |
сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, |
ве јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да |
у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети д |
а лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, |
мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући... |
више показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, вл |
нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посл |
творено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено д |
ти се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то |
S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци |
са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су |
у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине |
, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако бил |
евојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, ја |
апији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више |
збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеш |
се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећај |
нако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се т |
ђење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и |
А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по то |
и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве |
те, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што им |
ву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, ск |
ко била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се |
но, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> |
по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетк |
овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака |
приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништ |
ела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова г |
дио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, нали |
ривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да зас |
.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она ми |
загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заво |
оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав |
ело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено |
а за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете |
.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Соф |
уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплаше |
положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао примети |
ротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и |
знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму |
бе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова п |
је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и ви |
м очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене оч |
јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима |
песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злат |
им она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог чов |
асно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису |
ла светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо |
де њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнак |
е:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му |
и дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и |
ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефен |
када је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за св |
ина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово а |
колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се к |
обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} |
шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред |
а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и гр |
тово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, |
: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих т |
, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себ |
вши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми ниј |
е чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо |
и матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у к |
зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забаш |
с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="13 |
/> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо |
о пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свил |
екћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми |
и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи |
Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, сваког |
го не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} |
о, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи с |
} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши к |
овом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, д |
једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, д |
тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице |
и радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза поти |
Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешк |
са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показуј |
гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе н |
њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слу |
на поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и наби |
огаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, ра |
о себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуца |
њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и бр |
ма, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однегова |
и пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Со |
лико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништи |
На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одј |
увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њ |
а.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по јед |
веде седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног |
и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А |
S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је |
јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, осо |
и неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да |
S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке |
ћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина |
о код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнего |
а и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту д |
тишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстар |
н, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— За |
, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом да |
већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви в |
једно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, м |
е! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју стран |
ве престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што |
дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ си |
давала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад ве |
ао увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се там |
а ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није тол |
грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те ти |
истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га |
она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама от |
ечи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И |
ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутр |
27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и |
, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час |
надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сам |
ала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће с |
себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, т |
амо она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мит |
то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хте |
се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, па |
ћ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — о |
и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не превар |
авице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Зд |
летивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, д |
о ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морал |
а би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране |
а, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у |
елу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама |
и, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће мо |
и се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје сл |
љда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада |
х оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле |
призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније доп |
о цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице |
обом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Би |
ву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се |
ица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око |
а.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, |
њу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p> |
{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открил |
Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка |
боченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, |
им помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотво |
мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да с |
е око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена пову |
да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је но |
И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га сможд |
поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и |
падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није |
амо кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узим |
оче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</ |
<p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из |
n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гро |
а, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капију бре зат |
алили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они |
случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубл |
, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао |
ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен |
остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чи |
је смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га сам |
м овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, ка |
ца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} |
ио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не мож |
м полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75 |
, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као мл |
нда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка |
кање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> |
и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, |
да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту |
} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на |
} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? |
корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепље |
е, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном |
но.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена |
сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког двориш |
Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у |
а у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се дај |
ори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, |
м, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступа |
га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправно |
ба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш |
их не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчет |
ке иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S |
ихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним |
е отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож с |
једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке. |
он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на мате |
дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усре |
, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две |
али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И |
ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила |
ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, |
де.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-М |
аца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод |
азити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бег |
једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разн |
ање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекар |
уњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} |
ислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; |
о да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и |
каним дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед |
вови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је |
ј родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и н |
аску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви с |
неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали д |
е види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ друг |
офкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима |
је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и |
ање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тон |
S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је |
о се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега |
по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а нај |
цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну |
чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поу |
сле, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао |
а њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремље |
нало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да |
чекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, поче |
е Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са уж |
, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала раз |
, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао свој |
окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепо |
развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, |
арац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каж |
{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно |
ма баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из о |
кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S |
?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се изв |
, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питом |
тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога веч |
мађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се |
>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду |
ом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који |
м газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то |
а онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста |
оме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбоч |
, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је ј |
путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, ј |
ко куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике со |
бе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} А |
еговог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада |
људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме |
више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, ш |
њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и |
после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници |
онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, |
или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли с |
ој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи јед |
ће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки ње |
тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је |
ла најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као |
спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима |
о њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, пред |
, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на |
ко не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могу |
е да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са |
сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, та |
ише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више |
тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их |
о нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је |
би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом |
из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледају |
њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе ко |
кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, г |
д ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: мл |
соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако |
деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долази |
ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се |
жи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био |
да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чин |
сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да |
о!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом |
у, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, к |
м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубо |
есељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздра |
се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, |
ом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, |
{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су |
езу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он |
> <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику |
и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као не |
ог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати |
исли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и њ |
све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — |
зевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ о |
закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасви |
ло између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, им |
, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе |
гледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен је |
ј кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви |
њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да ника |
туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек |
> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у |
ош дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањ |
Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки д |
а издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда о |
ком прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава сла |
</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софк |
мо он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће... |
и Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове ку |
њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда |
реба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћива |
а покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме |
да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од |
баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим |
амештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n= |
опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и виш |
ајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Со |
огла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће |
се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кро |
еде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабр |
квога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож инт |
ихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводи |
је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим |
" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких |
друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина не |
, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама |
е.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица |
родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са |
е пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз |
ада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела |
тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, ни |
ме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а д |
офку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а |
за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од с |
о некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до с |
оје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од |
и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављ |
овим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} |
изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, виде |
јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да с |
} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из |
скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако с |
лим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са ку |
} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се пре |
њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-М |
мети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по ва |
те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и п |
н реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, о |
када га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како ј |
е у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, гр |
е...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у |
} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на догл |
већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада |
о држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени пр |
он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, |
његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је св |
{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и т |
ило, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало. |
XIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, кој |
м, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек |
ало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је |
о чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно |
антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навуче |
ши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би |
живале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, нек |
не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, С |
де, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком |
једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и |
ер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина |
.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред |
Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши на |
носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фес |
, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли |
да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, |
ош није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће |
{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног |
овима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљени |
зговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по к |
њу да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што в |
ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, крат |
{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отима |
асвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у те |
х руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз про |
ам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S |
ка врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се ч |
и сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да С |
а у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жале |
би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблаг |
смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да ј |
да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изиш |
послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био |
поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} |
нуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то. |
— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна к |
а вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, б |
ана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а |
и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, не |
па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно о |
једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колач |
о, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Маг |
де су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они ра |
се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и |
И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да |
роређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, |
ма.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењк |
и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се |
о и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И |
, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштен |
ј још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чи |
Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дан |
, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла кро |
страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арс |
, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јо |
ужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука |
д и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — п |
и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на |
опчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, разве |
ање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскош |
је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким з |
и, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређан |
и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихањ |
ици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И због овако |
и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то |
о својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бол |
горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не |
самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је...{S} Јер, за Бога, — го |
дало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по баш |
е материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала |
ила из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и |
ог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешка |
је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада |
и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и нека |
слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем одел |
<p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и до |
пали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договара |
а виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једн |
за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> |
ра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим стари |
има гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и |
ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, куп |
ветлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она доне |
днако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске ха |
апија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужу |
би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не |
.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише с |
уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не см |
њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу н |
{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су м |
толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети |
то!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо |
погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трч |
, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око в |
због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио |
би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве |
ти не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то с |
је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била |
ћена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе. |
и здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по ру |
да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе удари |
е!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — заб |
грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшће |
ње и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ ст |
јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S |
је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Н |
село тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, б |
ли били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кри |
онесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда |
ој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, |
сле удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње та |
а врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено к |
јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата а |
дарци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је в |
ти тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светл |
ћ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пр |
готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим ус |
о Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S |
е.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p> |
помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратим |
и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их оп |
ашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p> |
n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако. |
њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то бо |
да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом |
} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбиј |
фчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред |
седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S |
фка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од ср |
итању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би |
ивеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући с |
урио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узал |
озбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове |
ш напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да |
чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико с |
им изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукав |
а.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изи |
ва и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би ј |
а не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву ме |
а цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јо |
p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку |
на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она |
је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно |
нала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Б |
тишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не пит |
ђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из цел |
као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: а |
.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније |
кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је н |
а по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкат |
аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршен |
офка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори |
војих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мисл |
очела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови |
би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој гла |
и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особи |
мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако разд |
тале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена |
едом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајев |
м ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу до |
} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, ш |
већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и п |
уби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде м |
сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би би |
тале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се |
b n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, |
пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ни |
ам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад г |
утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку |
и за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, врати |
е како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И С |
пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако |
беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу ко да напусти?! |
су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине у |
ко да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна |
поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опаз |
о Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и |
куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему |
и доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, св |
а, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} |
аште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда пос |
штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје |
и и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ |
д Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} О |
и и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље намест |
ганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застир |
неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, з |
а, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јо |
S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И пр |
и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видел |
знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче ов |
изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због т |
} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео ново |
ама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред |
ли сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видет |
па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то |
су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао |
е још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{ |
оштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу. |
а очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако дру |
на његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених циг |
ћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по |
о, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат |
лу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао |
ала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и ба |
у.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би |
а, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да сп |
.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и от |
биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, |
дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало д |
мешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p> |
питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да |
азити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S |
и колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести |
Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборав |
окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Наста |
досно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би |
д њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва |
тавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од ком |
у, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржит |
, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџи |
те допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се |
е дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли муж |
њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихов |
трина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се |
злеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, њего |
лаве, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на ње |
ао да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l |
очеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није б |
н као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак |
мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за |
меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по но |
авају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихи |
збе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} |
креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пу |
ко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрч |
еви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче ку |
Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и т |
имети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћива |
<p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била |
ета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би |
је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <p |
.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" |
иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Не |
војима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим ша |
чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни |
едоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180 |
чи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоћ |
раве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као н |
ривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S |
астир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који |
пало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртал |
шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везив |
језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покат |
је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у |
оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуља |
{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита |
кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радознали |
мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако |
е као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису |
вине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били до |
о је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од |
хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те д |
ило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изнен |
х момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да жен |
слобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашч |
ој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о |
у тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло оп |
чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора |
бу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да |
бало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са кал |
ена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за к |
а мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и |
м још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Исти |
ог те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p |
о томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови |
, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, |
.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала |
фкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у |
инској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} |
већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве ту |
он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала. |
влаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла |
о одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајт |
су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, н |
е, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p |
бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који |
и.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву |
ју већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад зн |
{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара |
стина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздраже |
нији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујућ |
га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим |
, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да |
стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се боја |
омшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке |
иганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, |
зда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; п |
асније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћ |
се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред св |
Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохор |
лу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном п |
ћа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} |
ећ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и п |
се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дођ |
јке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло |
пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истре |
ачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова ве |
некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не |
а, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Соф |
па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој би |
као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> < |
оју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго. |
то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослоба |
ћи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, је |
еражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, с |
ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> |
ли хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући ру |
се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи ради |
само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва вид |
ма предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да из |
, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type=" |
ју са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, |
.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, так |
бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> пл |
оче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> |
што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње а |
надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“ |
ојим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за о |
.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су |
, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме |
са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, шт |
го сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p> |
њера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, д |
му је клемпаво висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз з |
она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} |
бодила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући как |
, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруж |
p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комши |
е дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисањ |
аћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза к |
и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом |
понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> |
и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да |
опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио б |
оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким м |
ом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због |
погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно |
и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је гре |
а се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у св |
ве у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жен |
је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и |
сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се о |
застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, |
мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу је |
иче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, преко |
шње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих |
> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је |
ане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче с |
ано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу пр |
, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p |
ђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, |
укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, го |
ши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Т |
а и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са с |
101_C23"> <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону |
већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то |
<p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једн |
е каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и по |
вирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и је |
н и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} |
амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, |
ло.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се |
ође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати ве |
а!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатаган |
између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она |
а би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики |
ро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, |
мти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлази |
S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о ку |
амо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је |
да <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родби |
да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: ка |
А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљин |
цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким с |
и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са остал |
је и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме |
ења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност |
а!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати о |
Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, |
тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Со |
и ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што виш |
инама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са |
ше гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац с |
е јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети |
е вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима |
а, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, нас |
шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је виш |
А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину |
сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} И то п |
се и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлу |
о дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачу |
децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софк |
з јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао |
и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног |
да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбиј |
ом, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ћ |
сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, нег |
з кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске соб |
, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, к |
> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега |
поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да н |
радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него не |
атом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соб |
чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за ј |
за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он та |
ћи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и ид |
се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и |
да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то ви |
и и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити б |
а у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је б |
д Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, |
а њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, |
И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар |
дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити и |
да, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и м |
{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к с |
ј пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му |
ед богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели |
омијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браст |
он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био |
то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да го |
в, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посл |
, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, |
д огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута конц |
едњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом |
о заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало |
напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се има |
новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, ш |
ада се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова р |
је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетк |
Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире |
није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јав |
у у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још |
уо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада |
што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се нави |
але радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} |
пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Ц |
опустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гле |
риште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене |
тере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико нећ |
<p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} |
ркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће |
а Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Бо |
би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашур |
ако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} |
тује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> |
ненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму |
овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче пок |
то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из |
да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадал |
и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А |
74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, з |
те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још |
, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгу |
човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу |
х било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} |
но са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p |
не, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседни |
Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа |
И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан дв |
ш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> < |
19101_C26"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекр |
е, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> |
знанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и |
њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у н |
нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било |
смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу |
више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као п |
ада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спре |
p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и |
је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и он |
так, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неп |
ћивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хо |
аде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, н |
зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, н |
ожда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо з |
да, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, |
м поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и о |
и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом б |
дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи пор |
ко пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна р |
} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га |
Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у гр |
ом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до |
нда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујн |
ица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори |
знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа |
{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како |
гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и ч |
плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да |
учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче с |
би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези |
све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} |
е, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет |
да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> |
е гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим |
наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више |
осудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута |
ало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скриви |
озади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шу |
ео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} |
аскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог с |
о цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А ме |
астуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он за |
љак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" |
поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— В |
сети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софк |
даваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале с |
ито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избав |
ла, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је |
тављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој |
ли никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, |
ак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више к |
к и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били нај |
већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p |
храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме кућ |
вих чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, кој |
што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго |
, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтева |
се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ нави |
мо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; не |
.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овам |
а би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ забора |
бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе |
се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвор |
бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не |
истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да |
не човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове |
а, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред |
му:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l |
да и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавн |
о су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно |
арка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> |
т са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како |
кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чул |
е, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако |
ки свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, |
тучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку пов |
уткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле ч |
И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он |
амо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по б |
се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да |
на, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слу |
а долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и |
она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде |
а да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би |
вуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радо |
мча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме д |
м, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, к |
још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгу |
није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како ј |
око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је оп |
амо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима |
.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако к |
поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} |
комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами |
а амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> < |
тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њи |
о, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} |
био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био |
још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, < |
Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побиј |
о.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још |
а било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од |
ио бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и ја |
уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p |
собито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа |
олико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожн |
{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред |
тишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је |
ла би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа так |
иди: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{ |
рати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога |
Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених оч |
мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом |
о доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац ј |
то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се |
ће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао сво |
хвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње |
а диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући |
и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фиш |
ше.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, г |
збезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! — |
ко поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом р |
, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са |
} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким ста |
н обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страш |
и да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побе |
дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi |
оћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него |
бећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S |
ије тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, п |
о руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега у |
ано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, |
, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео |
због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује |
а, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуг |
ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, д |
и њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљи |
ад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, свет |
претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, |
а и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости |
и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству б |
а је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивш |
оче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степениц |
је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да |
м се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист с |
а чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору соб |
но цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш зб |
е виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало |
и, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћ |
овора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино од |
ска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се п |
њака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко хал |
гово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма ч |
да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На |
одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него с |
з других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог |
ву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као д |
риви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако |
ајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примил |
што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда |
.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу |
<p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се |
чи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> |
, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то |
тити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и |
е и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракиј |
од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софк |
} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршиј |
буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} |
<p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са |
тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и п |
е на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да |
ош већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена полови |
— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела |
прата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала |
је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, онол |
ара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
трчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћ |
ћи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија |
је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корит |
Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши с |
узе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, о |
дем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узм |
оле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да б |
м развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама |
рану.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу |
снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на г |
Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софк |
ти!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га |
чен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер е |
рца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, |
ћу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан пресед |
, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се |
p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра |
она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу нап |
рос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговин |
ржећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и са |
осла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме |
а мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да |
кама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, т |
вај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p |
опче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у живот |
доздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не |
и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n |
и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као |
а је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то |
га, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њ |
те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у к |
ваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је св |
се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да |
И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, |
жа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од т |
— ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Мар |
ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево |
да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на |
: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, |
} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> < |
огама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега д |
н јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обез |
и, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим з |
Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то |
ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога мор |
иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> |
а заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} |
оче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>б |
и су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за |
одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, |
е потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани |
овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од |
већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свр |
бијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако |
/p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— |
, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какв |
ан, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата |
ба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</ |
извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад |
е, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не д |
асника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришу |
са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натр |
она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена |
} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће |
што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у ре |
виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извл |
бито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој дон |
оће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој |
е задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине. |
пљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> < |
д једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за |
зговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни |
о била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као оби |
раве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да и |
{S} И Марко, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукам |
је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од се |
ј се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекров |
а.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали остав |
а је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи от |
ињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, гово |
а она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је о |
а друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком г |
гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о |
све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, |
Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза трон |
и она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ за |
се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила |
иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, пр |
што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села |
а као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би |
, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно |
, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с ј |
гледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Е |
у, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би св |
, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, |
од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би |
ље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет бе |
ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући се |
и, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бр |
које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори |
} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а најви |
м износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире посте |
зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разго |
до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара |
досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Нара |
ена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <p |
едио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од стр |
екује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће |
а.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, ус |
очекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљ |
крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто |
у, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала поно |
растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> < |
великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да |
р тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одгов |
мотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она з |
повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по т |
оли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да прогово |
та не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом б |
е било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како ј |
а ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задрж |
се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одјед |
наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се уд |
ред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дире |
испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла |
како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је треб |
морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али ни |
слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том |
леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча |
и немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ра |
остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Соф |
о да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу д |
пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвај |
е, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка |
вирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допи |
дње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и |
це гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку |
анац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу |
оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз |
ега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у ч |
="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је н |
зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и пр |
ођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пуни |
она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, |
но, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, те |
после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И |
ује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честит |
жели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од ње |
ељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим оп |
е?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога д |
ио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и с |
закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, вид |
се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не |
<p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборав |
и и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се |
ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p> |
вему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, з |
ај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише ма |
ријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до ст |
мо муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровци |
ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Али |
и гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p> |
<p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби |
наш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали см |
Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурн |
тим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него |
мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће уме |
о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука |
м је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да |
, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> |
то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је |
о рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети г |
?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам о |
p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што пре |
да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{ |
имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, с |
е она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком ку |
двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија |
м и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за |
угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем |
збегавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или непов |
то да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада ср |
што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо |
но, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше |
убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} |
аспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се |
добрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и п |
и, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити |
</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Со |
плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде к |
иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди |
:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И во |
воре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здр |
ца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софк |
мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико тр |
даним гласом виче. — Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S |
?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S |
ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима две |
ка и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопшт |
атраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „ла |
стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— |
хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> б |
досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла |
но задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p> |
а допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када п |
седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би |
амо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу |
корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, но |
а, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, по |
а било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брад |
амо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти ш |
да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем |
поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, д |
јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да |
другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобно |
е само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали ка |
свим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она |
а, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме. |
у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више |
p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и ула |
{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да |
к, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој |
е она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље |
од мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те |
ом деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{ |
S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у |
— окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брз |
офкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето |
могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, |
јући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она бу |
е не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било бо |
{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затворени |
вна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, пре |
се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га н |
х очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом |
.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на чес |
бож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</ |
сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у т |
сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва |
p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина |
ни, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изо |
се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се |
села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се |
чен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе |
цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубови |
довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Ма |
а све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње дог |
ла.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш с |
и једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамиј |
пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, |
ст пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћ |
у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што ј |
ад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, |
лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније |
ер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можд |
ао свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, |
ој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она са |
та.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа |
о ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито с |
ују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о зе |
летку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</ |
ењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и стр |
страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, |
а, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он |
трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не |
ту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, ала |
рак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А |
показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, |
вно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са |
о држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Т |
долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у |
Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је |
заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, ос |
већа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим заз |
озница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би к |
опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: |
и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} |
изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, |
.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови |
ко натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и |
здало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога |
средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матер |
ступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одоз |
то, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се од |
ти, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S |
зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у рук |
са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онд |
елику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није би |
а,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка |
а,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше к |
<l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа |
Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође |
ако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ е |
лач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да с |
је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, |
.. док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва |
би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмак |
своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац м |
апију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види |
бијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колик |
има, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој та |
да почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њ |
вако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрен |
p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— |
пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од |
.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипа |
C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, |
у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дозн |
</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим |
и самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка де |
уге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, |
оши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако прем |
о тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У |
а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се |
и једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и с |
ега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и |
испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом ме |
дила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и о |
вљало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њ |
је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку п |
у, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена т |
о, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> п |
јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, |
није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекр |
стаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато к |
је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говори |
p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити |
афе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преостали |
тама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радниц |
, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешива |
спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао |
х села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, хано |
је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њ |
обе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој |
ка, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га |
приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="2 |
да се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракиј |
а, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај т |
а, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Маг |
самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} |
је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одо |
на и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у не |
ада она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била |
на друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива |
на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништ |
C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца д |
>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се |
.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, пом |
ао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се о |
ећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се |
око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у С |
, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што |
ром шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чеш |
страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, |
јама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} |
и сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући н |
и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи |
тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби д |
зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за |
8" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и так |
слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Со |
И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет б |
љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону вел |
е...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз |
че трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овам |
има губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгуби |
својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би |
} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да па |
е по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, |
тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за |
дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао |
наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога |
учена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа |
ове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим бегови |
ка, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеј |
ала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ћ |
ију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да у |
е.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са |
осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже п |
то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак о |
ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јо |
S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би пора |
} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81 |
а, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, |
год свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који д |
И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хо |
чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како двори, све слу |
исто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на иска |
о, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} |
де је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S |
би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали |
пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, ника |
женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли з |
себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="2 |
S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у |
ађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако заст |
"251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер о |
јно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и на |
екрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да |
није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом д |
вљао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и д |
<p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи |
укама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом |
ли ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — довикивала б |
обом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме |
<p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи ок |
и се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, дед |
ом, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, |
ше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те |
ало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и |
рата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} |
} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и н |
прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим |
се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим га |
не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе |
и по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то |
не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах |
к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} То |
афе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно п |
јеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Гл |
илазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А? |
е, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </ |
ао неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се |
тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — |
више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене искола |
ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И |
p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p |
то рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и виде |
S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној к |
{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно |
ти тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, |
</p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што |
својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а |
а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као |
слушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капиј |
водили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} |
још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Соф |
е лактове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са |
говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефе |
твом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за са |
три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намешта |
у, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и |
крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И о |
в, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је та |
везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по соб |
теном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} |
е ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан |
мом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека прес |
ини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши пр |
рига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврш |
да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву виде |
у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, |
ма, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не с |
би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, д |
и ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те крије |
моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем |
материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, |
а чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом зад |
а, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера |
еницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Т |
о је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањ |
} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти сви |
рала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не б |
репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бун |
почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег н |
да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— |
би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, |
) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж |
тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе |
плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, ка |
женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у н |
аква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје п |
затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући зами |
ем ја, да не досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па б |
>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са ј |
ом предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, |
има једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{ |
о к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити |
пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима ула |
епаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са |
обних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у соп |
, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли |
нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи и |
ош ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, з |
и оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — |
S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се д |
{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, |
ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и пр |
е.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала |
} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, и |
испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, т |
ештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, ка |
прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила глав |
морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у |
фке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући гла |
акопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене на |
онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да |
на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој п |
у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се |
и и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе. |
е спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од стра |
све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, гл |
ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што |
а, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, н |
заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, |
обро.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, ч |
ан мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову |
амљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок гроз |
се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} |
знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, |
омча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада |
офка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог |
е залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је |
са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Соф |
а бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из |
ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <p |
да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис дов |
ћи капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била |
ље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} |
е, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се |
доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гриз |
њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од |
нак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А |
Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим |
му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би |
као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она пора |
баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећн |
, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Т |
га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац уб |
њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем св |
а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само |
глед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! |
је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цел |
дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, |
ивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво пад |
о и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји |
и по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео |
ј је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац |
лити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њ |
е и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, |
егне, заспи, да младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно |
това.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, тр |
е душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, од |
од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, сил |
ала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њо |
</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, бил |
То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим |
<p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде |
ену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене |
, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му из |
сна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда |
довима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао тол |
не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршит |
Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећ |
чну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима |
се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи мате |
ди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, о |
мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, ч |
е загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно |
љив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућо |
када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —д |
Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, |
јвише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скув |
d> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном |
о, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, о |
и-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Соф |
гова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се см |
а дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама |
ећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не |
стила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко су |
.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.< |
Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им |
иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако к |
у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од п |
онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, п |
аде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле д |
м деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу |
само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али по |
лемашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се вич |
реле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} О |
говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу. |
како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у кр |
а уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S |
јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пу |
а је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима |
арка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у |
Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да |
.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, |
ре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај г |
огод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичка |
кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још |
ву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свим |
него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, |
е могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, с |
онова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не ч |
јући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда вод |
ж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по |
ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на сваш |
за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и кити |
је, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека |
>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, |
кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и д |
адбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{ |
ала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S |
ајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав ј |
је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих п |
игурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек пе |
чеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побој |
аређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свак |
, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене соб |
деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео |
p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без |
еке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће |
он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчи |
о, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због |
о не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него |
о, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што |
нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса |
први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови д |
ећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њен |
срка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — |
и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, |
о са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после р |
ре, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зв |
ра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле ј |
а заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао |
чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, какв |
лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то ве |
А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не |
то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезвер |
од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови пора |
урно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим мала |
<p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, |
ла шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, и |
о јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно би |
сећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста |
Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S |
, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, |
скићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће |
ицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каж |
што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стог |
пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мал |
, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује |
сте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама |
а, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од њ |
се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не |
откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за |
се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала са |
Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од и |
наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се си |
/p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим прили |
е више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да |
из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} |
.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, |
блаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, мора |
ед њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога |
е да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њи |
</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хот |
рпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са |
к јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности |
де иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би |
нулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље |
леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би |
лабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, |
обље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подно |
ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, ч |
о хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца |
Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се |
вамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово ника |
се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и т |
их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} |
ога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — |
а чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, |
старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекршт |
е исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у не |
даше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силази |
ворити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, засп |
рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав би |
асвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара. |
проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Јед |
, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној св |
Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће о |
и је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали |
за крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали |
клона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем |
јвише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији за |
зваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претур |
собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу |
а се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак |
а би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па з |
чиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n= |
ставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо! |
ију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> < |
о комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варо |
ји је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или |
ко више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој ант |
долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће д |
од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и |
и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири |
Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!< |
било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице |
познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што тр |
себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага леж |
и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али |
једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" |
стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него виш |
, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у кој |
а и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа |
ед свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не мо |
да ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој |
д свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву к |
ати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они то |
ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вр |
за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све т |
ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, |
е смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомила |
, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога С |
ла.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отв |
S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински виде |
што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како |
ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки |
сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само |
катима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино шт |
p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S |
јући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, как |
задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} П |
ан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђ |
уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за |
ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би с |
ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасви |
већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што |
тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све п |
вки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — о |
става, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он |
ћа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње |
долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, д |
рао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који |
ама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила |
ра после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Марко |
он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љ |
има свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што |
огућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда из |
њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са |
код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болов |
а не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала н |
то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то |
.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, вид |
, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинс |
ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је ов |
о је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} С |
ичало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — |
као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а осо |
е зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, прод |
у како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље |
зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да о |
по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да |
да не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало |
и?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, о |
да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Так |
то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захв |
верц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова др |
и, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша |
, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву |
узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања |
други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених |
не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће з |
тала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким жив |
пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, с |
о продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се |
е оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали |
о томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</ |
Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ха |
азитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим |
стоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа ч |
<p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видет |
изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, |
сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Том |
енеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко |
ако она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, насла |
е знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, проп |
н је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки п |
ко што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силази |
праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим с |
са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њи |
а богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За св |
ће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је |
за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Св |
еснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож њего |
учују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази |
јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и |
лан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— |
рву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наоч |
{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је о |
ао други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, он |
олазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на посл |
мена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и |
г раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмо |
ризнања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у какво |
о оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао |
ож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им |
се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} |
пија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, |
о, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика б |
ило одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се пра |
гурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах |
им тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и |
уди, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли ру |
е чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, к |
зненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним зад |
у улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је |
и.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тет |
у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио |
к собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред св |
јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувен |
и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима. |
а пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако |
ађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње |
ко, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у |
в, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке |
муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и |
први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскр |
} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онак |
.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да под |
ерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је б |
и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободни |
тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} |
шног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, |
е то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих |
ако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S |
то ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зи |
>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за |
не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњ |
сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице |
даје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странц |
за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље ост |
ва већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље. |
акар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не |
о обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче ј |
о тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да г |
ободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта |
по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала |
одаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даљ |
а ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи изл |
шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће |
робудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у н |
извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родб |
она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко |
кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети |
сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан гд |
није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И |
А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на |
о да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, осо |
</p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, |
език немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код теб |
она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и в |
у Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тач |
ку вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна |
ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко |
ућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марк |
ка као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире она |
муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена |
јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћ |
у гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равноду |
ела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора д |
ј речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви би |
и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти |
, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из ве |
и и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, еф |
их силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова ку |
него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до та |
у узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве |
од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само о |
е.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видел |
а не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговори |
акле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим зак |
ично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обу |
е с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по к |
ањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} |
али у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи из |
тити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала т |
та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој мате |
улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{ |
а цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од р |
више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово са |
} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран |
их сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико |
ла кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза к |
ју, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија |
алонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна |
строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлу |
примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема |
а се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опи |
била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити |
нела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>К |
а се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни пл |
ану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из ама |
уће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, сл |
више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота |
а да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом |
кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се н |
<head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао |
имећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја |
он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ос |
Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се ка |
газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде и |
, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, |
леда оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто је |
, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и |
и се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено са |
а као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели сво |
несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена |
; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађ |
то, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом си |
да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, гор |
ира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа... |
бом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се |
ихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина д |
начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носит |
ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, |
никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за ко |
женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докуп |
ла се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопч |
том и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика трг |
ала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све т |
стина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који ј |
, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње |
м али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} По |
дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пу |
пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога |
сећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова од |
што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћер |
оче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} |
љава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том |
на по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле |
ако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било тол |
жини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу |
ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је с |
поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо |
а је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећањ |
и како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајал |
е спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливе |
и су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и у |
оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где |
и, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто |
јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе |
сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезо |
{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И |
и: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка |
сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би поч |
ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> |
ен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из |
Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост |
воју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И |
на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим нек |
, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, див |
ецом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, |
Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купит |
Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</ |
поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али |
он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане |
ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујно |
а се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну ј |
е да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за как |
у.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чуј |
ли и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> |
а се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече |
ија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А в |
злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се |
аја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А т |
бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилук |
је се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свира |
ка свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и |
ујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капи |
} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, к |
е око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком ш |
и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде |
као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубит |
се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта тол |
од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, |
поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди |
тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p |
о и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, |
на зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не з |
оје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој ва |
агдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у ку |
као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривен |
сећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така |
ки, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику |
ијаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као прв |
а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан |
свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоћ |
ај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли |
в од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и |
ође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, |
омчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и |
фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао ве |
} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} |
е јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо у |
аветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови су |
је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ип |
ote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, |
његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто наум |
лена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се |
ућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове |
латки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све |
ећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврс |
ас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону |
лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчава |
када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспал |
илији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, |
вих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су |
нима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним п |
вце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, ру |
нутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као |
и, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је ов |
е су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И |
, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима с |
љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друг |
маму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати с |
звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део. |
је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог |
тво, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, највећа |
А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ства |
{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, |
ја пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И зато је била обуч |
им брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, |
>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој |
сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста |
постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне тр |
бом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из ку |
отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој ни |
гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто |
узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се |
јна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако |
ћ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила гор |
ио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на |
дном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни |
И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући |
упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убије |
метивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи |
н задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не |
лим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И о |
—мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за |
тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, |
ога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим |
>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче |
чама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећ |
ати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе |
не коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Б |
е.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле з |
и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су |
а биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нис |
а да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће |
све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулам |
и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна д |
иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде |
лице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је сво |
где далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешт |
дара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити. |
почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час и |
љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се |
а! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> |
видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{ |
пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капи |
Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он |
, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сирот |
ио оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши нек |
ца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао |
онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која |
ви сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, |
ској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео |
ала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колут |
ајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после ве |
од!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, п |
који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јо |
вим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат |
ега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И о |
предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног тер |
другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зре |
да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета. |
S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се п |
Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с |
никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда |
чеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и са |
а њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих поч |
н све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>ње |
мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже как |
и, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} |
и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељ |
, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи? |
p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најја |
, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни |
а је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и |
ши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће ле |
сти поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако б |
снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их |
гдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене |
својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла суб |
b n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска |
читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њ |
или одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} П |
његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милос |
жју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несра |
ти те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред |
матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити |
су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене |
се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајн |
тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкал |
Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ |
убину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, поче |
главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као д |
а није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арс |
</p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и св |
творена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, вид |
ких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору |
е и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, а |
ити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему |
И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знал |
p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и |
и.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да и |
и, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскоч |
а ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се |
Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а |
спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али |
творена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих гол |
на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут дол |
, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{S} И це |
ве браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припито |
ла, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било зго |
иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве |
Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем |
страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и |
дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка оч |
е, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада до |
пет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе |
да-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, |
кивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, |
е прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре |
а, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узен |
све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим плено |
када дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати |
лете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из со |
ела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлаз |
а издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се |
а све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више |
, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{ |
низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла п |
сече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужа |
ицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И |
и у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би |
, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црн |
мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо |
о са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано |
шом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би |
испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливе |
реме толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим |
<pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изиш |
не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> |
иле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа матери |
адића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог с |
а својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опр |
куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не д |
а иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде |
ивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, |
енади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, ср |
оста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкин |
е мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, |
ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и пла |
и је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као ум |
их, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмех |
и место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само |
лада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, из |
служавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве б |
рчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја пу |
а давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изиш |
ропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више |
да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногра |
рама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож |
да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и виде |
ању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најм |
д, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујућ |
говор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама |
ира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушају |
новног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а |
очито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се |
ље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале са |
на да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овам |
ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку к |
накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она |
отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... те |
испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; д |
међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја |
ећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и |
, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претр |
е пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са |
и се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као д |
шћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу |
, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласн |
е по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се вен |
јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође |
чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, бе |
што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто |
ишта је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, д |
ци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.< |
то до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била |
бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким оту |
пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отв |
била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато |
им, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижу |
име, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више |
е.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником |
нди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе |
би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.< |
свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је |
еном, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учин |
езнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она |
, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb |
еднако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У |
аљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило ст |
{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, о |
софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, |
.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са |
парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па н |
пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже |
еде залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети |
једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која |
и сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата те |
долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Је |
кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге |
латка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Соф |
еђеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога |
мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се |
љи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ћ |
а, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање д |
а и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бој |
она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да о |
тави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — |
ли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбра |
, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле сло |
чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка |
мшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела |
да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако |
ати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падал |
да њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је мате |
из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, |
о односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — |
матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} |
вљени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и |
нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, |
45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљ |
гурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасв |
нагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се ис |
јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она |
се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових гр |
ређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Кати |
уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Пр |
и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово тре |
исто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе ру |
ле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке |
l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звек |
ом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада. |
ло, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“ |
...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S |
ема Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћ |
и, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено матери |
тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" |
н у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гл |
о, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло с |
ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикн |
дбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш о |
у се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркља |
зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту |
ом псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код |
руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те |
су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то |
ила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220 |
на чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, ње |
е смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он уст |
а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испу |
како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и |
капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, |
ожда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити |
ло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, детиња лица, као да је испод земље ишао, так |
свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли д |
лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, |
адмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загр |
рошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бр |
е мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то |
х постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" / |
рала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово |
а осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истинс |
у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо |
и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако бело |
са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод њ |
/> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена |
е би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с у |
ило мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрењ |
ршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „ |
а њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, ви |
х, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито |
се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Бр |
ећ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Мат |
</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега |
сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И |
жван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око ја |
нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка |
е и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију с |
астојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек |
ткривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само п |
е се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, м |
ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, ста |
еса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена |
ебе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у |
г дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када |
здржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, |
га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прс |
.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је |
а чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми р |
вком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од |
лико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед сваки |
се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси |
па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и зв |
епечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико |
ећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за |
оче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој |
} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој к |
епашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му ус |
p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у и |
е од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше ј |
читељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушај |
ишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао |
је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду рас |
долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око |
а дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, о |
дора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он |
врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко |
ко ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње |
икад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше. |
а несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом д |
<pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у То |
S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад глав |
раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38 |
услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терет |
/head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софк |
станак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и бег |
такло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише с |
ако за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасв |
ји, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме |
к купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, к |
ла сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и пој |
последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, |
пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у кра |
иће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, об |
бу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта |
ј га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу |
орила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало |
ом чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осе |
угој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, |
ерена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n= |
е долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих |
е пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог н |
што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек |
никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачк |
<p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, |
кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају |
соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улази |
и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није |
ка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и прод |
него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар |
о се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће прист |
почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Ч |
ло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледа |
ост: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и |
</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у он |
тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и |
знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живо |
је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би |
ила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о оч |
да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит д |
го што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, |
вршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато |
Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у пос |
е неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ног |
ло да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина |
{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се |
е да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па јо |
ва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро |
ла, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постан |
уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар бл |
главније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сне |
бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом |
х отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и по |
.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређив |
а није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући |
Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему с |
а озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што |
длази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело ок |
позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се ста |
да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до з |
нај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не |
запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи |
мо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да |
су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мал |
ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи |
је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова |
ного дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, б |
атица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, |
јање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви |
овог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, д |
ајвише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за ш |
Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а о |
има увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{ |
ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило |
пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква |
!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава |
гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да |
, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, т |
од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата! |
што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, доша |
е зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то.. |
без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, ра |
ди нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли н |
о са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и б |
дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да |
; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене |
— ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како зна |
њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте |
рво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при пом |
?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешт |
<p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упут |
ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; |
њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он |
очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди |
офром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима с |
Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећ |
шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима јо |
како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу |
из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга |
околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гоз |
д своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више |
лази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Он |
ог презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, |
ош осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би |
Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто т |
м очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и |
ући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако леп |
сладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, исти |
, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресе |
њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да с |
остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, д |
Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да |
хове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које ка |
изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када ј |
с их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је наст |
titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈ |
одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али |
дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све |
егове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући |
е.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и висо |
?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је т |
томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешћ |
што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом |
је, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгледало да је то о |
то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако прис |
шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га дову |
а ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове стр |
} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Б |
оме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, ко |
о због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, ко |
отов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има сам |
аницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, |
знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, |
га, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али кој |
ила устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, ми |
едају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а |
бе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не шт |
нске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости |
ће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави |
мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — о |
а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и |
ази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбез |
ићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, |
n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како треба |
а Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути |
ма и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар |
зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за |
е и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Крећ |
рнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке |
у.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смра |
е у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овам |
еђ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључе |
0" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} |
"173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поч |
остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена С |
овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после |
е су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те с |
он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а |
како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима зна |
! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи |
а.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер п |
али ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> |
м испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и ста |
свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер о |
уги глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страс |
кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: д |
стаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душ |
лу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усре |
е само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она н |
пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> |
не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобо |
дила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед проти |
снуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из |
та се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена б |
види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада ј |
ве мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и о |
ла она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата |
године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не |
, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без де |
, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасо |
да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло |
је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, |
не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, |
ло се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана |
их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од |
уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у живот |
ући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне при |
им би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у какв |
векрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стоје |
већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овог |
глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то он |
ије могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је |
а је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је |
И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пр |
а ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како с |
чку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на |
ка свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе ј |
опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} С |
{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, |
а дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, |
ко седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, мал |
н отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу са |
женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор |
уца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, |
огу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у |
рајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе |
али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, к |
је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, к |
ази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, |
и, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко пр |
о две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{ |
се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, |
а чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи нек |
еки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И т |
расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} |
.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} И |
разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</ |
ла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог од |
} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је д |
омшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниј |
ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колути |
о ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где |
о се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту |
{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S |
ноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер с |
равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре |
<p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и |
ке такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав |
такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли |
промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S |
а страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала |
дину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко |
њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потро |
је чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре о |
о још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S |
ли још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолик |
осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена |
а се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издр |
ам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одби |
тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивањ |
оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара |
орену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и |
од цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна з |
S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код |
из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, ј |
стаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, |
о чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У поче |
, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам |
да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли |
ка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, нао |
непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи |
изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што б |
покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у оч |
бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као |
p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томч |
оз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не |
е нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од нож |
а и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању зб |
: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека |
о знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи н |
— знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се |
велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, ј |
е женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, |
иногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њ |
о она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а к |
цем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гости |
ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, пому |
што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} З |
и више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се |
во отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му вириле. |
главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама |
и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> |
већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, |
ка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигу |
поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши |
му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује шт |
е од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући |
увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би |
енчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} |
ње што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако бр |
ио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село |
И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, |
ости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и т |
трчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и б |
иш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осе |
а.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама |
ка попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, |
му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одго |
ављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онд |
> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се д |
аву ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, е |
могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као ш |
о што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њен |
лећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ |
шћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблаго |
атао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне |
у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што |
та поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газд |
ла од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито м |
ити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и му |
ц, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, с |
да, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде |
/p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, |
и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељ |
{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на го |
о да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, д |
потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгн |
га Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла |
у с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране |
шена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ |
А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада |
је су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, |
де, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала |
е обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео с |
од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод п |
није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он |
а, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти до |
увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашт |
ен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи |
са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нароч |
сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: |
/> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били |
о навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала др |
хија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као г |
ло нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Со |
р да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, п |
ле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас |
} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчав |
итом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере |
у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка дос |
х из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који ј |
ао осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венча |
се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких ж |
од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде |
ве око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, воле |
је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној |
ести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</ |
и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из |
бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, |
глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака |
доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у пра |
досађујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био |
главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не уз |
вуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S |
а, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позад |
они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у |
о је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окрета |
од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошн |
не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која л |
јања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део варош |
ећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен зас |
да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом |
грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада с |
ре, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо |
му.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен |
о се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче |
отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је |
сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка и |
вица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покрив |
ма од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљењ |
ана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се |
ре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог неве |
им чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с |
д по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато |
јпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S |
и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту |
и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигну |
хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песм |
а одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче ш |
ећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији. |
враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао о |
рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не м |
до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Цел |
узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права ж |
животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућ |
и она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижн |
ато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ |
тида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом д |
</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> |
е да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а пред |
след наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и о |
укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осе |
сподства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана уда |
нима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, при |
е.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који ј |
<p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред ра |
ворио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то н |
а Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучам |
, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу |
џик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види ка |
е.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Соф |
су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је |
и каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, |
још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том ње |
а се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући |
ајопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пут |
е ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњи |
а шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава ду |
тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да бу |
и о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто |
ам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њихо |
урајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао |
да готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу |
ије чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што б |
> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни |
и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је |
фенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено |
највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе |
асно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за |
ве то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него к |
о свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било п |
е збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смир |
е старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи |
тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом |
} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и |
новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слаг |
са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, о |
Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прв |
не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, п |
са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удо |
<p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, нос |
е да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш |
а сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко |
њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Нас |
Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о сво |
ма зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — |
<pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са ко |
, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, |
p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је оч |
ећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава њ |
никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на |
и то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зн |
иђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била |
е међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} |
збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласц |
изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, |
/> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега |
и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да л |
>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су |
аредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је зн |
чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка м |
са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у |
поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да зат |
кује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то пр |
ак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавај |
снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући п |
а би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> |
чана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да |
зненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој |
/> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— К |
, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да |
а проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико и |
није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, |
м штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључе |
тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она! |
мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила и предс |
је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред |
то је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{ |
олена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капиј |
ратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на м |
иде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опрашта |
и је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{ |
аљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, п |
ећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди |
рашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгиј |
ики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А |
г тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тог |
е моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једи |
ога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пр |
чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла по |
р и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на лев |
тити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружен |
, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и |
исто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо |
показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело бр |
то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, |
себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити |
иста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сиг |
сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после то |
ије, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за теб |
упире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} |
"> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знал |
ћа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по дв |
тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволећ |
и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац ниј |
х он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пит |
p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то би |
ју“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчи |
ши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем |
е и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих дво |
о језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био |
ном половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге |
е мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама |
дне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она ј |
/p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и |
а би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се о |
јући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га по |
ије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што |
енађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танк |
роким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{ |
злазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако ту |
ледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око поло |
толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе |
то сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S |
{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} |
е снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и д |
а.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опре |
тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислил |
као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шт |
љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је |
ар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Зати |
астанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако не |
случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање |
/p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ре |
пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> < |
баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се о |
о.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и |
е ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} |
а с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем |
ао увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била јед |
и хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правда |
Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p> |
и Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, зај |
ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела |
лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и виноград |
ладог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни доз |
има, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног |
— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети |
а чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: |
е то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се сам |
оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мр |
не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неога |
сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени |
ари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на н |
да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на |
за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, нек |
, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и |
готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су му ви |
на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди кап |
аша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан. |
Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајам |
офку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гл |
је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе о |
кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} А |
ке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хо |
— када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако |
/> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</ |
обом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није |
ице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима сва |
лива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не |
да су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и ве |
змеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила. |
жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од с |
вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, по |
е да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је нам |
и за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него дети |
ва, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софк |
га врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго к |
о око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јо |
е, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} З |
е, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато |
и, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би |
ако још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне д |
њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као |
ило мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино |
излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за |
пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети ка |
патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, |
ледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љ |
.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући |
да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{ |
љаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Ал |
са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других |
сталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње соб |
ујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то н |
фке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе |
ни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на сав |
е сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да ст |
оде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и са |
ске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи. |
ако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна |
ислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, те |
Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу. |
ла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној ант |
ао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поре |
="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди |
о и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или пи |
ога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе но |
неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, к |
гама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих |
Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у он |
о од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ |
у да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет |
а Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пр |
тарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи вел |
огући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пић |
у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да л |
варао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма |
се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, шт |
ошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свег |
толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и |
пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела |
одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} |
117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневере |
о ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када б |
ћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </ |
ко црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала |
ене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} По |
пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље тер |
јмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто дру |
да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) о |
и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих пут |
од ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда п |
ре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сам |
свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш |
ности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то |
pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојиц |
воје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ |
лио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у |
„ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио нег |
рској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у ва |
бито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то зало |
ј се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он ко |
здарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онак |
у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се д |
ле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек |
о?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње |
S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да |
свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај варо |
да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се ку |
никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије с |
чка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, пр |
кин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није мо |
то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни |
сећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг |
о.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега посл |
екром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, как |
међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степен |
е на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни д |
еле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не |
пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магд |
тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сест |
ао да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као да се |
и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било ре |
дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се |
офке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} |
рзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује. |
ежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им јо |
је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, |
{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тоб |
је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке. |
натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела |
е слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мисли |
код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на |
е било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепан |
јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао |
ко није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошт |
м Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога пома |
учићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у св |
в“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и |
као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче |
имо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако! |
ђа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих как |
могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог ну |
арешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусу |
је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследн |
н) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арс |
, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p |
, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала м |
И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, |
даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: |
стале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само |
енећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су |
сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одј |
туке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, ви |
ну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она |
сно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито ка |
цније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих с |
е срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због |
и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и заш |
е већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа |
и га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p> |
} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет |
му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе пр |
у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод н |
>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чу |
а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији |
дави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, п |
али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није мо |
ало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропушт |
е одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, |
да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају |
испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио |
ла и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, шт |
итује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може |
упа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И там |
!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без |
тајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, |
> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се |
ала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све |
јатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да |
се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и д |
{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за з |
, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Је |
у.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као |
био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А |
почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећа |
ало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из |
ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао о |
ка дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него с |
спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом |
алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да |
ана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.< |
рата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било |
ја од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, загра |
љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато |
а не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, уг |
ви на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавал |
г очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, над |
и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добр |
ко ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само н |
је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је мог |
све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Св |
есити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем р |
о врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито из |
>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико н |
ад огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она по |
ан од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је би |
ивели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној ч |
им Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика |
ној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, ка |
највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лак |
{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их ј |
чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, к |
на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом |
, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова те |
кама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, позд |
, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, то |
би увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потреб |
опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и |
119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаж |
је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свека |
ије могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхта |
овори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Том |
p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја |
.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како о |
дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врел |
и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и ње |
да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све б |
але женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу |
, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за |
ремена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако |
да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој |
-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што |
шми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године |
и стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађ |
} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да |
себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све ш |
због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошт |
{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвеће |
д њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због |
само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она мог |
имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипа |
па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познан |
абрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само шт |
е; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити |
раг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гај |
амо да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој о |
здржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комши |
него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак |
ком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело н |
ћете је никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело м |
или су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, које су |
ући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на сре |
ченим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више н |
„сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним с |
већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био |
могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једин |
е она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једно |
ст од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли реч |
n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не криј |
ка врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како |
а се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен |
све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које и |
му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао |
анка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим р |
ји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особ |
рих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда усле |
а се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гро |
вари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за њег |
а није знала?!{S} Јер, када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме цел |
ајтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који |
пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње |
што је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то |
оле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је сар |
9101_C2"> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер |
Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у |
а.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће |
.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других |
>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пр |
д сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се св |
Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута |
а ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, |
ли?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обич |
кав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, |
ратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет |
ом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики тат |
уго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирањ |
> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, та |
чећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издржати, а не |
бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом ик |
о икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње з |
„тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше |
о.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, |
ме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И та |
р га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, ста |
јући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно |
ен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да |
.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави |
е знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена у |
оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и |
о, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ев |
па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колач |
у.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, ма |
и сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отвр |
ушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и виде |
и...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније |
све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази |
ва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрч |
е по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста мо |
ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила |
векрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви |
јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, |
танатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, |
ркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају |
{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из |
м женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спрем |
и, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде |
/p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је |
ко би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђе на крај.{S} Кће |
е, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као |
овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, |
ао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? |
оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће |
која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S |
блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па |
ађен и запрепашћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, ве |
уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним |
трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом |
е продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Госпо |
а, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тра |
} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у п |
— шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних |
путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету |
чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и |
а одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви |
још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и |
подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није |
и, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, |
има. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувач |
, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситн |
ли никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцниј |
ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање ко |
е, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милује.{S} Једино ш |
ја, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње од |
алим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није верова |
виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да |
Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца |
ечила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И |
, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком |
ин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што |
о пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише пла |
ђе.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не п |
оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би бил |
почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс |
ала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би |
е то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави |
IV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Теш |
, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S |
а уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и ужив |
драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, |
свим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља у |
свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, |
м ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе |
да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, д |
мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу посл |
бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао д |
вима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од ње |
у ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све сн |
тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада |
и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и пр |
и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{ |
о, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкир |
а је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово пад |
тварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> <div t |
апији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу |
и, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек |
се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када син |
ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} |
бре затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико...{S} Ах!{S} Ах! </p> <pb n="204" /> </div> |
га пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за не |
зишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рук |
.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по о |
као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, ник |
кину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и остало |
ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сас |
пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... |
се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако |
за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Ј |
убоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре |
но тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста т |
ада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме д |
, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њи |
да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ осед |
дведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе но |
чари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један друг |
е остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, да |
дмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сир |
за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, |
.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изић |
ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Је |
одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на пр |
омилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право |
ао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>А |
изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смеја |
њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су |
када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, на |
кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онак |
ински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, |
како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан |
.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она |
тари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако водила |
пак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S |
би, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} С |
и.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} |
ори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и ч |
је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како |
ја.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S |
чиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је |
у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом |
на са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога ник |
ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, ст |
ашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено г |
једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Маг |
оне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам м |
ћу ко да напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, |
д вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар вашу кућу |
не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не |
ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} За |
..</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши |
калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су с |
а подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, |
"224" /> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труц |
едва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и о |
гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасви |
Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, ј |
е чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, в |
после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} |
ац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу |
д слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поз |
радио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учин |
се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толик |
били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и |
отној накићености и лепоти.{S} И као да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су |
, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шт |
А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чин |
Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтел |
м друкчије гледати.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, к |
поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их |
сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове |
ито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлач |
расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом |
S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није дав |
борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима |
навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозн |
д бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осети |
добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, м |
з крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову пе |
и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Дово |
на деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставит |
, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са |
е бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се в |
ња, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њихо |
о у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софк |
заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну за |
а њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како н |
орати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и |
м весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црква |
и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу |
p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} |
каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили б |
тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његов |
ликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржаван |
аде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају то |
о.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких |
вер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, |
ју и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скам |
ачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне |
о никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мор |
диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> |
о дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав |
а умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није м |
и и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у |
, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две |
а.</p> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде |
ући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зарас |
га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе как |
ла је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож |
тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али |
ежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А |
му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, за |
од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају и |
се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између |
у били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању |
Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријат |
, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола |
агдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност |
падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како ј |
јући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође |
о сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хо |
а је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губ |
од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све |
ли не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут та |
д њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} З |
е, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јак |
е дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да |
фка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је би |
олико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, о |
када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се |
бацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела |
накав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори |
е, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште. |
несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се |
> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади мо |
чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, |
заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда |
сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна |
тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледат |
не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; так |
којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа? |
<p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</ |
упела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када ви |
азила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакос |
хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још не |
и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало с |
ди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издрж |
По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као о |
ле овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она ј |
, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује С |
ех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они |
за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачи |
а, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила |
, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свог |
да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додири |
читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} До |
.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако ј |
{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућ |
она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они |
имка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — |
и, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и ви |
ају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа |
А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као |
к и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само |
алогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како |
ајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим |
светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу т |
е никад видети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом |
</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После |
што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затв |
Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Те |
ви опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да је увек |
орала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Ма |
је знао, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пић |
поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа до |
услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, та |
ачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе? |
ам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла |
а олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, наро |
отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пет |
од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, |
е бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S |
е могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и ле |
поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Со |
д вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, ж |
к вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин ота |
p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, |
она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А о |
опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио |
а само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, г |
ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из |
притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} |
SRP19101_C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак поче |
, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто |
е, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење с |
за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било |
кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здрав, дедо! — дови |
овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су |
сле свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће |
падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, годин |
и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази |
на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софк |
младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко |
е имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ст |
се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело |
да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и зб |
видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим |
и чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа |
њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, п |
на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу ни |
помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, |
аркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још |
када у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, ко |
лашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могл |
младенци могу...{S} Ако не, ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како све |
постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{ |
рно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове субо |
Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, ка |
силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док о |
чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, |
среће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где |
оје се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, |
се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и посл |
великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} |
та, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таван |
Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да по |
{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватр |
м да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако п |
углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли |
после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — |
акав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће |
пећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} |
лужбу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњено |
у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун |
но.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејал |
вом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једн |
су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је греб |
разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S |
ЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body> |
за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако са |
снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И |
/> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што |
корачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њив |
, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, |
, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато |
} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је спор |
} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; ил |
раве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег м |
м одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна |
фка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брз |
се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да |
нац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налази |
ишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отво |
лејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до к |
да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем |
ла: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може |
када га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S |
може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, |
.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма |
имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" |
стиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се з |
неговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци |
ед светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{ |
на.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле |
рлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, |
се сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања п |
ноге свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре |
широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишл |
ра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издваја |
чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим шир |
ене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више ви |
м се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али к |
новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних |
ла од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S |
истала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико дућана, одакле |
на готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, дос |
и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И к |
агушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то |
а није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет |
, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвира |
курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> |
о к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и |
онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> |
тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опши |
како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да |
д ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, с |
тама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножић |
месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Он |
новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе |
арочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њи |
</p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басм |
а својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепото |
идова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да св |
ање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим |
пи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} |
у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних |
била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, |
ло, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све н |
, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скуп |
а показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивал |
м отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на но |
а живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахив |
ледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбо |
, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{ |
куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код |
бито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође. |
p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у че |
Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чар |
, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се н |
{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу. |
сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчан |
доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, |
мо у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим ча |
ки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и о |
у само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, це |
божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млад |
векар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: |
ле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити |
и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишл |
} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је треба |
, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир |
о новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, н |
д појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и ја |
оји је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, |
јао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода |
но као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан |
дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких |
у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње |
а ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјур |
Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не |
<p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува |
на, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су бил |
де коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише |
ујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре |
варе са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софк |
ким жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката |
надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрча |
им колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њих |
од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим ча |
су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и исп |
едајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су |
ржећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила |
сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да |
ише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како? |
ља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући с |
осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пр |
ахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако и |
ештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кр |
е у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{ |
игурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробу |
штимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарн |
о крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништ |
е видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прст |
лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и |
погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећ |
бом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз к |
тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори |
слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела |
и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан |
ас устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер б |
гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка п |
знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка |
ога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог ст |
понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{ |
S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јо |
измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим |
мука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и с |
еоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на |
ам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али и |
пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам |
ти, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није бар |
И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика |
све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час и |
њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављ |
је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да |
— И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тв |
је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим |
пима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обеш |
трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, ка |
о се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећ |
свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чоха |
они кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, |
се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно |
мљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Сл |
офка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостив |
а, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру |
не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за |
вако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки ча |
вала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође |
ма придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко и |
S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, |
гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе |
} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, |
ељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широки |
де алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе н |
а само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није |
, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, д |
испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, па |
<p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, на |
а, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујн |
овара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упо |
ећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га ув |
е, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опа |
које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом |
како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гле |
S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спро |
га свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијено |
обро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком оп |
овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те со |
том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да бриш |
и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазит |
о појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини |
гневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, |
обада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као |
} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њ |
оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сап |
са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не м |
знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и с |
снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Ала |
м, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се об |
и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата |
љама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по |
тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно н |
едвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почи |
још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче д |
је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћ |
ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој ру |
и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изош |
, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дуги |
ти хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, |
цу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— |
, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изв |
свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већин |
динче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је |
<p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, |
се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а оби |
а Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером |
{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се го |
доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На |
т видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> |
ом главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се уч |
ље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S |
још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издир |
једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепот |
р она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздрав |
ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује |
све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, д |
гло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је ис |
изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, с |
, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није |
>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз. |
крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко |
деле беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са к |
ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ак |
својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка |
орало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, |
љене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} |
, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, о |
ела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула кор |
> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве |
н ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> |
чеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерм |
ица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, калдрма скамење |
, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синк |
чекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме д |
кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуд |
допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силни |
е и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо г |
пет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, |
="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга п |
} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина |
неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у |
а да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, |
с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза |
оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до к |
ући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из |
да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му |
иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше |
ек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S |
ост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресе |
оро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час |
ли на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако ра |
азили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="cha |
, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мат |
женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њег |
ричао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њ |
ах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана |
и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и окол |
снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је бил |
чињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око ло |
и, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему ос |
19101_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, к |
ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> |
јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут |
му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо |
не, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо |
да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио |
кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сад |
е се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем |
еплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим вид |
да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пић |
огао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да |
и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата. |
га већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку најв |
/p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула |
ако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће |
настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином |
бом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је н |
упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ д |
рино и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ов |
уће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и че |
који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршниц |
од куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и пре |
јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на усл |
аволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да б |
задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не |
није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се др |
и, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико |
њу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, с |
а није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући н |
ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох |
и они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, ро |
ну остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би |
и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пал |
ицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, к |
сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, мило |
ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више |
како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и ј |
.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и би |
орао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамде |
е и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ |
мти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, |
ости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и стара в |
о је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратил |
за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им |
ће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воде |
ећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош |
не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда |
.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више пос |
бав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опора |
а силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са |
аркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" / |
а дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дозна |
џом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, о |
био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p |
бови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је |
лива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учини |
илуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједн |
авише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше пра |
вим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радит |
ио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће н |
ко тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, |
сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он |
чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свр |
таре хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S |
се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S |
које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све м |
ацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих |
нако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једин |
да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да |
рчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! т |
лежала је.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била |
орпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси |
дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пе |
у, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и рас |
ронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узм |
су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А |
не.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, с |
туб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звал |
p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетк |
ла како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, сн |
ослужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, еф |
че се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, |
едао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и оку |
еви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њ |
прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, де |
вима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом |
е и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног у |
је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула и |
га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, к |
како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} |
и за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу |
зду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чуј |
о, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само |
е, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали. |
га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, |
и иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би |
одрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад |
есту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би п |
мо њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и |
и би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Соф |
свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и |
д среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софк |
буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, |
ђивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а |
оју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде д |
ло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, |
овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С прол |
/> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Си |
амнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су и |
д њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се |
и као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела д |
да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове ко |
и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, тру |
што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он са |
да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је друг |
и кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сиг |
вајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — |
ио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесе |
е залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више |
n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће |
<p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И ка |
поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не р |
е, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спр |
жећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све при |
лије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се с |
есује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показуј |
ико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху |
им се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала |
му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони < |
д, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога |
ештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купа |
обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака |
ј дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантија |
збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до кућ |
вара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва. |
гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке |
ку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецу |
на брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пун |
ти.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} |
је, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, по |
лечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} А |
вши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкини |
све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се би |
а софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима по |
пији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у |
на остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око от |
мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју г |
} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала м |
, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се ње |
лако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гоми |
све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окић |
S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима п |
нице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити |
љеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећ |
е и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са ба |
исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори |
да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него < |
а узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и меси |
а њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и н |
мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако |
арици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и |
асно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> |
је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> < |
се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, |
амо како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњ |
а, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас |
доцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ от |
виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, |
од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Дост |
{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад |
е и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по |
p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више < |
к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће |
ле с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запит |
ити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и |
стим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бра |
сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и |
е, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> < |
а служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати з |
са прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега т |
ло још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S |
до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све |
, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта |
цу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, к |
ао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је |
овала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се пос |
тови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колиј |
{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} |
тима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач |
и собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред в |
ка сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, |
се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то п |
<p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чу |
о су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="c |
и сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, |
он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> |
им она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка |
ада овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрас |
их жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша о |
су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчк |
д њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли |
, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога |
же, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, |
XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није н |
ни <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нис |
о скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Ј |
олићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и ме |
ноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од с |
ајвише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи в |
зује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а |
и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком с |
јеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покрето |
свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њ |
достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у |
чеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је |
о Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли соб |
нала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од |
а, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n=" |
одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених |
ови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од пл |
бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед за |
и пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучен |
ћа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом в |
тим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при о |
S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефе |
из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити |
оодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, |
љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер |
/p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седе |
фка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, |
ала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да с |
и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав о |
не по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гла |
радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, ш |
<p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде к |
— предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— |
ци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бо |
остане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада њег |
ши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо тр |
оси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше д |
јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, д |
ска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак |
ла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек |
снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ш |
на што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му |
а ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пирк |
она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и м |
исела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем |
, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одје |
а, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, |
изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и д |
пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било ме |
на, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} |
велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се |
ући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи ок |
зе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, ниј |
ива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог |
ћи, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме |
се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би зго |
.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да ник |
онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, |
ка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му ру |
ла, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око њ |
чу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о |
ада се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не |
хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што с |
жве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве п |
тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама |
здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија ј |
е због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом рук |
ао право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи зада |
вом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И јо |
ићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када до |
м ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састај |
ега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да |
заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Н |
ајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{ |
тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто |
се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на |
побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно п |
ести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима |
како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу |
је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу |
ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што |
ао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљд |
о, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} |
оз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} |
су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и п |
падала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, |
истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би |
ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да |
е у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у |
пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише вол |
ло сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: к |
н дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, |
д почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стис |
, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највиш |
у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: |
ако све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора с |
свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме в |
гурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући с |
које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако |
онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да уско |
са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео как |
видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда |
ак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова с |
волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, |
не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су о |
ј лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да |
: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само им |
Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више |
ће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово |
морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што |
те, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S |
е сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загл |
о да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељац |
наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> < |
о да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то н |
астук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав |
по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је |
о грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, м |
и, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то та |
увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима |
би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш |
виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махов |
јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко оста |
још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у м |
нији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га |
је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати |
и доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могу |
уше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш |
радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! |
и Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освест |
и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ |
м он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не ст |
е.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="16 |
Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, је |
га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна |
је у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око |
оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи б |
ацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} |
пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку |
се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{ |
ако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од з |
еме да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још м |
Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да пре |
} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш ве |
није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била у |
аст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе. |
пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n= |
адне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ |
ти ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те понов |
овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она х |
зостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и |
ј овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, |
Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не м |
нала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекл |
чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после њ |
куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га и |
е по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{ |
ао оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} |
о са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело у |
до.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала |
м, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегн |
Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би |
али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Уста |
к сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти |
, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најте |
е да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка в |
p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамиће |
ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке |
кривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у рад |
еди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софк |
на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповед |
твори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоће |
аћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А з |
ему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајућ |
та и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени |
урио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на |
јача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне же |
говара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трч |
ће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Со |
ге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, |
епавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И ник |
{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, |
и, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она |
као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају |
руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И баци им |
ји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметов |
куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или ког |
сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и се |
пезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгл |
довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, ч |
чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с |
е за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је |
да га гледа, како је говорио.{S} А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много |
S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред |
тире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Жи |
у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим с |
и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће |
и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукам |
рало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу прод |
то је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никак |
а јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда прв |
длазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих б |
едом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако о |
ало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио |
и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начи |
нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани |
се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као с |
име, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слобо |
у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> |
p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да ос |
посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не д |
ијем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кри |
е, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родби |
ио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појас |
а деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и прамено |
како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, |
а би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу |
та изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честит |
е из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре те |
S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њ |
откама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискај |
} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здрав |
ном све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном |
свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би мо |
ћем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, |
аст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизал |
воју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици ду |
лештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрк |
ва лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајућ |
њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински за |
ери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у годин |
м он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, р |
и шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскоч |
ст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не |
свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на по |
сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које |
је су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како г |
ладожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире |
но, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречен |
х ногу, више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" |
не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, |
оз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена коф |
Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, де |
гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како о |
и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алат |
својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они |
асвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и о |
зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ко |
, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су |
долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И си |
потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он у |
н те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="10 |
га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, да ето |
а собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, шт |
ке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чед |
.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{ |
облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да жи |
нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече |
а, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао п |
то трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти |
Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали |
рнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких вели |
као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, б |
рко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с к |
е, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb |
н, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!< |
ве са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, зау |
све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није |
о себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега. |
се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се |
женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим |
, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бит |
ога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, ве |
згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} |
а од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, осло |
и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ |
ганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девер |
вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада |
.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлад |
ваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима |
а већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и њего |
Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам |
сници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{ |
рти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је |
е заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</h |
дела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</ |
због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише с |
ве уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за доче |
особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијен |
ом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би мора |
ов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, каогод и овамо ко |
и, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено. |
p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама ок |
луге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у с |
но, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, |
мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у |
ћи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њ |
о ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, |
а Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у А |
им маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећ |
и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова |
ени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, ко |
<p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb |
се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да |
или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сја |
та ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, |
офка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадиц |
аче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по |
оз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у |
у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у б |
оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу |
ање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче пол |
а, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог |
о је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње |
о.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао п |
ором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном др |
{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхта |
.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мења |
<p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака вр |
се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше |
друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у р |
бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, п |
узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом |
људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно н |
х врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још |
, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прс |
.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је |
њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од |
ако све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада п |
држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри св |
и онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај |
офка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силн |
, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви |
ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без њега, као |
и.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он |
а, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда |
....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене |
> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад |
лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије т |
Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалу |
боле.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> |
ни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да |
икама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његов |
поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то т |
ло је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, |
пшти жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто |
се фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њег |
ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, |
с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак |
ако је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је |
/p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њим |
е задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у стр |
његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов с |
ати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана |
е што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала |
p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је |
ла да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, по |
е!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — |
ењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањ |
етен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сас |
није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што м |
како није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зно |
} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једностав |
е како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујај |
гова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он пад |
код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово |
о непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној |
але и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, |
тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више |
у у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, проп |
<p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђ |
ти, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало сме |
p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, у |
о допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да |
га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, |
да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у |
Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком |
на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека |
S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна к |
само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, зан |
до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, в |
о је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам т |
крово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда |
ш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се п |
им мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му |
пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S |
о то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{S} Во |
сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно неск |
увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, |
та је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је зн |
а по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била пр |
н не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, |
ра.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> к |
вих оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; о |
> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S |
у.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела |
њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раз |
дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по некол |
његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког г |
с од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количет |
а се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заи |
иш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим |
.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она |
едно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.< |
ачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, о |
и и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то |
одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од с |
ла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке к |
ројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) да |
ла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— |
к, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и си |
{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу |
могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и ње |
стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су г |
збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и н |
потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу |
да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је |
њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу |
амо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је |
„батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сам |
о све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не |
н, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њ |
де увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од |
уке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, д |
/p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, |
рса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Ос |
је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко |
Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде о |
, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p |
дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, ве |
опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после г |
јурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покрив |
твари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ он |
еће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни |
то Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, |
а, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши |
е само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досе |
наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, д |
>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— П |
е се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је |
етрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их п |
у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати |
условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало |
њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже |
цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његово |
а тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и |
одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек кад |
осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио |
тина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насла |
песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И |
шом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да с |
о и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера |
.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом |
ећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, ја |
толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се уве |
већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозг |
задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или |
ка сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби |
да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице |
, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је уско |
и како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, |
акав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је |
ећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства |
што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, з |
поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди |
но говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, |
ке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж |
ући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не |
ањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у ру |
изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разгов |
њу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто |
еде договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за доб |
пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако |
црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за вр |
азговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе н |
рачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш |
о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодоро |
м као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако |
ом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И |
е до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Т |
а женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -д |
све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, |
дала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и и |
им пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p |
ења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано? |
суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ веч |
ста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод че |
г материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не |
нашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила |
бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Је |
сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је |
е толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах |
ећ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} О |
<p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по баса |
лагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: п |
с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зе |
што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, ње |
аткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он оста |
као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ ум |
зађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да ч |
заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapter" |
о вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Гор |
д своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијам |
као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да |
рти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, |
ацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељ |
ном и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{ |
не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега |
ет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.< |
ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Ма |
дати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде |
ти, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колен |
а него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, |
д које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше |
њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако б |
ила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утиш |
и њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да т |
икада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ нећ |
или ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падат |
ариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Оста |
и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече |
, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чу |
име почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после |
е међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам зв |
ићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагал |
а, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ бе |
ка у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сиг |
на на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, нег |
што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда |
дваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и мас |
сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у то |
као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је |
е њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице |
које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, к |
, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива |
После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она |
око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дуб |
дједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, |
трани Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, ка |
евет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у |
би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он |
, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S |
као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка |
животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да др |
да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само |
неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је поч |
унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће |
апред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно |
ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој син |
.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од ов |
ама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба |
и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, |
какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљав |
е била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, али тада доста о |
на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, ко |
>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећниј |
илног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да |
лечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза |
влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да |
.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка се |
празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа в |
била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нис |
, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима |
} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разаст |
о њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и |
ве саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је |
и се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезум |
"193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са ст |
вај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрв |
вежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p |
као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и по |
ушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно че |
е са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и св |
седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да |
под његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива |
буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље |
ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S |
је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући |
ли је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ва |
, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих р |
својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и |
зеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свир |
а сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим ј |
чена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Шт |
а није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка д |
да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} |
ени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру |
тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пр |
ком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и мат |
а те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само |
ланинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и из |
навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигур |
а, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и |
, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, послед |
.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана га |
авља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни не |
, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакаст |
ше, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања |
и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Мити |
ада ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити дом |
и је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама |
х увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја |
вилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још |
а показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да заст |
и манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.< |
е на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да м |
о мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{ |
осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд ј |
радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било! |
себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамн |
више гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носит |
S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што |
нком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто м |
том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада |
ле шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле ј |
и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика |
е, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од |
то као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од св |
кве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одош |
з скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектени |
ра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким |
му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, |
гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, п |
ана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, к |
е код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не |
ка иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дуг |
што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> |
јући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, с |
е, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пит |
од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уј |
би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магд |
о гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облино |
она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, принос |
репашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Со |
доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да |
анице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак. |
ила, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од то |
d>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оц |
Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита |
отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те д |
, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрва |
и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Ми |
је у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Со |
ћи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, сед |
купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора |
а је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривиц |
за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се л |
најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S |
а разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јо |
И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе изди |
њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, ил |
м њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви свој |
чај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још |
се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како |
свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готов |
ен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А |
лакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> ре |
њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — |
ве ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} |
леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек д |
басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прст |
рков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она о |
сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он |
ом главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијен |
ајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Госп |
де, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и |
већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна С |
а, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, |
бу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у |
нски добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, |
ори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{ |
код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели |
а је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде ка |
ти је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:< |
дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућут |
да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гро |
једном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем |
ило тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати |
сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и зн |
ећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и ти |
има и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се т |
ости, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој |
и откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се |
у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој |
,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мо |
дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да |
сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче |
е, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину |
ве из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати |
па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страс |
међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око вра |
?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p |
о рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досет |
те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљено |
о.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, |
ови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могл |
стију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора пон |
а се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њен |
и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она |
ба!.. ба!</p> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али о |
едном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се |
ред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највећ |
услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом б |
његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста исти |
бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним |
S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети |
, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго |
им послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И |
а долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које |
/p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма к |
дом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо |
<pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим уми |
же, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} |
и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би та |
и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у т |
, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не |
о подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Соф |
е кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу |
о задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала |
благодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је да |
амила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> он |
д се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на ње |
иромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, овол |
на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> |
кве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као ча |
никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, |
вицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали |
есан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бај |
свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње |
мо голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста |
магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Там |
није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарл |
ароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.{S} И она, када ос |
е разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим рамени |
ебе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред |
маћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини |
обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, заку |
ред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов |
је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лоз |
и ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож |
видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у |
ориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавеш |
ије ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осет |
.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гол |
а.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова усле |
тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по ку |
{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би |
ћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, ве |
о се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође |
и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, могла се видети к |
ита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али посто |
<p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која в |
дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пра |
ва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, |
ела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не |
је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јо |
тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да |
д ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или би |
им да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Со |
паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње |
седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жар |
кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</ |
кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „сво |
а чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим осло |
дио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен са |
намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика прос |
ећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Не |
губити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога |
не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:< |
Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја |
ога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако б |
ређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лел |
ебати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи |
ико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек н |
улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрз |
а Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши |
пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са с |
х знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим |
, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, |
ти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они |
загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због то |
ћи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било та |
силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, ва |
е, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то |
да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, он |
сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок он |
о бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче |
и, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морал |
међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да |
На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, |
ада би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да |
и ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши п |
на кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље |
сио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугод |
ром, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби |
ју, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласов |
.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало по |
мо је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и ве |
асилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али |
<p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријат |
годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{ |
вежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више |
спуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да |
кажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А С |
упање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, на |
уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Са |
њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, ти |
он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре |
е то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни. |
.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу ла |
зо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се |
мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио |
енеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, ч |
у кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да |
осељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се ис |
е и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајк |
пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, зад |
ећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сни |
и, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није бил |
сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле |
их и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, |
туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поре |
ку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, |
о јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би нала |
аћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</ |
разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} |
бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навла |
као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо |
азио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као |
аком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке |
селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним њего |
равила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако |
нако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да па |
изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се |
ском пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не мо |
ву.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући по |
, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу |
е се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што |
стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соб |
а онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од |
не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а најв |
њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.< |
прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се б |
је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је о |
да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — поно |
њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овам |
назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса |
мо са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њ |
ској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Соф |
тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хте |
о би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти |
лене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џе |
о млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} |
самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, |
печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, |
, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у ч |
корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе у |
ељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — |
тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Со |
продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препече |
а је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, те |
ући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка с |
че“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, ни |
ни, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, и |
/p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право |
а му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се |
го, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена ве |
е би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} |
и се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови т |
ла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила г |
се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева св |
особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, з |
офка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га |
ти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо |
ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са ум |
а двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се поја |
а није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико ст |
} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он |
S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да |
ново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно |
јући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сеља |
рнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овам |
ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се свет |
та се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је |
из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојени |
ај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и у |
м, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са ули |
чења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не |
дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни |
ворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њи |
да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и |
> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у ње |
чеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и |
сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, не |
хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би |
угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он мо |
руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова кућа за |
пак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо ис |
синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог |
Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало |
сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комш |
преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити |
и своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за |
јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину |
И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него к |
маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то |
и, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се |
наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једи |
ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и топ |
које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, поп |
псија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ко |
а крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} |
и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближава |
, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера |
амијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно |
одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, глас |
ну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да ски |
, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да |
и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се п |
нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} |
о кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али |
ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да |
ога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ај |
јући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она |
јапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, |
ске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се п |
n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гом |
и углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињав |
издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радо |
p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узвере |
износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је |
само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И ника |
> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, ост |
ка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, у |
а раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себ |
и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они прода |
жавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је тол |
их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, |
секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањал |
} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из |
и све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, и |
хна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се н |
ога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли ба |
то шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уве |
} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље пресе |
о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он |
!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се скла |
} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом си |
обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док |
о око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више ок |
камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговара |
ти.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у ч |
/> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, он |
и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он вис |
рио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни |
зливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда би |
уће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Га |
а је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су о |
јмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њ |
и, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде шт |
ењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, |
ину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање |
н, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „ |
луге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло как |
ме видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, виде |
ећином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и |
олико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још кој |
сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда |
робио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучн |
ајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија климата се о |
ако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морај |
како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се |
разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запрж |
S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио |
е је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из |
већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла |
синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост |
ао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бива |
ва.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред |
разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су |
еликих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге кућ |
никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспава |
еше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре |
се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не |
} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, |
пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињућ |
ете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А |
а широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} Н |
уцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен вр |
како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега |
ла брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не |
„качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Ас |
захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап. |
била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекив |
, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу сво |
а вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамо |
о: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас м |
сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томч |
вим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, |
и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од п |
ане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и |
у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се |
папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и |
а до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпоч |
с у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, к |
, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Уск |
је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме |
андуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и |
зори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, ши |
иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и |
вог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене св |
каже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пош |
, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осе |
риноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком уда |
има.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, |
p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе |
ут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на |
?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{ |
Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о.. |
таве софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесе |
е Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао |
ладичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <p |
не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, д |
та или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, |
I</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, |
одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се |
а једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, |
када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра |
х кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Нека |
ене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p |
одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одел |
учак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а кам |
о нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, к |
руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој о |
о је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{ |
ш свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени р |
есељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колик |
Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им и |
етрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај |
ани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићен |
праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бур |
онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а |
дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да |
односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (си |
, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извије |
и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све |
сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка посл |
тљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А |
су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} С |
та, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг |
та ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> < |
адмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неки |
да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле |
јна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они |
ије хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихов |
упања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, |
рају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али ов |
} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добр |
бом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим у |
Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, |
аглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када |
и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову и |
р се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би к |
чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, зајед |
свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из поче |
могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела |
а радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу бри |
} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна |
едала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све јед |
око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У то |
S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бит |
плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама |
е, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од |
ој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у са |
Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, брад |
S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцк |
нити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаље |
ом коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по чит |
ју њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је к |
како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, та |
арени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио |
/> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију |
њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ци |
мо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...< |
у хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А |
нтијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у с |
вирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоков |
борење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, |
ђу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> < |
шле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вра |
ама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог ам |
х могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није |
ог новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно |
убоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што |
рка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки |
одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p |
јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце.{S} |
у) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожењ |
да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће св |
ним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, |
розор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Осо |
е, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран ј |
{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био |
знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предус |
ри томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} |
шких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу оде |
двојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не |
"SRP19101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, |
ој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да |
ед њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице |
зи никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима |
ет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избија |
толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој мага |
, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји |
јали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и с |
и“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма |
ико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све |
штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, по |
а, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека ку |
а би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да ј |
то, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш та |
Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од се |
овим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растур |
су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, о |
сељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављал |
њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме попр |
не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, |
но.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а |
а је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је |
пред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не |
е помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста |
ама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из |
је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њихово |
матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је ва |
S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две не |
ег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није |
осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у кри |
као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и |
врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чис |
ренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се ша |
обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, |
олазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први поче |
{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносе |
и са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали |
а, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа чита |
итим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији |
а долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.< |
ет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где не |
ихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, |
ико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, |
тим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, |
ла.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, к |
, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнак |
Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а он |
да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама |
, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју с |
почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих уда |
, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепс |
они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама сво |
не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаље |
, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изна |
па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео |
даљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од и |
инили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не прод |
о треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; |
или, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весељ |
<p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{S} Ма да им је ма |
ина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне |
И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов |
и део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли |
Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту |
е увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе ха |
пови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" / |
да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би од |
/p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, п |
ељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и ја |
и мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћ |
еко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Св |
днолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати нам |
и да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена |
вирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се с |
лан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилог |
а се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили |
е црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па |
и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ев |
воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању |
} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре би |
ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох |
их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио свој |
ка арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај |
је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и плани |
е и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter |
ао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух по |
ају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би: |
кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом с |
<p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, уву |
ов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама |
број успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, |
нако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после |
тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало д |
ако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као |
службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} |
о на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; |
.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толи |
воришта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и |
е газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао |
и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јел |
игана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не по |
, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други |
и, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, го |
{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него |
аде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни |
баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која т |
трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побег |
их ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замир |
а оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хле |
да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим си |
губе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали. |
рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој и |
ити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или мл |
ти, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ен |
p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари с |
су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та |
и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га о |
шно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плаш |
новато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убије |
А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S |
је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена гото |
држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногав |
уде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је за |
а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши |
ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли |
<pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како т |
ти меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рам |
ча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се д |
ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавал |
стима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте |
о не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="c |
ену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо з |
окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се наг |
е пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кри |
онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе |
уку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догод |
и онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Со |
иди, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама |
.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу |
ку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био п |
о саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује ш |
оноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах ди |
к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама |
би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од т |
њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, о |
S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком |
менима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена |
са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибај |
офка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући ј |
це?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне |
S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и к |
е, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> < |
расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} |
ад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Ко |
И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и |
ога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} А |
изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спро |
да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки у |
је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути |
и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не па |
дговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а |
ма самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгле |
.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, |
тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе д |
ва.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право ј |
.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да ва |
азили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и |
а више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би пр |
тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева |
ргаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истр |
роливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње |
седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као |
{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гол |
м, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи |
о, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толик |
ање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то сво |
да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој с |
S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу |
ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те ње |
Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка ув |
аму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због то |
агаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила |
е удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, |
и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи |
.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа |
да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и сам |
овска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, с |
ак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амам |
} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга |
зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најте |
сто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање. |
војили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хл |
е, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да |
оје се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да п |
одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, кри |
ћ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се |
p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељ |
овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да изд |
о тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type |
дахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им та |
</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож |
могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} |
о неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет н |
све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, |
на што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: как |
е због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што о |
срет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове |
ео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не мож |
е горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осе |
не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву. |
агда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наи |
ма, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито |
његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у |
ма, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да о |
ред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда |
ер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да |
нај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволик |
о га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме из |
онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи |
е од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њ |
погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, в |
а је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ поч |
} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у с |
о, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се |
.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неоп |
да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето |
ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу |
већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су поче |
.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софк |
ја, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати д |
а, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да |
и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде |
лом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, ш |
а његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га пор |
осетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на минд |
ерује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, |
ише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с т |
о.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љу |
а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње |
мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима |
ити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка |
анак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога |
ву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи |
кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог с |
{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, |
тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се |
и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Магд |
забира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миле |
ли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе. |
и, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, |
он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по к |
ак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, |
ари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, |
обу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како ј |
е само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби |
д око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила сам |
ориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да |
би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је |
тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софк |
де и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити |
А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у |
сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одуда |
ђе и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех |
ма није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу |
И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени |
ако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, у |
а селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, ме |
ти како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће |
ог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам ка |
имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тад |
не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по со |
а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере |
теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, к |
тву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, к |
брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска |
аче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуд |
што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним |
доздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у |
на чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би |
(а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја |
ком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће |
ћи једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах |
са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много |
ас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. — |
је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела л |
таше, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p |
ије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, п |
не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе |
осите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је т |
, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето |
д себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, у |
чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да |
да љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, |
ило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њ |
е, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, по |
зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да |
заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Со |
и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица |
но задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p> |
ао увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и |
Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се ј |
ћи сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавн |
новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућн |
појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити |
шавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће |
ала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; |
д ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно |
е све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и зл |
рво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека ње |
из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, |
урећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била |
} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче је |
и, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кост |
да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће |
а, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледају |
е овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да раз |
<pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе о |
у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживели |
љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, ку |
било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, |
мала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнем |
ови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало ду |
да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гут |
кина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се |
зо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазил |
матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ћ |
е она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, |
би у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, |
техе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрде |
ажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и о |
и је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодар |
ла све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} |
мрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти љу |
е највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни з |
аздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ |
и сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претва |
ао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да ј |
о јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогр |
адости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смеју |
ер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мра |
њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ћ |
Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, так |
да највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било |
е мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.< |
закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са не |
поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, д |
одно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да н |
н је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да б |
овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао ве |
е, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мо |
ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, ј |
како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи јед |
Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка |
таде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуд |
ово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марк |
ла о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и к |
, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је н |
јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних с |
нако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодор |
у је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили |
ети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она ј |
ање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после с |
ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, |
дедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихов |
ли, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би |
ко, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{ |
.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одго |
с, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S |
скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, ка |
једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, То |
и шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како г |
а неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љ |
сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мит |
ad> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек та |
есрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда |
зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој |
разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе |
је на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној |
д на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И |
ка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од с |
горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, |
прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа |
одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, |
о дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио |
ебе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногам |
искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, |
наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче |
се, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену пок |
вирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је ба |
и и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празниц |
да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодо |
а доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и |
до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало |
а, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутр |
би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ б |
.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој |
уван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брз |
стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој |
на би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне башт |
је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, к |
екако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага п |
би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају |
гово никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свек |
Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, доша |
n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице |
оје се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би шт |
че само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, з |
и о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној |
да брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјах |
само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно |
ање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на ж |
ећ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане |
ом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је ка |
а:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато |
то стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској с |
њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изг |
се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А шт |
уда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад о |
а.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка |
о било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело пом |
изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она п |
ком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једна |
је.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа в |
ом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све |
има, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са с |
зио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кљ |
здржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако |
о, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тоб |
и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а на |
е.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то |
комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож дон |
од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви с |
на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако |
на сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са м |
а ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она ис |
ешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, усед |
да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова узд |
ћи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, |
да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном ск |
дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде с |
о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки |
у видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, ужива |
удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог све |
ле прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се |
ead>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о |
ен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио |
слом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} |
се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из |
о је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је |
место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и |
p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне |
нолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, |
кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по |
варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у зд |
икад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина |
, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} |
офку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удес |
је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка |
и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са п |
чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, св |
би од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благода |
ломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, скла |
мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупрети |
а, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из в |
гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и с |
сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види д |
клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут |
трта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И С |
г, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала ј |
ругом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити. |
срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" |
када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се |
ред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, ис |
добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p> |
Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли с |
еда имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не |
мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду сво |
сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им ј |
p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, сп |
— И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред с |
из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p |
ресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, |
челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и к |
ушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <p |
то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није о |
ма и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, |
исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно с |
оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато ј |
је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђа |
на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље ос |
еном и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше |
свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућа |
ј отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао мој |
чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе нег |
патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било |
уће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њим |
чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа |
овим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред к |
м кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већин |
, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом з |
а.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. |
полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека |
е“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњ |
сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и |
опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} |
а би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.< |
о ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или |
ан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} |
" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада |
гао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И |
бријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран |
— Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, ко |
ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диж |
сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састоја |
самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га |
{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољуби |
а је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста ч |
} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче д |
ни што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, |
једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p |
д и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и мате |
они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p |
де женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета б |
ито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чаш |
како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, о |
} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али г |
сти му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није |
е весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба |
је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци |
виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој |
да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S |
ри све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: |
ика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, о |
ршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичај |
а се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножи |
p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и |
прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, |
ји и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, так |
ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да по |
у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом и |
на је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новц |
тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима |
ила дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била бог |
а ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Ко |
а, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и |
нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена с |
да Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="8 |
и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била |
ала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим |
S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавај |
и он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по |
ршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане фесове, или гото |
бе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени |
еднако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, |
ивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Бо |
орњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од вел |
кле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полив |
ије обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да |
а се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, |
них дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око је |
била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело |
е долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из |
рно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певал |
ва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде |
олазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цв |
н грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кава |
а крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед |
е по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не зај |
тним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже |
ном руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла |
роз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ д |
е, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се |
кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подра |
нда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће ле |
а би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се |
аршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне |
као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није п |
а.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, |
ехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} |
долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као |
доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веж |
е по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и це |
то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је |
к су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Заглед |
м старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и ника |
је дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, |
ужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, до |
уковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице |
„бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, св |
ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих кр |
би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако ист |
сто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одм |
што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му уч |
жа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех гов |
{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у прос |
Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би ја |
, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влаж |
вијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чи |
није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових |
м прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белин |
а како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни |
вијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
е.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Каж |
зама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били де |
набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, по |
познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И ка |
њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрин |
мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на |
на преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим |
ли, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због то |
и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и рум |
ане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељен |
висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у |
Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, |
ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би оста |
о и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. б |
Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, |
ш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, |
х путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што |
ије толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући |
"178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникн |
лицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа |
х плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком к |
оре, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, с |
релу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} |
о матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла |
пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длан |
свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте в |
њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, |
ако је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у свако |
алу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јел |
се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си м |
ударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то ни |
од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тре |
<p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту |
и, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из |
ама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{ |
А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином |
а била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећ |
ла со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, нег |
растао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи заглед |
они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као |
истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испре |
бојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Под |
хом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и |
асно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре |
S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју |
не њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уст |
им очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> < |
м ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од ос |
<p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако ј |
.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројани |
а његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се |
лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах |
вуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која |
а, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина |
и зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са |
здрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и |
.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поно |
ешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А |
тирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче д |
осту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине |
е ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не та |
леда, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да |
ке прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино |
нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш |
само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, те |
истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући |
јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном |
би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p |
о.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би о |
док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се |
према.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене |
нако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још |
сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су ј |
ла и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо поста |
а.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знал |
ледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло д |
она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим с |
а и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда |
ко огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — н |
г, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p |
ала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се но |
бито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то п |
гом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком н |
мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове ра |
а у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силаво |
више.{S} А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се |
ма.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса њего |
би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, је |
!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе н |
век, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим з |
{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехо |
а толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, |
ред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчо |
чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а кам |
о, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних д |
ругарица и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалва |
свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно |
да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела д |
више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антери |
. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стаја |
на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој п |
ој великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни |
S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра |
Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папу |
боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, ту |
виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, пор |
уји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све на |
потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софк |
, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па |
ући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Због |
е су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> |
жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена прови |
ио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се |
, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, ком |
са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају т |
види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Нат |
не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукл |
тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење |
но, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде дал |
тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да |
у на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, |
да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од |
. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} А |
еда колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапу |
рила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И да заб |
љу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да |
абрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi> |
.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо |
и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није |
хом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једн |
дмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепот |
ако изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ј |
тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, |
више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> |
дог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, св |
, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</ |
њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће |
јасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њ |
им учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим фута |
која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, |
ајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита |
је коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у гру |
екрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћаш |
е гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, го |
преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку |
се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газ |
, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то |
у.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој би |
а хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је св |
би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне |
послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да |
жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз |
егавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, |
ио последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S |
на ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу |
ећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, о |
го нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapt |
и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она |
руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина |
, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, |
м његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} |
ац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једн |
жљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштова |
жаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> |
а и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешин |
ута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она |
лели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером по |
рса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси |
акоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљес |
оре догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледа |
мо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сад |
урну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу стр |
љувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његов |
је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, ве |
не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако |
то лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом |
носећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готов |
а прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он |
ерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки |
в гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је |
ако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, кру |
: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је |
днако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би и |
када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру |
, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући рак |
као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> |
Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући |
ни морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито с |
ла Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи |
још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уш |
његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, |
онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом |
би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то н |
а подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али ипак још није доцкан.{S} Још има врем |
сто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лаковани |
то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође |
је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да |
ти како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, к |
е би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, |
имали би више година да живе.{S} И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, |
о тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обу |
сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што |
а када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, шт |
да њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и по |
полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покуш |
већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре |
ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једна |
м куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђин |
е то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно |
надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зат |
и исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би |
проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с |
е би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она ист |
а мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И |
од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више о |
ко се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се |
ац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, |
иде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређани |
} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамак |
а је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо |
Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућ |
пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, о |
и од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим |
, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Ал |
непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, |
осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољ |
целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују |
је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} А |
доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала |
да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за |
лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу сви |
ео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежи |
тас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих же |
толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог |
рно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплић |
<p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се не |
о да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опа |
ли што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као |
ча, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда |
вирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јел |
сном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши г |
на, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку |
мним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок ик |
ног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жен |
де и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се |
<pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа м |
сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако леп |
не куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка |
оливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, стр |
олазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњ |
не од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светло |
слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа |
ћи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова |
век кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како го |
и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на са |
Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} В |
, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу м |
х њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А бил |
...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладниј |
обож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је св |
била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде ил |
еш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> |
да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мати ништа, заборави |
и држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И |
кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је ос |
р, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, |
х јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p |
ени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вили |
одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуд |
ба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да н |
ио изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равноду |
одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, |
час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p> |
ао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} |
к госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим нови |
спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у |
и, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Ј |
о себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаро |
м иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала |
деља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи |
а оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све в |
} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набус |
о удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.< |
из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да с |
ора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца |
не, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, |
угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућу |
лико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању д |
ише није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике со |
И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="23 |
а.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала па |
ња, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, дво |
е, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде |
баса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде к |
које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама оп |
криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не м |
а.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато |
када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање |
по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни |
напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак пр |
спијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су |
по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у ам |
би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало |
Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И та |
не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се |
је бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више се |
а одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фење |
жити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравиц |
свим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободн |
од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли |
60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! |
аздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом меш |
пучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, ш |
браства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових ук |
и из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, |
ана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, |
ошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише |
, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, т |
тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> < |
а то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је |
и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла |
фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је |
н сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за |
су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и вар |
Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Ј |
ворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њих |
<p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Ал |
бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у р |
ушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, |
о по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала ка |
нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да |
ог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да |
дину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — поч |
о кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стар |
ен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његово |
занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало ш |
шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{ |
вао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} |
вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све |
есрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина |
рећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио |
Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћ |
, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући в |
је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и |
ћи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, как |
> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, на |
отакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса |
отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је поче |
ер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим пос |
и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и |
злазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, |
одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред св |
уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се |
падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама ама |
свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и п |
двајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, с |
— а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p |
је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, |
њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215 |
ко не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из дал |
, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, ка |
оварају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они |
пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је |
ml:id="SRP19101_C10"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S |
држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао |
нове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p |
ко дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уре |
за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплаше |
ери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник |
д својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена |
чи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: ма |
, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се |
у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у свој |
тпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} |
иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да |
ораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесе |
тране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само |
ла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и с |
и она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред т |
а њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме њ |
од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећн |
зи оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пију |
дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapt |
м и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p> |
ровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> |
...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не |
порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака н |
<p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, |
дова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак |
највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слуг |
е из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђоргов |
е, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да с |
, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, |
Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда куп |
те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она с |
А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између |
њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање |
азаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тоб |
а, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако |
млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се |
ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућ |
разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, с |
отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, гото |
а је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да ј |
песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле. |
иђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још |
тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја |
час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсме |
а одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањ |
ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, |
дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>У |
између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звал |
ући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога та |
ави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерај |
офка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викн |
дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса |
ри бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школ |
у и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седа |
боравили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова |
ле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише ј |
обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће |
и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би |
она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> |
о за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитк |
лике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажен |
Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала |
и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и св |
екне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на |
сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена |
фке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и об |
ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје мара |
пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} |
ј не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој |
крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отворено |
обуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, |
а да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре |
.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јо |
а час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, |
свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о себи, м |
, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Сам |
/p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка |
иних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међути |
{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, та |
о, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћиц |
на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S |
Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како |
броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она |
лас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!... |
итина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пош |
се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, г |
могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није |
све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да о |
ада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена |
, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу |
ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек би |
купљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, |
од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од нек |
свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку |
и некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знал |
и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велик |
...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, к |
— смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко. |
га, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу |
е испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и |
поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по д |
Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, |
з речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати |
би да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, |
ни моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва |
е чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да ј |
ао храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, |
е виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефен |
ани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим з |
лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од |
вен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно о |
о оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доноси |
, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од плани |
ији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па о |
све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то пре |
ба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он |
ко треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче у |
е нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била |
си...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа |
убила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> < |
е баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да |
ка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу |
а дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одав |
збедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, |
е и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" /> стра |
други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом |
и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе дого |
, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Марко |
а њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу к |
као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерен |
не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и оту |
ја.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по |
и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, |
а таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што м |
тупио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није по |
јући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада у |
Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигу |
оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, го |
грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мит |
ом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивље |
тојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.< |
арка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „гол |
сно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као ни |
нутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се с |
као, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним |
узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смилов |
не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, са |
оликих убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости |
ада је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој ниј |
бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као д |
иде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се |
ер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, |
> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у |
више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и м |
од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, г |
и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Со |
гурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворил |
у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и до |
њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још гор |
И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навла |
ве узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, д |
у, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, ис |
на почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} |
, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о вра |
да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући о |
кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је н |
кључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — О |
то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепе |
а масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли |
аге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — |
Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале че |
ва фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И |
ласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не |
чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лиц |
и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за |
ије спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима д |
.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим |
ако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега |
го, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа |
ле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, |
вају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле те |
почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо о |
све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као |
азвејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напук |
у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели о |
оче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, нег |
јне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ип |
ће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусу |
носи, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка ис |
иђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> < |
после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у со |
халу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, од |
м.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, о |
ију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући |
вега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би п |
рате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, ко |
пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој пр |
ворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелек |
готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, как |
кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила |
после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, |
хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка |
<p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како ње |
е, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, е |
оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђ |
већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави |
никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и п |
обом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у др |
а затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и |
ед тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле |
чања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо ко |
једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а о |
е та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, |
ке куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, |
тепенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <p |
ти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе |
{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно сл |
тајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, та |
јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Нема |
ела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је |
ао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежин |
иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као ч |
се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо к |
ану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када |
шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чист |
ти, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ства |
н увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и |
како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов сл |
о и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од с |
акао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више да двори |
оследње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју |
.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре |
ким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли |
ијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неко |
има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и |
то“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом рад |
S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта |
ело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надни |
се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са у |
због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и шт |
ненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њихови |
е готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници |
а не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа |
тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је |
че сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца |
о нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајал |
време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Јо |
ротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него ж |
дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са |
њег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега с |
а осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то о |
мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само з |
к Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим |
ра, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од |
ишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку |
више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и ориба |
од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске. |
е руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха |
то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене |
и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц С |
да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, М |
села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне је |
ећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла д |
гове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живе |
те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког то |
да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим до |
јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог с |
тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} |
71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопраниј |
И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трп |
куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечин |
и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S |
сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све бриж |
а има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се о |
ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овам |
као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући |
оја га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p> |
ако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отв |
и ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а |
а би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и |
ла да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, нег |
се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чеш |
а се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, |
а тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у вароши поч |
а неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по |
са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све |
не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва |
ише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — о |
у уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S |
тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог муш |
нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, |
свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, |
н, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачу |
овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Б |
и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томч |
у, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} |
много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу пос |
а, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар |
одбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не поч |
о исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела |
тово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, теш |
ишући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујн |
пече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један панг |
ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, а |
огло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену разда |
о не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасви |
ви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене |
, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, да |
ра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} |
вала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кри |
{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, пос |
и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, јо |
расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Марко |
ова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала |
та слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И т |
и у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући |
девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да и |
: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и м |
ерином држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене. |
нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није мог |
већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и |
арности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле |
.{S} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва в |
од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти на |
ве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестено |
м пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморн |
ва се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити |
је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из к |
њима: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да |
кир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} З |
и!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена. |
е, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га |
је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће |
е на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте |
спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горе |
Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није с |
> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> < |
илимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се |
S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да |
свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут |
ла отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S |
сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, н |
једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да с |
при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као с |
сима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све ја |
а била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка нада |
иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се које је |
се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и пл |
ла, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</ |
м незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежи |
{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, бу |
Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцне |
ао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш |
ћи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и |
орени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и га |
адајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али о |
амо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, гото |
зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје кућ |
Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би с |
хова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова ку |
.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш |
ло, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама за |
ато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његов |
ри поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јес |
ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера |
о мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, |
<pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана |
о и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно н |
се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај с |
штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, д |
Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и он |
ши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је бил |
сове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и |
ко је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p |
црне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео |
луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, |
и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и |
сле сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> са |
с, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај м |
ве од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које |
а, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде ј |
ругарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати |
абрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало |
ега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, |
тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у о |
д њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак |
тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од р |
ту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца п |
страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да дола |
е јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.< |
ећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p |
аних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117 |
већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачи |
то је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више |
оћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика р |
у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шим |
еколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкино |
поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим |
ута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњ |
на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши с |
о жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, |
иривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да |
иста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљин |
подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, |
доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка |
претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да |
ре пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибир |
печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа |
о је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и све |
ти њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену |
ећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако д |
ма, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла ми |
изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући с |
нако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} |
тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче |
подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледа |
туцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, ј |
а мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљено |
жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љу |
их вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш о |
ели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која ко |
атати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепи |
и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb |
ва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у сва |
ама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и |
n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог ри |
крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек |
азговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, н |
, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да |
е она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине |
тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после сар |
заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овам |
а.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако за |
ања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осе |
у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} З |
је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи и |
полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њ |
сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су |
{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих неке, ист |
бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаља |
пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одуд |
има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали |
а падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „бати |
тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се одупр |
p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Х |
ном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи с |
а.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се |
И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И |
ила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанч |
долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих. |
са, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што |
ак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој |
очела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и |
могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псов |
још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, ј |
еднако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак |
роз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, |
знати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те по |
и Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и ве |
ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би |
јој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима |
уп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне |
ви тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче |
а.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, |
еликим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је в |
ма а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџиј |
г наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело с |
да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом једи |
после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он |
остеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве |
би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова |
} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га |
цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као |
има“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовим |
друму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога |
почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— |
да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није |
да би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на |
у само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, сл |
обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силав |
сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи |
а Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{ |
p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера с |
не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну |
изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено |
х иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова |
на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним канди |
ђе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој |
блачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла |
дети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова по |
свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би м |
<pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ |
е.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно |
ругој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди |
после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије о |
парене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика уш |
еднако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујн |
она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год он |
> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узв |
рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малоч |
задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ |
и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како |
е изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече |
је она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка |
м сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз тре |
а то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, |
P19101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као |
жину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала |
би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И н |
њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспап |
ead> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, |
ним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од |
ивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово |
углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Ч |
љачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају |
офка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она |
ално и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као оста |
са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не |
азало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или |
средини горела је обешена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Је |
на увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако леч |
и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада |
рашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих ви |
а доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Соф |
аве, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто с |
једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових |
шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око |
ће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они пр |
е уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде та |
и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била |
цу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Же |
И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за оно |
а степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши |
адржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је |
ко их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И та |
ди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, п |
под мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} |
тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на с |
е и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, скла |
лањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, |
нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, |
е су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и ш |
то, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} |
нако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије |
но, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трн |
пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а са |
.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, |
сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом |
оме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, н |
S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Не |
C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут ви |
ћ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би ут |
и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су |
за, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада та |
грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све |
је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жу |
их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, |
ре по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по вр |
ом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много саг |
чен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, |
укама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друг |
и зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да ј |
бу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађ |
њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да с |
бито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, |
јасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех |
и да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар |
у.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се упла |
ја опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом |
ло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна збо |
соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији да |
онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли |
и и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обича |
де је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати |
ак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије |
аки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи |
ришту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се |
ама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, посл |
да куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет г |
оћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двори |
удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога |
о јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечиј |
ла од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Д |
рође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника посла |
.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад |
длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да |
ним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, |
ад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако |
, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате |
че грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да |
ану, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче в |
ај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала |
о опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што ј |
јући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пр |
ол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на |
же!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што с |
етке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем |
зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника |
сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при такв |
о три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> |
их колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и |
ћи јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb |
отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она п |
ећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{ |
} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно ње |
ве јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се |
> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све виш |
во трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јо |
титања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол у |
ико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да |
.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље пр |
ма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам |
сред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — по |
илно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали |
ара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се с |
ири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би д |
, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси усл |
јевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, ск |
ре, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} |
је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије к |
чајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и го |
е позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и т |
заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се деси |
и имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И ш |
ева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији. |
светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се |
од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као с |
а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Ц |
е онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он г |
.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом |
је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако |
гући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Ал |
лободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца за |
е као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити. |
са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, нег |
крсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се |
ли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је во |
казаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепе |
али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим |
о, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и |
дласка, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајал |
о; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, сво |
ађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајућ |
о што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но ш |
ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хва |
онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> |
ивајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А ко |
/p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, |
по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, |
спод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити |
бице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово |
е, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, преп |
на: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршиј |
о.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, с |
ина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко врем |
вамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више |
пот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа |
е парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену л |
} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час глади |
то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и |
то тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и |
а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „ |
доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?< |
њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена ша |
астављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би |
<p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љу |
стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита |
вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>С |
полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпе |
у су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, уби |
крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ни |
иту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, |
гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног там |
као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они |
избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже. |
/> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац о |
јена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза к |
м а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседел |
а, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, |
мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње |
ећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као как |
а се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко |
амљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошн |
аучио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јо |
и <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, в |
илазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра |
текли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало с |
промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим забо |
више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и |
} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окрет |
ака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Со |
јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени |
а.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини с |
акло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цел |
на.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаган |
, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих к |
е дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, п |
о, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обуче |
способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за ув |
чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам па |
аним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, поб |
, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разгов |
ла Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да |
идети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази |
8" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, |
е, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач. |
ихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то доче |
то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песм |
има вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за |
по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве |
после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна за |
а и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју |
че...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} П |
ном поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, |
у били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више |
ла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаж |
д непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није с |
ош више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А |
о и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трп |
чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде са |
целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако |
леци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака |
ли, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћен |
велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопа |
њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, |
али изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прс |
о време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сас |
И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, ч |
у, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више |
ако почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки ча |
о ли наполица.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико годин |
о бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе |
ова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и уту |
<pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми дон |
муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба... ба... б |
акију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И |
није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била глад |
ост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} У |
ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња |
и облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, |
ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четв |
ути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и на |
S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију |
да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> < |
, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да с |
тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била т |
Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p |
све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се |
} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилос |
по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расп |
е бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепш |
Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој |
удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широ |
p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана |
си и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он |
очито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пр |
врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по |
чеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софк |
јући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, |
може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћи |
и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси |
ада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужван |
{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе |
све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, ви |
е ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од ку |
елики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да |
и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуб |
део.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао |
зити.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Соф |
кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друг |
ко седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет! |
Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који за |
и бљешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а ј |
чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођос |
, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type |
зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су |
чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном |
p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилим |
према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, к |
ке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} А |
ала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу |
стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Со |
свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова |
све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвуј |
плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратко |
екида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знај |
а, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не зна |
кав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је |
ј чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређ |
или: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти |
пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике с |
> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресам |
утра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да |
е Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају кра |
се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јаст |
оворио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак |
арим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочам |
то се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачк |
као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча |
истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на коп |
ан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собич |
соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама |
<hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише с |
спред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрве |
о страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као по |
већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим |
враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је |
ом гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сиг |
ћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са бел |
ато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно и |
преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим |
ључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, |
о одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећ |
д посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} |
ете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се н |
одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овам |
и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ни |
екао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо |
/p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грч |
а нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се ка |
жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p |
она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знат |
као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче |
ој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као ш |
нолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на м |
Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њег |
клиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да до |
од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p |
езумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изноје |
е изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихни |
сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} |
та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да |
ше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, |
са.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и не |
фкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под к |
Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђен |
<p>— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Маг |
!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим св |
ћ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} К |
инила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, |
ега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од |
која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још ка |
о скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у |
и на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допаст |
разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда |
е куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи |
S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њи |
А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како с |
најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо о |
им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не бу |
јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и о |
на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били зај |
њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у ње |
одити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио |
пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва озној |
вини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде |
рапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и |
лачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плит |
говину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још ма |
очео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се |
екла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрт |
уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаст |
било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош |
како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим |
ећ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, |
="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће |
бран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу |
је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла с |
ста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали |
а тешких, јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се т |
ило готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магд |
сту низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је |
о и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге упл |
{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештал |
крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ће |
упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге д |
бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрх |
који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него |
да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео да |
аздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане ко |
ели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборав |
ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али з |
буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, |
осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију |
лтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која |
а први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} |
фке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати |
некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, |
олицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља |
штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И С |
, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло |
томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, в |
реди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црни |
и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопшт |
ову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{ |
док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела |
апучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопч |
<p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{ |
м унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог о |
се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, запо |
, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугача |
ва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и |
свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен р |
од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипал |
његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни |
чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у куј |
се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их |
а!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пр |
рајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање |
кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јак |
е свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким ско |
својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у |
играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које |
, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша |
заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што ј |
својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарал |
и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка |
Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</ |
нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз |
како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где |
вала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а |
мо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чек |
њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога |
ом већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође |
ојми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али |
ш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, |
а се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе |
а, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају варо |
ужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног да |
ју, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на мл |
о, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано |
и оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те теп |
до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} А |
ом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у к |
епа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо к |
а себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом |
у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повл |
едва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како |
еби, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, |
е пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p |
х где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне м |
косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушк |
ашна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена |
почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, |
} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како х |
фове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{ |
ако, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} |
апаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и |
е донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то пра |
орган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму |
p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме |
— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" |
на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мир |
{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са |
о, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би |
а из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мисл |
и нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{ |
{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила |
</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако т |
одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} |
раним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око |
друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећ |
{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине |
чила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, у |
х врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора |
к сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се з |
прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и |
занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као теше |
игурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и во |
када ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући бил |
аном са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би |
и није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она |
енији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ов |
осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања д |
њери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно |
нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући |
шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка полови |
него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осе |
офка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукл |
ки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих |
ге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити са |
се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учин |
45" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобу |
<p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магд |
себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује |
мом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Мит |
мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> |
таве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p> |
начине какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало |
огла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А так |
је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи |
је што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа |
ебе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поре |
да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито он |
оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је з |
фка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и д |
p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави б |
> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршиј |
јни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмар |
ганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа |
ише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ак |
аче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до та |
а собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!< |
иноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож ни |
сама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет ск |
вој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка |
а би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <d |
разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад |
зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушк |
и у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комшике, од њих |
увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером |
о, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш неш |
води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, д |
Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више ни |
а капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекал |
ла мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто |
за капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Т |
изгледа и где може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, н |
паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско увера |
своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти |
ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, |
даје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био јед |
и сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него |
хова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити см |
еседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож не |
Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога г |
p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко |
Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али к |
могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било на |
г, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово |
о бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— У |
Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тоб |
и, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком |
фкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Вижљаста, |
дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све ви |
тово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код с |
гледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ства |
"15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали |
, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још |
ата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене |
p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње пр |
је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и |
Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испроше |
је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт |
3" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут |
као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању |
о би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се |
у „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, језд |
села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, к |
ве кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче |
да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, |
и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду гд |
уком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања |
још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене |
бе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, |
заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од св |
То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана |
<p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је покривен |
купљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирн |
јој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и за |
х прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слобод |
састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, па |
јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени |
ром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му |
нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио |
и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје ж |
и мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и |
белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом је |
одили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва ро |
на родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, |
на тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и он |
њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и |
се собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су |
чећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и ра |
офка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не |
n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је |
злазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи за |
офкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — |
Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену п |
— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их н |
ена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као упла |
очеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне кућ |
остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти по |
рећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро |
адницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, с |
на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; |
послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео д |
напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда. |
а примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополам |
код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, |
о, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче моли |
<p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је б |
егни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} |
Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бог |
нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у |
да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Исп |
слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу х |
е за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, п |
и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, |
свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка |
</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек посл |
ака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — |
колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново з |
оји коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда с |
!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом |
е.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива с |
</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду |
бно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она у |
</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајд |
о треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста |
једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашк |
к“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Том |
већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се |
прља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бу |
пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, |
вом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини са |
гда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала гра |
а овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку с |
запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, н |
, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек дос |
ујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter |
да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну с |
, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена. |
била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао |
џика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се т |
зала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада ве |
осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да |
таде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жен |
и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за в |
јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намр |
Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, ка |
а! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан |
дмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и уби |
сети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да н |
и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, |
да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{ |
е диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље |
о.</p> <p>И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чист |
старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, к |
тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је з |
} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако |
мрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газди |
примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушки |
ујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софк |
прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се сп |
не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — |
о се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео к |
а босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике |
нда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином о |
а сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врат |
и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ д |
, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не |
ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, прат |
ори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста доб |
зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али |
ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина. |
и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође на |
од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње |
Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у к |
обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кир |
Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јо |
е.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Дов |
сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка |
га прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила |
е:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз |
е него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну |
јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли |
ера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капи |
орише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, си |
огући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва |
крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука по |
брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, |
а сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле |
о да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то |
аћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватов |
и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро ни |
, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет |
а се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је |
на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног |
тајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са ши |
што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуљ |
живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато |
ун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једн |
а по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све |
а је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звон |
е су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је |
и, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све |
полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као |
зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и |
а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза ша |
срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служи |
ланина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвеће |
знова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек бил |
а брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> |
по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега |
рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појас |
а.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жути |
а.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она |
спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p |
ена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би к |
м ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, ал |
силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у |
ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, о |
да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, м |
тарог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по |
зва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бо |
и, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и |
купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од |
ред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одм |
оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата |
се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, |
олазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва |
арко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајд |
к, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка |
једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико |
а ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том |
о око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удар |
>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да |
тину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не ј |
у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан |
а и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави. |
жас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да уви |
е; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепото |
немири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— О |
/p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> |
е и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — |
е.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} |
ног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се |
буку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по с |
сто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага |
глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и вид |
да, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, |
у, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,< |
ћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div ty |
ку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и |
ром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И там |
.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</ |
чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{ |
шја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, б |
n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада ни |
ре и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у по |
ија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо сам |
чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка ост |
ба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна... |
највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И д |
ма да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, стар |
рговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања |
" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} |
.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће |
уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а ка |
сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хо |
ве је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и |
днако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одма |
} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, г |
и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к |
као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу |
поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би |
и тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њ |
о подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} |
влуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло |
али им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, с |
гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, п |
да, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све ви |
, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, у |
туда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, кле |
ђутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ћ |
му, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта с |
иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n=" |
ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</ |
је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише од раздраженос |
и.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сло |
о ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пиј |
ари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S |
други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Јо |
очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни |
ном свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда ну |
њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више горе |
ка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, ист |
се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и попр |
онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чи |
од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни оби |
и што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, |
и, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што |
запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бу |
е бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на рук |
о иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу |
чито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом |
<p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— |
фку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, |
а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо |
покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом |
покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чуј |
и икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и од |
>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред |
прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и |
p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да |
из искуства или из веровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажи |
а.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6 |
ролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је бил |
памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила |
а што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима |
и она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су |
вац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од ста |
ући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви |
у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји |
прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да |
с да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, к |
је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, |
или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, неч |
да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И др |
фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кће |
/p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, |
проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quot |
чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто |
ане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим |
га, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, |
вако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што |
, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Со |
ем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих н |
да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ |
певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, т |
а.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињућ |
лађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна к |
ећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb |
сак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и |
есе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</ |
амо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" / |
ове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а н |
е, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да |
фке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, с |
и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S |
амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у краје |
свестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније до |
, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> |
о и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замрш |
осети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој |
баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздр |
} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, п |
S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која |
ј поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, |
и, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужнос |
те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они |
ко Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући д |
скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно |
n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а др |
ави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после ј |
и сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, |
ом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> |
је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, |
рајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и д |
е време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не тр |
Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати |
ави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко башт |
тигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим |
агда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, нар |
.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда ч |
И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила |
Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ кра |
и мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, |
на би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирни |
у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини |
у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по с |
ако нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се |
нојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дот |
ини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, |
газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно посла |
А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А |
</p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, п |
ама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када |
о, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Д |
они да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S |
бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, на |
главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса |
одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софк |
бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и г |
l:id="SRP19101_C7"> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких |
дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} |
кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина |
стане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами |
“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући |
фка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати |
ани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{ |
по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек рум |
нако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знају |
{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну с |
треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек т |
о остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмар |
пе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему сл |
зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били нам |
или и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи |
а њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и п |
грају кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као гр |
је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не м |
оножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бој |
где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — ј |
изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујн |
Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да није |
ој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, за |
што на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свр |
сило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види г |
о њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га ј |
о се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што ј |
кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши коли |
ићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ св |
а жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, п |
било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала |
м он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, о |
наутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је т |
слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше даро |
те!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо |
осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку. |
срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А н |
/p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала д |
поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, де |
им и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик нема |
ији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко |
кше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то веруј |
њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} |
ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и |
је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену |
еће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним со |
га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И кад |
м раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих д |
ad> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче |
и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче |
затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што дол |
и.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком, већ као |
а, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосн |
<p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла |
а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дош |
и разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни |
е се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту |
ом свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то бил |
већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једн |
не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео с |
гло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветља |
да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, к |
Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном |
родица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све |
е низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S |
знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} По |
а нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракиј |
косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила б |
>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, поч |
по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стој |
м и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака |
свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из |
о крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и за |
преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двори |
дати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спрема |
сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и с |
ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка з |
већом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, п |
руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку |
, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софк |
дња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капи |
но викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. |
ду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где |
ћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко |
сти чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева п |
> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S |
не речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, ха |
докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силн |
аквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како |
оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки |
.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</ |
да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од к |
S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше д |
јим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити др |
ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јо |
оје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за свак |
је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак |
, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али |
би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи |
сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у |
следње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, |
су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, тол |
.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахме |
дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у велик |
ији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само д |
шта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Х |
ти, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме |
собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души |
после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што |
ући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и |
би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Ар |
то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као |
срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, |
ком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Соф |
дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би |
ишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, п |
то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица |
пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је С |
фу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жу |
м, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доц |
ко јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} О |
вдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплаше |
целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и |
наутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала |
могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се |
сним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки он |
ију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку м |
је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по з |
под владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, |
и засићености њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не |
зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошк |
сле једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорба |
кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледал |
има.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимо |
вина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао |
ви га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, ја |
дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабам |
јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црв |
лата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поре |
ком зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала соб |
баром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узел |
име је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљи |
ли тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећ |
оду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долаже |
дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој |
де за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивал |
да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела т |
се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши и |
уга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг. |
сти не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дак |
етила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчи |
брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато г |
о га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа није могао знати, као што никада виш |
ио и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да |
удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да с |
рат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке ф |
.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у |
исто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, |
м прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених н |
е постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога |
бодно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсм |
у, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једин |
у толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да |
едра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним боја |
дри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене |
тиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењач |
то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је г |
приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, о |
учније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може ви |
дном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полун |
е како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <p |
их рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се саг |
и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих |
сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се б |
кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно н |
ју испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из |
ажио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по |
тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фење |
гње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље |
ког огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> |
г лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су |
би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса |
ира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимш |
и је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега ш |
} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Д |
у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући |
уха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкам |
цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључи |
веће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у |
Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна друго |
ла је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на ве |
ад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала |
ише одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожењ |
у ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео т |
овољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ћ |
а: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе |
поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију |
више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се м |
зде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јо |
е траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђе |
приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и |
и златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно ник |
ама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој |
ног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се о |
тапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рого |
га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клеца |
ста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави |
ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и свет |
е, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се во |
агала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавал |
ица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбар |
љала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} |
<pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је в |
отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на си |
ној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима |
гија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза поја |
ражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није гото |
ила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из |
не утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изг |
ећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би бил |
не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најл |
Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од п |
м сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми |
се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода доп |
ологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је |
о су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљ |
и испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је |
лико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јо |
то га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и пра |
е отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из ј |
папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга |
м кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била |
браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се |
има као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајта |
ећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> тре |
црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосе |
здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све |
јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уст |
угачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове |
оди, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко к |
кочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало |
исли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то |
кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући |
да се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издах |
ред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком |
еке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој |
астаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике ку |
јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како к |
јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пр |
трајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећ |
ћу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! |
е, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста |
обегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједа |
, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код С |
{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало пр |
ла угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да |
онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију |
долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, |
зима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, |
варе, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била он |
ote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се с |
и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после оче |
дна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мал |
доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и че |
тајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њ |
да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би |
њеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да |
} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="6 |
е се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толи |
иђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софр |
на, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва орону |
26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Н |
ћи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не |
и моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче |
незверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и ра |
ратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И с |
ац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у |
о, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са |
видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче о |
Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ м |
у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу |
се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване ча |
знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине о |
је смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо |
Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „ |
о, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти |
лада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, ш |
, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са црк |
једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допирао жагор, који је храб |
и, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а м |
ма, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развије |
силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p |
рештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са |
дну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним све |
ршена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, ду |
јала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага за |
азевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то ка |
пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала ча |
му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, за |
ара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и о |
та, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> |
мила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је |
г тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" / |
мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од дана |
ке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ра |
није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, |
о код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише |
, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда |
не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, |
саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, п |
мо, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко к |
ђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чи |
а неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље |
ска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор исп |
ла јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} |
тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну с |
p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, |
води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потис |
на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намеш |
осе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек г |
старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста |
спаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је |
мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођ |
е и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од |
мији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и с |
о заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцни |
S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дво |
еном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који |
ле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била |
је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима да |
рлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и р |
, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од |
озничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена |
алваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била т |
веж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из |
особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по |
чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је |
{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, ша |
ој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом |
ћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} С |
на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се ти |
и.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још з |
.{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. |
а, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија |
а као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледа |
је као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи |
и, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, баб |
ешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много |
трча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча и |
ти како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особ |
гор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то так |
еда доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је би |
кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} |
веном лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као дру |
и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву |
подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, кад |
ије сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да н |
в.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женск |
по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако |
</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, как |
.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на ис |
, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе |
валили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане |
развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и о |
већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљ |
уша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да б |
боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а о |
асвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се са |
, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и |
је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог с |
д свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма |
, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, |
ећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, ш |
већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући |
фка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још |
сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руко |
ржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не |
<p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{ |
а већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су |
чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било кри |
јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Ч |
а прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не к |
а их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него |
уци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида |
записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила |
алила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне вел |
ова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као по |
озор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ п |
ву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито дево |
е била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати к |
, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са |
вену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била |
о су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада |
то дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота |
оса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост с |
што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, св |
ки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Ко |
да почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко |
кругао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, |
S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским ч |
Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала бил |
ост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мра |
где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плоча |
, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено ц |
жују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се |
е потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, |
и-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не |
е, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он |
неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> < |
сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и |
на воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстари |
ко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи |
<p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на проз |
сући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао он |
да и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је |
?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове су |
да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној |
зом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говор |
то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се о |
ани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, о |
<pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, д |
142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, |
{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима |
а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини к |
огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће |
старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега |
очена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђ |
а!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је б |
ња настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта ст |
у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресре |
речи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, ок |
, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца |
слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му |
јим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p> |
прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, |
прљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да н |
као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, поч |
еже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газ |
е по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ с |
нтерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} |
p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирач |
ред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све по |
ховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, |
чом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на суви |
ћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби она |
, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак |
овом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорим |
ом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких п |
као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> ј |
д њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га |
лтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирал |
се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мем |
Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астал |
е падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{ |
свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати |
у и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих гри |
ао поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Ост |
на.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показ |
шћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се проп |
вим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— А |
иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које |
оћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} |
цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, јед |
55" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.< |
оласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, к |
донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део па |
ла јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимал |
ри у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.< |
<p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и п |
n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш. |
е, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још ма |
г зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала друг |
ако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки |
ко вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више д |
ато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, |
, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се н |
им његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана |
ејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова же |
ости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор |
су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци |
, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто прода |
иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из стр |
ико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, |
одиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} А |
те, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њен |
о она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, |
х га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере. |
насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, и |
, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него шт |
е опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, |
обу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци |
е оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што м |
ећ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћава |
је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Б |
тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из стр |
вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек |
релазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то об |
је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке |
ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кош |
е нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао по |
ње: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад |
ред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива |
ме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не |
што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде |
ући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И |
> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради мате |
звана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу |
авивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, |
чић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићено |
ад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао |
ја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убиј |
, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Ж |
уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код аш |
66" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто пре |
вцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. |
на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више глав |
то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да |
а, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њ |
да, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од уса |
ен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао |
довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, |
, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежа |
код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише б |
тај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S |
фка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада |
а отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да к |
а трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење |
ча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахмет |
се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то |
осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} |
и-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а |
, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли |
b n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу |
а — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, ос |
уште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, ве |
уби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда! |
дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихо |
и, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознава |
амо око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га |
стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за |
за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то ник |
во сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост |
p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан |
игурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очигл |
и и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху сте |
страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита |
осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га |
се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена |
рли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење с |
како са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи |
пљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, т |
јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село. |
о зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вар |
у, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n=" |
, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га |
спод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, |
м, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији. |
ала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу све |
рену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> |
ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је пр |
/p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се |
уци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се |
.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свира |
} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по |
најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у |
е, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио г |
мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, н |
е у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под |
мам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, окол |
бијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} С |
д њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики |
зврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и ус |
<p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завучени |
ала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} |
а и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, |
показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он |
е, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети |
римети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише |
} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо |
ати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је ов |
ашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи |
убила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш |
, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p |
какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— |
а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се зас |
чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У поч |
Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш оног |
ред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то |
није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пу |
у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, о |
а једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остал |
а овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{ |
ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи |
аци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, р |
је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћур |
минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, |
ру, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, |
расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово на голом поду спав |
и, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви о |
с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варо |
из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи |
нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој запове |
аве, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики |
е једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још м |
мчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и н |
је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, ка |
ратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капиј |
о отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он с |
реба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а |
лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели |
себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S |
оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И |
прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракиј |
— и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклик |
боже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, н |
вени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи |
хавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке |
све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико в |
и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цво |
ему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема т |
А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду |
е видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дође?{S} А?</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би с |
ља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то исти |
.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ра |
ер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и |
Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и |
ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код газда-Марка.{S} Нека му јави да довече дође |
, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што |
би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам |
>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она |
} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} |
и, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је |
<p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по |
а, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи |
како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спот |
даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да |
га?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као |
уку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда ње |
а њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из там |
ројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ван |
ироке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо |
их сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седл |
стински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње |
едећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и |
че да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оце |
оси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекр |
ност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лак |
очели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то |
не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље |
а, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Х |
нар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бу |
морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада |
не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма т |
могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не |
им прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, |
ала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно |
а да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још н |
како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, |
сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ћ |
на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због све |
> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Т |
о својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понов |
их за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строг |
са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога ње |
ликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је |
врши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да |
и.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба ш |
свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свират |
су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дук |
а на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га пр |
{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када |
вршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехн |
ије могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви с |
разу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга |
не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао |
е ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, |
Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су |
ање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђ |
ладожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо |
енула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав |
етири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећ |
бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и |
драв, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, п |
оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада |
нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, |
његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из |
сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајућ |
з собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Н |
о нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, в |
м она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже |
кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурн |
брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прила |
то плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, н |
узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пић |
шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{ |
тиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању це |
Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хот |
све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја т |
није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; н |
ека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо |
иде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, |
здрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно |
да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, |
, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псов |
свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на |
к, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са |
ога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, |
не је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А |
Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете |
о неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси. |
шкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукују |
свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред |
рао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном сна |
у унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, |
ели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру |
ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасе |
као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} |
едао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак |
е у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Ар |
} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После наре |
сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, |
ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци |
и првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити |
ну кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метну |
е вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујућ |
но је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унут |
или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека |
/p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није |
/> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— |
је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због на |
јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наред |
е, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама с |
пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да |
его што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> дове |
је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан |
е, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да |
они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, остав |
дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{ |
</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, |
, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, |
ане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Ту |
сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није |
и до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је з |
нео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у |
његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p |
!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женск |
ти свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и рад |
њу, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година |
родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све |
са од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније ја |
, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покој |
ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож т |
а првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и |
Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгор |
ио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, за |
е друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није |
} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био |
о и друге бије, није могао, јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, к |
S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене |
већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио |
али, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузнош |
оши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и |
.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мит |
а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више г |
ујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Дос |
о да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужава |
држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој |
сто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долаз |
како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? |
газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама нат |
n="56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као не |
испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће |
не кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и д |
фка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би |
даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући |
ва изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или |
узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмла |
о свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и н |
је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао з |
е ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само он |
доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет ув |
Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или ус |
творену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, |
а горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од |
ога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији |
о се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се цело |
о се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене |
Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би |
/p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ног |
А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што |
ега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> н |
ање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује мол |
ћа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} З |
ан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, |
тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то шт |
у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у на |
а онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} |
, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лиц |
и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Ника |
ку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослобо |
<p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши |
то у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, |
још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико г |
ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, |
лико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише |
ко пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</ |
пља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, пр |
то жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога |
оставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, |
са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштени |
о ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истинск |
и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао. |
наје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигу |
Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> |
га тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би |
це залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас |
е бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> |
и је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би |
да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div type="chapt |
а, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници о |
ан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, про |
јде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећим |
је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је |
увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} |
<pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> |
купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо г |
ењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај ста |
а ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена |
м стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они |
заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу со |
благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико вл |
познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак пр |
овац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гл |
! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имен |
ас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, |
ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми |
ирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раме |
тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили |
ога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом наг |
десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде пос |
да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и и |
ва.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да |
е говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!. |
ког, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да н |
амо њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је |
свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са |
том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не |
стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се |
он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге! |
умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а |
танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p |
ац, довде <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку прес |
истаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него ш |
и превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, к |
и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само доша |
днако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p |
а, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</ |
p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себ |
ашно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да |
је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчат |
ића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће до |
аскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасви |
и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледа |
и је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном вре |
, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба |
азду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије |
на поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муц |
гневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} |
репи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други м |
е за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенд |
покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окиће |
а кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи и она |
д хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за т |
ом, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — п |
једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} |
њем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање М |
то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ћ |
наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} По |
пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих н |
и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, он |
ије, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у |
га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући < |
она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним пр |
>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, |
га, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео ј |
дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком ба |
а била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, сапл |
теривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јо |
а жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Ц |
о.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао так |
ндук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу ку |
о с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} |
, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, ни |
дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она |
игурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, |
раног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија в |
а, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде н |
и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и дава |
у повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке |
више плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив |
утра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div |
Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њег |
ла и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није с |
пучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао |
предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у вел |
ослом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} У |
ким и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим ју |
ије могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру ка |
она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помаг |
ање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јо |
а, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо оп |
о, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, |
шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога |
ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када С |
ам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплах |
је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хлад |
е лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, |
њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у |
ајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека с |
ењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га в |
pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо в |
не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурб |
као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака |
м гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и т |
хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допр |
n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим де |
у нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имен |
грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на про |
ло.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је |
дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела к |
пасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{ |
и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност с |
да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда с |
пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он |
офка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепш |
од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њ |
собито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Ни |
у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p> |
, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи он |
чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће |
ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сир |
е, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после д |
Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појав |
ицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а |
} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и ку |
и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у |
ету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а |
се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и |
уку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним |
Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и рав |
p>И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отп |
ашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав бла |
ак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и |
ути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет и |
S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настал |
одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довд |
ј би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, |
у око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по ам |
т.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосн |
пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном |
p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и оста |
у сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по |
обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж ос |
ше се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} |
цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, |
са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође |
и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S |
вена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива |
е је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комот |
бацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би |
а у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека |
му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те |
S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака |
као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђ |
уби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благос |
лио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена с |
Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, п |
е она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор |
е ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, св |
итима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена |
то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ од |
, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одјед |
акључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча |
нда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани |
м извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би |
није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> < |
ишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити |
спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на |
кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обуче |
м, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испро |
и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из ц |
>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле |
њој и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући пре |
} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И |
то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, р |
тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почел |
="51" /> Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била |
n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада прв |
ује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} С |
спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и с |
већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је |
е.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако |
авним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слу |
то је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче |
е“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ног |
коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И |
ругом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девој |
у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да |
само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело из |
а сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој |
епоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји |
зи и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је ми |
трча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отиша |
тра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div ty |
од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи |
Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед ви |
.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у |
иста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га ча |
но, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога |
м држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући св |
са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па |
о њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било. |
мећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу |
сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више о |
стајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићенос |
око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој бу |
рзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и ра |
ј од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у ж |
, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану |
велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да н |
{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софк |
еселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, |
ени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад ј |
зна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са |
да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, ви |
ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p |
да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гла |
уша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види |
ао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и он |
о тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, ду |
њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њом |
Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, н |
да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам |
те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ |
ем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} Него, као да |
и сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих |
ота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све з |
јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од |
вих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да |
ајвише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чуве |
да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онак |
4" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је о |
н кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако |
је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Е |
инила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са |
кле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће |
о уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, |
гне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући |
офка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би С |
а би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} |
ла, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе о |
баченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није мо |
м као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је с |
о око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни |
Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим п |
ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса по |
ита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка |
отпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се |
више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније |
први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и тра |
у јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одс |
решина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће нас |
је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда о |
показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морај |
о вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седе |
чином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из шт |
зе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p |
м ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када |
амо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је |
оље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала кр |
као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вра |
ко као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, к |
таје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дет |
, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима та |
се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освести |
жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гле |
ор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не |
ле, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог |
рећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што ни |
едио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p |
на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p |
ровуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пре |
ј млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и |
о, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још в |
/p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта |
у, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за |
ко близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнак |
и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да из |
осећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; |
зи и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршета |
исто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скр |
чи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код |
шћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада ве |
} Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је |
го ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не по |
како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико п |
њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних |
ом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није |
<p>— Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту |
њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Ос |
вала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, и |
од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом |
његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му ма |
.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, |
је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа |
ек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зов |
чи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, к |
уго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p> |
ом обрадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те свој |
упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама к |
то је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то ни |
ћа ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није им |
не, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његов |
ла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „ |
ње свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, пок |
једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се |
и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и н |
свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно |
себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се |
на, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, уст |
о њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Ј |
о недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да |
рође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се |
ла, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је |
аљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим св |
ао свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би тол |
да, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефен |
етио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно |
е вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била |
евања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и |
на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па |
па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младоже |
би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му се о |
њавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док он |
остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и поч |
e> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„ |
и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на |
башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је |
рети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спр |
а учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав |
осле не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуо |
<pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да |
и су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе |
ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато |
Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, |
ји ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и |
> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава. |
тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино ш |
, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавал |
могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била |
га тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, шт |
х коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилим |
лавом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помил |
ка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се пок |
аки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сас |
ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и |
е „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била |
е од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже |
а.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му |
осте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се |
лашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Ср |
сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ћ |
колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе |
са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само |
о и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готов |
леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, д |
саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љ |
м ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна |
ша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели |
адно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га а |
н.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он мож |
нали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, |
што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.< |
о она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, |
зећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Врем |
на.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да п |
већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, |
радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И |
то се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то бил |
онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И за |
ристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, уве |
о је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цв |
p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново оде |
ти, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно |
н, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, |
о као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с ј |
оново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорган |
и чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је б |
а и винограда, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више ниј |
а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, ос |
так њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} |
е друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, занос |
кајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била ко |
ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити |
онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасн |
и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је |
авио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удав |
ој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће |
S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} |
зо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља |
нда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав пос |
д себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је о |
апала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, |
свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала |
почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан зада |
них ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулам |
цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изреш |
равог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и т |
била, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изнен |
га постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда ради |
се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале св |
јући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више п |
ице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да пом |
оја једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара |
то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у о |
венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њ |
када задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке са |
а њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>С |
и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, |
толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</ |
перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прс |
са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Ниј |
грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би д |
а, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и н |
нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, х |
ј комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али |
ехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду ал |
о ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, |
ар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не |
вежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилен |
и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду |
иви.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све |
мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као |
управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, ос |
, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, поку |
е, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и с |
иво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, |
{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осети |
ена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> |
о се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако |
врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод |
мучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајућ |
лом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због онолико |
осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и |
и, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори |
загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више гла |
од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је |
{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да |
игурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, зако |
да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу |
оше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затво |
е равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, |
о пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацују |
Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њи |
уци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да |
не њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се |
н дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Св |
ћ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n="16" /> него једнако вод |
јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да |
као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи сл |
тонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} |
се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уве |
ти да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S |
отово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам мог |
поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор |
мшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћ |
то је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S |
и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} |
ко пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особи |
олела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком |
е.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам т |
намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле ј |
о чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све |
аредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој с |
и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не м |
ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} |
лагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која |
х, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и |
као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, |
д ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе |
ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем |
, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за |
су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — к |
је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала |
ено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна д |
, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полу |
обито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу увод |
пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртво |
о!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрен |
у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, |
: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само |
ећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори |
ога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, |
а ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распиту |
купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, дај |
p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно з |
} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, мла |
и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само мог |
ремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, н |
о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто так |
љених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насл |
фка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње |
или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу |
оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро ж |
љавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи |
учио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} |
на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак |
Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверен |
n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трг |
е, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишче |
ј.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и |
опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећ |
и знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, н |
из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљева |
да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући ка |
стави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и п |
ас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од р |
меси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виног |
акнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и ост |
м ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Соф |
, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаути |
е.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болов |
Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} З |
дмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што |
биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих пла |
ко тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не |
међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде |
пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када |
к, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама д |
огим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да |
ти, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то |
све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да ј |
ји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када То |
, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највиш |
ала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасуј |
са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, |
ући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледају |
више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на |
су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао на |
је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко |
е ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> |
</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, не |
еговом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њ |
"215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да до |
н сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, ње |
твори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва |
талим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио с |
воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чу |
о радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само ка |
њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она в |
и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као с |
а срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и |
отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож пр |
ешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у |
амо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како |
ла ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} |
удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} |
офка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињ |
јући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом |
скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали |
јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, цр |
>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да |
ружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p |
дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше |
кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу с |
, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одгово |
тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, |
матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p |
ељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p |
о, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" |
{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, |
око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у ст |
је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од |
е месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифун |
јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, гот |
ура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он |
ред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико |
{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа н |
више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало м |
редаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све в |
ичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било |
фунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим же |
из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из т |
ињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, који је гл |
о је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад г |
усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: |
не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, |
ећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом р |
би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са стр |
нутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће |
ујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али |
да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он |
м њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одгово |
се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајеви |
у опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а ник |
препашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуб |
а удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао |
ве док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу |
ребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала чит |
сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати |
покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом |
е шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се т |
вежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пре |
е, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, |
тегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала |
допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од |
Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада ве |
да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Со |
р, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још мл |
у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клек |
м из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршиј |
тали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет о |
улим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по н |
којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер ов |
о обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима. |
иже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, |
ла би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископа |
јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} |
гиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца поче |
индерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, д |
ом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободниј |
он, газда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам! |
газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.< |
} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, |
зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по оби |
авне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> |
већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео? |
а сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није да |
на света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим |
летенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва |
ути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и |
и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се |
многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седе |
ко се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му о |
ом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниски |
иви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова |
ће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софк |
9" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који је по |
p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} |
еко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао |
} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета |
ош тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он |
23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: |
од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види |
оди и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, д |
а бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И |
и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, ј |
брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и он |
се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Со |
гало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се нау |
тив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и н |
поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав с |
Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за ко |
? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, |
њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двој |
тогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их |
на и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" |
ећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој н |
гњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће |
кушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му |
к, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђи |
одушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој |
еговим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, к |
шчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне |
е.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} |
да излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али |
ли, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако |
о томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</ |
мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити |
S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ни |
ица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око њ |
када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у нај |
тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене |
се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика к |
сле се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на |
ји, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, пос |
ређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би |
м он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, кућ |
али како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико |
мам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А |
, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га одн |
Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна |
ита.{S} Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сва |
</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао |
а не би необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не |
није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу |
е те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јо |
осуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Ме |
<p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беш |
иносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та |
дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> |
и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изнена |
м њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире пре |
<p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S |
е се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и сврши |
емљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут ост |
та сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама |
де?</p> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао |
ким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, |
ого силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе с |
своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито |
што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љу |
и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кр |
тиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од |
нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком |
утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати |
ругој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада с |
ама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном |
ра, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} |
ћа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> |
ли кад <pb n="90" /> га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега |
пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпу |
шицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежн |
и се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одм |
ма, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се |
вала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на капији, м |
се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог А |
ало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморе |
ко и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, еф |
а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не |
а измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била |
јним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би з |
он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да |
ружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам |
или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула р |
{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато |
јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, |
де и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса с |
побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не м |
, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минт |
те о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до исп |
и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са сви |
је шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да |
мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу |
бог високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док ње |
ијим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе |
им јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако рав |
, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као нек |
покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући |
ам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, |
лижава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би сп |
офка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је |
њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш |
афу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљ |
а није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била |
и да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави ш |
да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, |
столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет ова |
иковати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“. |
м да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њихово |
ној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једи |
а коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, |
, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</ |
аке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им исп |
у ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Т |
ар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чи |
рво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби иш |
тарешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој |
око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене биса |
служавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које вод |
једе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да |
машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Г |
аним ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у в |
д куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потрес |
о прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да си |
сли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, ал |
з амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су |
то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар и |
мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морат |
еде до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обича |
квог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у |
p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла |
гово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пу |
чи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући |
ла у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Вод |
то јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих |
родати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће с |
а то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, к |
же да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била о |
и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора |
омшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка ј |
нулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је б |
{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега |
о она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, д |
ишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А |
злазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборим |
кала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва |
} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће |
досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{ |
а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У |
е, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из ба |
и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; |
их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она |
едне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, вер |
S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово |
н.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје ру |
увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Сило |
рање првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дуж |
хне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, |
миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да |
једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико у |
уга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да |
ра готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, б |
и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова |
шљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како ј |
и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би пр |
ило, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са |
тово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке год |
цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> |
ум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксало |
и, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очи |
кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} |
ости свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојури |
них по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље |
и, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми |
ебе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што |
екра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима |
ла.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, пр |
бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, |
Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато |
ли то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог д |
а нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња.. |
/> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка била |
Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> |
ам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који |
а Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себ |
— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, |
ив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узети |
е тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело |
казан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазил |
е у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да |
е то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је |
а треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и свом |
до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како ј |
а са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она там |
и или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и в |
е овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква |
тере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећ |
кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећа |
дарајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда врати |
лаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и д |
пазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би |
вокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, крат |
иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се са |
фун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А шт |
преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме д |
n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачил |
и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и остали |
о код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У црк |
за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После |
што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чис |
, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барја |
твори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко и |
ети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише рак |
е куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њи |
олачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S |
што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и ста |
и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, ка |
азду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> |
сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих п |
а и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити |
леле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда о |
матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној |
тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се ву |
своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, ка |
тук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико д |
рала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, о |
они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он се |
била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врел |
издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, ка |
скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку |
а бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку р |
кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, од |
ти, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} С |
аса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, у |
куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало |
, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непот |
умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи. |
запахивао је мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њен |
!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми пад |
ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла |
е ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће ик |
пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца погл |
клонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и |
видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер |
чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим |
да поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> мн |
n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесе |
р.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се |
а <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и т |
е друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њихов |
ђивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакида |
вши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и |
их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, нек |
и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста |
а женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај уг |
има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог |
ки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало нова |
томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити |
којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, |
рође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.{S} И нешто з |
амо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом н |
е окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада оград |
ид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљен |
рака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска |
око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се ве |
ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљењ |
/p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јак |
у се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто ал |
да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких |
ше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заје |
ше.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне поче |
са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је |
> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој ули |
а, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због |
прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из двори |
положио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерн |
два дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страс |
е, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се |
уду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и |
једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и ос |
о, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све ви |
они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>До |
затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са ве |
сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим |
од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добр |
дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре |
тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, ду |
ја и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све |
мо да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање ку |
испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства |
окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S |
и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу |
туда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут до |
вих венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи |
ају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он са |
тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мањ |
сто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весе |
почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како |
ле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој в |
Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, ду |
чавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, по |
наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим |
и, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комш |
о се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, с |
ивео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали |
, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхоп |
орају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би в |
ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако |
трашном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, п |
А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! |
у њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S |
ају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остал |
шима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сеља |
у постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом |
утања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слу |
, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је |
тигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S |
ригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје |
ла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима |
а, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из к |
питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и кажу, али |
ање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ниш |
дно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, посл |
ио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу |
е, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љу |
овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, |
рабио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, ш |
ћу, бре, нећу!{S} И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан |
ући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као |
мене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све |
ог сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили с |
те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши |
, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и |
другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ |
Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на кор |
ао неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{ |
и бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови друг |
еже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пуст |
и.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први им |
неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се од |
ећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Со |
рног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико ис |
, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} А |
азила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сеља |
уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умор |
Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње |
а му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њи |
јити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није би |
го сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крут |
капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори |
е, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да о |
о да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} |
е.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, |
и порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И |
у њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не |
и.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије с |
јбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо |
махну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себ |
то су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама |
амог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сас |
затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки |
ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предсто |
о све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће о |
ави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију к |
{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, матер |
ео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, |
тиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, к |
је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим сила |
ста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију |
особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, |
велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од |
њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одво |
је његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са |
су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, |
ли се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили с |
</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако н |
ега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долаз |
а, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и оковано |
ље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се |
оред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како |
е.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти |
ке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није мог |
и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, н |
ји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стр |
а, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања се |
ђе, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да |
ди њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бат |
би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, кол |
чи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то н |
ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па |
угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они |
о крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, как |
присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебе |
ти почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из ку |
врати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер |
з њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар ј |
ман, газда!</p> <p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно упла |
туда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке |
морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Д |
ном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, |
те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да |
клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар |
ни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала |
ивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад |
уку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на иск |
ва и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита |
а њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је |
го поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мув |
ју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване. |
ма, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, г |
е једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, |
о увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, бели |
онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због |
ећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама мо |
/p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капиј |
а!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер ј |
сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима и с |
} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима |
пи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснути |
а од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степен |
ама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој са |
у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би |
гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа |
су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, |
им мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Ал |
не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се |
а ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај с |
ако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном |
<pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јо |
о жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких |
ах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, |
ешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како |
згледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним л |
обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их |
о мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они о |
патилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што |
/p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покри |
досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дукат |
е могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од не |
оћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, |
И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћањ |
да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру |
обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, |
ело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шта |
га они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице д |
веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада |
ње сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно |
ме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини |
До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љ |
она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комши |
решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак |
толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце зал |
ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, кака |
би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови н |
а од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и |
баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар |
она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ. |
им осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, он |
њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која м |
их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не ја |
а страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није |
уке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да |
х и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизменце. |
тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изг |
дом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да испов |
запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних м |
сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прич |
и они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе |
знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати н |
а виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу ка |
песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није |
и да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без |
ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћ |
спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош |
на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох |
тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, јед |
као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није |
ужену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што |
овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Соф |
то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни |
з пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање |
, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амам |
дба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворен |
од, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стој |
амо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова ц |
о већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по док |
и први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не за |
а при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: |
и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, ка |
кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по под |
са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, шт |
поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно |
овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово н |
ла, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, от |
затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд |
p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна |
о исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање с |
е, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко |
<p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њ |
тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ д |
ма, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Бо |
ез њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолик |
воје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се |
иделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна с |
</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њо |
је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а |
м из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откак |
ућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а |
је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче ос |
Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} З |
а снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота про |
то се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати о |
{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и зав |
као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било ма |
речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим ханов |
љен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, п |
ла да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, |
е учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене д |
</p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у ком |
од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који ниј |
мља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена |
е било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светле |
ву, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерам |
раганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе |
ада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, так |
ориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљал |
ама, његовог зноја од неопраног одела и оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвач |
ки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од |
обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, без |
никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мис |
ости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што |
сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чини |
м више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} |
њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од |
праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињ |
бож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и о |
01_C7"> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на |
адосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S |
нуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још |
<p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом |
его што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ства |
езаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати. |
, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као д |
мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он рад |
и када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, з |
свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза |
лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само сед |
рисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекал |
ра к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши ц |
се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах п |
део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као |
их бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђуб |
ни мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци п |
оме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се као |
преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се |
олним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, с |
а се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметн |
у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин погле |
апију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је непријат |
земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек ни |
век уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би би |
крву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} К |
p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба |
сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је |
и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих |
еда Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је паза |
.{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, |
оправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по двориш |
ском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чар |
и се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавај |
дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали т |
и у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метн |
је, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и |
} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али ниј |
постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом |
осле славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у дру |
би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато наре |
„њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да |
<pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су |
де у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатил |
кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и ос |
узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука н |
сте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му |
Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још м |
Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остат |
е даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb |
ке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са со |
испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу |
те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од |
тим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљ |
е у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мра |
<head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собиц |
ко огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ |
ржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти |
их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук |
ова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се |
оре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу |
нако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у |
и се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире |
Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до вра |
капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била на |
штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подиг |
идело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и б |
што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колик |
е свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако шир |
мо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све в |
уком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, н |
ски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађењ |
ујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Ма |
оли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Ма |
гавајући <pb n="169" /> га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповеза |
овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и |
Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Соф |
залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не |
лава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S |
е у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла |
алелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је нек |
икада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те |
го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него |
лико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> |
и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да |
их сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапа |
{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао од које се с |
остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногам |
је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на |
том шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{ |
те руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p> |
би позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама |
жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кљ |
а опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, ку |
> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушк |
ебало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сме |
} За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} М |
} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни |
почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јо |
дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њо |
готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша |
ањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с |
где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и ваљање |
оља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога |
ва корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, |
и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати |
, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву |
но.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када ка |
.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, |
} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била з |
зреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче |
а напусти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, |
ао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овам |
Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасв |
ом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони н |
, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала |
би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила м |
аг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да ба |
а, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} |
да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко |
жање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљују |
ри, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају |
лицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних |
т.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом от |
, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, |
ињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, х |
заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што |
ре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} |
чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па о |
} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, |
а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, |
тала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем н |
.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} Пос |
е и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечен |
што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је |
аја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како |
е и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он |
се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тума |
прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се |
али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и |
д те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим |
јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изго |
и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И т |
ав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо |
бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ах |
ји и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са |
ини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, |
звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој те |
вену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била |
им пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И |
е осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толик |
у се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, |
о воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да |
о више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики |
ијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише д |
сле толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, |
у, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са вла |
њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако |
ако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од стр |
е сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта |
), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њ |
е дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — |
едало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је т |
ио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најб |
са, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу |
ао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не |
, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> <div |
у.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, ка |
чи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, |
осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква ни |
него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек п |
<p>— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он |
да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава он |
одно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{ |
ја тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом |
кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепел |
моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај г |
о руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се |
чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, |
алећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, |
ирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери |
а антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачк |
ом капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашен |
их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало |
хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешават |
еже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју леп |
а, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они вол |
га оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спрем |
е чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по ње |
, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина умор |
<pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с |
Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то |
онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, |
и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети |
ло ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвозден |
аве, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови |
м једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецка |
пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао |
њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једн |
зда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену |
А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>П |
једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да |
чим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио |
само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опе |
испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, |
пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{ |
слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да до |
је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И |
ко поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</ |
А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење |
талим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прил |
овена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао соб |
ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио |
ада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} |
и, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако |
ленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{S} Н |
ена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мириш |
ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како ник |
а прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, с |
ан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} М |
ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> < |
ред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разграна |
.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара |
, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито |
омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку |
ла у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила |
е вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трну |
век и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли при |
два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је |
ћи се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој с |
т падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није |
ати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и |
какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало какв |
побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемен |
ког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка |
ћ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од с |
од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно |
самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> |
знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помир |
знемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и јед |
доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која |
то га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Со |
ају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај |
да, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано оде |
ладих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} С |
{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, |
шту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као оста |
до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ни |
ама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и |
е, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа из |
новијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, |
S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамс |
га као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, |
о да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та |
како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И по |
и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекро |
избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, |
лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли |
у и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкри |
мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрин |
мо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да |
сату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се дола |
војке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред |
и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са |
И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином о |
веће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намешта |
тре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино |
риса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развиј |
мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} П |
оче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И |
а игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако сло |
вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако ј |
појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221 |
стина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих ду |
ула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере |
гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стан |
е су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле ј |
два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њ |
је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се ос |
како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушт |
урмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и к |
S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Со |
рди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи |
вести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> |
ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега п |
и приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би |
је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве |
сили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и |
и пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, |
Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска |
тигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку |
лашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Соф |
ине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздиз |
роз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, п |
151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у ка |
Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{ |
есечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицам |
смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, вид |
p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са сто |
ст; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела |
ти се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се наче |
олико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу кл |
} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светло |
кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} |
озго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене в |
вили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну |
дио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и сам |
— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да |
рога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И |
чав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њ |
е више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само с |
з другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ свет |
штала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" /> <div type="chap |
киром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила |
а удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта |
уго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде |
о кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живе |
жећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одјед |
те у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата усед |
показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим в |
аша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, ( |
дело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p> |
е сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго |
ка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу |
.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самог |
ту, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, |
на крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрст |
} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пош |
ало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</ |
Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћер |
ридржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од |
њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти. |
асу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке |
све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито о |
м, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} |
највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пр |
сући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса |
и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе |
шканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако |
је, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би о |
"176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав ср |
и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће вик |
и једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све |
.</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} А |
ead> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање да јој |
тан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и |
ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она више не |
— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то |
да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем |
том лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи ка |
пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим |
атима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебес |
ада уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за гла |
бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још оп |
најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост |
огла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све |
и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p |
а не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и |
и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све сна |
нком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, |
стиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни |
сети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури |
да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао позн |
гло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање |
е, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на пр |
а она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи |
страшније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све о |
p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с к |
вамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће |
а до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, пр |
да.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како |
ћ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашк |
климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> |
о посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пр |
творише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, вес |
ошење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би бес |
, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb |
Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xm |
а да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, |
ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и |
избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S |
идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у н |
фки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одра |
иле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бе |
то никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене с |
тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, |
Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у свак |
стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове р |
чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са ра |
ена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јо |
неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себ |
, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при к |
ише приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јут |
ролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотада |
едру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, |
тала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изнена |
о, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је о |
сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јо |
ј се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче |
че да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњ |
{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у с |
ојим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних |
бе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" |
ој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности то |
д куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и |
њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како |
близује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, у |
грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, ч |
куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста |
ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњ |
мо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то |
} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од |
ја бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунил |
е, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто |
е грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то |
јала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго. |
када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предав |
ета, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па |
ћи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, |
.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдал |
слоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагаш |
то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те и |
вати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и |
ој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим длано |
х, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу |
принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де. |
и се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања в |
издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, |
асте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и |
а и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од бо |
p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окрече |
...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циг |
други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око св |
горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испуп |
> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пр |
собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даљ |
отакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и ум |
{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А |
че, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долаз |
ида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широ |
шили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и к |
} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по кукови |
е да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива |
сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по |
ћала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена с |
ао што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је |
а ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гут |
о треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на |
о.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да ј |
, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, |
им слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хт |
дожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леж |
— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, |
им јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по обр |
S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, в |
<p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте |
а се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, за |
це само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако н |
ћи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је |
е моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по |
уби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван се |
која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њено |
земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се |
што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свем |
дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само |
е знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава њег |
ок је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каж |
и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате р |
на кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, |
се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ |
ао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје |
ала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да зб |
поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, |
пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена |
а црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, |
озници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би |
иста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би к |
да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, те |
} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И |
него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђи |
е под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, до |
прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста |
ко неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке |
иви, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она некако друкчија.{S} Изгл |
у, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мири |
из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страс |
гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покап |
насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас |
вешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S |
поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што и |
роз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} |
слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и сва |
им ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом |
када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али б |
дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртв |
ни, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од то |
Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, |
</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S |
који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацит |
или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично т |
мао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је са |
е, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богас |
да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболет |
роз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја |
м зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и по |
већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада. |
} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно |
ко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако |
али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" |
и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У ју |
астир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> < |
њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу |
да, затворена капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим |
и као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је о |
ну.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али |
} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја |
ку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покрив |
одужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био мас |
екру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном д |
бе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примет |
ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвал |
као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било |
{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаљ |
спе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, пој |
/> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приз |
де, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> < |
, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, ком |
есташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су так |
куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим з |
, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега |
, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлу |
силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не пи |
преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да |
његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније |
ше причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, |
ристи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у |
е разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовањ |
ласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане д |
ре, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући |
а и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p |
као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> < |
и како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} |
и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <div type="chapter" xm |
а његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> |
ци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не |
длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после са |
адоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да |
, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — и |
око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова ш |
ма, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на маму |
тало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када |
ао што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису ка |
> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и н |
морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и |
м његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као ус |
на пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софк |
— Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} |
<p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса |
Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их збо |
, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} |
.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где |
к, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од |
око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; по |
рчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча |
речена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S |
све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њен |
то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се |
<pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од разд |
њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сан |
о по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чи |
И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, сам |
свим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, |
атове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Изл |
аша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама јед |
зе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лак |
} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Со |
о његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и о |
шта бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густ |
а споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и |
ут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао о |
, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, |
како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што |
Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и ма |
у оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црве |
лни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида |
истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред |
а гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на |
и, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнак |
х коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били |
о не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, |
p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, |
ојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, |
аза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. |
помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену |
њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји пос |
/p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико |
ђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заист |
/p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњ |
ају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа |
е како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, пад |
е да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се ти |
, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, |
није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час |
него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} В |
его више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у |
, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у година |
е је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и |
као, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — |
лико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то б |
ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела |
ли брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на |
р, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равноду |
ер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећ |
одбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да |
ко пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа ни |
не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, |
мехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су би |
ркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађаве |
видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали в |
и и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче |
воје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А из |
остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она |
окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једна |
: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен |
ђе силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и |
и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магд |
а, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изра |
> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога прија |
тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је |
менима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса |
нако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место |
мље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечн |
чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео с |
чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, |
ћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом сво |
оврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, к |
тао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашил |
Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег |
<pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла д |
пеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, |
пији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих пр |
не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати. |
свим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако ист |
ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, |
о чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после ча |
ош мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога |
мешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се н |
још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као шт |
Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита он |
аним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак ст |
онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> < |
> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели |
свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни пр |
додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подуп |
и, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом б |
ћи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, |
рка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред |
и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом ра |
> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати |
— одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући как |
то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро |
Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијај |
лата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих в |
све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада |
143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилал |
он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S |
.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу... |
</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, |
заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом с |
онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом |
а неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нан |
чани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса |
и да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“< |
уби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у |
цима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази |
јући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не |
одно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један |
S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за дв |
а и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, је |
ла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> < |
а и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршав |
<p>Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или |
чити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и ч |
порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред |
треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне |
, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није оби |
претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они т |
ију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет св |
светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у |
огата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина |
сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у ма |
а јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада ње |
све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и |
ени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као св |
јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обуч |
ле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пе |
к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који с |
и брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђ |
у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" |
оговарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S |
да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} И |
а оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је |
љених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, з |
е би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше |
е, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, цр |
баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу М |
д ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S |
од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа |
то би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капи |
овлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки |
осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајућ |
дело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би |
сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чи |
и је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати |
оклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва |
сећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле |
ај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом |
на ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смир |
и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</ |
ки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за |
била га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особит |
ору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што |
убац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећ |
{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је |
.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из кућ |
упама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка за |
/p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако |
о се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тај |
губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалв |
а кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак |
иту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онд |
као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазил |
"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још |
?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак |
е, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код |
иже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од |
и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не |
скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледају |
и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, |
е и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе |
Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натр |
офка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испиј |
о и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{ |
а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилук |
ажености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву г |
пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к |
а околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађуј |
и одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, |
богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, |
у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенк |
би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, |
мча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед |
и саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, |
егових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда |
маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} |
је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу ниј |
лице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са |
е отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштима |
е раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши |
на, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избег |
о први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским |
омшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло |
р, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради мат |
пшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, м |
рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се и |
огу једну или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја |
ајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи о |
од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде п |
га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p |
за куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не прж |
прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А нај |
и њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се |
лазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек ј |
авајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не |
одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не гов |
{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, |
крштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даро |
, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим сл |
сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамс |
евњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком н |
тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети с |
дбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Т |
она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испреки |
ка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да |
ка беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бит |
и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S |
жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан праз |
ројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне |
јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити и |
та.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и по |
жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен |
ло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне по |
мо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" / |
редавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од |
могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет |
вике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да |
угом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Д |
ст, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је оби |
празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њ |
били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задово |
о што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз |
, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разгова |
з којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне |
Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошт |
уком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире |
едини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, т |
о да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не заста |
} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, |
о и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег |
пред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{ |
доле, испред кујне, међу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела |
е да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би би |
вљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде сло |
не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} |
она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гл |
о ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „ |
о и мало дугуљасто лице издвајало је од осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале |
дно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, о |
која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек |
S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, по |
горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као |
даде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око |
још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне бил |
рилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож С |
речистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве уда |
а се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз |
есе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења до |
ино заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно оти |
је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто о |
уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и |
пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе |
бре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, те |
е није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих |
орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечит |
кад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак с |
ме не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим сврши |
, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њ |
би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале с |
горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види |
ш горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не б |
сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, |
ини дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази. |
, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што ник |
горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима |
обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој ру |
одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, |
мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шак |
ж да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, по |
д тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из инат |
них му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох |
да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се. |
ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, можеш, дедо.</ |
, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можд |
о она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по не |
орао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и у |
, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А на |
ошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отвар |
о ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак ост |
тала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрч |
донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био |
ада, да би могли живети.{S} И она, када остарела, никада <pb n="19" /> овамо више није долазила |
напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку |
му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати дец |
се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није г |
корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а |
д је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се |
и долази оно, када ни она више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све ви |
а, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је |
све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не |
им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, |
да врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштова |
.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико поче |
као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После |
н за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са |
дном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи |
ача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и |
мна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен |
њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису б |
ећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад об |
ко јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до |
Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знал |
ај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну |
их.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила |
вамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... е |
као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{ |
ле, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испр |
њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бо |
развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све |
ити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послуже |
скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би |
де?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што с |
вршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у зе |
није да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из соб |
сред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима |
изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да |
е, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакш |
четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише |
оз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато ма |
старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, де |
а продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ру |
због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе |
фку био већ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} |
давна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима св |
већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова њег |
евом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задрж |
може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магд |
ића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео ко |
уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наре |
{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у |
И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Не |
е могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све |
етињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обич |
кну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар |
ош бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, за |
чи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче ја |
.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује |
после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући |
научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега |
и цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, |
ка иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи з |
га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да н |
један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано |
е примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све зб |
авија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако н |
о боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом од |
S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник |
еда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А С |
о и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би прим |
мо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Д |
ој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су |
негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, |
се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип |
Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тр |
агушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно ни |
Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испре |
свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек б |
а им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главица |
е, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старо |
знад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светло |
ом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није |
киде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то с |
ек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: < |
ене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са велики |
ре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишта, да н |
ала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те ј |
, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по докса |
} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И са |
ће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплаше |
а ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом |
као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, св |
о је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намеш |
а капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36 |
, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, ч |
су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на ко |
и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због |
, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело |
моболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито д |
а одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку па |
n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више |
лучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва |
и, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из |
бучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И као да н |
ре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, ме |
и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све |
в поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заист |
до!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, ни |
и једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у варош |
из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и ш |
на влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу |
да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке |
.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, п |
рин глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време |
жио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она из |
Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имат |
на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и |
ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшени |
етити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде та |
још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.< |
јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није |
јући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у с |
ина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлиј |
оге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом |
ч.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.< |
ту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>К |
ста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње |
ипеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и |
раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше глом |
к наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Не |
м покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене по |
ко је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуд |
, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у ку |
загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није |
силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.< |
чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који |
тене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, |
воту није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{ |
чки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, пл |
, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{ |
апија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар |
ги пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, види |
— ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се |
ма полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па |
Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила са |
уће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питањ |
у у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да нан |
једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује. |
.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чис |
е око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остал |
к, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, |
дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у |
да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма д |
да, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде за |
ћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{ |
, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по при |
као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путуј |
ло.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зач |
ењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како з |
да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала ви |
ам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се |
етио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом |
:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин к |
Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим сл |
се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било до |
пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да |
да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> |
а да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом |
n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћ |
са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако с |
аји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим сл |
у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса |
екла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да г |
о поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је |
да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, ти |
са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала к |
субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, |
када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка |
куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и |
сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црн |
то је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не д |
Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову сво |
нали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превар |
чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна ли |
о ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да |
ино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ |
"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, |
сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Је |
<p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И |
аји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето |
говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код |
д беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Соф |
пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то |
колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми н |
ба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, |
занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре |
хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада |
себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика |
неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи ње |
њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој |
ућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, д |
Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену |
егова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, |
.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, |
2" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто |
да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час |
ојој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута |
ила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очим |
, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној л |
ве, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа пр |
од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње |
говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Та |
ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао |
турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све |
би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она |
то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И т |
е.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхтал |
би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, уд |
<p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одудара |
да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поруч |
им мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не |
да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле |
готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто по |
, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p> |
тараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато он |
рак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама |
лужба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају н |
их здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима |
че се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} |
е.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако |
а ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако с |
он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, |
мљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде |
Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до |
олена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— А |
опире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чар |
друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљ |
ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показ |
н и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо |
лико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све |
ије барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена к |
не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет |
ојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ с |
ку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за тас |
} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном ли |
/p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— |
Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отв |
о што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томч |
е два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Кур |
а разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сеља |
ала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева |
ме: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и даров |
јима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор |
дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се |
гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и освет |
, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три |
се по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од дру |
г и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављено |
то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек |
су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихов |
але по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да |
толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} |
бици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду |
ада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао |
осле дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни В |
лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало х |
аг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чи |
ењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на то |
е за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавају |
в.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готов |
рсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ ос |
бож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку св |
величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни |
завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја. |
после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану |
унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне |
о ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће |
ругом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} |
ши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што г |
тавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, трон |
удних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, |
ави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он |
днији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што наред |
јзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и об |
авдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— |
једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може |
се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине |
увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље в |
м он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била пот |
да нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, |
, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима п |
ео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велик |
пима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред с |
сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови вел |
е како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и голог |
би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што ви |
аму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана |
опирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечи |
му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекр |
мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ов |
лободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} |
чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, прет |
И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црно |
да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред ам |
долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у ба |
а дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} |
свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.{S} С |
кували и Миленија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, све |
е делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, |
од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала с |
хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би |
и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да |
ила је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није |
едање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапу |
ђ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, би |
ећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} |
само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, ве |
кује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да и |
е <pb n="243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер |
е одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нем |
одскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истр |
то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер |
спитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А |
е и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придрж |
сни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такв |
чи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из стра |
l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више. |
се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, сп |
и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га |
равивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да |
/> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом |
и к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим |
а, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде |
ко подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би |
, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, ил |
рив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе |
се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше |
итискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, |
урајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су дру |
шао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, со |
је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година. |
биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешк |
цима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихн |
и је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одел |
де, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p |
чешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са |
каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, |
подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза |
е могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће |
рсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве |
усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софк |
у, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — |
собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све |
да никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његово |
да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак |
више од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког в |
; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> < |
атње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осигурала...</p> <p> |
не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Со |
и ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као |
и, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} |
тварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њи |
, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </d |
та.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и там |
је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац |
ти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребега |
о у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених пл |
Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се |
е исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} О |
и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особит |
рва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити о |
има, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не |
иста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по са |
укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсме |
/> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, |
о би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би |
ве руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извуч |
и, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих син |
на?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипа |
Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да |
по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би |
кових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, нас |
за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, |
аја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима |
Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— |
ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада ње |
у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним |
оцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из де |
аиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала |
ет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не по |
исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> |
сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо и |
, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толик |
би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} |
, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из |
се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на в |
ао што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и т |
рила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета. |
оло, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле |
ни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> |
ојединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p |
им рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Пр |
тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала д |
посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а т |
, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код кога је она служила.{ |
луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да |
кву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: шт |
журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој |
већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, да не досађ |
о могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижни |
светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, |
ро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опе |
дама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова |
ли Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави |
p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад |
ре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, |
као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је нов |
ислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, пр |
дном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} |
прилике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукат |
па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И |
ња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, ка |
офка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе д |
да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће |
ино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Ч |
> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и |
, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне |
одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко д |
зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када о |
олицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на п |
је пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи го |
велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а |
II</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а |
е, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, с |
ржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако до |
и, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насла |
ке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— |
отово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дош |
све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада |
ј ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ра |
у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно до |
ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доц |
ног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, |
задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у посл |
је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка |
треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!< |
нути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу д |
д куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, |
очеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S |
каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, ви |
има, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбије |
ше да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од стра |
е да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да |
онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И |
им женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и |
злет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и |
им, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код св |
његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а о |
а.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би ј |
ће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи |
о га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају н |
то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха |
о алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, |
ише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и |
грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче ј |
о јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, п |
им својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од с |
, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла |
Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и о |
} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му ист |
што претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све на |
.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то |
ног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, ц |
ако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкам |
оме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Со |
а мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хте |
да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} |
а би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да пев |
тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И п |
одини да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на |
hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и с |
ата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> <p>Мати је испред њих ишла |
ући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се зан |
тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осе |
неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај |
кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему н |
ама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После |
игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу |
седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не |
<p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи |
тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су т |
на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, то |
де, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се муч |
и и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно |
S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не т |
обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и бел |
шеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости. |
дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} |
својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, гд |
и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрв |
, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, н |
чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уп |
едном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећају |
као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Соф |
ако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла та |
а, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због |
овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио: |
она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципел |
сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с јед |
, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико |
еда и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало |
ла, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и ск |
, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цон |
соким челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима |
а, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да нам |
мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати |
ч, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутраш |
све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, |
вој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка по |
а.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, |
и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ун |
а је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна |
ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као |
им изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој ова |
од ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сус |
та и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на |
S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, не |
са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, |
би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и |
ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све в |
рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота |
она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се. |
истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила |
младожењу.{S} Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пу |
хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали |
.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је и |
ја је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапу |
, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као |
родавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана |
шију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошиш |
—</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! |
спуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од в |
им рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливе |
прла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако |
3" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакшира |
тојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцрт |
урску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} |
о је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга |
отресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће до |
шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена д |
већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође |
е, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима |
из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке о |
рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима в |
до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим на |
сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка |
роба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није ви |
чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити ра |
јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, ра |
{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type= |
се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И п |
.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника |
ама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чис |
ета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима |
е таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да с |
арица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Ал |
ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div |
ило да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} |
же да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, |
ком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и |
сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у вели |
ма, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, д |
а су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ |
смо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми |
ици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> |
S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како |
и су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прв |
х поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чин |
е откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбо |
и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојка |
знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, к |
ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше |
куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинил |
оцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} |
она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чек |
ење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи |
ости и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онак |
ине неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад |
бе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S |
а уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Т |
војим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S |
еди.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на |
прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p |
ет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може |
{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле р |
избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и |
сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима.{S} Из недра им |
Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше |
о јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утр |
увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и |
ко сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека ка |
етињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, пром |
век руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} |
д су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушки |
ући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и е |
о удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да за |
ом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, |
млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздра |
, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стар |
" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена |
> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Т |
ије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, ни |
ирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испре |
и, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу |
док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, ж |
кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати |
S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софк |
можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав је, здр |
о овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и иде |
а тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је |
мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од |
са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у к |
есе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} |
окроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од |
и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куц |
S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљен |
чину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, т |
ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћин |
, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо у |
Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту |
и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свек |
Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму |
139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, па већ као отац.{S} Нема још дванаест година, а већ поч |
, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и њ |
а. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} |
— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p |
макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, |
и су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, ок |
у прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби |
Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И проду |
а старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да |
} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n=" |
на би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, п |
е....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не мо |
} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не з |
, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га |
на ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекуј |
о.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p |
са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене б |
цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А |
послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које |
поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, |
ком машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења с |
о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би |
сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту |
зивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, нас |
слила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, дос |
ући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n="140" /> </ |
кованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она |
ећ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег |
пред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се пот |
ије јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да |
b n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Со |
стала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када ј |
у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опан |
гово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да |
> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега исти |
{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да |
еђени, одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако |
оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки нез |
, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није |
т се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од |
јатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“ |
ша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити исп |
већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него |
већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити те |
дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>К |
е под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек |
итају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? |
ње му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ |
— И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу |
лене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи с |
рила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше |
да једе, а камо ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> |
здвојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S |
омисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, |
к ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p |
њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући |
ако Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} |
буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али |
ајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса |
, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p |
оче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја |
стави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати сила |
к, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233 |
одине, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођ |
а је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и жив |
, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, с |
сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћ |
ало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би |
ожда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, покл |
.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S |
кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није |
војку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа |
т.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа |
у вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом |
<l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче |
лу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво |
>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не од |
а из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како |
илу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као ст |
ења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{ |
гнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Том |
еношћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p> |
се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити |
вори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно ж |
ову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, |
да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећн |
гу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да д |
репови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, по |
о сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћу |
амцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно |
ко, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} |
ве више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљав |
знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном с |
ајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могл |
} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије с |
осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог |
ветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На с |
и прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на пр |
јгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и мат |
ила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејт |
уда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, о |
из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском б |
вао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, ниг |
али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад |
нала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви м |
чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање |
који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што бо |
убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати |
а да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена |
врнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петло |
са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изне |
ђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она |
све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се |
{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n= |
ву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хук |
да...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, |
, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај сил |
почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> |
тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну |
ко јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљ |
отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према |
оју је осећала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ |
ме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад о |
оћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Б |
ку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не |
о верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а в |
застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, б |
је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах ба |
траха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} От |
исоким дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао ј |
ач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толики |
се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била стар |
кају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од |
ђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S |
али и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши |
, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега |
јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако п |
сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале |
S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да |
трану и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и |
о и вођство браства.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како |
м њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огара |
ила покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз |
кин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, |
</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде |
им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и |
оката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, о |
д је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у |
ама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да нико не би |
јношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то |
сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати |
која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцн |
светљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} |
ње стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више |
слати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко |
а измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Пад |
ала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног гор |
, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми плат |
его што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их |
еби, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само |
рахом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угас |
појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, |
требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркља |
он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изло |
али, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не |
е сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћ |
У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} |
онио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај |
је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!< |
са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене |
у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањ |
долина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заноси |
запамти, јер јој је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи |
њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, та |
допирале.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним сил |
ли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво |
рало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату |
а прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, ш |
ђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва с |
ослом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да с |
ко код ње није могао да изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, ос |
ок не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан г |
, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му једа |
ку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, раз |
<p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, |
и толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздр |
лечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Али |
е пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p> |
поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, како јој одма |
капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет вид |
је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, |
ђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали |
тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и т |
</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу |
<p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, ње |
ож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу. |
ута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало с |
онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прођ |
} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена |
дњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци погле |
не чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и он |
дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, |
до, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репов |
, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још о |
у, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па он |
и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласц |
ели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би та |
напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — |
рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито |
d>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад н |
отово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сам |
рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако |
воје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, |
бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да пор |
ом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто раз |
ва, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео |
чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му са |
рашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не мог |
ене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер |
шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз б |
бе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а је |
дном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све све |
дити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, ка |
пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са |
стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежа |
ино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш та |
дбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да п |
Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни |
ово, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако |
е и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чак |
што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико с |
Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет |
навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз |
; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све з |
ланула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда |
А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала |
о, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </ |
ве, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала |
еш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мис |
о јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен |
аром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{ |
а се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себ |
њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и м |
е.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверен |
, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга |
да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код |
мо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном врш |
зала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих |
кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан |
е од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобо |
што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шт |
ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто по |
А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпи |
ојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излу |
} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад но |
у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозго кроз зракаста с |
тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрица |
да му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а |
>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш с |
пао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао н |
ући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном про |
(није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? |
јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за ва |
о не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је к |
а, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висок |
то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да и |
>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчи |
остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да |
Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, как |
а је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на |
лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне кли |
и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије |
ри, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати |
не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и |
ј ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна у |
на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином ј |
p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да |
у велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И |
зда мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арс |
собито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто |
уга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p> |
о баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, ко |
притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће |
о тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирал |
ким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове исп |
еда.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек са |
игурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тет |
љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И т |
зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне |
да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она ка |
о препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, |
њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њ |
кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће |
дајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, о |
ња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им осиг |
м топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила |
ле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно о |
оло по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, |
им дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, н |
ред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње |
ла и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран ј |
оплота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од |
не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни |
ости а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови с |
ућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када с |
дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="1 |
ебе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати н |
а среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> |
о из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што |
ешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како |
да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не пока |
еше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, см |
Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се |
ре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ј |
њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да и |
ако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј |
ати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока |
е почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по ја |
а крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз |
ише себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мат |
рномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p |
му, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> |
омекшане до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И |
еки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркв |
се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, го |
што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, |
то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се |
.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, |
.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по по |
она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој гл |
га се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се |
почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда њ |
на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, |
помене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пе |
н, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгурива |
мој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софк |
то је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а о |
ло на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима ст |
устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати к |
урунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило |
тао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах пре |
њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из о |
подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту с |
испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У бр |
су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме |
м, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он |
, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом |
од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када |
ругим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, там |
ећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима |
грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, п |
руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Бо |
е теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, |
је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се та |
је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста |
ве ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак |
ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам заш |
како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и |
радозналости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од о |
жно и меко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и |
него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готов |
ала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и т |
вршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни |
е угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ак |
аћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујућ |
кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одо |
спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно |
и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницим |
а се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздиг |
заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p> |
лако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним |
укани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арн |
отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпра |
ши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, |
, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и |
ве лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка де |
ева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око о |
ају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а |
драгано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није |
роћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздраг |
} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведен |
е тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <qu |
неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој тол |
о свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, |
љевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није с |
сеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста |
преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких иг |
и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући |
, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега све |
планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ би |
светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ о |
ка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их о |
оклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши, како заједно са п |
лико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угоди |
и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка де |
што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама |
попијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и |
{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њ |
виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l |
а им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано, |
ли свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када |
одмах би друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа |
, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она в |
зу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била т |
ногавицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе |
ојим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса |
е до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, |
цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање |
/p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је |
личних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивш |
кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покр |
махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба |
дино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и |
чи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и т |
е <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на жен |
ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне са |
гле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је |
она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око н |
Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другариц |
ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из |
ујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст ц |
носе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При |
<p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све |
давно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног |
ој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми |
ле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом |
ма да је око ње, да је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећ |
олазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како је коме било згодно.{ |
треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе прија |
та је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијен |
од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она |
} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио |
ши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на ми |
је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је |
вима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим злат |
след вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb |
о, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико |
ше се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али |
а кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље да |
Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их м |
остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у д |
спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љу |
ким послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и |
дмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, |
че показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећ |
а корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у ко |
огод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто г |
{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како тр |
од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети каза |
идевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати о |
кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арс |
је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад |
тео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је |
не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, |
мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушај |
ла луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато |
, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... |
цније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све стр |
у и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сва |
ћа, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледа |
е од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да |
е време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљај |
рцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим д |
ом одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела |
мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се б |
је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора |
а најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили веза |
Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохвати |
жи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, о |
оји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начини |
о може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо глед |
асладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div> <div type="chapter" |
еде.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на с |
мене, јер не могу ову њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно |
ела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и сла |
рка.{S} Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спре |
че и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат нек |
{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прв |
е Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, |
оружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, |
лободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овам |
жа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и |
дно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда мора |
јих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светло |
ећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, н |
срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софк |
ештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, д |
мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што |
ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, |
<p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масн |
настиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тад |
ију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну |
хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од с |
едино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у н |
а тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе св |
ног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Со |
у њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, госпо |
огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S |
тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и |
доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали б |
/p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што |
сију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у |
њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како |
ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног те |
.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је ув |
е жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне п |
води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и је |
тука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало |
ак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха |
ешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо |
о из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је м |
, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичај |
сто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, |
} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо ча |
ла.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прсти |
таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се о |
ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина н |
да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи р |
очео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти га |
држи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете |
ада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са |
држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где?</p> <p>— Не знам, |
у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узм |
, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах |
че Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох |
је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div typ |
зда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по |
</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе |
ина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После свр |
ла да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Н |
p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и |
“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да |
ве.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа |
како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће д |
е, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, |
е се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остав |
ита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друг |
када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не од |
е напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима |
/> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и р |
аклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, к |
Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јо |
И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућ |
к у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да |
код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и |
да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетил |
/p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> < |
ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње |
је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb |
поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за |
ћ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{ |
.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши с |
ом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и |
S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да о |
пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb |
.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо |
се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упито |
је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, |
је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак |
о.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, е |
ромичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са |
смехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од о |
јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене соб |
му, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дан |
о слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо |
еше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, ве |
} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса м |
и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спару |
а празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом |
ишта: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?! |
сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачил |
хани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата |
га дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што |
јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда н |
не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвој |
увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени |
е да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како |
славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за |
њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију |
и час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и г |
} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У |
еса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији и он |
ираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, д |
, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, св |
ају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, |
боравља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је |
ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, ка |
} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, |
о је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, |
аба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чис |
жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за |
д капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широк |
а Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега |
и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до коле |
јајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време |
Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим ра |
ву на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не пр |
дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.{S} А нарочито све то за |
мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасн |
у, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће |
драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</ |
} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А |
клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> |
е од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, к |
и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечи |
а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, |
војени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини д |
дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и |
што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и |
е мирис на лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кош |
ељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код куће.{S} И чак |
д само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанул |
шта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ћ |
мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div t |
зирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдн |
терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у |
овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, |
која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одла |
али.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да |
Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах |
{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче о |
ста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степ |
, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Ал |
као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка р |
ве више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је |
е се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, он |
и.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> |
лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама зане |
онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бив |
ветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нари |
S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је |
е могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око |
и да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу |
, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капиј |
за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давај |
ила наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одо |
ромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка к |
многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И ви |
лики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се п |
ада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага рас |
м испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву см |
бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> |
лно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} |
је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба |
а ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ип |
ељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: |
увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти |
говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толик |
вили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки |
воју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једн |
мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и гото |
ве, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо |
где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то н |
злазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити |
и све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то вар |
њевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није |
мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек |
а осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, |
ћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурн |
увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала да је капију затворила |
, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{ |
а једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушка |
шље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, не могући да из |
нала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да |
, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код с |
ртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке с |
азе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али |
иште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко |
ог тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавиј |
и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и во |
и Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На њој те |
о падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} |
око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толи |
{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густ |
лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњ |
маљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегну |
од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, н |
м прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти дел |
из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али |
а, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће |
а, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку |
сна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb |
е и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој |
после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађуј |
вала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сад |
внику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Усл |
и и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајућ |
златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је |
ужено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар |
понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле ш |
мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им |
ла је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед |
бито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале |
вши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прст |
све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово |
под миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређ |
ечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су |
свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, |
опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао |
индерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је о |
беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око ка |
са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриш |
опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљуск |
ила соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених |
слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље виде |
!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка |
очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, н |
су могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и пор |
ваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре |
вни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупа |
ећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође |
, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тоб |
.{S} Отац га као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Ал |
Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када ништа ни |
и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледа |
кав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, д |
воје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када тр |
заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} |
тински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у варо |
ама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по околини!....< |
почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, м |
едину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> го |
витим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, |
о, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико |
ала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је |
ни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђ |
руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се то |
Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и |
ивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чи |
окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће д |
у, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и в |
лиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, |
о како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, ма да је |
ило је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не ба |
буђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је |
роз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју |
капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде п |
и у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, се |
је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смејући ј |
во, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп |
већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато ово |
.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржа |
халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, г |
ашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљ |
бог намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од с |
ала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је |
ки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је б |
ар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p |
А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око |
има, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми п |
бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати |
S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео кр |
о окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> |
лије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица |
, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да ј |
и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови |
село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} |
ве време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он |
нат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, т |
толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања |
акопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јаб |
се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запену |
е затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељи |
два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силн |
е.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је |
нда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и |
свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и оби |
з сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p |
знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју ос |
а ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш заш |
ања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зр |
пим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} |
а чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} П |
м баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну |
ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим |
киних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази |
алог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, |
да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се он |
им и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и су |
ишта више не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би |
се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали |
чама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагн |
асвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повр |
/p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчет |
се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, |
ј мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, б |
уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару |
ашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, по |
додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од |
ило, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се д |
: како је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракиј |
ша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересуј |
е друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да з |
прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од н |
лас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.< |
о стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласов |
бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђ |
враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — |
, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: |
аквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> < |
и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још |
зеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити. |
и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се ви |
е да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки н |
тварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била |
> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбин |
за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загре |
за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда о |
има мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, |
, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне пот |
офка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у ко |
о нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетак |
отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, с |
и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, |
одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све то сил |
н!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</ |
када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој она |
е:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, м |
Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом |
друго које место, опет је ничке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најз |
а врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење |
олазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље о |
избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно |
ко лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрч |
акад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручу |
а цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неисп |
водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> ова |
длазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурал |
а, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не с |
екира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика к |
о да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари најви |
мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, |
чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног де |
сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га вод |
мо пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чи |
ија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ п |
њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} |
о, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, насла |
ова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и |
гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, |
жбу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три да |
х беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се ве |
по записима и другим лековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сети |
је она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држе |
остранијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал |
м забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова. |
о, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се |
га живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са |
ђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рп |
ни.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада |
ипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима |
враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизу |
итог њихања и лепршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" / |
ло.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у п |
топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, ч |
Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби |
х шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упа |
разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим са |
једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.< |
ој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како с |
кнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} |
очи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мр |
ремирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њ |
низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је бил |
разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му жена ро |
се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са с |
, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући ја |
срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка ка |
: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане |
престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућ |
хо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом |
се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити |
а је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући |
као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да л |
код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном ли |
због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би |
, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> |
лед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> |
озори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да |
и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око |
није, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од |
пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље и |
јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са теп |
оћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и м |
ла.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, |
, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к се |
амо је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђош |
је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> |
убљења од њених лактова, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, на |
поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> <pb n="174" /> <p>И гле, ка |
{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз |
, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спаруш |
осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руко |
але женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и зал |
аједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од |
шине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванск |
наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, је |
у, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај уз |
ућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да |
само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши |
н, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећк |
Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљ |
деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} |
о да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу по |
а један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак |
але, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене |
укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Он |
задиркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних |
се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и н |
за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеш |
ре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S |
n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасви |
— Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко |
а ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — с |
и проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јаг |
заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Ма |
у из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углаче |
ју како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да |
ама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо |
немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у |
глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би с |
{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога ш |
е, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p> |
аније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, |
и, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале в |
врнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сад |
о, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки зл |
јући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на |
да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међутим, |
ети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; о |
поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраг |
p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обук |
слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само п |
е зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирав |
о је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскуди |
на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да |
<p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи |
о, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за |
, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, кад |
ади матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учи |
И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена о |
а би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не |
м заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се |
<pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем |
лазити из комшилука жене на бунар.{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, за |
хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, |
Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пр |
е она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али ј |
го ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да пок |
чи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ |
> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих |
оја се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и |
ли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивал |
да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали т |
да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} |
алеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стран |
м, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њихов |
срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепот |
, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици |
нцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле она |
свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис |
тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима д |
како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софк |
" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише вел |
аједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчи |
аквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни |
на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не к |
ед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако |
по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n=" |
чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је би |
ко не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{ |
види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сас |
испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, т |
и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{ |
лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S |
е како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у св |
огући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, поб |
а наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, |
а „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштај |
да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју |
, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S |
а се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бе |
{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штал |
се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и посл |
проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{ |
S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јаст |
, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све |
{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно на |
ла силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан |
дости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито п |
само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и до |
а његови од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n=" |
људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, све |
кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћ |
се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних к |
, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушк |
она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, о |
овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и к |
покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо |
и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слуш |
она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је ипак допи |
собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело |
о сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе |
увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али шт |
ијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не иск |
би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би пос |
даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, т |
ућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и с |
то већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући виш |
што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свак |
како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку га |
боте од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео |
ј Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људ |
гда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из |
ата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта гово |
хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око |
поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> |
це! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети к |
њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускр |
а не по крви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се |
је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему том |
, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који |
хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној с |
овлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарим |
бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за |
грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, ви |
м изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, |
доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропа |
овао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем |
ио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљ |
, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи река |
одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једин |
а стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој |
и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод |
о краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заис |
јао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо |
се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој |
рнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, |
био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница |
у своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици |
ћи, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље ве |
у, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада |
: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само тре |
И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи к |
ине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Го |
ар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве |
ругом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и |
а, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како |
лова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да с |
аплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и |
е што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна жив |
нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би |
ао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавци |
осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb |
е био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} |
еца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обуч |
.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, |
ма смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охла |
улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплаше |
целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} О |
мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика. |
је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом од |
а прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и причал |
} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, ис |
рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и |
земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале |
јење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бе |
је хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер св |
о зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она о |
/> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљ |
апији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, |
, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су |
прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају |
по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Соф |
кора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{ |
је до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и у |
да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико |
роза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила |
помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, |
ало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањ |
цу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, вид |
ара.</p> <p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало |
, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и |
<pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу треба |
тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако |
о тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да |
И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пи |
зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би то |
, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се вр |
топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се |
Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила |
ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је |
ући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног у |
} Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која ј |
злазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова |
ца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сас |
о је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле ч |
рва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова уда |
зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо |
хних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Н |
бодивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени |
ледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} |
пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, |
кмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући |
ћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од мате |
би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отиша |
Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године нер |
оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју ј |
старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тону |
е Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, прос |
данашњег очева гласника.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слут |
оздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо |
д вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова вид |
био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напусти |
најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и тр |
<p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва |
потицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могућ |
198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</ |
да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости |
ићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се н |
и друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговара |
а што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлу |
<p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако |
од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гл |
и да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што |
о личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} |
далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, |
ад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Ни |
ући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и с |
ема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо о |
то доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, |
већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед бол |
и дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда д |
.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; |
е волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манас |
, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од |
ве само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним |
саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као д |
ћно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је би |
е горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала је да је нога неће п |
оја дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклониш |
> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице са |
од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S |
но, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка |
ћ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а пр |
и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на п |
у биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, |
узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од |
остеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша пла |
на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори |
Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да ј |
е бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била |
једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ћ |
она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишар |
њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним уст |
„тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су зна |
ног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је |
ла свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапет |
и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као з |
како радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовима, да |
ши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на |
мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, то |
ци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем п |
себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, |
е Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> |
а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А |
кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укоч |
> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка |
и ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више н |
То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, гото |
заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне дру |
се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла |
преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извл |
тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, |
ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био |
то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</ |
јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво |
, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су |
ља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чи |
ршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде |
и да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, зна |
S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што |
е јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S |
: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} |
то!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије |
шне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајућ |
ораде издржати до краја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу |
лабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и |
мрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, |
с није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, |
} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није мо |
је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста ду |
ако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављају |
Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио |
окора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На кр |
оњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шет |
боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком на |
>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете д |
му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна |
и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљ |
ица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилуј |
ламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његов |
ије, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости. |
тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка |
ући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и з |
околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на |
црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мо |
о мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.< |
у да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, ко |
је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</ |
о он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и пс |
него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што б |
оји су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, кол |
онор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде |
че унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном д |
да неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста по |
, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу |
га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа о |
S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{ |
тављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на |
руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа с |
чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} |
и.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учк |
жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шалови |
</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и |
ом загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} О |
ет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљи |
деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и |
ше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могу |
бише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софки |
лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали |
е и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како м |
зио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, међ остале госте.{S} И ако ј |
иде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, |
че било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неве |
и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло с |
вуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена |
, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, одозго није заклопљена кућни |
офка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, глав |
Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново |
падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страх |
ацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њи |
сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и оту |
д себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов ст |
аже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, |
а за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази |
де, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то н |
о, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњ |
узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему д |
, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хла |
е хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спа |
ским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочит |
чају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су |
о Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после |
} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не ве |
ена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га |
р Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозн |
зме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, |
елики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а пок |
када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам где и какво је <pb n="233" / |
а то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <d |
какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таван |
ед целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудност |
никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ с |
и, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не м |
опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И М |
ије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој |
е Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — је |
би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и јо |
оже да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро и |
га „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јаст |
а порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, бел |
ђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пе |
ало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S |
е да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа н |
ела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се |
навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасви |
јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S |
а срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста |
широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{ |
ена лица, особито подбрадака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то т |
/> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан |
зиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показиват |
чине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све |
е, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи д |
а му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у дола |
код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шало |
и се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвет |
опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p |
прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако з |
за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је |
сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест |
чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, о |
од и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n |
ју на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о |
зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати |
ама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb |
он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да б |
опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p |
то овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с об |
де само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа |
их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очиглед |
рској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристаја |
долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, доче |
} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на свој |
еки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по |
у.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p |
</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се ова |
да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, при |
иком љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето |
д онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ |
И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање |
дбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо |
, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би треб |
нда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} |
кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.{S} И сви са |
а да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само г |
ично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га |
а Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста |
ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} |
сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако?</p> <p>Али |
она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, за |
неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на |
о је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши та |
имове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се збо |
ила је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разгра |
као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а |
е да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук |
он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, ка |
релим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по к |
едао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, |
на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, к |
час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи руп |
ћи <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} |
Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављ |
а целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасв |
но силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба |
до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и узди |
д до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још |
друму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек п |
о.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то |
дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, с |
па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродн |
еда, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што |
јом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И он |
и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, |
не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И |
кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Марија курва!</p> <p>И |
ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— Ох, ох!.. курва Ма |
след зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од уве |
злагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, |
ије могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јас |
том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добил |
виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:< |
испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито жен |
хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипа |
рса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за |
ише скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мо |
адожења, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} |
баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју ма |
Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук. |
, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је са |
страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и о |
а, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар |
в на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год ј |
ине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Ли |
капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Ч |
је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да и |
волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак т |
се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, т |
ас, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже те |
изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари |
о и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигну |
{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у јед |
стивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпозд |
но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто с |
нагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и |
И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али н |
о је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну кућ |
мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и свето |
еобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме |
амо код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како |
било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслага |
ке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, вр |
Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како |
ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и |
ста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</ |
се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, |
лашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита |
/p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бо |
самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва |
> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, и |
уче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као т |
м. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не ост |
је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и |
{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} |
ш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне |
p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким су |
те у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати |
ама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Ист |
Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, ку |
т некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмам |
се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себ |
м њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га п |
еби она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, |
о, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаж |
по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесе |
од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, |
} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него |
пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{ |
остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека с |
лашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно |
ку Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било. |
таву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није зн |
да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, про |
баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којо |
им.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да |
срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде н |
ен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи |
ејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шу |
<p>А већ када би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он |
стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде к |
товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заје |
рошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} |
, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека стар |
д за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по |
у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— |
м, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, зав |
то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, о |
не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре |
тиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> |
ек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче |
е по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по ње |
ти његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, д |
и <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечер |
чекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала |
мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} Излазећи на капију осети |
Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње |
приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...< |
о пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за |
ка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није |
ко опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе |
страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га:</p> <p>— Дође ли, бато?</p> <p>— Дођ |
а „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом |
стећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, |
е знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, |
а жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у кака |
отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по б |
е веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зи |
хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није |
сто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно ње |
око, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на |
шта наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућен |
нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као |
певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из |
.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или |
по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а |
Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето ј |
уљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно р |
S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва ц |
ељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци |
а му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, в |
бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као |
брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, нас |
си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S} М |
да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, |
е чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћ |
највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само запти |
чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни |
овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима н |
већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пр |
.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и |
љине и друго, да би били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише |
да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вино |
а, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, к |
</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— |
ди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али |
Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да пр |
ј говорио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га с |
капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп |
престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један г |
дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Маг |
да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се уст |
зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видело <pb n |
ико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, |
уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осме |
лач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а |
би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како њег |
ква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само в |
сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повеза |
лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепото |
би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су бог |
више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и ш |
ећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али |
о се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме |
о колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> довод |
саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с |
динама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних |
.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, го |
је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније |
осрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и дов |
а, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то с |
Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како |
о да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључ |
вала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотери |
ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> |
гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у о |
да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред |
у већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, б |
одина, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јо |
рбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити |
енскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од |
д минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу к |
ен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана |
м слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке |
разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених |
и и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака пр |
кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва ви |
ени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не |
имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кук |
ио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и |
раха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух из |
итицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како в |
} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, са |
анком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S |
има, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пу |
сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљ |
снута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је та |
иде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија |
пова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Доводећи их до каменог корита бунарс |
а гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да |
, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S |
Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред |
у до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа д |
опадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра |
а да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу |
ледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њ |
петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су с |
у, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују |
да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се |
ан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, з |
да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, |
мори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штого |
клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са |
раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне бил |
како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи |
лате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје |
тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму |
када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баб |
кин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао т |
ала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не по |
н.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то |
диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је |
S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као |
сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на св |
ела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је |
ају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које |
а што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је |
ћна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без |
а, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је |
увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пр |
n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закљ |
еше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем |
ом одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, |
што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, зн |
е, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не |
Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, |
у — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој к |
пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила |
чи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем ум |
т, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, по |
е од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, вид |
S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и је |
чани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљам |
ана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа |
мам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нес |
ан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p>— Ба |
о.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово ј |
ери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у |
е око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из |
, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а н |
сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црн |
одбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="chapte |
над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега |
увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она |
е гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гле |
длазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни с |
устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има |
ског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— |
на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и мо |
е одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађ |
шљавим, не може очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори: |
Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њих |
је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђу |
.{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноз |
оче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да |
е, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању цену |
шио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран п |
се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крста |
елих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усу |
Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула |
почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред ку |
мире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напре |
рана.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Том |
а толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја |
ого љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би |
е и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, зво |
им зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога д |
ој при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских д |
за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглав |
а пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, |
н освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљ |
, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И |
гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробу |
ом, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да |
и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, тол |
то је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{ |
отећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да |
</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде ко |
рсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је |
је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није гов |
то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А већ аренде и закуп |
не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он |
њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, је |
слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није бил |
доше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде |
гови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И када једне вечери изненада гласник до |
и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако |
</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида |
опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матер |
им главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су |
то јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећал |
акар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одуп |
мо они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Му |
изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он б |
а, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацим |
то време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истин |
како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје |
као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад |
инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је т |
, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да саче |
него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка |
шао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женски |
горе и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се р |
царима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са н |
длу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још |
остеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила |
ћ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето |
гристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би т |
ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскуп |
могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она |
љене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште |
, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу |
најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, к |
ово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постад |
ећ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, ч |
на, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> ви |
е жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек |
е шалваре, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се унос |
заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и |
оздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} |
самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, |
ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софк |
а чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али |
овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мисао |
та Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као ода |
он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="c |
и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла |
е ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и кун |
вукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јоргано |
га нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лиц |
та, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога |
ј посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање |
Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под д |
а, на најлепшем месту на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али нека |
рнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико дру |
бу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, о |
а собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, |
наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио к |
кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећ |
а, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина < |
</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да |
пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димња |
и, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p> |
кови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа |
едајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и вис |
е ногом, намештао је и дотеривао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Т |
и, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо |
слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се пола |
<p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракиј |
езе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остад |
е пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, |
јих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, уда |
имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, м |
каја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, |
и, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он о |
ирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом |
ала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преуд |
а и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истин |
>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке |
ше је пила, него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног |
ара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спече |
ој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо л |
спа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, |
ишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да |
н, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њ |
читом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, мог |
ојом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак |
ла драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажа |
распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је |
една није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка пла |
зе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после с |
љују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" |
је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, |
оћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат от |
знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде б |
амо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га |
рнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуг |
још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с |
та, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и н |
ред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — у |
ном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини |
S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> < |
ину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као уве |
то и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је |
вде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, са |
<p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чи |
а ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о в |
у крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су |
ем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим браш |
и кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њ |
>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су |
из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где |
лом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући |
љена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окре |
собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети |
, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде г |
дозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p |
и.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен деч |
м женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њо |
и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе о |
својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина |
стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, збо |
е но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна к |
војкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се |
по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <pb n="116" |
бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њено |
сова.{S} Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софк |
ране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеш |
ни, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашењ |
ле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се ка |
од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако |
а, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, |
ро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је о |
други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни |
у велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цига |
о гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости и |
осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од |
обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свек |
одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе |
е нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није |
а, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта о |
забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додир |
гужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нис |
је јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда усл |
и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у доди |
им плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој св |
ол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано! |
ме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једн |
еду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, д |
увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, |
сртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу |
своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је... |
види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и |
о остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобраз |
лфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на го |
е, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко |
кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак |
d="SRP19101_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле |
ако се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај с |
дости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени манга |
и собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима |
Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном |
њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} О |
од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још |
убила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у дво |
/p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа |
одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидов |
ди, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништ |
гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувенди |
о, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући г |
два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила |
атом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пр |
а из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да свој |
била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављал |
орни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово к |
у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећ |
на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ |
а</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси |
, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра: |
пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189 |
ога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док |
— Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољуба |
ше ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га понов |
га, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дво |
сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p |
ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, |
дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, п |
то по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. |
а их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе ун |
лободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — ослови је.</p> <p> |
<p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, |
е му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раз |
а куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, |
n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасв |
/> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко |
јала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, |
трча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пењ |
ладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, ал |
осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p |
а, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> |
амести му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, о |
обом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дођ |
едајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?< |
код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах б |
} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стој |
ошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче |
S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно |
у продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, ис |
Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му |
тње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави |
ћеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} |
ку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропада |
да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се |
привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — |
: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодар |
ј, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави ј |
ју.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку исп |
да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога |
и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По т |
у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, и |
ваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен |
з закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која б |
на сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцрт |
главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и с |
ито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па к |
дбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог |
ста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са по |
собито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе поза |
, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, |
Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</ |
од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухват |
још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ |
осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пласт |
дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то год |
има и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој |
>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> < |
још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздраг |
вио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чиј |
не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се ј |
како се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као од |
к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, |
све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изн |
е овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада |
да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у |
свим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а |
о, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, |
отаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је |
а једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да дон |
очију нежних, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који |
брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} |
одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита |
ознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, још неогарена, |
е хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, б |
но запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери |
ваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, |
као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и |
баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно м |
и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога се |
S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{ |
та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А |
свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, |
а, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизал |
сно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њ |
ве песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојк |
ђу мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би |
бијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бришући зној по кошчатом лицу и ду |
сељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга реп |
чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео из |
разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавш |
које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће |
им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочит |
ше су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане |
— говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, |
собље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане с |
да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n="227" |
е и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p> |
е, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о |
га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају в |
а није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосм |
аветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му |
ах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шт |
сено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и о |
ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим |
лико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће |
је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он |
, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда не |
ао у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо |
е и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочит |
је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби |
све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послу |
онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав |
ао да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} Аман, газда! |
онесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим п |
не мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — |
ма стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сва |
ја, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом ле |
куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p |
!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод |
неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тат |
то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за |
има срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче |
ом лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност |
на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала |
м газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча |
зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли |
пред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом. |
руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Соф |
а постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толики |
док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да |
а — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала... |
ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!< |
S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћ |
ело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, |
а настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ћ |
заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кри |
а се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</ |
чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјак |
Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплаше |
ли најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана |
арко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p |
да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалнос |
естати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се п |
ост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат |
у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена! |
ошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S |
и јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда т |
кут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах |
ц у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</ |
би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри и |
атељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око руч |
о, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> < |
т, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не пор |
{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је |
сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле д |
то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче |
њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси |
својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до |
вао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за соф |
.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и |
ледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са |
сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нароч |
помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, пошту |
и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде та |
на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околн |
не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к њој и јави:</p |
, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p |
док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред ка |
мање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице доп |
во али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве |
насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{ |
деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, дед |
показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, нег |
нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад |
вајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да |
кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле |
начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, већ |
одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, |
вање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако |
атим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, |
дозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да |
тао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разл |
е један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно |
, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим ко |
а је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом ру |
још није доцкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе рад |
е:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе им |
ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да |
читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> мана |
исоким челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле њего |
чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај |
ље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пић |
а за кога од њих, кад већ остари и мало попусти лепотом.{S} Али она никога није гледала, <pb n= |
ала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нуди |
на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то |
ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада са |
е, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, |
што ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="c |
, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> < |
</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно |
<pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући ј |
, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И та |
<head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати |
ек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега |
ло и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познат |
се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са |
а увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, |
.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње |
мо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у ње |
ићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да тре |
, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, св |
ари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, |
хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноли |
а виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстим |
љи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} |
ин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буд |
њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао |
после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде |
и.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад о |
ако они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како он |
одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, |
ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чу |
не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више |
њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње најв |
доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи |
е <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, св |
топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма да о |
оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеж |
приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на |
мо по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као |
к скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ |
војом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која |
{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља ок |
тлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере |
те и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што |
д њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откуп |
уком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и |
ђе допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавал |
а је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> < |
{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова с |
и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таки |
н, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како |
к и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, |
је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакр |
је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди |
ини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том ч |
ова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и |
ао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и нај |
цени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшиве |
ву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</ |
Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиг |
} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд го |
ном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем ис |
стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, |
пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео |
интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и п |
ка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у |
И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би |
, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигур |
ке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде |
м, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње л |
то се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њи |
појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb |
мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати х |
е што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећ |
на да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђа |
.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи исп |
сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњ |
поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било јо |
одивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни |
око врата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сеља |
шкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p> |
а сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши јед |
а, и испод ње наниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи |
амо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могл |
попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвор |
ко стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S |
кој стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хла |
о на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, сув |
а слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стран |
позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо |
и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим |
ћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} |
који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће |
ј зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо |
ци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што |
ачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладн |
И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и |
а само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза з |
јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле си |
у кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком глав |
ким колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ |
из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до ка |
ве то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледал |
то такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и |
рди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и пову |
а само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је |
ену, — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као м |
и и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, |
великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу со |
још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где ј |
као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том |
: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти св |
} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и |
ко знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је |
А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи |
колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само |
са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него |
страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он |
разе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном цело |
уда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код ку |
офка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на |
и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину с |
> <p>— Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручио ми да вам кажем...</p> <p>— Ако, ако, добро нам |
би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, |
грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом |
и сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да порани |
више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, |
ћи, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да |
ад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их |
вори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се |
И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је си |
о, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, д |
ва.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадуј |
расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} |
а порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа ка |
ајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављ |
Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па |
у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав м |
илук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог ка |
рубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једи |
ле ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} |
Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једв |
или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чес |
а, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, по |
н да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, сл |
да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви з |
вља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} |
о да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игр |
лом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том је |
ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
х ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалина |
ка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа пр |
ако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда |
е бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамо |
за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S |
чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачв |
су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су |
.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан с |
без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и |
олико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, |
Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <di |
аде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све |
боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} |
чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S |
а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти |
гда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује п |
ити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те по |
и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пар |
/p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је г |
, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, |
шта не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега |
ослао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софк |
му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто н |
што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по |
а дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за |
е да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p> |
у, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није ј |
дговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још |
на бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се |
о.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубок |
кренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S |
то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по с |
в бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем |
ло још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јавља |
ало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада леж |
ли и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, |
глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка. |
то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову рук |
посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости |
би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па те |
А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а н |
сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се |
иста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшал |
p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове исповести и његова понижења пред њом, |
највише исти овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен |
та она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тог |
ом не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабиј |
тела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен жив |
еђу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у |
да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А ш |
то бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободив |
пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и пош |
ене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, рамени |
а би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на |
ех наступио — отера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више н |
га овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењ |
рећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, г |
и као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софк |
вокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и н |
рала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, ниј |
опола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би оста |
оре у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, с |
p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима пост |
седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље |
да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какв |
њ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њ |
з крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако |
а погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са в |
би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поч |
ђе до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пр |
> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га ј |
који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да |
ала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет лега |
ми је гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, |
ла и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да |
оно његово запрепашћење, кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити тре |
се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врат |
амо га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и |
мах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изне |
о што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољу |
о, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим д |
ричањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгре |
Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрет |
првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, |
одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту |
. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S |
ијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу за |
софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђакон |
аде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи |
у.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо ок |
какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, |
есан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, проба |
ло, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, д |
шком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на |
ила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по о |
, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Те |
е у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож посл |
би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за к |
већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима |
ад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, о |
е, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више ам |
опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што виш |
довно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје |
ива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана с |
Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заст |
свим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Јед |
авлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши |
ни, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољ |
ти ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким |
откупљујући је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог |
новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило |
ети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, |
какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после њ |
једно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, |
шћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Со |
а је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће по |
лаву не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на |
а, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Ве |
е, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу ча |
"SRP19101_C23"> <head>XXIII</head> <p>И после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше |
Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, |
ајвише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онд |
, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу |
ветом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, је |
онашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, С |
/> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не |
се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и д |
его својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то ј |
све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито |
а умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} |
ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима. |
ок су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од |
е да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од с |
јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то више |
ј Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све свр |
гурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p |
робају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла |
отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} |
је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра. |
ра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, |
е, кад гости буду јели...</p> <p>— Како после?{S} Зар дете да је гладно, па да не једе — пресеч |
осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу |
а.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратк |
>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве |
ћ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али |
су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. |
пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снаш |
сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би |
адовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега б |
грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећ |
ло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући |
на опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Соф |
и знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако |
олазили.{S} А ону њену болест, грозницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали з |
вих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче н |
му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобо |
SRP19101_C7"> <head>VII</head> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких годин |
l:id="SRP19101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и |
id="SRP19101_C13"> <head>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: наро |
:id="SRP19101_C25"> <head>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била |
ала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби |
мака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, од |
наче није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобо |
или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрт |
поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од |
о свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>К |
у басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је врем |
е ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је |
последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина |
девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке |
иста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Нијед |
треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, |
{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и разд |
далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одма |
> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена од |
ање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „истришче“, — када је овај одрастао, ник |
да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сва |
вани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају поста |
их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест. |
на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њом |
е као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже рук |
осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од о |
онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то |
оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле ок |
е може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свира |
астурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире и |
лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због висо |
како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не в |
ко њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{ |
у, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, к |
целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће |
и њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и после |
, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код |
офка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} |
екох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што |
{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и |
и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних оч |
јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки ј |
аба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком ос |
псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да |
еље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором |
н тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да |
ека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судови |
е да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавај |
ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на ј |
> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око |
.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, в |
од куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај с |
ти, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држањ |
} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причал |
сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да ј |
његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи и |
ад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња |
ко је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, он |
још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки |
36" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чи |
да би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знал |
ка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у со |
ку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка с |
срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натр |
м.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парч |
кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.< |
јне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њ |
не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино |
е диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послуж |
радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Ш |
ви и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што |
арочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада |
га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну ко |
р траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изн |
токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви ј |
треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговарао је:</p |
амо пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не могући да |
и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча |
мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испо |
отом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стоје |
ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, |
о прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам |
љати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.< |
но?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> о |
шких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окре |
пред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсек |
ише уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином к |
наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигн |
ољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда |
и свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу га |
ко ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и |
S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини, коју осети, кад је Соф |
климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по под |
сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва |
иде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало зам |
да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! |
њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> |
дино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође |
онела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она |
поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без п |
тресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и |
и, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема та |
е била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова сна |
чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изн |
оре, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био п |
чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, к |
реме почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали |
етљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада ве |
сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако из |
десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера посл |
ј руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује ча |
Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, а |
/> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је |
те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући |
ост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби |
1_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сн |
едан скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и разд |
аних речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се |
пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака |
равиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сув |
је.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим о |
је време, али исто, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе в |
олу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да ун |
аге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, |
{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} |
Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} |
фка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају с |
авао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ |
е које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у к |
.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом све |
ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зат |
врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код мат |
ља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се о |
S} И онда, колика би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен |
плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, |
ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="23 |
тран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материн |
она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрек |
е почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њен |
кав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта |
антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и ј |
ти.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у |
ли у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у велико |
јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању |
а.{S} После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А че |
скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да |
асвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом |
лом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са кол |
да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку |
пасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богас |
оду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе н |
ивелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе |
своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и |
камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежа |
алост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење: |
ћи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тад |
је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, з |
и себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, к |
ове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шушт |
ста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено т |
газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више |
ао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена |
овима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, |
{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је наме |
би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтел |
дове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Д |
ао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, з |
.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} |
ћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Б |
о, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво. |
ако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{ |
је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> <p |
таде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <d |
, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и |
е на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: |
аспасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венча |
чере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах з |
рва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у |
уте и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито |
по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: |
е чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држа |
, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тад |
олима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле |
ом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледа |
унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, |
уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу |
тила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих |
јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњи |
а осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, к |
а почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што виш |
запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, д |
и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне |
е веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од |
тим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су |
аћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p |
је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред си |
је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</ |
м доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још ј |
ако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко |
вакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и д |
дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p> |
њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни |
учајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широки |
о на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, јо |
дњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде |
меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} |
ћа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, |
им прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то в |
т са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, |
такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше г |
млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај |
о се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како |
ао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: т |
шено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Со |
актове и као бранећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са ос |
хте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са па |
S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало |
су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили и |
да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се јед |
полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као уве |
ипелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих |
укама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{ |
ло кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер |
по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко цр |
} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер вид |
ћ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, |
ад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине не |
јстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде |
и, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да зави |
ње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највиш |
због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Јед |
ен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</ |
су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, св |
ка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, он |
мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гл |
то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, |
сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад п |
д сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, |
прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила. |
. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то |
з њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета |
ала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвер |
се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p> |
заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца: |
пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је |
овима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавај |
ветскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам влад |
ужбе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде |
рве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сад |
је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа д |
у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет |
да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена |
Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по о |
га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула д |
ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да |
сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> < |
да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="9 |
ође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, |
ене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да ск |
а се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и с |
ђе.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, ш |
Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је о |
а оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њ |
тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио не |
да Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућ |
оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да из |
давна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротеч |
кије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, |
идивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо |
а тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могл |
и писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна ре |
или они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и |
ла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопран |
укну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељ |
ке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то |
ало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га леч |
и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком |
њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} О |
е, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У |
/p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{ |
рила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двор |
ма њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када то |
то стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> |
пресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упи |
а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, до |
и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, зд |
да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам. |
{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— |
p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— Како?{S} Где? |
ољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја |
има, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} |
ова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И |
n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p |
ода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око те |
од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није прест |
ну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} |
> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p |
ећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је |
оље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> |
ење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврћ |
осна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да |
о у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, |
прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, |
оме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код њ |
лако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њ |
руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздр |
их грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју глав |
ући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <pb n="131" /> <p>— Не плачи, бабо |
донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџер |
колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — М |
азгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.< |
асно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све |
и да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући |
ке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе. |
софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— Ово ј |
што пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхта |
а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек |
ујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож |
ну и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у она |
тресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!< |
ајвећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово коле |
е пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака |
бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке леж |
Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не врачајт |
ам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шт |
е јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена |
ете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, у |
ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже. </p> |
морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> < |
а све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, |
ерила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за |
, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, |
ом одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг.{S} А по |
е.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретат |
игде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој |
ла, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнак |
о мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну |
не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати ка |
аве, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шушт |
на.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава занос |
, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газда Марко.{ |
ста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, |
да допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ је |
ирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кади |
поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако |
е <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и ра |
збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда |
ајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ с |
вши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање |
унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, |
Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пу |
а га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део |
сећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облач |
што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње д |
ају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита |
Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче с |
рачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога |
.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива |
зо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку з |
, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи |
сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весе |
ије што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до ка |
одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти ј |
, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као у |
ви, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што о |
енице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом п |
већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговар |
и, драгичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху |
ни Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и питај: да ли може што |
излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} |
у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било |
.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватил |
/p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, |
еде на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настав |
/p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Ид |
е, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе и дуван |
и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Шт |
/> <p>— Је ли ово ефенди-Митина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и ј |
р удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу |
крово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва |
ко, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу ст |
Испод очију, кроз крајеве очне, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде цел |
ез игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, ма |
а...</p> <p>— Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?< |
че поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут |
постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој посте |
} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељ |
ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте ко |
баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непозна |
d>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријат |
сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу из |
амој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене друг |
и њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, |
рску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу ли |
је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да |
p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па кад |
ако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Маг |
та тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајућ |
толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јеле |
ну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће |
да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово |
аквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се н |
нило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све пре |
игурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко онол |
та.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености |
за.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, од |
} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Стан |
у од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у с |
ој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и о |
сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући |
одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младо |
де је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџиј |
ем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да ос |
} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, |
жву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргну |
ујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— |
а огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како св |
чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.< |
Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Так |
фа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" |
е...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је по |
ом већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светло |
упац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запр |
ких уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, прим |
колним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом |
ли јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} |
pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослов |
у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није истина, |
вим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{ |
е, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се |
шка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред ње |
, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест |
оји је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гр |
тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да |
ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћива |
се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево |
а брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да до |
ље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могућ |
"217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да |
рочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, до |
гњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сл |
ако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине |
одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — |
сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато. |
шави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, |
е руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у гро |
тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкиц |
p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> <p>— Па... |
и Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.< |
м, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина је |
да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему |
а, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, |
> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући с |
које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да г |
> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било др |
не и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да с |
почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испр |
и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио.</p> <p |
у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће б |
е је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{ |
е нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и о |
толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под ногама не осећа земљу, |
рво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> < |
о пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар ме |
једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати |
} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар |
о“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неиз |
<p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он н |
о овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, |
ојој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мо |
од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи |
ти да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јес |
о сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињават |
дужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне с |
ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што и |
данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била |
Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, к |
сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење. |
у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући |
а тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако |
, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за вре |
можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице мо |
Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — га |
а онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене |
ћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћ |
офку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све |
на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакс |
уже, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако |
се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, |
е облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном св |
а држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се с |
да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са |
виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Свет |
последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и |
и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах |
промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је т |
кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p> |
д, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано. |
око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и |
Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по мах |
свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— |
колико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета па до најстаријег, све би се и |
сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како С |
им, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А |
у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету нал |
крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb |
Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина.{S} Нигде, ни по потиљ |
нити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефен |
и осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра |
о опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p |
отиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући о |
скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изн |
кве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} |
а <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и к |
рва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би |
јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још |
ше узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену л |
очити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, |
Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и уп |
а све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћ |
} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео |
авно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пун |
почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" |
на када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболн |
оји су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва |
дах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што |
снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као б |
{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежн |
се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушни |
око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слоб |
е, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц |
собито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што |
престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и у |
све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава. |
и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекуј |
навала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и сн |
та, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово |
И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба |
девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео к |
једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла |
као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима |
руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за тр |
лед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га |
стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била |
постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, с |
осити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почел |
сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надни |
м, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би |
том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућ |
више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса са |
тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка |
као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлис |
ре и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испре |
о што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра |
о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје син |
} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао с |
а због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они с |
од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S |
чен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164 |
иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређ |
ов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо мо |
уди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да |
бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој |
ознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио д |
ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки пр |
ше да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет |
о, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подскакује и виче:</p> <p>— Ох, Мари |
варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хра |
више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њим |
ће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зи |
а тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав гла |
ош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе |
у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца |
нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући ј |
а би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, |
џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких даров |
по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече |
уга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински |
долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је, на послетку сасвим не оста |
евојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — бесне |
ба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкини |
н, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим жен |
утима), него и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— |
— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n=" |
мао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раско |
ли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она |
еговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би от |
то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с |
ђа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, га |
свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре |
ајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој ре |
тац.{S} Нема још дванаест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да с |
странила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично |
ако он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека ч |
долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због |
аутина, и не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће поне |
ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, |
ребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашњ |
да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да |
сећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ниш |
ене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама |
љина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене увек |
било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће |
е види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Ал |
дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда |
са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више пр |
љда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и |
трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала |
ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће |
ше почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да |
на од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође |
рца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње. |
дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек п |
м порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, |
ајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим |
ла.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у |
ука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, |
ова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l |
љине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободн |
им Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у |
стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по кос |
а срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздр |
и, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек |
рно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли је |
после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што виш |
сто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да |
>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, ода |
авале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео |
а засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и г |
ле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} Али када |
матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождир |
х зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви |
, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, |
и поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхо |
палише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та |
ођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у т |
p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са ис |
поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе |
опусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, б |
могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и та |
готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само шт |
ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или те |
о светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око кућ |
е падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, дола |
призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:< |
на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јо |
бући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по в |
црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже б |
у тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног. |
том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда |
за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза оста |
амо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно |
дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна и |
Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића |
ла грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и о |
м надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, т |
ни, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, ко |
, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи |
/quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изг |
у:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита |
ије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из |
отле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што |
е лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном |
>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте о |
с, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, п |
ти, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стад |
деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, ка |
p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ |
аво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово на ду |
ни, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се ви |
на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једн |
не, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрз |
ући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и |
ену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p> |
а је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне зд |
та: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитају |
} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као нам |
чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели с |
још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} П |
спред дућана.{S} Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар.{S} И по гра |
за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „та |
и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да |
ан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаш |
шиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, ц |
такнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушк |
сније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће с |
ном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та њего |
{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, ли |
ван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као |
и почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} |
до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне |
чања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођ |
ута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, |
е осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти |
к, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, н |
ри и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S |
ке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви |
о свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од у |
} На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући ши |
више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме |
оље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело |
ти неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди |
ка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и |
де је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици |
ко себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> |
куће, двориште је било давно поливено и почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана п |
а широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напри |
после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, к |
гих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирк |
ајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, |
штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, примет |
Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, |
почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Сам |
вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да је он крив, да пита и да га као кори |
највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— |
.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, |
икада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекиват |
исти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања ја |
ве на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он |
како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, |
пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а... де!{S} Отац |
ела, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, |
необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположи |
којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му |
.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса |
се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи с |
а, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И |
вали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Исп |
се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради слу |
тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и б |
а дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p> |
Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је |
боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном |
тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а о |
ло Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео. |
И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, изви |
ада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за ње |
је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да ид |
есе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када по |
врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чо |
овао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала |
, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је |
ти да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње |
у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле ба |
а он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно |
у: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо |
не остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку к |
> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и |
раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као к |
им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и |
атере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље |
да јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —доне |
ет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— |
за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да |
из кујне и полете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, |
спратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га де |
тру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и |
одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штед |
и дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} |
или веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима |
уња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком |
би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и сед |
е главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> |
је могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворе |
брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда |
, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тест |
дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јо |
ареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерал |
све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улиц |
уркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је вр |
, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Го |
ку чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема н |
о да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда |
> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И |
ге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао |
ста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, уз |
једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није |
их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а н |
е не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се н |
ла у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, о |
он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био |
за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је |
што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да |
боднија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поч |
ужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, |
ст свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и п |
а као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде |
S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо |
када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују с |
<p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, он |
ћи шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа |
само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од |
ито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обр |
ар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се |
изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у |
овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда |
носи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала м |
тарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу |
, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док |
смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће нико не зна и није ништа спр |
цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с по |
укла.{S} А и није налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долази |
— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки |
адала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадова |
кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише воли и да њега спрема себ |
и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} |
и мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали. |
оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он б |
то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не |
да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и од |
а само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, |
ата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, о |
пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то њег |
а са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пол |
све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исп |
то треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у |
сти.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb |
таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквог |
ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући |
ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спре |
="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њо |
тојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслуж |
"108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, ка |
да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и дос |
тећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молит |
испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито д |
ред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она п |
м погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се |
.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привез |
ио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поч |
онеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нар |
кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да |
би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне глав |
Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод |
ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити |
њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) не |
{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегле |
, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и ов |
гнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Со |
иле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније израз |
не оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се |
, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о осталим женскима.{S} За |
S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и п |
ио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>А |
њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она ниј |
х је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово шт |
аздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све |
енчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу как |
оји због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појед |
ко и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — ч |
ка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући п |
се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Ниј |
о уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, |
снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па д |
е Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожењ |
ђу дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорил |
ина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} Јер, |
ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а |
о у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да са |
оликом страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже в |
зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване |
га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; д |
због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере |
ога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би дол |
и пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чуве |
ако да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљуј |
редио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а м |
леда у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, тр |
камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослобод |
д матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад |
кино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, |
>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче |
тирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацив |
ошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да |
не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али |
био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се |
} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад го |
з комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{ |
врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом д |
е било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све ви |
једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, |
а светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива |
ако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај |
уним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче ист |
у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено св |
име и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједно |
<p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Со |
ја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута |
о висила више главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао ј |
да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у |
даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из он |
то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и |
и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој с |
лаве и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе |
о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној р |
и!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо |
ени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он |
оњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије п |
<pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа |
ори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље о |
дајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n= |
исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родб |
на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег |
е није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обича |
а рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда о |
тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђи |
тити!{S} Јер ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке |
рабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се о |
прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да ј |
оди, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда |
е и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како о |
ато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, |
а му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могу |
мро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи |
SRP19101_C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, ј |
p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а друго |
д њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, п |
рећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели б |
ину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обр |
ке.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове к |
сећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ћ |
мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошн |
дети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подуп |
крс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, |
увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честит |
а му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, п |
сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p |
прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа дол |
би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед |
а, или по механама.{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а крат |
м, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу |
сла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и |
ажара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и |
е знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па ча |
и женски манастир одвели, и не показаше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске |
Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону у |
век у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаукне.{S} Из |
тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, в |
на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око |
онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала |
, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би с |
поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице |
место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после |
ви да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не забора |
а толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши.{S} Као да под но |
згорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баш |
очаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију од |
село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује: |
почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> < |
сташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остав |
реће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p> |
се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој погле |
ге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем р |
и чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео н |
ићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на |
ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришо |
о испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала |
ива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком |
вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату |
се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће |
ан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеб |
и највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала ј |
исто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу вели |
ара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из куће, из кујне и оне велике собе |
ан, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S |
јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и п |
ве брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућа |
д, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, све |
шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Ка |
око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче |
амо јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кра |
име да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињава |
ада дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити |
а, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <d |
чајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва истру |
е.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, то |
" /> мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше. |
а један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено изле |
избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, к |
о опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S |
о ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, |
у се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако г |
а живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S |
после настаде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом велич |
датих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јур |
каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва ост |
а и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је за |
тер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по с |
ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газд |
а га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широ |
их, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, с |
собито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле наче |
а наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му п |
а пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, |
а су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе |
их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста |
, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака |
ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није |
о сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што |
није и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, ч |
на одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слоб |
чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су оту |
ако се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, |
о је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чи |
ста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било. |
подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи ј |
тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе |
евојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} У |
оме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена |
те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бе |
утра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце глед |
ли и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то бог |
и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S |
ме.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, не |
ини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и диреци |
их био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је |
ре, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а |
аносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге покле |
аким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру |
на.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна н |
рабрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нар |
оши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом |
рени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати |
гурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај |
ењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде к |
риликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у |
имка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скр |
{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, нећу да |
е по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега пр |
иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим |
читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи- |
е.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, поку |
тку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а |
, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се |
ме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то бил |
ни, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим у |
нутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, |
како не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хва |
ш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му |
њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на се |
пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше ме |
о кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, |
ија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да |
летку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде по |
ако он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свако |
не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као нај |
је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И з |
то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је С |
али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били |
да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је з |
> <p>Одмах после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише |
по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна |
/> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих |
езу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкар |
потакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које с |
ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, |
вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије |
ко слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај мле |
њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом |
ирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко п |
дадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет |
“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим |
е већ био, ваљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојн |
о да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и |
, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, |
а са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију |
брбљати о очевом доласку.{S} А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш |
света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, т |
што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, д |
гле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом |
себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и |
Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, а |
ина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто |
м, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда |
имајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цве |
ека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — н |
а за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не разми |
и, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нис |
, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратим |
е, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад ве |
сним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на |
, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, ув |
тавио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе |
сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, када би она и мати идући на купање ту |
а и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш пре |
зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арн |
дозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, о |
изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, мин |
b n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је оста |
не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је бил |
его поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаљ |
е сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена |
, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било |
како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли |
овикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама п |
Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она |
ве појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на |
кама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хл |
лете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој |
фка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изне |
тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи |
х.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет ник |
се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, |
не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, |
уцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн |
војкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, |
прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била св |
благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако ист |
ти, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже |
тити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било о |
ада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздв |
ин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окре |
сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад |
фки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да |
капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кри |
, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, |
, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} |
а корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу гл |
нда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики ог |
ти.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видет |
е, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дуж |
зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да из |
са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како |
нди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргу |
: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је |
ксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи |
њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и све |
у не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, |
е као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је |
са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потам |
бодно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка |
тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та |
тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је сам |
ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, |
, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тод |
} Али како!{S} Знала је да је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, н |
} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него |
будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са се |
његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У п |
о проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, ож |
дајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија п |
ше се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији заста |
е улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p>После |
ске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.{S} Макар била у најв |
естише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" |
чекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише |
месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, |
сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} |
горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да |
ми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће |
у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од |
узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не мо |
траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од ц |
о!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, |
ице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајућ |
чењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да п |
држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после има |
за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се |
овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="4 |
авши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> |
кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није б |
е ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само |
ичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био |
а њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва |
врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу |
је, кад је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о |
ове његове исповести и његова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада ви |
устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и |
самске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела |
д њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим |
укала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада т |
плашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p |
а.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} О |
ко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чарш |
и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унут |
а оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађ |
косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; |
о око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, |
А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, |
ило најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И |
аду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке |
да, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад плач |
слетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} |
и, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо |
ритискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> |
њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, |
онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одма |
фки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И он |
ости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће наста |
смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, |
, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> < |
и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик в |
наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњ |
</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и цене свога новог п |
ити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене о |
S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p |
у: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако н |
>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика |
сећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујн |
спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрс |
{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем ту |
<pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, ни |
} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{ |
аницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко |
е и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да и |
ћи се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="11 |
м сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око |
г, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и ти |
истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и даро |
самаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово ст |
19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника |
него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако у |
иних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су ј |
аљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, |
аљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, |
<p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он |
шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску |
да — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући |
о овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених рук |
а пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу с |
ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за та |
и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и говори им: како и он там |
ml:id="SRP19101_C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, |
S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко |
ља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празн |
пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом г |
ед куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог си |
е са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спр |
ре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не |
на капијом и зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла ст |
} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Так |
се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова д |
о саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје по |
н ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, нестр |
и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не ч |
јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шеће |
да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, |
а дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због то |
а умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, вол |
кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од ва |
да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се бе |
и, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом |
, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче |
превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не горди |
ек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном ули |
а којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> |
куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата |
откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А |
Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— М |
непознатошћу арија.{S} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако |
е тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу ка |
игурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености |
соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, |
око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, |
ст родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И |
ала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бива |
>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувај |
ва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама јед |
ла, <pb n="16" /> него једнако водила и представљала кућу као право мушко.{S} Када би излазила |
ц и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, |
и овај газда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац г |
варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнау |
авајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, |
и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загр |
ији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, до |
ава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p |
.</p> <p>— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе |
га, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже |
х одлази.{S} На први поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни је |
који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, ув |
Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно |
же, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код же |
могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, |
зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, |
сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само |
е, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле |
ју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигур |
утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе. |
.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки |
о, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако |
ене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већи |
е из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било м |
ицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да |
мало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкарца опасн |
е“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечи |
он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, |
а ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама |
лати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу |
ем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и у |
почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} С |
м наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Соф |
рује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како |
у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепси |
, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, остављао је и као бежао од ње.</p> <p>Она и н |
у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он |
то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да ч |
м Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи с |
уком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у н |
к била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, ве |
, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да ве |
нем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, на |
и све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по |
дно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, |
знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>С |
здржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И |
појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакаже |
, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свир |
та говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави ко |
шта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кро |
Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен |
идесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа зл |
кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још мање је не |
е, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихово село б |
, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоч |
е“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се о |
диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: |
и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што в |
одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S} Једнако б |
н глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу |
да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} |
а главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ва |
то девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је |
“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он о |
тно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, ник |
а би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те с |
<p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до про |
и јагањци; из оне комшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се |
{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гом |
ла само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} |
Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, |
водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не |
ом пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} |
ачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, |
о, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се |
увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њо |
и са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, |
коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> |
а тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њ |
дује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што |
готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично С |
мо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, с |
рију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И |
стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило к |
му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, |
ебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега |
ши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав с |
ли седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, буб |
тале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се ко |
сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у нек |
ом са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њој, по њеним леђима, плећима, око прси |
ма.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једн |
ресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не б |
ргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе |
ту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљешт |
Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ з |
тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је |
д осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу |
фку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да м |
ужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када в |
ко на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако |
е, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док |
ије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћ |
днаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавањ |
<p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Наусниц |
погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао |
угодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то с |
евет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} |
шије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, |
ија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи у |
ући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела је због увре |
ко чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као |
е буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави |
себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да |
ито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, |
а: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим |
а кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да м |
и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само наб |
чију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом св |
о упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{ |
гледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узал |
т за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као њег |
{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викн |
нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па |
јим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејти |
и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било |
дскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа н |
шао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обич |
ош пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се |
XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано |
али сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све б |
чке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њ |
ази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло |
ти.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синов |
ки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: д |
еди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука!</p> |
а — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог бр |
је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и |
е.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да б |
је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је о |
а да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је |
ла, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а кам |
собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не |
акрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} |
, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, |
покојно, мртвачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, |
да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам и |
имка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, п |
све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих |
а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно |
ђе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Ц |
ха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пеш |
це низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећн |
на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њен |
, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са |
апије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ зам |
{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједањ |
акве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље |
ећ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Ма |
и ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} |
јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа с |
идело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављ |
онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и ост |
би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљ |
ће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је |
ре и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово |
тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало |
како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим с |
осматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе |
p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом с |
и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним |
Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у |
оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, |
он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурн |
ила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> < |
ћ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да с |
пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу к |
нога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каваро |
ни женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да излуди.{S |
е не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, |
балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> |
вчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и шт |
улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све п |
игао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к |
не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро |
орен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се |
, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S |
јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из |
е настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све с |
дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и с |
а се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да оп |
љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да |
рко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада ку |
и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, |
ут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штого |
тепенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо!{S} Воде |
а, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да к |
ато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, с |
ба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сирот |
таје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у |
е дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, |
" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније да говори:</p> <p>— А, а |
о, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Ма |
већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! — |
га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он. |
— а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари |
слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да г |
зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> |
уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „ |
Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог. |
ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да м |
потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурн |
лашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се |
, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не пот |
адом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволи |
била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" / |
ање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, |
и ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и г |
зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би |
ек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак |
еде, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек |
ти, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> |
ену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када |
/p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад г |
Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао |
офка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и в |
алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, с |
и нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало попус |
уго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо |
, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покро |
ама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само |
кчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак |
лата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, зак |
онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} |
сна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је т |
диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нага |
от провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није изби |
.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, с |
тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на |
} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Си |
у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, какв |
зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добр |
била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била она |
нице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало |
ко овако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе |
је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод сам |
а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, ка |
је, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, |
.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>По |
која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Р |
спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се н |
авели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су |
д кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљ |
све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то та |
његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> о |
ћу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да |
д своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој |
будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим |
мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нар |
тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не |
ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим р |
годицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њ |
у и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, к |
за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а |
вираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше |
уцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и приј |
ш једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку |
се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, д |
а јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је |
куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше |
ајести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n= |
ку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је? |
капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек кад |
кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n=" |
ат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале |
она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, |
S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, баб |
мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да б |
р је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у то |
и трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје |
виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досе |
и би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и |
самљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што |
чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ете, поздравио вас еф |
дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче |
ије имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, |
ак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, д |
е саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сад |
тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колик |
ако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватов |
ала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, С |
помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори. |
, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новог |
га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике с |
ђење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</ |
" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју |
и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, до |
латише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведош |
лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца |
а се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и |
хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва |
ку, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, п |
а какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића |
<p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без ње |
тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, пошто ј |
гова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси би |
го као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да г |
еним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифених, да ни |
младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи д |
то да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би |
ујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пр |
ју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол |
газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климата |
Можеш, можеш, дедо.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао н |
газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марк |
еким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Леп |
јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али мати, као бежећ |
сти и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да |
екру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S |
/p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прс |
пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p |
ака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом |
>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} |
<hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S |
ја климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је по |
и час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи. |
испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође ле |
ку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартиј |
оји пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да м |
кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{ |
цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због |
вљани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења |
" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру |
да своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његови |
ећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела прим |
S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то |
уке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узим |
а.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољ |
већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново траж |
га, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све |
/p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, да код куће н |
ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као |
Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са |
зали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у сл |
ри капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, |
врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, |
спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весељ |
чекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им |
ма, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове п |
и се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да не? — заглушуј |
рећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак с |
рага, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себ |
ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред св |
етле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зу |
> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како д |
разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које с |
риђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је са |
утове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад в |
жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела з |
} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" |
екра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чоха |
ати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова је |
ме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и |
а понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подр |
ибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику |
в у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајале и када је осећала, да ако би тај муш |
и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и во |
изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, с |
ше сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{ |
уцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он заста |
роз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, |
м излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој са |
и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаг |
А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, |
и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</ |
почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и |
по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се |
А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож п |
гурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, |
} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p |
не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови глас |
фкином лепотом, какву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој |
них дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притис |
атварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер |
произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих д |
призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач |
лазила.{S} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све |
брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и б |
даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир |
д неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и |
видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p> <p>Мај |
о, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S} И она је после, као једина женска, која је |
чито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, |
чешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало |
рима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при и |
најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгор |
служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, |
у га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, |
гова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке |
шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би ј |
асног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} |
да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из под |
<p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда д |
>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији < |
све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућ |
излуди.{S} Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Соф |
шло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стар |
мо се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не |
гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо! |
рабити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, об |
и лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у најв |
толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе |
кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело то |
а чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неуго |
раде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи |
цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећај |
на би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у |
кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож |
етнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, покушавао да отвори.{S} |
злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, |
с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаље |
слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не |
лико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће |
њаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шт |
знемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва |
како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је он |
дало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> < |
— све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, н |
и у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, |
а иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.{S} Још мирниј |
ах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештај |
од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном |
се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их прово |
куруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> у |
на.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како |
и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћер |
јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњу |
мањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, т |
поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они |
и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од |
наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не м |
авајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебес |
е, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знају |
гаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа |
роређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на ст |
ље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио |
о прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се |
њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што деси |
> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком |
при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, |
не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, |
видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима |
>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се до |
оликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, |
ка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, осо |
велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, |
акву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и |
, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под |
м жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди |
а горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта ј |
аки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да |
а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љ |
а трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће нач |
се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отиш |
молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти ниј |
рекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и |
да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да и |
бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до н |
нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, |
дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, |
ју.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, по |
не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом |
смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, н |
же.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима, али з |
видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком ру |
у ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> < |
ом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} |
затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се т |
ћи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и |
падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чиј |
ло згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И |
ипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А по |
, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да |
а ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одо |
његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје |
Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се п |
шћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским с |
утим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела |
а није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога |
да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу |
чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, тек му је два |
њ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је |
крива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манаст |
о дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је |
ишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она ј |
памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је |
и, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путова |
акетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чув |
ј је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код њих била |
м чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би |
асвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томч |
, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанат |
_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима с |
пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, |
ју, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, п |
ати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад |
бало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није ос |
p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако ј |
аршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, к |
смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих са |
дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклоним |
е се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву |
њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то мо |
<pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, прода |
рања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке јед |
, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јас |
читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њи |
чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино на |
ћи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослободивши се, по |
ећ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хо |
сећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, јо |
о, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој |
са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега |
уља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S} Готово ни |
кама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на ко |
е друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им |
одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} |
у собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да |
} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је би |
} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује Магди или матери, како ће се к |
па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе ма |
са им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи |
ла једнако да извија плећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Ов |
е добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} |
утих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгл |
амо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, |
га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га он |
ћ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу о |
дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче |
е, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на |
ђу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је |
очито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио |
и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се вра |
и, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и |
и унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдарице, газда! </p> <pb n="129" /> |
да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама |
и хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену |
спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се |
а, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога |
рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади и |
ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, |
сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, |
ја леже испод <pb n="253" /> јоргана и, пробуђена, једно другом прете, кад које почне гласније |
ао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} |
, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у |
овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" /> јоргана |
у пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче |
лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чеп |
ђање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима. |
а ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} |
свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, |
едати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше |
задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> га није испратила, о |
ве у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се пока |
S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и оп |
ришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичу |
драв, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да |
године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, к |
апија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носе |
<pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка п |
ујем.</p> <p>Али мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочека |
о толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} Ено како са |
интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, |
афана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од |
свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у |
најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{ |
амршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, н |
ако ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не |
Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све по |
да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више год |
ледником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да |
, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро |
као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквар |
лици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и |
ва је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао |
било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело помен |
.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако св |
мео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да н |
амо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> |
} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S |
иротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили своји |
мештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, |
толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S |
са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи део баште <pb n="39" /> иза куће, ко |
оји је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели д |
о собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, |
>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по то |
игурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове п |
деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к |
ћ један доказ, како је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигу |
а и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се ис |
свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови н |
ни, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они мо |
е, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб кун |
отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш т |
и је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кро |
жити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче шири |
ети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још |
иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке |
S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна |
> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, по |
јући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра д |
е са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао |
и заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} |
ржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари св |
а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се |
че, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и свет |
га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви д |
ви и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, ни |
м насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И |
ди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој л |
ије туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као |
не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки |
по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању |
ва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у ср |
о све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа |
која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га |
после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске д |
<p>И на послетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек о |
чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излаг |
мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапу |
атосу.{S} Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је |
, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би је било на ка |
и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пу |
к по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што ј |
адала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је т |
туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у свој |
е тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто |
толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешњ |
ила отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јад |
чију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по |
агда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош |
ла би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магд |
е од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач |
е види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и |
е брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} Виде како мати јој иде ч |
ио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови |
дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис |
је смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, |
долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенск |
вор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, и |
од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на |
а негде и напуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} |
ку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова |
ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке ч |
обом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са |
седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видет |
А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових |
шена лампа, јер је од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још |
асвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету на |
а, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати он |
види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, |
уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипал |
оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допир |
} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, ј |
ирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту бој |
заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и и |
о нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="1 |
в и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чарши |
воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала |
није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца |
им димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а |
јала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варо |
на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда ве |
нице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због |
егове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурн |
ојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да празницима, тако |
рати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је би |
дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се |
ати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке |
> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико |
би да је пали дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако ја |
лочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала |
тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих |
ово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама |
кући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} А |
х, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин |
!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах проклет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је з |
вши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли |
што у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapter" x |
живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га |
и је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{ |
ржи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Арса б |
и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p |
р да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> |
силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним ј |
а.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима |
журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире гр |
жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Маг |
и, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији г |
њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће |
баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући <pb n="169" /> га, да мо |
поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочеки |
, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је |
ак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погну |
ћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са |
ибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њи |
овек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући |
да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и |
вако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} С |
годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо засит |
запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div |
немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појав |
S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена свој |
рне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне |
и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађен |
е, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, |
име већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки |
атко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни д |
ћашњице.{S} Двориште је још мирисало на проливано пиће и јело, а особито по праговима и степени |
и она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, о |
пред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хл |
масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, кад |
д свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткр |
а од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнск |
само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да исп |
тегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S |
како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пун |
а.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од бе |
, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин |
је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p> |
љуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче |
што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опас |
дарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја не могу.</ |
одари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} |
гњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S |
> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и п |
ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграби |
ног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка |
.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, о |
{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <p |
} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Б |
овима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, шт |
16" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито про |
саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно |
ако се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се |
и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толи |
— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на ко |
евито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као |
мах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и |
икну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} |
и, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио |
их мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он |
умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да т |
су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донес |
поценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обав |
собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и околним зидовима комши |
лим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лакт |
упченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а |
ћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себ |
а је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна |
ван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „њ |
је ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан б |
лилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} |
е више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само т |
а млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одговори јој Марко, |
— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— |
није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њег |
лима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела |
е би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те |
угачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поре |
што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећ |
нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Бог |
његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да |
толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да |
даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на пр |
и као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но ш |
е.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о кој |
рији, забрађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељ |
ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну |
а.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, п |
некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сео |
ане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом праш |
има и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад к |
, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреч |
е.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно |
пијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — |
е у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле ас |
а да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој до |
о би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да |
ака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quo |
ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и кли |
црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </ |
ј се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, к |
игурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била он |
е жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера о |
а сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је о |
мо знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испи |
у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није би |
соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> М |
а, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчег |
е.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови н |
газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме се |
ећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{ |
а Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије |
ена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет от |
е није долазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела по |
о да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су |
ви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се |
ако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком з |
свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигур |
P19101_C13"> <head>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о |
е све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на |
ост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је |
старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, с |
му, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, к |
стише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку |
ош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамду |
ако је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софк |
ође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, |
.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се н |
врати.{S} И онда, не већ она, — њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта |
лим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на з |
е, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноћ |
времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у з |
<pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обу |
ласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку пр |
има.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, |
лава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до ње |
а кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека д |
ободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би јед |
а одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Та |
ико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала |
да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики с |
дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, сва |
ојаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да ни |
сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да |
{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачк |
минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и |
ући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво вик |
орила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је ј |
ла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом поми |
ла и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, |
ан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина п |
је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; |
ив њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу са |
оја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да |
, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана п |
ад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свек |
дну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој |
убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пусти |
астане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно у |
брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим |
ености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је волела да пр |
м, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, |
е по њој, по њеним леђима, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчањ |
ју и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{ |
не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пун |
ина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бо |
а, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрав |
почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује с |
ма од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марк |
а пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и крију овлаш око врата закопча |
же повлачи, да јој не би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, |
новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис на лан, конопље и на оне вис |
ла јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепс |
мори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ |
запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на |
лог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима |
, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеж |
осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S |
ришту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, т |
де је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин пл |
ђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S |
иком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажење |
ту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа за |
осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргура |
а га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртаст |
че пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} А |
и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, |
начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не к |
<p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилаже |
њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била |
утим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уст |
је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готов |
би га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи к |
ово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чисто |
одао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спар |
како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре с |
ицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марк |
ом таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дођ |
сећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их ст |
сећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због |
се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као |
идно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, д |
а би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, |
</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав трепе |
још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних |
теним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, да око к |
епсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише |
са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по ч |
и.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и у |
ом седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако |
слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она г |
утавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, си |
сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чла |
аталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не искли |
у дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му ме |
а што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по још дужим џеповима |
ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину |
здигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и ис |
штивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је во |
алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким |
ишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чевр |
ња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, |
ј ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка кро |
да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, у |
позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, |
оја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милуј |
тајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи и |
Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отиша |
тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој |
> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начини |
његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, |
нди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у |
о отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— |
таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо |
кренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у |
им јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах |
>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ј |
Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу откине главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи |
тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поч |
<l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </qu |
ховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једн |
наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софк |
ељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а пон |
а заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљи |
ио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, |
а.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани прол |
скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивај |
само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још |
око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога дет |
врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници |
ви пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се уве |
упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Ци |
ове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама |
цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, м |
мена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облиј |
ка, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се М |
тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују |
би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себ |
очеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, по |
цу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, в |
ста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вр |
ј веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела |
на-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</ |
ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са |
као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једин |
ећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сва |
што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-С |
су еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и о |
јасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето |
/p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да ј |
ко са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и г |
развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови на |
не амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлев |
ти не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан |
куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњам |
е и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, |
која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни |
а се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, б |
ом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и ос |
а са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби |
е су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због |
а и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене к |
е са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим зе |
ом, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{ |
идање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на сам |
је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њ |
рећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она |
елику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разд |
у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана пре |
.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући пред матером нити јо |
а чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, о |
ло нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{ |
један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале |
ађеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели б |
-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијењ |
су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, нарочито око јагодица, показивала се ру |
, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, знал |
>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу |
се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему дру |
потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсиј |
Арса, ништа не знам!{S} Арса луд, Арса пуст!...{S} Кад говори Арса, кад моли да иде и оном псу |
ире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека |
за дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу ка |
врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и |
..{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, |
невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— |
у?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— |
а си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по в |
промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахују |
ају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још н |
ине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да |
тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна |
ђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза |
и се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пи |
алеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто жив |
мам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, |
, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb |
ори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задово |
се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се С |
ивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{ |
лика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то |
пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напре |
ко ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати |
преми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупље |
на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, |
поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким п |
оје су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро |
ућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, н |
д двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети |
већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљ |
вет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, |
а пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака нови |
први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела |
урно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му с |
и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну |
е испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер |
ећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на |
први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи |
у.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео и |
лина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То |
} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да |
о и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била |
ћи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше |
ш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као д |
о је била она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, бил |
} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} |
гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред свет |
ре, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чи |
ешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож |
пружени и поређани, како их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да ка |
рске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и ув |
се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице б |
ршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="cha |
ђе.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, |
дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малакс |
е све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али |
колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако ј |
с дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, |
ви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" |
спемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, |
уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Ма |
зишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постељ |
своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен пог |
то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и |
а да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг с |
још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли |
м белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смеј |
че до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила |
а водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и с |
и и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би до |
и и од голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу поче |
у тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне ку |
о.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не |
да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разби |
{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљуј |
„чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Гот |
више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као шт |
е, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад |
они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Ма |
јави, када дође, да га видим.{S} Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми |
х сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље н |
доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и |
не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из нош |
онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка ода |
ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још |
да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиваних спав |
а би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни.. |
она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи |
оменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеле |
ка тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <p |
о и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим |
Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласају |
е журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јо |
и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И |
дела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред з |
ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже |
развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себ |
скудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падал |
свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбин |
ца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички |
ада је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли |
борављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p |
путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И |
е, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог л |
пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побр |
ни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксат |
ред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису бил |
месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, |
ајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене |
Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и ка |
се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шами |
бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо |
оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне пост |
тила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу зак |
Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обр |
њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђ |
слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> < |
по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у по |
е да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свир |
хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање са |
је на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, ш |
уца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, к |
граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и |
и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа |
колико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, |
у од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, м |
етнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала |
а седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, |
а и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, |
ће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се |
сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, н |
ој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, шт |
око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одо |
силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И |
који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" |
беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" |
викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде су |
ише шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јес |
к.{S} Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пре |
нди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> |
рај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет ч |
ез стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оц |
неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се оп |
<p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко |
> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи |
срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне с |
ћи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту овој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито мор |
кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> <p>— Ба.. ба!.. ба |
м и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S |
само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} |
нуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна |
ма и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} |
га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пу |
де како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неко |
ре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима |
ржала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јел |
м суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах су |
то.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за хан |
ли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна б |
о никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, на послетку и право је да тако и с |
и тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; достојан и њене овол |
и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка |
ија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} То |
у зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њи |
ине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и ду |
о засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у к |
знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, гото |
а да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа |
том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се |
пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази све |
боднијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је ув |
вим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се к |
њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни по |
зила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се |
већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Ни |
рити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, о |
, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и |
е, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали |
м.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— К |
ци им кључеве, да они, како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и о |
око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него шт |
а, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од в |
окаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, |
гу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пуша |
ка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико они воле и це |
пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад |
Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, |
Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Мил |
, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и |
ирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и оп |
на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог |
на да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла |
нова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И н |
вио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек |
ни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у том |
и, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и је |
ади себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је уда |
зником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била |
6"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири |
ог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег в |
се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати |
у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S |
јим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино |
стаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то |
а подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је |
венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па |
да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заје |
помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А |
натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора ил |
г Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек с |
луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, |
о треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, ка |
нама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра |
, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> <p>— Како да не, како да |
p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се пр |
фка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежав |
је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и |
ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би то |
згледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он ос |
уг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми |
рчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И осећају |
...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као вр |
сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, |
<pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут пр |
ихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S |
И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заб |
з цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом нов |
је, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе свако |
ну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да из |
има њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на послетку и т |
да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади |
код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону в |
ек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако |
ебе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, |
.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, ис |
та, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече њего |
да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са |
о, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том њег |
знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ств |
ки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер |
оче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више као за |
ље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би |
а није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А најв |
и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што о |
е, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси. |
испадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ кака |
одоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована |
а: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, уз |
и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на |
и, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су г |
S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ |
у, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, |
ва јој пријатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, зас |
аћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онд |
д куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Он |
седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} |
то младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу прола |
јим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала с |
о она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, к |
е да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све |
год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући се на сте |
ћ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, с |
срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог д |
>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборављ |
ма на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по |
Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се |
а испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га позд |
</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а преплаше |
че ословљавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, |
као и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само |
инама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: |
ца.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек б |
су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капи |
.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће |
смех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треб |
p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише јој у сред |
може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> |
њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрча |
год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и шт |
о се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове куће и његова браства не може бити без ње |
ти, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се |
ме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је преду |
бе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када поч |
ом <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав |
ла да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче |
кса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти |
.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јест |
вши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ |
о свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се |
з ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} О |
ћи се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.< |
лико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином л |
дбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са |
о узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} До |
и више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу |
ови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала |
<p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али |
ети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, |
муца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборав |
уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p |
и од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуц |
{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, по |
а, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а ос |
Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са ср |
ка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — |
рен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, |
и његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом |
, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и то |
{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје |
е виде и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши н |
Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него как |
друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и |
, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше нос |
ри.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим год |
живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на пе |
да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини си |
могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред вра |
ишта за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа |
, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} |
чела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када |
и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију св |
е прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, св |
а, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући |
ржећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, к |
јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, |
у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване п |
ваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало |
отаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> < |
{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{ |
е да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, |
то није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној уг |
ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чист |
а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из |
ла, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није мог |
о да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Бр |
слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љ |
ат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако |
када није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипа |
легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас ко |
се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Ов |
, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки |
ње разним водама, вођење код врачара по развалинама, по записима и другим лековитим местима по |
е!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> |
Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, |
уден; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Је |
о није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориш |
нила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; ант |
устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и чу |
али, кратки.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан. |
не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сама ј |
плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и јед |
у и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној |
е жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи |
обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко је опет од њих |
сто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним |
ити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</ |
ила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскош |
зу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, крстове |
де, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то |
, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе д |
знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб |
ом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више |
Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и дове |
ти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је сил |
што, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца |
морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само з |
} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по ј |
оле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распозна |
кин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених ногу, на го |
њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањк |
а одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сас |
као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, ко |
би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У ос |
пред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до та |
пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у куј |
} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је з |
а се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, с |
дозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала т |
ила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-М |
њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, |
Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка |
фка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} |
ба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су |
али, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И |
увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађ |
<p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, п |
а, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халака |
ке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пут |
но се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одак |
е да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, |
n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> |
е собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећа |
а запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже п |
сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} |
иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јага |
и јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских тава |
ући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао |
а зеленилом, маховином и <pb n="246" /> разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, |
слиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепа |
љеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их бла |
заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, |
та, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дв |
да, кад би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад |
ка од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од других пита и јела, |
пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки ч |
кусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p> |
је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и |
> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да |
је догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих |
ог венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се |
ој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски. |
одирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо |
— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је вра |
скош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је |
кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочити |
од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале с |
смехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој м |
већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и |
евају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да прит |
дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, т |
, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изв |
бе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устр |
је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, |
урене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} |
сеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватов |
највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмл |
је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њино |
и.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, осо |
их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одозд |
и она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у м |
онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога |
дала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног |
моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак |
но, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ска, готово луда од болова а највише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала с |
> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, |
инат, да би је још више намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи мо |
гушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да с |
даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али |
са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спр |
и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више диз |
нодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да и |
ча до капије, отвори је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети н |
његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и |
многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све ј |
под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, То |
ја се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чу |
ек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће в |
и лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Ма |
из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} |
му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши л |
p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или |
ављали не могући ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне не |
се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада |
би горе кошуља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна т |
з собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка |
се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се |
брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p> |
није одмах, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бит |
ше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче б |
пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што |
ла кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, т |
адржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што |
обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговар |
према, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Т |
ако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не п |
, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је |
задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те |
ним и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним к |
тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди Мита, више |
иленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, |
лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по за |
и округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда |
јени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још ч |
је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и |
ликој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође нам |
већем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито нис |
осле нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату испред врата, д |
ат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како А |
— Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, |
то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто |
. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизам |
еним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час |
нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујућ |
ерином лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, как |
никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала |
— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, с |
ш са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овак |
е тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану м |
е се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад ј |
љу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, ста |
обну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њи |
у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, |
аниже по первазу доксата поређан дуван, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада |
у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и мн |
ало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би |
и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође сла |
о поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, |
аван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брж |
обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, по |
силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разгов |
ла са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не |
седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им пос |
> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мен |
ума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу |
тати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његов |
крстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и он |
, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнув |
ала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око ње поч |
си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му |
пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесен |
ако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је |
мах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће |
р и викну доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толи |
софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи |
пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што ку |
да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо в |
та, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И с |
и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој гла |
{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} |
значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је |
а са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у |
о би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко луди |
ао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и ци |
да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S |
није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, |
Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, ка |
ова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, к |
но је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развиј |
су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толи |
укаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када, већ доцкан |
оче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући с |
мију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска с |
вим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима, наслађујући се њи |
ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али н |
и развијеним вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је |
p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} И сигур |
адно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око че |
це запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види |
орства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточ |
силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад ме |
узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чу |
мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као оста |
као ожењеног (а оженио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго ни |
м и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када |
п узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по то |
ако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb |
а — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не б |
за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних |
<quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море, господара!</l> <l>— Ох, |
и, море, господара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зат |
отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није зн |
ишта за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у стр |
ед калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих д |
јој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једин |
еш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.< |
и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење |
е оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, |
тајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед н |
ободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, |
из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p |
а гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљ |
ашта мори, нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би |
уда, њена замореност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено |
ав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна какв |
ела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било |
она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не диже, не прилази, још мање му одговар |
се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p> <pb n="172" /> </div |
испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, ч |
а, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Со |
одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, М |
их чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивал |
квог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.{S} Бежећи, |
виленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширам |
хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала |
и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, бил |
пати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Св |
е и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, н |
о за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још рас |
оси а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до ве |
из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било це |
старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, из грч |
амо да је једнако још била лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гој |
, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамље |
лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, |
увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишим |
, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и прелива |
ао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и с |
ада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а |
жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвал |
е, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, |
вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са вел |
...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{ |
: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је то |
ер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што ду |
сењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овл |
ама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к |
дан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно исп |
свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на |
уће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као ка |
ти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је |
сто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недра |
} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да пр |
жеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим сво |
сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, пев |
захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био к |
о клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и пок |
ако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око |
едлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p |
уци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малак |
над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дига |
жа од кичме по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око |
морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до |
, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и |
моли, да јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не зн |
њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала |
>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу |
черањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на |
дужавао песму.{S} Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љ |
ра, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на њ |
си била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео |
чеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се |
е.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним |
је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и |
подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Са |
мо треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све |
о иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свил |
о собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, |
, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, |
, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, |
овучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке |
је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада |
радила.{S} Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са |
о.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, је |
па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обеше |
ој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо |
матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би с |
јну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао он |
ново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли о |
а и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама.</p> <p>Марко обрну ал |
вања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавни |
да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> |
догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар и |
јаких дасака, али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у ку |
е, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И нем |
, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка |
<l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севд |
е би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div |
е, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, как |
авало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, |
ења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно с |
би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њ |
коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Ко |
И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчиј |
роножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх ст |
аква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И |
звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као послед |
е око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде |
ви и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочека и |
а их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обич |
сеља.{S} Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове |
ри крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; |
уту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацан |
не главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, |
101_C3"> <head>III</head> <p>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, |
цу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био с |
разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} На |
акијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, |
а, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због |
намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од стар |
сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} До |
и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судов |
арих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући |
гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом |
онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и |
Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредел |
и бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ к |
дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово о |
нало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаг |
села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у ча |
ноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покре |
изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука њ |
јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој |
већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, |
по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела |
у па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ирони |
да се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и ту |
бе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а |
ом његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав |
лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, |
о да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он са |
нтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио о |
пасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се ут |
роши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју соб |
а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених |
уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље |
та, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сиг |
кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, по |
кну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, вес |
ате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред ама |
кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу д |
амо јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу |
повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће |
, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошев |
аћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње ниј |
крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, о |
е и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пре |
онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низа |
у стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне с |
ни зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављу |
кретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p> |
пет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S |
м, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, |
њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком |
колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радос |
авао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајућ |
мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да |
ијући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са кап |
то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и |
сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у ка |
ије могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке уст |
априка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> |
био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обл |
, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, |
куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у |
се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка |
одрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не |
ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S |
седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да |
} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу. |
Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се с |
је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод |
олико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је поч |
лашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а зн |
азвијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и |
спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио н |
смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, н |
ного није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употре |
послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка |
осле.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, |
ечи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу |
днако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода ј |
оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденица, а више њихних глава једнолико |
у, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, про |
аве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених |
ју отвори, већ одбијајући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много луп |
ати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И о |
Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да ј |
ново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку остав |
м остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, при |
ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја |
и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p> |
их излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић. |
се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта |
гунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, |
чију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као друг |
дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним ств |
би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљ |
цу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири |
о да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала |
одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са |
рошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилав |
да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са о |
наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то о |
ке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто |
ану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да |
се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доц |
ече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборе |
ене лепоте и накићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у |
је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугл |
ошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипа |
ревари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубо |
њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим ок |
само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трч |
то никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магд |
тапша по образу и пољубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра. |
асно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада х |
ку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> |
а, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, гор |
и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа ни |
не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености |
>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зн |
крај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“ |
никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове реч |
{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види коли |
е пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од |
ако му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од |
тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни |
ком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће ј |
и и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не з |
и!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња ње |
о му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако пон |
уго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном |
за како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, |
сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када |
и, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечег |
ко грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи није могао да дође.{S} Као да никако још није веро |
Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала ш |
ха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташ |
праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било нера |
ак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка |
ело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а мо |
се се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по гр |
ако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих |
неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да с |
ући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на доксату, испред његове собе, он пр |
{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо уну |
} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша |
је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она |
виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, по |
потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благ |
о, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у мој |
им белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зо |
рњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела |
и дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат кор |
не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана |
> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И |
ене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело с |
и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфо |
чком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибук |
сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да |
етка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p |
да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уред |
до, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једн |
није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} |
и: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и |
ништа разабрати, ништа разликовати, ни род, доба, године.{S} Отуда онда оне невероватне приче, |
, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки |
S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане гл |
када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, пева |
таде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, |
отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браств |
шта не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају |
а њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, |
ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се ч |
вала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледал |
им би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} М |
вади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> < |
пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама |
ела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових сел |
, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" |
е да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њив |
ење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима би она морала да се показује весел |
е одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело |
могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> < |
спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да |
догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме п |
ц, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су |
у са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми з |
е позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди-Мита дошао а |
и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао ви |
влуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која |
од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе при |
пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлу |
и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуд |
.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из род |
лог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особ |
ти, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са |
марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, |
њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајд |
ада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несрећ |
ивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте |
тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазил |
шилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то |
им сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} |
да из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се |
е био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здравио се с |
-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p> |
аца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> < |
ди, надгледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и д |
на, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са с |
но чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} |
је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се већ н |
, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.{S} Испод својих |
никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> |
ом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крви, по оцу и матери, али ипак по |
била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ као велика, заостала |
а је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметово |
избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три п |
на ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо |
сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је она сад |
ћи болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин |
бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњица |
су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да |
иленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему |
си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на г |
стима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као д |
аједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим ш |
еле су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у |
елујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нар |
ма, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним пл |
едно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када |
се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Мар |
озоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост |
ти да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, |
ао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и виде |
, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала |
прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа. |
му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећ |
нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— |
ћа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> |
она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, |
о је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи |
е умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, св |
цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголиће |
постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрн |
упрта оним клупчетом, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, |
ежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлил |
шице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова реб |
тима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу доксата поређан ду |
размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развуч |
акопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре |
би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним пок |
као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окус |
прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекн |
а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у |
количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S |
— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да |
како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и |
донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гр |
утњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и п |
пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице |
е звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чи |
његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> |
, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме |
шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земља д |
а празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око ц |
то још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женск |
че тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како |
ак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од |
стима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре |
искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер |
ојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним развијеним куковима |
може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући н |
лава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, ба |
0" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} |
како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се ја |
њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину да |
ва и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима ј |
Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бој |
ј соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, све |
а новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и у |
а среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са |
пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав вра |
преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више пору |
, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, |
ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни п |
се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се |
ури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, |
, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} |
вучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутр |
оћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хте |
<p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим |
жила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, |
упавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли |
уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и колена га издају, јер га оно женино цви |
је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтали, да би јој глава долазила те |
кала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљениј |
у, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и би |
и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служи |
друкчије, као некако лакше.{S} Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цел |
, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n=" |
а, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то изврш |
ча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са ср |
тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по |
На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина д |
тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, |
у синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S |
више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткреса |
на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков |
офка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом |
ком задржавала, док на послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софк |
е к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је |
крштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота |
! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере. |
клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испус |
на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он то |
жи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Осећала је како његови у |
а се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, |
ој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лиц |
собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била насло |
до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пош |
е одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После ј |
као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим |
беру, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чел |
колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} |
на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, |
ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— |
„хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успрот |
це, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне |
гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељн |
ну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва |
> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као з |
да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била |
у се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, |
нијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица н |
кора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни је |
мо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S |
да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало г |
не спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: ил |
ли по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тре |
ченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако и |
ређало, остављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако |
међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити |
огама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке, где се обично др |
иба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних |
и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и прола |
газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она д |
но, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— |
{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и вис |
, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз д |
не сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, |
почетка доста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела |
Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за т |
јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала ц |
<p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, ни |
у, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било |
задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће |
поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и |
ли да је још дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, оч |
а и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сад |
е и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло |
/p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико |
набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као |
поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да г |
ом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен н |
> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.{S |
увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окић |
оче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, |
о колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могл |
а дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стрич |
оси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву п |
х шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, слад |
S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да |
је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је |
на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му н |
уњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре, покро |
ом њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње |
огу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чек |
и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што |
Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:< |
дном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у |
е, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, к |
била дигла и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, |
, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чека |
лена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, од |
е би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срц |
, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци ње |
> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множи |
ју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се ни |
е, поникла, једнако држи <pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовим |
, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа как |
му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више ру |
свим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, н |
милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дару |
е, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у сво |
ван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и на небо.</p> <p>— Маг |
павала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући он |
, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео је |
је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива била, кћери! — осл |
мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, так |
а му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто с |
тина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и о |
е свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно |
на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину |
2" /> <p>Али она га позва.</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и |
>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се тр |
офке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вође |
да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прек |
као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, |
пред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, |
била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно с |
Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер |
} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврд |
и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, пр |
ћ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Соф |
— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како т |
опраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнем |
ка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује н |
p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и |
p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и |
обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се не |
је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пр |
акад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јо |
спред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, узд |
Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца: |
хладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завл |
о у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мир |
о пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, |
но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, |
док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све |
ак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И си |
да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као |
азник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да |
лини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb |
амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и од |
ј мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка |
ш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова |
и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чв |
ао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapt |
Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада |
а своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући је....{S} Осети сам |
свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његов |
х година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући |
кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај ст |
пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које ка |
га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, п |
зале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то б |
више га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чисто |
јом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато |
боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И |
ве теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер м |
а руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке б |
а, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад |
дра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежни |
, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb n="177" /> дугих лактова, почне да извија и т |
би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, |
м силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} |
ча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однеговала.{S} А у ства |
ом побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу ниј |
/p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с д |
држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло |
унцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако неж |
лише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, |
је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себ |
.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш |
или појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један |
не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељ |
у, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час и |
рно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне о |
лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; ка |
р је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке ве |
ануле и понизно их навуче на њене мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори |
лизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
ена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и |
их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да |
јала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, шт |
мо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правда |
ска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} |
андук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао |
мата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуг |
ено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима |
и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она т |
За њим ишла је мати, да би му била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После |
, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно |
жењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да и |
и чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прсте |
о згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{ |
ачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минта |
очени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држа |
све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова це |
адика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори:</p> <p>— А |
, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати |
ији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како |
челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Ал |
и, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну ј |
ради.{S} Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче исп |
укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечер |
око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стаја |
ему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24 |
им и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да |
Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњиш |
ла, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не д |
скакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гости |
е испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одоз |
њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким |
миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у |
Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да |
соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни |
о, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто |
.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однес |
, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S |
никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, |
S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече |
м вилицама и подбратком, али раменима и ручним костима још детињим.{S} Особито му је била сниск |
по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после |
кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште з |
ући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би |
пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} На |
кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је ов |
а, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном с |
вати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут |
ко са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набрани |
н, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодо |
и.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачно |
гледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Н |
акованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јо |
а да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, та |
ређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} |
акав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И з |
само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са |
а та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} |
ређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде |
за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, гре |
који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде с |
ло испод њихне куће.</p> <p>Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито ж |
тим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} П |
се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су за |
екан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> |
јен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа |
е и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађ |
Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би |
и да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекров |
м отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркив |
усти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Ар |
хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њене ув |
S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред |
и, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p |
ада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима уве |
е за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме |
јање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све виш |
; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као |
лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} |
епет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не |
о, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по њег |
ни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од |
И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са |
да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се по |
ила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што |
нији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не нек |
и се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће би |
фка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико |
журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушал |
доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да |
а, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да |
ако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бат |
и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када |
{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је о |
стина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео. |
и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да |
едо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто |
а, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће |
ће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се не |
она и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, изм |
е могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упр |
алеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је |
мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио |
де да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер е |
е преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељно и с пуно поштов |
.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад |
и, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али и |
уњом, онда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима |
види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не би ни |
ла ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постеље, испод њених но |
>Арса дотрча.{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили с |
к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела |
да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то та |
тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако |
урској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је С |
луга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане пред |
арко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око |
је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавал |
чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, |
ила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме |
о?</p> <p>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запал |
амо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њ |
х гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела гор |
м, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су по |
ну и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> <p>И кад за њом и Ма |
ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свег |
зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као не |
што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од пород |
ла је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни д |
крију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у свак |
о страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће о |
p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одјекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се к |
ка матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала |
прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује |
ла, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже руке од њих |
ву мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду с |
, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку |
изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај! |
то гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувен |
одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту ис |
се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не из |
, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпу |
код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, т |
се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, по |
{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} |
и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем ме |
ечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек ј |
ајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирал |
како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Ша |
у велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да р |
она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несв |
ти у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и |
латкиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јасно и ошт |
тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер т |
опло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним вазд |
ше поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полак |
кама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивш |
p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, |
огатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око |
.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, наг |
бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд вич |
S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, |
да по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да |
S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом р |
е је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слу |
и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао че |
ак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и |
ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима па |
ућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијам |
.</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика с |
восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све он |
а у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да |
ла намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и в |
е, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек |
{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, |
показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова к |
за новац женска.{S} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би |
не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом.{S} Из цел |
застртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јо |
њихове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ ј |
за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће |
имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по |
оћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном |
тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе |
езе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је глав |
се и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу њ |
та, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газ |
испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, |
а.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот та |
ви, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој |
м! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и |
би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затво |
на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка ниј |
лим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по к |
у биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма кол |
се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнут |
м да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојени |
ленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, |
тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не мо |
Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави о |
од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сроди |
одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица |
ма јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата |
да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, на |
и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да |
чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећа |
ући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле бре, земљ |
еда, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто пр |
ка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала |
, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она |
и се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута вра |
пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратко |
и јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом пол |
ли око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај |
о ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла |
лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које |
већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што |
обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, |
ртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} По |
живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим |
а, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак |
само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим |
се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама.{S} И онда он почиње к њој да долази.{S |
зи ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он |
са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, |
ле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим бра |
тило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чиз |
ен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса |
у, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одах |
бито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, б |
ле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана |
Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, |
бима искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се св |
ће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима |
али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ци |
165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знал |
више моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и вла |
ито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S |
} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајућ |
и тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него |
јим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, |
о и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрченим коленима.{S} И видело с |
о наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко др |
ође ли, бато?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ к |
детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву |
бро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у |
м, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су |
ат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је ве |
се, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије... </p |
ивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је пл |
Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Кав |
ри коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним |
них, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и г |
плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била на |
че истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, в |
p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, |
у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p |
робуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са |
{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света |
ла би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и |
.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обу |
ве од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од пре |
да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је вид |
лико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, круп |
Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и |
асно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прас |
ава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био ч |
лика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео |
је свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, од |
га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду јели...</p> |
нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској п |
рила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од раки |
енула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и он |
неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и зас |
ита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао р |
, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет |
рав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, крета |
и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе |
уда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њен |
Како да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он заст |
живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога т |
х ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку |
распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p |
аље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе в |
из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још с |
ље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, преп |
лину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је з |
освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод |
ме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви |
обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава о |
је волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се |
мо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грд |
, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би могла да издржи а да се н |
Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, руши |
прсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у |
а дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њих |
је виде, а после онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на ма |
/p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их ч |
да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена ус |
надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су |
и и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само ш |
ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После |
на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и ви |
/p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од р |
, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром |
каницу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међут |
еме те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије.{S} Онда |
n="150" /> погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, |
{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежа |
лота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све виш |
ећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у сво |
да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, де |
остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и |
а знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала у |
сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако на |
ром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело |
ово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да при |
о да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, |
за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собин |
но ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешких и ду |
свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних ко |
послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, |
пава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорг |
тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама |
утру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице б |
ама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је не |
досна.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" / |
ао загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, једнако дворећи их, осећала је: како они, због |
и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном пос |
оких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у |
дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и о |
а иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вра |
му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео |
ише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прош |
ади.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала |
ле тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше |
. ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, и не д |
себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} |
једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, ша |
лужбе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, кој |
ешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче с |
ину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, п |
може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим не |
пио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, |
и, готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју |
да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она |
је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са |
њиме, пође.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непр |
м, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко о |
устави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, це |
/p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да с |
јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто |
ла широм отворена и њена крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спр |
м ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било |
му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у |
изменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што сил |
зе наслоњених ручица, ознојених главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је т |
а га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са ње |
после, када је од двери поведоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледал |
ободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по к |
орњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекта |
ог силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, |
тара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса |
је, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сиг |
никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што |
запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навл |
овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а |
сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи |
с свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да с |
и мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није |
неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софк |
е и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод |
ладожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд |
м отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, |
умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али |
гове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде |
, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то сврш |
ији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силн |
е као друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, т |
уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све |
е мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком |
нуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Ос |
е, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од |
је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је |
и и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, |
он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после осло |
и ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне п |
ршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп |
сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за со |
ој војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади |
ан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок |
68" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није |
а.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју |
ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекро |
, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто |
„вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то бил |
да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, и |
око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сва |
оћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежним, кратким, одозго маљавим прстима.{S} И з |
Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у п |
а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни д |
ала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудара.{S} Све је |
.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек он |
и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, |
чом или којим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим н |
њег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад |
ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато по |
ама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годи |
ао да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуд |
и се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна |
аба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уск |
им селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И < |
нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ћ |
оле земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек |
и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ћ |
ља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину |
већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да |
ости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се мо |
ца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена |
н јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређани |
Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму. |
ко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукуј |
љеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изр |
Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је |
да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како |
во њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних |
а се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, |
зио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући |
ек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{ |
ше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају в |
еме највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свем |
кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда |
S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбин |
> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада прија |
робијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци се |
и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила |
а и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покој |
ући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а |
на, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог |
не и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пу |
вној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и д |
пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле |
, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, |
а, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, |
нице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе на |
и, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом или болешћу.</p> </div> <div type="ch |
зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегаз |
страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још ј |
мешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама |
о да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове. |
је могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна |
готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчани |
о умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечит |
ног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по |
дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружан |
пасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што |
<p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају |
не у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним |
ожда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се н |
чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој:</p> <p |
у, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао по |
} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на се |
на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијен |
собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрх |
ло се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> |
у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и дру |
онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равно |
он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни др |
зе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да |
е мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да пос |
јој прилазе руци, али она не даде.{S} И са истим осмехом, са очима мало затвореним од задовољст |
него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и |
Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, |
ак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да |
сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би с |
пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из варош |
стина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело вес |
тосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним |
ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио ј |
у, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, |
већ наериним али окреченим димњацима и са опраним <pb n="75" /> прозорима и орибаним вратима о |
} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу у |
ђено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div t |
и свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попреч |
ку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Том |
а.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На ка |
није изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њег |
е, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па |
зила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући |
, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им |
{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, |
силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме |
е, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се поч |
а.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној р |
! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нече |
чито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им ник |
зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до |
наест година, а већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, запо |
ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је ла |
подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора д |
и она већ готова, опасана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајућ |
реба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око |
изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, |
је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато |
лим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бл |
нтерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S |
нити миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим |
сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи |
сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.{S} |
губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> < |
е може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштр |
ци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и у |
држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како |
им виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, |
то!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тоб |
је могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{ |
и се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером раз |
оред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или |
о су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S |
ови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у поја |
њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су |
олико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p |
као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опе |
его како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигу |
ж ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из |
ом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то мног |
о кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> < |
уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са муком |
а и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури н |
у били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом |
удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био о |
нешто мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским о |
очео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не за |
а Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрави, а не |
и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом |
к их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би до |
бичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њ |
и, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су б |
/p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, он |
туда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли |
ер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе бил |
; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође вр |
хови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, |
оћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао |
ци и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ |
, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући |
че у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред |
хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај го |
ан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо |
пињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо к |
т је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробље.{S} Падао је мрак, али некак |
анка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази мате |
то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А по |
бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде. |
нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га |
по његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{ |
још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или |
с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак |
а чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, ника |
кривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава |
! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очи |
да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— |
емљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у вели |
младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, |
} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој с |
скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{ |
ати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрис |
е могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче: |
иво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да |
ку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда |
како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако ни |
прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, ј |
ек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да и |
<p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком от |
рећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: |
ажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама.. |
е басме.{S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима о |
о силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни ра |
д ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, с |
да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвени |
и, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> < |
и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, о |
ен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засел |
е чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испу |
е и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним али окреченим димњацима |
пала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прелазила је по њо |
оћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би |
још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, н |
, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да б |
е онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве |
и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла |
е дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она т |
и је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да |
због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ |
p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако |
.{S} Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турск |
оносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неу |
осле овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, |
а не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи |
оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и |
ојом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах |
је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада |
ним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати |
Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се |
ања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сув |
их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поје |
ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је мој |
о са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенд |
атером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској с |
а је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, шт |
д посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на м |
сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима њег |
била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао. |
горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртво |
хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не |
.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним оч |
и деци ништа да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој п |
ришче“, — када је овај одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, |
испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стисн |
ази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет |
а верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није де |
лике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> <p>И |
ајвише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора |
И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, ут |
и и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија ј |
е све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред д |
ц, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, исти |
а, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бач |
ко си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва |
ло оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и |
а јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{ |
летку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, д |
<p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па ч |
ваним, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, |
ио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разн |
пијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више о |
већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекора |
стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не |
нац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себ |
, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда |
!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде |
у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овам |
своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били |
ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвоје |
биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и з |
би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опет би, ма да је и најц |
ле дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је |
ивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гла |
покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама |
ату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало |
ћала је како је пара гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака |
уђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би |
Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и |
а и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро |
ђајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатил |
а да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, ш |
г, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим |
раснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што |
јало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и |
и, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с |
тима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као восак старим сте |
Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи до |
на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и з |
знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако |
у:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се пр |
ни! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара нек |
Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам |
лопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пре |
азвезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим |
те као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p> |
оликих грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у з |
{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грне |
а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена |
, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, |
веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила |
то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи. |
века пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слат |
у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилу |
пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, |
е и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, вид |
виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет н |
испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат |
руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му он |
тина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркињ |
аћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из |
чито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, |
Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: <pb n="69" />< |
<p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажел |
ву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, |
ла са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, не |
а грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико |
ли од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш већ какав је с |
ком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клеч |
па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— М |
азом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу |
купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљд |
него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може |
х је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долаз |
и скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мат |
зи и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, |
ује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И |
заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за |
И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, |
родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" |
а, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која |
пцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним |
х ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, |
о Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} |
и, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинам |
аза своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође |
лав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога |
са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозор |
ћи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако |
> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изнен |
у наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори |
тер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, |
вета.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— |
о и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и |
исока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му х |
и запрепашћење.{S} Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, п |
ила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово |
највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Ми |
бамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће |
олећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> жалости ве |
да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд |
чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се тр |
цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши. |
о видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непр |
клецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може |
д Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене ни |
ка усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и уг |
а је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око |
гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним |
нутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла к |
е смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турск |
другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајућ |
а тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="4 |
а није бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав дан |
полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге |
и берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко зна који део.{S} Више је изгле |
амо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове ул |
је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац жен |
ужили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза изме |
не питајући га да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут |
и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину зб |
љених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њ |
јише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењин |
би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би |
</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, изва |
ме износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душе |
а и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ с |
И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те б |
ва ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире. |
Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке |
олази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуб |
оје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се т |
и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио пор |
чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, на |
та, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу н |
одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и как |
о си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софко |
то кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, |
а од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која |
ега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, |
ха.{S} И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио |
о, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да |
нију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од |
ише главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле |
ико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да |
земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако |
испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању |
одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па м |
га крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— И |
о подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато |
</p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p |
не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} З |
амо брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, |
ињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам пос |
увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, т |
и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетк |
јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два |
и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мил |
чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откр |
а се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада т |
зо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствар |
а раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречил |
брадовати и доћи к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје на |
е јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава |
, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису в |
ву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, |
није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, |
де укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није посто |
и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:< |
ште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре |
рила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да |
помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да ј |
о. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је |
ет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> |
и логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе |
рпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код |
пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихов |
ина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А |
вачко.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој |
кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намеш |
морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удес |
кшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је те |
да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, |
ажећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину н |
м икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага |
знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се прев |
и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то ка |
ође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И жур |
ка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p |
гући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она заја |
можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, жив |
е.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одударало својом жути |
је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да ниј |
етка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, |
шле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве |
о он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала |
арци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у |
S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лак |
сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопаже |
ео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, сада је опет он, какав је и био, још је он, онај стари, |
њава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим |
пео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова |
е било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала? |
оре не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће. |
дела.{S} Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, |
падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефе |
ћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} |
ти.{S} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из |
бог другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ћ |
оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових |
њених руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како |
.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је |
м примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуман |
а им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не гл |
ене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> |
лази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову |
<p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одг |
упи оно... дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се те |
ако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p> |
лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што |
к се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се |
у другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сироч |
ћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом в |
а милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера па |
иким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да она није ништа, и никада ништа ни била.{S} |
је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамт |
ако је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењ |
е чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи гов |
е своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га е |
, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако |
олази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почну мушки гости долазити, о |
жда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комши |
а шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово ве |
ина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова наста |
ти и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-М |
ери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свек |
очне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и |
када бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут из |
томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда |
ћу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће |
највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједан <pb n="160" / |
, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изглед |
мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, ч |
ад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, по |
о нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није б |
ву слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих ста |
вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико ј |
иња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што |
<p>А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти |
обож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је теш |
о да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и |
фкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себ |
ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато |
и слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с |
е, она га поче гледати.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ |
овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју |
а, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, |
ке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га |
баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него и |
е је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући |
ознаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хај |
стајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са м |
омшиске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно |
га неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сва |
„њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цел |
ну, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада |
n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да |
ст сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт |
е се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од ув |
убодолину, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер |
сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па |
ло немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице мо |
пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти |
ашно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе |
када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се |
као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говори |
која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно |
да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо нек |
се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то н |
тале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у |
езе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао |
упа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред |
ила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Наро |
тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оп |
може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног в |
ко јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Триф |
она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к |
шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у |
дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је могла све своје жељ |
по брадици и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај |
осте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије |
је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може ни |
ве би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада |
оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и нек |
сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једв |
местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би |
кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо |
као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, |
/p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би |
и и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стар |
а: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — н |
исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га |
је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, |
се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм |
кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњ |
овим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И св |
{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају ка |
о претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то |
љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке? |
а.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ет |
о праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, |
године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што ј |
чито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадаш |
не фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варош |
глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је |
ему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздр |
летело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Марко |
е неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих же |
је обучена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме ч |
бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је |
, љубљењу косе, виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефе |
била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како |
ши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да је он води, ишао је пешке одм |
уне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући г |
ила је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је био, збуњен, саплете |
но и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропс |
дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим забор |
{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одеве |
ко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме над |
само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ о |
како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем? |
е знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} |
особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом и |
тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ет |
жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара от |
брадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} |
дморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наору |
ше охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући |
пава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, а |
и и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и |
да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог |
не, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле |
о кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} |
се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са |
она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздр |
орало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је |
стини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ра |
и али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није ко |
ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не н |
, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да |
г, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се н |
о јој заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{ |
као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, е |
ински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, |
е да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као уве |
одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим поста |
обро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, |
у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, к |
а? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме |
сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непр |
орају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка |
ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снаш |
, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чир |
ајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као п |
ела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са но |
ега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о рас |
/> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, н |
је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, исти |
о споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охра |
набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њ |
образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да к |
здигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спр |
мо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механ |
зи, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Прод |
ва и камења, није било много.{S} Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају |
ји, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све |
се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да ви |
ао остале, на леђа, комотно, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} У |
га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена уст |
, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли о |
водећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, г |
туда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софк |
ала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивал |
набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште ј |
аменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој |
вог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска р |
кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, наме |
махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног |
луцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све ј |
.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се ни |
силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао а |
примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби.</p> <p>— Жива би |
очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долин |
шко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се о |
е даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му <pb n |
ко клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и нам |
ати, и по неки пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад |
дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и ду |
ан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, |
аје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и н |
о упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само |
рочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с |
ез поставе са поиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била открив |
њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправда |
ко изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapter" x |
сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза |
<p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, |
аде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је |
у Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао.{S} А она је знала шта |
<pb n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве? |
сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> |
е.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може би |
фке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</ |
/p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— |
="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије.{S} И закрва |
види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, |
све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, ког |
ињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, ал |
ли осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе п |
и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место о |
у почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилењ |
о материно кићење и намештање куће пред сам губитак њен, њену продају, и допадало.{S} И она је |
="SRP19101_C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као |
Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те. |
ше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ замахујући оном дру |
енађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по ње |
ствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпр |
о другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} |
некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио се |
де, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пут |
о.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други пут, на |
свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би да |
аци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрш |
ва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дир |
женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не ист |
мати не да госту ни да проговори.{S} И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још |
н ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, јед |
изме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, |
пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овалн |
звала, да и она к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Ве |
т особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кико |
то највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Тур |
због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње |
велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, |
елек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, заустав |
о, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бат |
а намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> |
аје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не вер |
ни и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за б |
те снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па не можда, него |
е је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки. |
га јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не он |
а, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не |
што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљив |
ћ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да |
ареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</ |
ће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много |
и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то б |
/> када почну мушки гости долазити, он сам их дочекује.</p> <p>И зато, када дође, пошто прегле |
, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Вид |
нтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, ли |
ожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у |
плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него |
ead> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да |
} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско н |
бине, место њега водиле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то |
тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и |
кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до т |
е покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он |
„потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, а |
амо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе пост |
њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба |
кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одглед |
не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај ј |
! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отвори |
е он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и |
е рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, |
обито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и |
а пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S |
дне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко |
<p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могл |
ено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, жив |
ш — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како т |
ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> |
амих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је з |
да тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Е |
руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито |
з колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару |
— забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се. |
и се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била |
половина и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађ |
ега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> |
вајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишица, подупрта оним клупчетом |
о, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза стран |
олико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју пос |
осле удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како ј |
е, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватов |
="SRP19101_C22"> <head>XXII</head> <p>А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се |
с, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој п |
ти, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја |
га не би заклао.{S} Жена би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, |
а старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несрећ |
да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комш |
<pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S |
ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.{S} Није могао да се |
о једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и и |
зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје |
Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, |
е се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се ни |
мна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса |
омири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечега.{S} Долазиле би јој комш |
рађена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће |
једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међу |
овим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати б |
но „двогубо,“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна |
ини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав гре |
> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се са |
, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да |
из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме |
о да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И о |
јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негуј |
, њену продају, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око кућ |
ку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећн |
жи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена |
та сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и нећ |
грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није |
издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са ба |
овима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и |
тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек |
ако сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, ук |
а, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако |
а је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде к |
се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за |
о зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и ш |
то својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак ч |
е.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом полицом и по њој поређаним сановим |
е, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" |
тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта дола |
ти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, ј |
себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, |
шта, нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: с |
е љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Са |
дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се |
мети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ з |
вих, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се |
Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешана са њима, |
уђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више негов |
месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно |
гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, |
да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дан |
едећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење или ма |
ико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, особито њему, ефенди-Ми |
о силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустав |
енскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брат |
горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да п |
ала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као гра |
а је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да л |
иљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи |
Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је подилази ватра.{S} Није могла да |
ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, |
просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш |
младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је. |
остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлењ |
а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у с |
сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше |
моћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, п |
да ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци |
ута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и в |
а, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p> <p>— Море, ш |
} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, |
о град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у |
при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у по |
кидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презрив |
е, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</ |
о вароши.</p> <p>Испред амама дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и даро |
ј, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што |
као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење |
олико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их че |
е но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе |
допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она |
почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једн |
/> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег |
е донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, гор |
ри и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p> |
одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, по |
говарала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава |
ко ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{ |
ило пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућ |
зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба- |
бав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер до |
осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и |
тање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></ |
ње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продуж |
ласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, |
ти — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га расположеног.{S} Јер због |
ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је ј |
опчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све |
тва, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки нар |
родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после служб |
дуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, |
ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага кујнског, он је онда предаде женама, д |
а Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је иш |
што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили т |
матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушк |
њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а са |
="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не преглед |
о доцнијем материном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намешт |
"209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени же |
зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њи |
и, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не з |
је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једн |
већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да |
руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p |
м чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> < |
, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> |
од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, |
а отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис там |
о једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} |
то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој ве |
ним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже |
, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајви |
>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између ње |
но и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слут |
е.{S} А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од |
ко њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од св |
рстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само |
синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како |
они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко з |
ћи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начи |
светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене с |
, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакв |
римети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и |
ришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа |
еље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бо |
и свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што |
м ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, |
гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и од |
две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја |
дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи С |
епа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече: |
је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да |
дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у оч |
е тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</ |
изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> < |
/> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, оп |
су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више ова |
ук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} |
ред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер с |
о, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео |
оме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, ал |
них уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни с |
е и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и |
м, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> |
и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S |
аблагодари.{S} Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке |
ко исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и ц |
бе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да |
нина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка |
.</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одгово |
видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледа |
ући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, је |
офка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> |
} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улази |
морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се |
услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као у |
вориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта |
ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека |
ну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Соф |
, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала |
глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по мате |
половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој |
лепа, него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, |
, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењ |
кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха.{ |
лас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зат |
ије знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о |
{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива н |
умима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па |
породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој п |
фку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па ј |
ишом Магду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, т |
и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, мес |
дети да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући |
ћи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, |
е.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, |
сећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина |
, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешави |
а када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из к |
знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} Н |
фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то |
но, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он јој је био |
то испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На ш |
ти — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине |
ује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он зас |
какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиш |
ким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још |
роз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући |
са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини вели |
а готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако он |
о улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, |
ни какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после морамо да идемо.{S} Сад знаш.</p> |
вале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обр |
ро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да |
, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Ч |
њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она до |
да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више.{S} А |
она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, к |
камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Со |
би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавн |
великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати |
ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве |
задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „ефенди-Митина |
!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину.</p> <p |
равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и |
чење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох |
шна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушил |
ба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чи |
ојало.{S} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и п |
{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, |
било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, |
и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то |
а и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, |
, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и ср |
о је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или |
ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да |
он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и насла |
ељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко |
Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њ |
ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче |
има, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопч |
а га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињал |
да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и удар |
еднако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силн |
ћана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди ба |
<p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али |
сле мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела |
тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала да се противи, а ка |
е колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад до |
су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готови јела каква је хте |
ани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна ка |
ао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јави, да би она, мати, имала када да |
Али откуд је могла и знати?{S} Знала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} |
S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је само муцала:</p> <p>— Како да не, како да не!</p> <p>И |
од којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све |
свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости ње |
мова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, у |
тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а ви |
е што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она је мо |
коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не |
ражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, |
иста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да ж |
м ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, о |
поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нар |
годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више ст |
на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено |
нства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „ |
И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за |
угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а |
дила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и т |
и сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити кући и са Софком |
шилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све |
материна не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поч |
} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, н |
Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима знало се и п |
и и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и ди |
њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, |
ћи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам х |
а је оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме из |
е натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не |
сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе |
тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је би |
десетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскошнија и з |
о су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пр |
окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо у |
тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није |
} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честит |
све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина там |
одавно очекивани дан и време.{S} Па не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопиј |
Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла |
м толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само |
> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били у |
<p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликам |
p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слу |
омуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Морао се ок |
мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хв |
ут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и |
а пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориш |
однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџик |
о дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица |
Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и |
S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди- |
амнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и |
се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то ш |
за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред тек |
хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са |
ем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да |
е.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако стра |
неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову т |
аг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој |
у почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено из |
зенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну |
днако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо зат |
амо она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћас доша |
ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више |
пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="8 |
} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнут |
шао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђе |
пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање с |
ј се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!< |
м топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћ |
<l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако с |
јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само о |
да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, |
да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, да је гледа, наслађује се њом |
аткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржа |
ју.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаств |
из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спр |
S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко |
ипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Ча |
вајући је, притискујући је....{S} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, |
вши главом.{S} Излазећи на капију осети само како јој лице и косу додирну <pb n="181" /> онај в |
то, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због тога све ј |
на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшис |
је на рукама носио.</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да ј |
је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, д |
к, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и |
од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми ш |
половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој пр |
игде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се |
а девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла- |
од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те т |
а послетку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била умор |
жена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не ви |
њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унез |
је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и о |
арложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што ост |
S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, |
у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као |
</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, |
та и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушиј |
ве се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварол |
ликој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али пор |
>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки |
жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе |
ом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и јел |
не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — за |
т, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ра |
су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, д |
овде?</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јут |
е није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се |
ђује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С |
лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра р |
ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није |
би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кр |
е јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ног |
p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасниј |
а до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су |
ји се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом |
>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани по |
о продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би прича |
жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ с |
молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим |
и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био по |
Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} П |
е би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му от |
огу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, |
А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају |
о, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна |
трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој з |
ло, сав мемљив и влажан.{S} Горе, испод самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз |
зденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S |
чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би |
вучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто ра |
Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поре |
бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и |
ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада празнико |
би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или долази |
осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута н |
било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. <pb n="230" /> И, на изненађење |
лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште |
а од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, роди |
кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му ум |
и његови милују.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не пода |
, претећи му, док на послетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и |
се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, |
с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особит |
е ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и к |
ише приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се ви |
је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био |
S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} По |
а открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да |
по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, |
ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показу |
киња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији ни |
на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> о |
ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чи |
XXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у но |
како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре излас |
тпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, сл |
епенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> < |
е ко не види, изиђе.</p> <p>Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S |
еби.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S |
једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће |
јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се |
ер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на |
ог ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала д |
иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи с |
и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог од |
И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише |
грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је |
нио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пас |
слонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „ |
ју собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Јо |
ка, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он |
Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово |
околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не |
уку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, |
свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, в |
колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан |
јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично о |
овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељ |
устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} С |
астављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесош |
затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, ве |
<p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза к |
="SRP19101_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{S} |
он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка б |
/p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били т |
сти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрим |
, Магда, Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, о |
ога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Ве |
оћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p> |
ана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{ |
је могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све ј |
а зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њено |
пом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, |
не собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрш |
е очи од ње да одвоји.{S} Показујући на сандук са разбијеном бравом једва говори:</p> <p>— Ето, |
И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, она изброји к |
ека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, |
Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и уз |
жалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је |
ило ношче са неколико кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, и |
ти шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} |
сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собо |
вори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође |
доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом по |
иле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито ч |
де је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом по |
на, са новом полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа. |
не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се о |
е нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и а |
на, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том пре |
ла и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута концима и праменовима вуне и пам |
спасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — |
ним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује и |
крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је С |
чери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћа |
асвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте ста |
, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај |
.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и о |
им већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ по |
, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку |
није, као први пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим ком |
ујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у ба |
коро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница |
кад паде мрак, када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испр |
за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање |
вљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплаше |
га што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на г |
је било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мир |
.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде |
асвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по |
и је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да |
гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> |
радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог |
то пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јач |
, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако др |
адиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из к |
а виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поч |
е отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је |
, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пиј |
ле, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не може да |
шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се |
Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела |
круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, п |
мска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу п |
алом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајућ |
адости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „в |
страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа |
руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, ч |
терији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, ви |
а пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах, псу бре, кр |
многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S |
мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати пот |
је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марк |
и, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, |
ли све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код њ |
остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
дело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се |
ајвише од раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће |
особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, п |
њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од сти |
ећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе ње |
јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, |
есенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па |
она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грознича |
Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не р |
им великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају |
а (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не |
ке падала по кревету.</p> <p>И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој с |
грнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ног |
ма, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</ |
је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и к |
после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раска |
од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога ве |
еже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остав |
, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као |
ези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, ш |
ва хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за потребно, пошто |
о и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гр |
не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вир |
м и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и |
реста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред двери |
цније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лак |
1_C29"> <head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше нав |
војом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њо |
већи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада нису видел |
остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље |
карца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази н |
алог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу |
је, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром |
омагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, С |
а ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или по |
зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и |
док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ог |
ако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице |
очеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њ |
већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина |
знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.{S} А оно ето, са |
лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо |
ој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са |
шом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити ј |
иним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и оме |
ду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S} И |
а је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, донос |
чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као |
<p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и |
једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толик |
ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој друго |
пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га уда |
ељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре |
ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго поч |
себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од |
страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у вели |
угим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким с |
још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати |
} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и ст |
тно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} К |
а и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радос |
ез њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, |
од пазуха, и отуда их извлачиле мокре и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, с |
а као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њ |
же се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} |
, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више |
радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа ра |
, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера |
ећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима |
S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина б |
кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обичн |
е, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за |
беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да ла |
и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљ |
ме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радо |
атериним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и |
<p>— Миленија, Миленија.{S} Не затварај сасвим врата, мори.{S} Остави их мало, да би могли да г |
м, одскаче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, |
све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Поч |
Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочет |
о око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржав |
што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би |
.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротињ |
о зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду ко |
совку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, |
изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, |
силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И п |
дали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и са равнодушношћ |
лава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и |
е су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и |
тац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од С |
и, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишл |
кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављ |
ао и више пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у ти |
а је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрамора <pb n="155" /> резано, |
/p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су |
</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са |
уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима |
чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све |
ло.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође н |
нама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те |
очео а знајући га какав је, на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} |
анесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око ње |
и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања п |
до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли |
та чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, викну заустав |
сио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео |
а на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{ |
сећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и |
ој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом полови |
<p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би о |
свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} |
чеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, |
а овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени од кућ |
а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном тр |
та, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друг |
жећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, ду |
талим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} |
Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, |
амо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, |
кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчавали, и онд |
по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све |
екао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с теш |
лимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште д |
оре и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио би |
поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела о |
под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуж |
и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са |
ена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, д |
плашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S} На крају постељ |
p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и п |
/p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово |
> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешин |
шила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела |
Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста отворен је |
док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са |
о брљива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задо |
већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} |
на крила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, |
е тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполео |
а у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче д |
ијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу |
а тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити за |
испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које |
добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако |
, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква |
чу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазил |
> <p>И вођен Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не забо |
изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када |
чка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним као <pb n= |
чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе рад |
у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не |
кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па |
та, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубр |
било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гости |
ка са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње нани |
не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом гов |
ерине постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свак |
ину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице |
свим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог бр |
n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слу |
а буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме по |
сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, круп |
не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокрен |
длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње |
ребало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла |
едва је очи држала отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко луди |
крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла о |
е већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окрет |
а се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак ј |
су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на |
поведа и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином |
одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; п |
јући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је о |
су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дот |
а, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али |
адовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, |
о је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да |
хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи |
очео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала с |
све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на др |
а са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све вр |
одигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није пи |
иле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, наднос |
згледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га |
но „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48 |
е наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да |
криво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кос |
би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде не знајући |
испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били о |
о о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једн |
!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред |
, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући св |
о би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ћ |
ила је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на с |
рата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе |
што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу |
ојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако |
ла, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане |
S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још виш |
Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим ч |
јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако |
је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљ |
амо ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, С |
е у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане |
ла.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ћ |
о да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Је |
а да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда |
со?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је би |
долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на |
оком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђал |
ог тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак |
е живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она д |
слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши с |
годарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} |
се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и |
Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од р |
као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као д |
елене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато |
ео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лиц |
ику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише |
јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, по |
Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слатки |
ене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и |
се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, а |
ће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао п |
и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато |
е и њега, ноћас ваљда први пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, |
ерин доста јак глас, као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави |
и све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, к |
ч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то св |
едоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{ |
е тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како тр |
ју куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито |
и „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикаж |
ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, ср |
а радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, ба |
целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да ти |
ирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с |
тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, најв |
, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S |
на, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — |
јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати, која дочека ово весеље, мора |
>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, п |
друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рук |
зведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом |
а њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да |
унила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је |
навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од |
неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела |
до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда о |
вих жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај докса |
се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повлачи, да јој не |
и, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико р |
аље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих |
горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати |
од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, за |
лашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, ка |
суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе ис |
рво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катан |
њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и више руке за длан, за он |
ма, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом |
/p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви |
послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове до |
м лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију н |
то се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је |
Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац |
ка, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају оканице, па онда као бесн |
а покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, |
сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и |
уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, |
ту у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син |
чев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују |
граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити |
и се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра |
ко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пија |
S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и и |
гу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје |
грејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке |
оново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и |
ирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, |
атима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по г |
је пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, к |
од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, на |
сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим о |
а, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да разме |
а, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, ч |
гаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} |
летени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она |
урене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима |
ривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и вре |
то старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и |
стрчавале са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око |
ако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати се |
да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да |
азда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, |
} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, |
ишта видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да и |
аше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, |
ојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено. |
е деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} |
ме, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све |
n="228" /> мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он би |
и то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, |
адесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесет |
гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било |
не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него д |
ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она т |
и им Магда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, |
ући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, |
а припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb |
н.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је про |
ада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрем |
без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она пристаје, не |
да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих мог |
по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож |
а је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, шт |
пио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би |
није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} |
и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа |
срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од |
И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.{S} После са |
а чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.{S} Она је била богата, са |
е знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се |
е, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Ч |
ваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, би |
лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све ј |
и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> <p> |
е од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек да |
ко би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарен |
Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала |
на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је |
велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам јој веза о врат низ |
вамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећају |
н, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, |
ој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих |
а саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од болова а највише |
а су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој п |
та, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда их је, кријући |
плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} О |
као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се њ |
} Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и |
кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крил |
зује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете |
лаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и ми |
их је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од |
ла и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепашћивала.{S} Доч |
како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код с |
ко крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледа |
е, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Ч |
лазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо код ње, и |
„дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у ру |
, речима, псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, |
ао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад |
нај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли |
а.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће |
е“ плећима полете напред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељ |
, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допал |
ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их |
деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Ср |
у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма |
че, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и у |
нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.{S} И као |
ају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изост |
ће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застај |
на.{S} Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> н |
да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње и |
и, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да |
кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се о |
к, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грош |
јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, |
да, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком ц |
би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах |
а, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, да |
> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чу |
и, показујући им на корито, говорили би свакоме:</p> <p>— Пиј бре!</p> <p>И пошто овај, дуго пи |
м, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И ка |
е су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа |
их.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође.</p |
доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио ника |
вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Го |
"219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обич |
ким венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују и боцкају по врат |
и, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао |
донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да про |
лажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на св |
на све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, к |
ако се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тим |
аба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, |
о прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот к |
не, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног нал |
ругог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних с |
кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погле |
о се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега о |
свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не |
а бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и о |
пију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшиске ка |
ра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свек |
д пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође |
Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина |
шме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њен |
вари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између њих на под, прекида се брачна |
у јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала уст |
бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким |
о се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} С |
би које од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет оставља |
и.{S} А опет, знајући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и нај |
ђе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да |
, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бит |
де, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Је |
сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се |
имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомил |
о не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму с |
она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене |
у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лиц |
ако у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокота |
/p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>А |
њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи |
вима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то освет |
ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњиц |
у га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о ком |
ма затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо |
издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Сам |
в од најмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одел |
ви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни стар |
је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и |
је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како |
ело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, |
себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више |
дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</ |
го спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и ве |
и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младож |
ије на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из б |
, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, |
наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, |
{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одјед |
о је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" / |
, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чин |
идевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као |
у или две бачве да захватим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и |
ући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобође |
обито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела |
> <head>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газд |
и мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n |
у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ва |
прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана |
тале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се прили |
а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свир |
г немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да |
кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на |
одирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада |
ишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p |
то продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и пра |
е...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и з |
су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало. |
едно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало |
а склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне се |
и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ |
на ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно ти |
говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш |
и више издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} |
е на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнак |
она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни |
куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је |
ли других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, |
тају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила ка |
док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса |
вљала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се од |
тати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И |
руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је ј |
ада се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S |
око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Ни |
силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и ч |
} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што |
бравом једва говори:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све.. |
е гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена |
а, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покр |
цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још |
крчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} |
би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на |
свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, |
чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија |
већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} |
ла у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због њ |
ти и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије б |
арђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задов |
утра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p> |
икада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и |
, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али ј |
То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је М |
ож као од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ћ |
а опет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највиш |
реним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се прибер |
непеченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, св |
да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане ч |
— Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу |
и о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на |
ом балегом и после онако да заудара.{S} Све је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кров |
пуклост и отвори од врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа д |
ркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкам |
еживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би |
ишта са њима није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што |
е још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје |
у само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једно |
ли бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, |
екну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење п |
и!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе |
дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S |
када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задирк |
ће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још се |
је.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и |
се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је т |
х заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и сна |
стане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је о |
ивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је ос |
арошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, к |
</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, |
шавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. |
ја.{S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу |
још више дражило, опијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али |
вало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као шт |
равати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу |
обито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у от |
знојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и |
рује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће |
а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, |
ујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове |
су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, |
они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и |
ине наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред из |
и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пуст |
с волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону. |
} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и коли |
Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудил |
и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, |
ква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она ср |
ом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — осво |
не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује |
озго, овамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све |
се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигур |
са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на сред |
илука <pb n="64" /> наиђе, здрави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено |
и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И ка |
ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а |
сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све т |
год му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не п |
донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођењ |
им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, зна |
ју се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} |
, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, |
бог тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се |
прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, ча |
ли се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугод |
е к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што |
о када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још |
згу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се |
разу лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софк |
ова понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити |
патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или |
она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са ку |
{S} И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах |
има још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томч |
о јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да ј |
ниног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, от |
S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло |
ека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да л |
та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљ |
не, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза |
трну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не |
од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима |
овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по сте |
ћати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој |
н је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазн |
о рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у но |
едок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, то |
, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко д |
говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S |
ак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а |
га, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно |
је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је доч |
то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; |
увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећ |
орелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге во |
} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је |
леда, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{ |
хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а |
беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу |
Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или ми не одговоре, или можда ми нешто и |
атерино заваривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно |
"SRP19101_C15"> <head>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад п |
ође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, о |
ла Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим ч |
и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није |
мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} |
ви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, |
— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Не |
Знам ја.{S} Зар ја не знам?{S} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Со |
би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све о |
а све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућ |
а шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, |
да већ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојач |
упио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењко |
{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна |
е снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађива |
сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала с |
е све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају не |
Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедос |
И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покатка |
тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и |
ојој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осе |
амо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: |
олико засићена и отупела, да је била на све равнодушна.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе |
је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, о |
прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њи |
ли мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, на |
амота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било с |
почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овам |
Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из поје |
јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} |
а, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед полива |
се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А гл |
осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, сво |
о до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од д |
све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.{S} Особит |
30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговин |
би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што друг |
Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је |
руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћи |
се Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први |
ма, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне в |
де, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса |
леко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њим |
урно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ва |
, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али |
Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као ш |
ада чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са с |
је толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је |
пак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, |
а нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљен |
да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од род |
асу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то |
све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора |
це, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црне |
ада сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ћ |
“, „не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући к |
повали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке |
ем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном |
покушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, ч |
</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по ше |
ђе, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се н |
о да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што |
долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), |
вета, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је |
ко годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац |
рњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у ва |
pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са |
се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" |
о.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично н |
рећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и |
S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви м |
кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито |
и се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотр |
="38" /> све друго на њој непрестано је све лепше и изразитије бивало.{S} Рамена и плећа једнак |
више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигн |
мама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима о |
о од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, |
шки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико |
петом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том м |
е и запрепашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и |
p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцка |
ју, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија.{S} Јутра јој већ не би би |
када таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што |
е.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата |
се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издва |
гуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму |
ва, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкини |
<p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар |
е одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда |
је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме |
једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовск |
равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу ј |
кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће би |
наш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како б |
ог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи а |
ије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њ |
еднако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео се |
у ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки |
, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све б |
а туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — с |
ађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb n= |
и месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати |
их уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама та |
тку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све за |
о што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку о |
што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радос |
и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Р |
, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све ви |
ског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вра |
им се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китк |
ао да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, |
е!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више и |
и мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим |
, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет |
b n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда да |
ршања обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујн |
љубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што лу |
а алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како с |
одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њих |
.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемир |
е мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње |
а двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страша |
алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се |
ћи га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p> |
то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају стар |
и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пош |
ли тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осе |
пет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење |
ошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, |
ке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се |
ве више је наслањала главу на прозор, и све више <pb n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Соф |
<p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, уви |
ом косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, к |
е велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила остал |
ом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати |
ље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено |
ријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале |
, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, к |
ма, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да |
от и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праска |
/p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} |
а.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, ка |
у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а наро |
иметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="chapter" x |
неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно |
.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови |
" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p |
ка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радо |
шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подрум |
да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{ |
ирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика св |
за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и |
ше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање а |
ибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехо |
ао неке велике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да |
ће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо |
се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родб |
стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Со |
Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа њего |
на желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак |
је доба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као ут |
асапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући |
више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није ост |
ове њене оволике жртве ради њега, губи све: и поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на |
р вама све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабра |
о, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу, са запаљеним к |
} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони.</p> <p>И ка |
то је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и |
ио далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако с |
, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом де |
а води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом изл |
се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њихове ж |
држи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не б |
о стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеш |
свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да п |
ка соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе |
офка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, |
баш је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, прич |
ласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да б |
ила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим на |
твом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, н |
вне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се |
осте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у и |
среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи |
од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала как |
се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће и |
.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А ј |
и да је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Соф |
саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би ј |
и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, о |
све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, |
ти да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све |
<p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволик |
о, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном |
је било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме ча |
" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавш |
с јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој са |
.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики ј |
дмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а с |
осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се |
ког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвоје |
ао улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Чов |
еле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, |
них, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и |
е усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала |
не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би ј |
види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у сре |
, да би осећала како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила ужива |
лепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући |
, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, не неки други, стран |
и и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се д |
аударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га по |
екар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на пр |
ако му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то |
га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што |
<p>— Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из верова |
/> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у |
>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од |
да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, |
>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба С |
една да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе. |
бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, поче |
ило од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршиј |
ичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За |
на неподигнут ајлук.{S} Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај н |
а почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би |
рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену р |
него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ов |
говори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово |
, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бе |
а, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и |
.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у ку |
е у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насме |
у са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне |
> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваз |
току за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, по |
јединственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, |
е могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише уг |
сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да |
о у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако оту |
и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, |
е њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Н |
ању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу |
</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заг |
еђе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво л |
мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо |
сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији |
спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те |
цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> пој |
су.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> |
ла; како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Ма |
а ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очев |
су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је |
пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њ |
ом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S |
узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и |
пијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним из |
комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У куј |
свим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту |
здух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <qu |
релим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у |
брава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> |
ш себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим разд |
га, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме |
де стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> < |
ђе.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се о |
е нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката.{S} Сам |
је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{ |
Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ ј |
њање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не ос |
, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све ј |
ечила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада |
што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, |
убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да |
поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, го |
креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса |
офка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није над |
личје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а с |
дале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и ч |
што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све |
ајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су ужива |
а и ослоњена гледала и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи го |
и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне |
о ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружа |
авало венчање, молитве, певање, око њих све загушљивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све |
ато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>А |
све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и ка |
је истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, луде разд |
не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој |
оји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу |
е још несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које |
ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само |
кад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју к |
ада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада до |
лаве и једнако пева.{S} Пева заносно из свег грла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> < |
кањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркањ |
ихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, |
офка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и гор |
како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба пол |
ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке но |
се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он |
<p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Со |
и хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да т |
, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што н |
спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да |
свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ра |
отвора и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе |
жи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету |
ак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну: |
зао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S |
јгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, |
пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак |
тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће |
како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спре |
огод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да н |
к сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране |
<p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајд |
а се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у |
својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не пр |
абећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то |
тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено |
се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким |
рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис |
њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је |
уђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ос |
да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ак |
то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако |
да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је р |
дначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све сл |
едао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и го |
дости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном огрлицом око врата у но |
те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат ње |
махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањ |
ода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у |
ста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="246" /> р |
трдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт ц |
" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигур |
стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање |
ом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, уз |
ја.{S} Јутра јој већ не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати |
сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, кошчата а |
са, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојен |
тара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко |
, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са |
ести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, и |
о већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време и |
је су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уст |
у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а |
воришта покреће и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве |
укчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна зрнца почињ |
а обешених пешкира по зидовима биће све свежије и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, г |
И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемирениј |
јом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле зв |
ледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по |
устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска напукла и |
о.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако |
о ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од ба |
ист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну |
зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неко |
ма и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равници, по |
не и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица. |
али не и за њену лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелод |
љачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела.</p> <p>— Намештај! — одгово |
S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бе |
нда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћу |
ељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, и |
о се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те |
ући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је |
брани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине преста |
на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефен |
обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће д |
, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада |
ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S |
р, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, |
а.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и ја |
ти, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, |
полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже |
ади.{S} А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то |
ибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ног |
шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од |
ло да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се |
а пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да |
, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} |
оћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно од |
олико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ почне да шапуће у |
себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и |
и, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздра |
то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, |
слугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа и где може бити, ипак би је |
тављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу ниј |
паствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или |
ла каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био споје |
ојима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке |
ађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како с |
забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да |
ева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећ |
, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{ |
<pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Соф |
презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом чел |
ази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и ис |
{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се |
се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће. |
ао нека муња опали.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десн |
бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Ко |
напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је |
мча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и с |
рају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, си |
она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{ |
/> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кут |
е стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер о |
е руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи. |
а Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку н |
/p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изне |
ња, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је за |
чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алата!</p> < |
и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја виш |
рац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак |
више, не дође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде |
ше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убић |
оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју |
игла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва препл |
ним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, |
арање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренер |
и од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији |
м свадба, двориште, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање ш |
иру од радости! — сасвим све њих, кућу, свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то |
ди, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, |
оба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, к |
како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети |
ачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом |
а узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак ј |
роз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, посла |
оклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Со |
тељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније на то њ |
S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прв |
оже ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p |
естрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, с |
пак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? |
стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога |
ор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни |
алих сватова, <pb n="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде |
о.</p> <p>И само да није било још и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никак |
да би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи |
ћи шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила с |
а се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији |
а свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов си |
призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.{S} И |
м венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства.</p> <p> |
ке лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато |
т свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се |
атко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} |
фчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочи |
о је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово |
а хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као н |
аодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче р |
{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по |
видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживају |
је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ни |
хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остаја |
Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — |
донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— |
ет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понес |
че и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и ма |
и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, |
ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јав |
од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким својим пр |
вати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, |
а гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type="chapt |
јала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од |
јева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саб |
сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамље |
с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где |
осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и спази ка |
зницу после венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ств |
зо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави |
како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p> |
у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне кућ |
после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колим |
гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме |
то и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —зн |
руг оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види |
ложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, с |
а.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{ |
носило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркв |
би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би постала в |
само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, поко |
, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш |
шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога сабора или одмора ради, пошто само тада пр |
поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека зм |
толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим х |
несе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као |
том руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осе |
, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар |
ала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње сте |
бичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили |
C30"> <head>XXX</head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше п |
га спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али к |
пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, |
су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису н |
ала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као |
спред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на с |
бегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега |
и скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се зн |
римају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала у |
сне, да не би ко од комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А |
овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, |
кву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се ис |
исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу |
опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и |
остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени т |
све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и |
омшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући как |
лашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се |
недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Со |
ка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> |
Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јор |
тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особит |
има, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и |
у, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се к |
говор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо |
ела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред |
вши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изв |
вати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскињ |
ког купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком |
ла је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци пр |
м изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није говорила.{S} Он је, једнако чис |
ан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући с |
топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али с |
иганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог амама ће д |
чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла |
{S} Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ |
довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема |
ти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламе |
сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако н |
n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и ова |
силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поч |
почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на с |
роз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешен |
је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по с |
ила стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вод |
у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поч |
И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров |
сту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је |
прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни сам |
из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијал |
вако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, исп |
Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, |
их зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче |
адно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олтара, из |
дрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар |
о трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само п |
ошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, оки |
постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} |
и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда с |
ко злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив |
од високих ограђених прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је д |
лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ |
ло светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, ко |
а и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више п |
ијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секир |
и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена |
тава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога о |
спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, к |
допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата. |
Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, |
дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица уст |
о год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, да би он могао, или што |
} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто она |
ило тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од кам |
да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толик |
} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А |
— и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А међутим она ништа са њима ни |
ћи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и о |
ајгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што ј |
у умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...</p> <p>Али ипак, ипак |
n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није на |
и, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за |
орачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време брзо прође.{S} Она хук |
сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело |
о одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а |
ије надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери |
како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њо |
са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала је сама код куће да седи |
ије мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, ус |
ка и његових, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми |
ног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и уз |
их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због |
неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у но |
тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, |
е; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него |
Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, ја |
S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке ч |
њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимшир |
n="95" /> <p>На отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице |
уда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут.{S} Зато је чес |
ој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија |
олена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како |
м, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мра |
ци и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, |
још горе да дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му по |
учене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отвореној капији, исп |
ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима |
ако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод очију, кроз |
ане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, |
и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкоље |
о отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали ко |
отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљ |
још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути |
<p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним |
p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да је она умр |
на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патос |
биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћа |
и су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови |
право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах б |
е тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на д |
штала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће о |
у.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, |
еким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде ка |
а је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И з |
и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан б |
нако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дањ |
туда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влаг |
уђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рам |
ви?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо |
>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отвар |
седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко |
кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се пр |
рваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S |
и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеш |
пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у п |
Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без |
ио запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим |
би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, |
куће, било Арса било жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ би |
олико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео са |
да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Соф |
одсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младос |
пећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећер |
били готови када их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало |
редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школ |
и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дува |
е јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у т |
поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са гроб |
нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије |
га новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Т |
а и ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по |
има, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали речен |
евојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана ми |
кође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да ј |
тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратки |
ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим |
>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у |
ање, као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са |
гов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихн |
ина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, кол |
еде и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него |
о ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздиг |
у није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрв |
а, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, |
их свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма |
/> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен |
, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обу |
бе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особи |
Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косм |
кале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се весел |
/p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој доб |
заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу кап |
да дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је |
ело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске так |
едино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали |
м себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} |
маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове по |
еднако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p> |
већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је он као |
м, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати нов |
у!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Госпо |
нда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глув |
м Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавају и моле је.</p> <p>— Миленија, Миленија.{ |
е.{S} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, |
гор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па |
р то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки |
иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде как |
ко се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута |
ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} |
а се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> са |
а изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“. |
о“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма |
ђе, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђ |
ла, кћери! — ослови је.</p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, је |
амо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све су више хаљина |
и и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Х |
астуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет |
ма, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, већином мали, кратки.{S} А ко |
о, него како где, као на басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, |
деле њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као |
га иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом |
н није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцев |
шао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" /> па и клисари са |
ала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, ка |
ко нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како |
тима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>Пос |
м деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ и |
сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој ти |
е догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој р |
ојих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву глав |
баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Пријатељи иду!</p> < |
уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брач |
81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живет |
еле су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, и још и други.{S} И како би који дош |
еном гласу виде, како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће он |
ла како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући |
о, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, жени |
/p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> |
адах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити ми |
а не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> |
, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</ |
собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p |
аз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, |
што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала д |
одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на |
ени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и ника |
сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пи |
2"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар |
уку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знај |
> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветле у |
се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, |
око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арс |
косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су ис |
ове, свакидашње, за које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да раз |
„вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, д |
е, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која је |
вих, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у |
ко да не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде |
како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} |
у и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb |
ле он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће |
ких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и подваљци били су обо |
е женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и ум |
прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у сви |
обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, пре |
ке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала кој |
ачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело |
и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, |
офку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша св |
уље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обич |
а нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у нек |
о њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: |
Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учи |
пије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима з |
ута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није |
учене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да |
хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече л |
дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке.{S} Особито као да су |
а да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S |
/> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, која би се у |
кина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накити |
на по бело окреченим зидовима повешаних свилених и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старин |
мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загас |
е год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне м |
вама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог |
ја су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном ог |
што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њене дугачке, |
ске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са пре |
н занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамен |
одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и и |
их бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене с |
иже вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојениј |
то можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чи |
Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и гот |
и ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла |
са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што |
и чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Ка |
ра, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једв |
<p>Горе их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се о |
деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно р |
е спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да |
а би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шали |
чи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим женама из родбине и комшилука |
и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне |
и се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши |
ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно |
војка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но |
једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type="ch |
у доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и гос |
примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поч |
Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, д |
оме што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у |
слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у |
који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.{S} И Марко, не могући више издр |
ред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</ |
е више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, |
а и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испун |
и, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако н |
морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред |
ском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се |
ју! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци св |
оворити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не б |
адно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> < |
у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му |
јише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њ |
вши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом при |
светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, мо |
да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из ком |
ање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда |
то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за к |
а у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући |
ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песма |
ила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија. |
са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били |
ису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој сва |
да, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао |
, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да бу |
о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свек |
испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p |
сата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донес |
, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређива |
селе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, ефенди |
рва оро да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се |
ли су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућне |
рунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Х |
ле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће с |
велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца |
еба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема. |
узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампар |
<p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико |
ју тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Со |
нови брачни живот њенога детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као |
и да одоздо из дворишта свирају.</p> <p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који |
!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да с |
, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо |
е како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче с |
а, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гл |
сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједин |
се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> <p>Настаде рукова |
одније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су би |
<p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> |
њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цел |
: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко, свирка моја, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се са |
к.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> |
о да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — |
зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Ма |
а да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала света: комшилука, д |
а, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи |
жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући последње |
у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чу |
е овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком |
} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим |
S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с у |
свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресеца |
очињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, |
вирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара |
се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред |
адожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџ |
њи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, ов |
ца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда д |
{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не |
звија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их д |
оче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, |
че округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздрагано |
ру од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, о |
њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, |
Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене гла |
ламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџ |
расла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, у |
препастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа би |
ечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женс |
ао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало бог |
изазове злобу и пакост.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединст |
ко на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав |
љенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога жив |
чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су |
ову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изр |
о оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, изишавши од мате |
Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша |
под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што ј |
и, поче да пуца.</p> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирко |
— повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће |
се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, |
д огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од свој |
вори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима |
д старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у нек |
пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осет |
Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И |
почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свучен |
набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер с |
равајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би |
иделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасв |
ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не |
који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за с |
тава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} |
ило жена, дођу, донесу свећу и почну га свлачити.</p> <p>Међутим дан је већ био почео.{S} По дв |
збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пре |
а морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њи |
>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Соф |
на леђима, грлећи му <pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући |
сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допира |
ослетку не поче и самога мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газд |
видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзир |
и у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених р |
рат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отп |
знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно |
када је знала да никада неће бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, ког |
ошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, |
о, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само заптије, кајмакаме, него и саме |
о.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда мла |
а да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затв |
n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих г |
.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећ |
, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало ск |
ед њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се ут |
здвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледал |
етним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, сит |
но велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p> |
пред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гле |
сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намеш |
по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.{S} |
оким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог |
свет да гледа“.{S} Сазидао је капију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окре |
ену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, |
етљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је био потпун мрак, <pb n= |
је било почишћено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила |
више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} У |
, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га |
имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадањ |
е, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је |
улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада у |
узме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац |
своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и д |
о и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} |
ла, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу и са поштовањем пролазио поред ње ја |
дан, није могао да дише, глас није имао свој, ни покрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то би |
е, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није им |
ше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нар |
њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био неже |
х снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом б |
толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што |
олико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, |
ође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од м |
Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би о |
руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет |
есме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ |
болан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и |
о месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распу |
одне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову р |
погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом р |
спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; к |
ст, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а |
па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало |
од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице и |
допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за |
ревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, шт |
како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене ма |
/> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да к |
зући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би М |
ог тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружн |
у, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, |
че да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што ниј |
ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и о |
почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, прин |
њиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лет |
тави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одго |
, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине |
нало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удов |
а мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нека Гркиња, |
да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она води |
ла тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да н |
пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали |
о, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од |
ености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и |
е осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад |
седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, |
двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, |
раскошношћу, сада још већом.{S} Као код своје куће, овлаш, не сасвим обучена, неутегнута, њена |
би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме п |
њом био на само, миран, комотан као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протум |
е да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно |
ећ овако мало одраслим она је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{ |
, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао |
су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња н |
није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу. |
чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заис |
ећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те св |
ко, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене г |
S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, |
ћ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки |
и у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колико б |
трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га с |
мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и |
чице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуг |
ко би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољ |
астајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ исушени о |
а би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девој |
е око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би пам |
но ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ов |
и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p |
није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитк |
а већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, тол |
е.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из со |
не удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у |
ла <pb n="133" /> манастиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима б |
о више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је св |
у.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозб |
се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знају |
тери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи си |
Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од ко |
у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле |
У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамора а једнако, и да |
И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта |
највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, д |
ти; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чув |
оми.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о |
она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе.</p> <p>— Магдо! — понова је |
ој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана |
на, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела!{S} И овај сада његов син није њ |
енди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, г |
о одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, |
бог срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, ш |
е по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога |
т иде, који, пошто одлази <pb n="44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји |
вама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.{S} |
ила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А |
ештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ нае |
е виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а п |
ботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспа |
и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као |
, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, |
ујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, к |
, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке |
дгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је |
му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко |
да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда о |
ни ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом... |
<p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и одоше, она ч |
над собом више немају оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер д |
ћу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, |
ма на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих < |
Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као |
тварати ковчег до зида.{S} И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, и |
орао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после о |
ала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се п |
ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборав |
поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртв |
све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, |
>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по |
зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да в |
ено.{S} Велика капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да |
не те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и |
убњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, |
зио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око |
ав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку |
тлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је погледа |
у Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по го |
е потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним |
и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким |
уре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узд |
преми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> < |
о, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, ка |
адају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Циган |
овац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се н |
отовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{ |
са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он т |
селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb |
а брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пи |
о ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга нека има таква, сув |
о Јусуфчићу главу.{S} И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и г |
ере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и |
еле би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, |
ма да место ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење |
} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде |
страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица |
шта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Ов |
њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И з |
х прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, |
са.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и |
мро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се |
ко пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је им |
а.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, |
овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} И к |
хајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојенос |
о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и кој |
и мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази, ко |
ећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком з |
ши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Ј |
у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва доче |
старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p> |
малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и |
е мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу н |
баци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености |
Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допус |
ту, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек б |
имка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком са већ као пергаменат отврдлом кожом прела |
ила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар остале у |
тари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жрт |
о увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући о |
сто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред |
снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у в |
његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном |
једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, дог |
е ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда ни |
је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка ви |
еднако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити |
<p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећ |
вом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотеривао асуре |
и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и раскошношћу, сада још већом.{S} Као ко |
ећ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежн |
у били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да |
де што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиж |
њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши ш |
пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да пристаје.{ |
вих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све то о |
им јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не сам |
ом, препеченом ракијом.{S} Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио.</p> <p>А |
орибано и очишћено, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два |
ила толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која ј |
осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен. |
вина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. |
јавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је |
, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, То |
њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако |
ће, света ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мо |
из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је за |
апутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више год |
е сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</ |
је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо |
страха и радости, откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајућ |
да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се |
ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што бе |
она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родби |
их, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили.{S} А ону њену б |
Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и с |
долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не |
ришта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.< |
м помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и о |
о је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Софка била п |
и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и т |
едом испод очију одмери све.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња |
она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињава |
е трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко |
ћи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочит |
а је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим |
у.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлил |
н није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што с |
а је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— |
главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављ |
очела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А о |
тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задрж |
пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} |
ко гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође |
{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, не |
и, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти зас |
корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше ску |
Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као свете |
И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, не |
01_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и би |
ући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само |
том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену. |
трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истин |
> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} |
дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца |
о, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је |
ачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са нек |
нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опе |
крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила |
завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањај |
е, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, ба |
среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти ње |
рећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p |
као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А д |
само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друг |
ћна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту т |
их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, изви |
чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постаја |
ји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој по |
очекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, |
може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће д |
ву кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са |
годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседе |
ечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али и |
Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима |
, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, |
тим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, |
и.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пропа |
асице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи ш |
, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново |
о!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не |
, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није |
понижења пред њом, између ње и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај |
, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може д |
је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и гру |
а <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, на |
ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући |
и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, и раздвоје |
уд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да |
тву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, молим ти се |
то:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још |
> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, |
чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са своји |
м, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у ку |
ан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није |
а чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— |
у.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако и |
{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над коритом, са узд |
} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и |
рашно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се пок |
а затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са |
ета дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду |
, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Т |
ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код |
том Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лута |
то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све |
да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристат |
е на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни |
ћи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би т |
од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изг |
, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n |
у им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу |
јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S |
добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без |
олесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери |
и цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове ка |
в подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осм |
орали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „да |
стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Паси |
виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.</p> <p>Из ам |
се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом те |
е да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему ј |
трпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би |
у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бе |
јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиск |
че осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од б |
од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успел |
ћу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> |
чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли |
тка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и показивала је на готово гола прса и изгужване |
и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бе |
} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се нади |
све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S |
е.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није |
ст, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се а |
колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу тол |
ни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трешт |
и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, к |
славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провест |
, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечит |
тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса |
место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је патосан |
мећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због ма |
дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и |
нодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једин |
да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре |
почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и св |
два, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој свак |
ри, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С м |
и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале |
е се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задир |
} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, рад |
е некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, |
ном лицу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог н |
говом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео |
је изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и |
за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролази |
новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући с |
, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика ло |
<p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губ |
{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му ру |
ста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ сле |
и од онога јучерањег великог огња једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је в |
уги, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{S} Зар она још овде?</p> <p>И на ве |
} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не |
Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се ру |
а иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руко |
друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да види.{S} Једино је одозг |
уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Со |
рила подупрта са два велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стој |
ко срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задово |
ни вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S |
њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како почиње сва <pb n="48" /> |
, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало ве |
жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, ви |
д њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса |
гова одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлач |
ово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто није имао деце, највише вол |
а певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетк |
офка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S} Он, |
овом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки |
гати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први |
траха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав |
као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, |
никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као |
штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са коњском балегом и после онако да заудар |
ица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некад |
им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло с |
етлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, |
</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} |
ући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом |
, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој н |
е покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дуга |
је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друг |
S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава миса |
, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да мисли, да жели |
ом погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила.{S} Потресен, загрли је, и љубећи је п |
грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај |
на, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; бојала се, |
че да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да ск |
есте; горе, на доксату испред врата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице |
пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слуг |
и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обрукали га, в |
они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> о |
се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни м |
тим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{ |
но је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешћ |
хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан |
ро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и поне |
када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, |
И зато сада он, да би могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке |
е да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са |
ла како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног м |
сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њих |
стављало, да би било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда и |
ћи је и доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, ко |
а своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него |
јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетк |
увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због т |
и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{ |
то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, |
о треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, |
ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као |
ка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве п |
цкан.{S} Још има времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И |
дину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложен |
и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да ј |
и.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као |
аву и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је |
пело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" / |
ац јој са кесама као побеже.{S} Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледа |
p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били |
рабили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не с |
и са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се |
им Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето |
, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од св |
гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опе |
им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љу |
како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене со |
г њега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се ос |
дова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери |
а из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пу |
И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да по |
он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{S} Па, поред |
оста олако ишло и испадало за руком, да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, н |
и, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог млад |
иле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{ |
ом држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капиј |
ра пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смр |
ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости не би могла макнути, још мање му с |
однесе Марку.{S} Марко, нестрпљиво, да се једном већ сврши, зубима искида кожу и, нагнут над к |
е видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> |
ке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа ук |
и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаро |
ало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су со |
изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што |
/p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, |
изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од п |
ако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук. |
, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време |
и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S |
а остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зат |
н просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се до |
јлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, |
једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то |
то је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе гов |
<pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, са |
цу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове |
елико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, |
лих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдарице, одговар |
ој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да |
звињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док |
{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће ост |
ни једној при венчању није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем свато |
да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, з |
о дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована.{S} Око |
раћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могу |
Осети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} |
а излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, |
.</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говор |
бу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да |
а кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преост |
питама, већ не би могла да издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и рад |
ава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, преш |
одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква |
уде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свек |
поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје в |
треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од си |
брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наре |
ако јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже |
врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, та |
<pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне раст |
да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загре |
то страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то |
им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад |
!{S} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда |
из родбине, и, немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене |
што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, |
не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекр |
отови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по вароши.</p> <p>Испред амама дочек |
о могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заог |
чну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње |
> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Мар |
само знала, не би она ни покушавала да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто и |
, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и |
, родбине, међу којима би она морала да се показује весела, здрава...</p> </div> <div type="cha |
На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је |
некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ да је са собом о |
ога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како т |
> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се при |
вим друго.{S} Сада никако није могла да се отресе њега, оца, његових оних поцепаних постава на |
на би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгребана, сасвим гола, о |
ело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.</p> <p>К |
толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач св |
никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама д |
им задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није |
32" /> рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изра |
јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена |
е најести и напити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb |
била мужа, своју кућу, па већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан |
тку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак |
од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ип |
еним рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој, отпоче:</p> <p>— Ет |
и, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу, бре, нећу!{S} И б |
млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола |
, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и |
а, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер |
од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма св |
о једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да о |
ршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И |
у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега |
дбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка |
Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, |
би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n= |
ром.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био б |
ана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је т |
рашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Јер, још сви |
ца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од велик |
а се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњи |
ећ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако |
/p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p>Морао је |
амо отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још ника |
фка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сип |
вамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више је збуњивала свирка испред куће а |
ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И |
, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од |
да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидо |
дивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка по |
да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше под |
— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поч |
то год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од ст |
јући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у н |
је се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни жена код свога |
едао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... |
вно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ног |
икада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико, као што сад п |
осјака, деце и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са трем |
ње да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцим |
шило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање |
горе, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од |
иле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега |
ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</p> <p>Али, поред свега |
ше да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p>А никада није волел |
ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мит |
као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да |
ом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио да по обичају свом, не |
а, задиркивања бити, а све из потаје да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га за |
не могући све да их поједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то оп |
мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, |
и паприка.{S} Око ње почеше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.< |
но, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, ос |
{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поред њега да |
му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у |
хом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и с |
д се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз |
и.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и |
а не остао, он би онда почео са њоме да се игра.</p> <p>А највише би, мећући је на миндерлук, к |
узе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, с |
у виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се с |
толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећ |
ушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако |
предосећања несреће која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улаг |
цу, држању, видело <pb n="212" /> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљив |
а долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} Зато, п |
на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим |
крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној |
и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S |
о тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо |
је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њ |
лост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, в |
стим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, као н |
ло да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се посл |
иротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он би мању |
ла, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одус |
а јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не |
да и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, ка |
да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер |
99" /> њихне а сада и већ своје куће да се нагледа, да је добро запамти, да је сву онако у наок |
н предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војс |
у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} |
/> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Х |
ираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко |
p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када одох код ње, она м |
ека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред |
ину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок |
д свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста |
иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и |
це“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу ар |
ме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, |
шкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као пре, натраг да се враћа, него да |
ориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и бљ |
е ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пу |
и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али |
/p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да |
стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби |
ати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде |
</p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се |
м доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“ |
ова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} |
аше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S |
сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махал |
ење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од нек |
се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам |
згубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Со |
спред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокац |
лог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око ње |
одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А |
ових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, како ето већ почело да се имање, х |
е било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} |
ао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и камо питомијих, светс |
и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и |
оси и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га |
да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи д |
, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво |
и собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који |
ељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да |
се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n |
он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка:</p> <p>— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле |
ћи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} |
мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ћ |
нца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још |
ј да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, дво |
ло почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> сву |
себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, н |
, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И |
али, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да |
{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се |
а смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није тр |
Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нити ико могао да помисли да је то ра |
ом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету д |
куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов |
сна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је |
, све престаје.{S} Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања.{S} Све ш |
сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог ал |
а, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог бунара, те ода |
, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој |
кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрит |
ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто |
стељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, св |
ије могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што |
>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, |
ледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онд |
уја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и к |
део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, с |
ј пуцало грло.{S} Одахњује не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и п |
сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва |
брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој |
да би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би с |
нама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао она |
е то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрб |
} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је ра |
о.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, |
аска, гласом мало дрхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, |
ину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи з |
жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрво |
епеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби.{S} Само је са првима, па је одмах зај |
а се дигне, пређе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не мож |
а а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, зн |
Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.{S} Али опет све занемело, све са тај |
под самог крова, прозори са решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати. |
а и запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши п |
само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n=" |
не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га |
смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, а камо ли да се испред |
е се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена п |
и не могу да, кад одем до њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твог |
дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И |
а се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што |
њу да диже, распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Са |
бина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уск |
одрастао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да м |
оби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био на само, миран, |
и у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, |
ама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод |
ара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да л |
а ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене глав |
тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И це |
uote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> < |
само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, |
спаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу |
страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са се |
е, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то |
зар је њима сада до јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и |
о девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S |
е знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се |
ни, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магд |
офкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и |
скиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.{S} А оро никако није престајало.{S} Св |
стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер т |
ва кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и дворишт |
ва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ни |
уте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, |
оглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кра |
ову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се |
пу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на |
ћи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, ва |
ена кућним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће |
д свега пића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, от |
е, као пре, натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распор |
новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залага |
<p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и |
ао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разговара или са осталим женама здрав |
его и оно дете.</p> <p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта з |
он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо |
одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{ |
били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико |
акија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер не |
још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности |
Јер она га је готово и научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се позд |
ош дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико |
помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у дв |
ци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесе |
још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у ру |
же к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њи |
би.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да по |
намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са м |
јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као лого |
; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> |
</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која |
е само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди- |
е футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особ |
жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или го |
ебе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, ка |
и тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, |
је.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од |
е почне причати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се |
овавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око кућ |
чи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше |
лањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као не могући да |
ући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Ист |
најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово с |
рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних је |
S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико мес |
еди, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао г |
по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него |
устог невестинског вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како ј |
двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и дваде |
запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и |
чела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, св |
И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме |
у и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и тол |
ка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуц |
01_C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} |
, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бит |
о да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма ка |
p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На |
} Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: как |
буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.{S |
S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, ве |
ном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањ |
ој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разг |
јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су |
из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагле |
и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж сво |
и у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Та |
илим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у |
танац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са браво |
, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак |
о, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зај |
а њихову кућу пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из |
се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад |
рлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њ |
пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде |
о се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а о |
босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда.</p> <p>— Ето! |
</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да |
и по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његов |
њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка |
/> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} К |
ити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и наб |
и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{ |
да их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, |
> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуш |
настале.</p> <p>Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није |
да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се ра |
инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једна |
гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве |
е, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> |
Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А све морају ту да |
оцкан, када је он већ био остарео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање с |
е у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да обле |
дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, с |
је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, онда бар нека буде потпуна па |
е после не пренеражују и зачуђују, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако по |
како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата не |
о да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо |
м порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> разбуктавати њег |
оварала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и |
е, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита |
ли и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, к |
, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како |
и су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се |
и, ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на ч |
лажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у |
на послетку сасвим не остави, и никада се више к њима не врати.{S} И онда, не већ она, — њено |
е то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како |
ре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако |
а онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и узд |
ругог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћ |
газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће ост |
ирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је зн |
би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, т |
мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ич |
е купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово з |
</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба |
и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана б |
здрав.</p> <p>После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу б |
же ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, |
, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да се не би познало, нит |
вских дарова између њих на под, прекида се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поч |
аме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се |
ило однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амам |
исоких уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, п |
акне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и |
уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том п |
е да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, до |
бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана и |
ла, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не к |
плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других ко |
села.</p> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе д |
ноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши |
потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, |
ј домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не ди |
рећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S |
о она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија б |
породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за с |
ичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> |
високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору |
стајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кида |
а, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у на |
есме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више |
бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста |
ене прозоре и отворена врата, кроз која се светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни |
епота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она д |
траг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде! |
тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се |
звученим гласом наређује:</p> <p>— Нека се ида и доведе Аритон наводаџија.{S} Нека он оде код г |
а шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и |
реме, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S |
јим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда М |
исок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један |
мраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога поста |
ичеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког |
му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и |
</quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пућ |
а по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налазила за |
ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређане ципе |
ала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању н |
{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне ла |
која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, ка |
, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста |
лицу, нарочито око јагодица, показивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки ча |
ћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико вре |
обучена, са плетивом о врату, загледала се.{S} А све надвисује и води она иста девојка.{S} Стој |
сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколи |
Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као |
више веселе, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно с |
слила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће |
ачну са долапима и купатилом.{S} Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави.{S} З |
нови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он ј |
а Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не |
за нажуљених јој и жутих руку, помаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена |
крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p> |
{S} Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{ |
, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код н |
ао да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи к |
ј! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, |
ни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се |
да се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> < |
стила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо по |
ч, грцање, није обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна н |
купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, |
мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у с |
њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од м |
ашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој |
почишћено.{S} Од капије до куће белила се калдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је в |
дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама |
, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у |
рне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, те |
беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво...</p> <p>— Ах, ах |
је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, гот |
је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у |
ресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; |
покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово зн |
а, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Марков |
својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо цел |
свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју сп |
зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се т |
ка их је на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дуб |
ели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту с |
д бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у |
учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па н |
ељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.< |
зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.{S} |
</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у вра |
а зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчет |
Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ло |
нано.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{ |
и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="1 |
ре их дочекују.{S} Ефенди Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослобод |
вља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напу |
ише уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар |
аш, не сасвим обучена, неутегнута, њена се развијена половина и бедра још више истицала.{S} Сам |
сипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n |
него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда |
Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе зау |
е, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо |
оју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скри |
, са запаљеним кандилима.</p> <p>Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се зна |
а и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био |
ражавати и задивљавати свет.{S} Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још „еф |
ња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у |
онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је |
р зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није с |
но чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, зади |
и околним зидовима комшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунашт |
о не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигур |
/p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све |
кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче |
право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из он |
еким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али никако није могла још себи да дође и н |
и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као остале, на леђа, комотно, |
да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не |
се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном |
ста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве |
и јави:</p> <p>— Иду младожењини! — она се одмах диже, и пође са Магдом.</p> <p>И идући преко б |
заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са си |
о да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, |
уге и почеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и |
, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга |
есавијеној, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући к |
испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, за |
љивије <pb n="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука |
а једнако крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео |
} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника по |
да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са |
њско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промука |
ти јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мра |
н!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упут |
огнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и њего |
јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га |
ју неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p |
и, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, светлећи иза њега, није гов |
ог терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са |
воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега |
не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи хано |
у до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светло |
оше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно |
ова доста изношена дуга мантија климата се око њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и |
љуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, |
вори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши ј |
ри пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући ј |
а да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, о |
зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и |
питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће |
гињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када |
роћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сва |
куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} За |
ести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како |
01_C33"> <head>XXXIII</head> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше дец |
о како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из он |
и из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. <pb n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске |
оће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли |
а ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно |
со би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к |
им мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, |
, прекидала их и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећ |
е да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њи |
о оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће нај |
гу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, неди |
огао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и н |
зме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са сред |
едела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све к |
зашто, његово личење на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око с |
ве унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} А |
амо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле |
је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је |
идели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље. |
он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити, ако би их ко дирао, по |
ама је кучка.{S} Не може да издржи, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <p |
како знају, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој |
освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...< |
ст и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све |
вао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ра |
је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, насл |
кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обуч |
е једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај ракију, дај ово, дај оно, |
Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као гр |
рћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њин |
не њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, |
а, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, |
уда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу |
несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се |
ead>XIII</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Ма |
</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и заврш |
и, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звон |
ао од великог посла, није могла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће ве |
пет би остављала и одуговлачила.{S} Све се као нечем надала.{S} А изгледало је да се највише на |
, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, к |
ојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само |
, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђ |
оше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То |
се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивај |
S} А оро никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пу |
.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од |
и их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, св |
наново подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излаза |
бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући |
рева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и |
<p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигу |
м жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са |
Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, из |
олази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} П |
тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њих |
јури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} Све је пр |
ш несташније и раскалашније.</p> <p>Све се ослободи и појури.{S} Све, особито девојке, које су |
у и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што |
аљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, те |
ају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају |
о из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре |
е једнако иду по појасу, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легн |
као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се |
грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је из |
ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откин |
/p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом |
код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у |
жене, ни жена код свога мужа, него где се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од сусе |
е било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једи |
огледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запа |
илазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по ку |
да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, п |
е иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у С |
одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито |
себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Пр |
ишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће с |
е и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио |
ан дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној у |
<p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, |
о све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, ал |
е имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, место да га, као други п |
о и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може се, и сам видиш.</p> <p>Марко, мест |
зима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи с |
туда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити |
а шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или каф |
аво у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке |
ећу и влаже се.{S} Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налаз |
Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заб |
уго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче |
а, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, сва |
ка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и |
о, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не |
офка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, |
тва, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, |
илан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде пр |
родаји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута |
међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искр |
идећи како није лепо опасао појас, није се добро закопчао, почела би га сама дотеривати, и то в |
чито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве гот |
собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни м |
ож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да би могао да лаже, |
ети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у |
јлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало коме више да се диве, која је лепша, да ли мат |
а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели |
улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши св |
г изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и д |
кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и |
ара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је св |
а морати да му испусти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једно |
Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чаш |
истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одлико |
да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свир |
и и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у она |
.{S} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило ра |
, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Сва |
ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом р |
о, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то |
ли одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати |
нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и ок |
пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ п |
и гледају како њој није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и ј |
о бити поред ње, да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Соф |
, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више да издржи, већ |
јој не прилази, не пита је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је. |
ака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и сто |
он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, |
е, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући после |
кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — на |
њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако т |
екадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док |
и.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, |
све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи с |
тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случа |
топале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, |
.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S |
.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеше.{S} Не могу више да издрже л |
олико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отво |
<head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелаз |
из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није |
е јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако |
ојему. </p> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, |
а златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као уве |
ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, |
, дочекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој |
које парче меса за њега оставити и боље се испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, г |
штено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсе |
овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек шт |
о то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипар |
Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршу |
рач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености |
том слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошт |
ики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшиске к |
м остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица би |
<p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто |
собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе т |
чај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвојени о |
дра, а особито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, |
мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо |
додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад чести |
ке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била пре |
могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Ма |
јући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само |
ко му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И |
лим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, |
браним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањ |
е спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни |
ом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно |
ам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И сад |
уку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети |
д њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци.{S |
никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање н |
офки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из с |
века умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да |
е надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: з |
.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.{S} Они развалили вилице, <pb n |
ености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се |
ала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту |
према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен м |
иде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смеју |
згледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да ј |
већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ћ |
изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега т |
иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмех |
слима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{ |
ед ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, з |
ли која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигур |
роши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало по |
неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и н |
ш чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда |
И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна |
а по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и |
ишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморив |
и руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није до |
кву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи и и |
понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у |
ита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заис |
ешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно |
блачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кај |
х и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што |
ла и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега оставити |
од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и |
и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину |
о и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добр |
узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула |
е тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонит |
аљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А ов |
Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан |
такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима |
, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда т |
да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" |
азе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ |
стати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, |
о живо, заједно са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена |
но са месечином иде, креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и |
е срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца: |
на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и т |
к ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим т |
ва је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, |
метио кућни мир и раскош.{S} А око куће се опет башта једнако проширивала, пунила најлепшим и н |
оћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} |
ола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужење |
стане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> |
безумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже! |
вери да је заиста добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она в |
обито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако |
о.</p> <p>И њима двема придржаван, поче се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али |
нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта ј |
пак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окр |
} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и |
им слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и |
то ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, |
ред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ј |
p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, ид |
рно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге |
/> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не па |
два што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уз |
у, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће сил |
игоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливај |
изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са с |
<p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто |
е.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампа |
по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков |
ији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, |
запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, ретко да с |
Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би |
и.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пило, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, ш |
се свирачи више приближавали, све више се дизала граја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То с |
и да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаб |
а, образ мој!</p> <p>И клечећи још више се саже.{S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако д |
d="SRP19101_C1"> <head>I</head> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, не |
време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала с |
ти и све надгледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад |
рене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијан |
колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина одозго, где је Со |
н расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је н |
<p>Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше |
послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију. |
ини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено... |
ело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто у |
еђене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, в |
да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И она се б |
прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И |
ру, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певн |
блудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јеж |
а.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефен |
где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, |
се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што |
ком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима |
ако ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки |
ту, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући |
стом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да ск |
који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од њ |
биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, ок |
да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан |
Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело |
слу, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу не |
и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Дворишт |
шћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А |
ајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јо |
о са женама да се разговара.{S} И да би се оне још више ослободиле, и сасвим отпао са њега онај |
да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код своје куће.{S} А по |
ти, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, то |
ина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га вид |
засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочијаша, <pb |
се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи |
све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од |
рни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, нар |
ћ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, п |
од најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и сре |
крим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то |
а свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S} Затим б |
зидовима, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће |
</p> <p>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спа |
узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему н |
ће и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала |
е то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} |
а такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не ш |
ћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са подбоченим рукама |
месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и иза |
а, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} |
има, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а |
ада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— |
већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико |
о би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећ |
у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу |
{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то ка |
меси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба. |
При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од д |
траг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тог |
егова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да ши |
вала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи пои |
Ништа она не би приметила.{S} И кад би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због |
а клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена |
ни!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу з |
—знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S |
јмањег детета па до најстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слу |
} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче ж |
прса, ишла би по дворишту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у пост |
целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила ант |
ој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једин |
ена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напосл |
право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва доч |
бодан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не зас |
а.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, |
редовно доводио овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одв |
али, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде |
p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — п |
извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самога гроба |
ег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, ко |
тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећа |
из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, и |
јући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на ус |
мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидо |
.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, с |
кав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку б |
ила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њено |
чно би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашив |
да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, си |
Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска |
издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И о |
стина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва ор |
не, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако ј |
већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и он |
за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сиша |
потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од рад |
намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев од најмањег детета |
После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, |
апред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стр |
>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју нарочито |
ли потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио |
знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— |
ије ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би к |
ше занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве и саме шалв |
ао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини је |
S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа |
одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, пој |
рене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, је |
/p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек ј |
ана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И |
, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало како је, истина кришом, и она тада код |
у ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела би како јој више постеље, у |
а прсима и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ |
аиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стри |
ати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене |
че на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнут |
то у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва |
ткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала |
огући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по |
о?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, род |
</p> <p>И ефенди-Мита јој приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пр |
ио.{S} Одједном горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и |
, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погур |
о, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одма |
бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.{S} Зато јој и само време бр |
огу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у |
м притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче:</ |
} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љу |
као при свакој свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом |
ду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом кол |
је.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи |
бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он преду |
га Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </ |
да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се о |
ет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је лу |
а њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва ње |
олазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиш |
рговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, |
ана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" / |
о стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више моста видео.{S} Он је био округао, са ста |
ена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одр |
рених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама |
и у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти? |
ти јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би л |
ачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамо |
тлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, |
ку <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и бл |
вадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни с |
е гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на |
ј овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него д |
осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле |
<p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгич |
апред, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може ра |
ина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини обл |
мча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> < |
и у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> р |
е од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за |
а које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би |
есеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куда.{S} И зато сада он, да |
крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила, јер, измешан |
бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости |
д ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од |
ка за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајућ |
, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, |
е надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p> |
еби, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче |
мрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кор |
ао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада ко |
али одлучно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Циган |
е са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, |
које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на он |
иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе |
о су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од угл |
а пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по о |
ог тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у |
њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је да готов |
е, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софр |
сле спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, |
е се нашло, где се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не му |
ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њ |
се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се о |
иђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, |
.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, |
трчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекај |
аче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим п |
а.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Соф |
ве.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао ј |
чно, да достигну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, кла |
е, к њему, оцу, не застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар н |
} Нека остане овде!</p> <p>— Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они т |
/p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали |
/p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до саме куће, прага к |
<p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су |
и: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S |
ромуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...< |
ући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе |
, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући да издржи, заједно са Магдом отр |
ке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да п |
{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Колико пу |
а виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бо |
ако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} А „сла |
поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И једино доцније што |
pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</ |
е.</p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенд |
е...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесав |
хе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} С |
а, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена |
ући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и з |
ом, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом |
уком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришо |
а виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо ли ш |
ородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши |
укови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима као грашке из |
<p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p>И не могући д |
солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, |
косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, ч |
рва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и поче, задижући и загољујући до коле |
м, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, |
код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још би |
споде Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S |
блачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасв |
е.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, прве |
наква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сиг |
ве за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту |
слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, |
и се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И |
{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ |
} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, ја |
да и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се |
егову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из соб |
S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да |
о горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалит |
да на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити |
ора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче |
о тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова |
е пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци |
/p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отир |
не прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n |
> <p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свек |
арка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb |
ене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и с |
овању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</p> <p>Па онда Соф |
>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим |
чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћ |
И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} |
рних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама канди |
, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, пр |
код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у к |
вом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле |
аде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским |
јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма |
рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао т |
едајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p |
е све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије глед |
нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда |
аде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и по |
агда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу |
био масан, ишао је и једнако као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро |
, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше |
да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Сим |
пута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како |
уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пита гласника:</p> <p>— |
ељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</ |
n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се правда:</p> <p> |
е ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p> |
оленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јо |
а како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, |
вученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се т |
} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструб |
њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре см |
е пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час |
е...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Соф |
решао десету годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу |
страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откач |
црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми о |
рту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударај |
крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљив |
ући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво вис |
рима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чарши |
а низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне ч |
> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ос |
е.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Со |
ећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац |
а би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, |
ви, газдо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, |
ије говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине |
а шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури |
<p>Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања.{S} Из минтан |
ог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа |
вица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен по |
ва, главе, како је по њему нички грчећи се лежала.</p> <p>— Зашта мори, нано?{S} Зашта не легне |
<p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана н |
о Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „ |
да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска |
зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? |
док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, |
р, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, |
ну у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли:</p> <p>— Кажи, кажи...{S} Није исти |
ећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како ј |
као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у шт |
о ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад |
зима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако |
.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> |
еше и остале да се ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабил |
ћи се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатл |
и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, тр |
да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: да се она не жури, и како ће о |
ност, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздиса |
н, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и Бог зна каквим именима им те |
а одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C5" |
ост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и о |
... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да м |
то, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је |
} Пола вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари |
енади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и ако је младожења још мали, |
чила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, |
и.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S |
у коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га цел |
е и ноћи морала лежати, једнако одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, |
се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Т |
аде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, прому |
ти.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као сам |
зли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву |
икако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу |
д кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, че |
је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, в |
е, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и т |
де.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молил |
ндујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуго путујући, |
поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, м |
она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је |
поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком |
олете капији.{S} На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Ри |
до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сам, не дајући да га дете води, већ |
у црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> |
/p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало |
из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, как |
оја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да б |
трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трн |
и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, газдо!{S} Ох, |
на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око буна |
о бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном |
окаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, шт |
е тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цве |
им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући се од <pb n="85" /> самих гласни |
орна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, |
тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку |
за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дув |
а и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при т |
иним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног |
ати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако н |
ћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој др |
би се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела |
и к њима.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о ње |
есеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној полов |
у њину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А |
гујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства |
гла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</ |
d>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у |
се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{ |
он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И |
ма једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <div type= |
вара љубећи је по руци брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и |
стуком а сва ознојена.{S} Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан пре |
а у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од сво |
и сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, н |
е онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из |
ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n=" |
а по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" |
{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког |
е тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остал |
њеним развијеним куковима, наслађујући се њихном облином...</p> </div> <div type="chapter" xml |
о она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од |
редио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје с |
S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гостима, пријатељи?!</p> < |
ко чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњи |
и све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни |
рца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује |
е, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових |
да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, |
асу виде да је као љут.{S} И осмехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и св |
родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софк |
м, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то мат |
алости да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде н |
еко миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћо |
свим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, т |
з куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да с |
Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред |
нутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пит |
право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на |
S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу к |
поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да |
си над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у и |
ерећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ |
ајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре < |
о усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом п |
, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био |
јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како јој се он |
тељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да ј |
, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и |
пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза к |
огама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испун |
ад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље |
искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да |
је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — по |
свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макн |
Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се оне, мајка и Магда, |
згине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти |
едела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла.{S} Њене очи |
евши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у јед |
етрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: </p> <pb n="211" / |
по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И |
ку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га |
ну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је |
ази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S |
Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и не питајући да ли |
.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно |
несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније.</p> <p>Све |
кад после, од пића као мало ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што |
ији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овамо и код ње да долазе и |
, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да |
закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеш |
ри, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се с |
силини из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да иг |
о, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом! |
И пошто на брзу руку, овлаш прекрстивши се, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само |
ину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чел |
их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} |
</p> <p>Али мати, као бежећи, окренувши се од ње, све више је наслањала главу на прозор, и све |
пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, ос |
а би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са |
> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{ |
г, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претњ |
рко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење с |
сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним |
екну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div typ |
у.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пу |
и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, су |
жним прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врат |
јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела |
?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би |
је су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, |
увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му |
еми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о |
е, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те |
ко је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с поч |
е да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашен |
доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S |
старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да |
ј горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, м |
код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да ј |
лећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава |
да антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођ |
то, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, п |
ћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, п |
спрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама |
екрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно |
ицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге |
ћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је |
ено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како |
и бедра још више истицала.{S} Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} |
е од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, по |
и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора |
аљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијат |
устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљу |
ретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се |
и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав г |
ела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито |
га што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гол |
но шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минт |
прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удол |
увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе |
агла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} А |
ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165 |
се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само |
ко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како ј |
као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, д |
подбоченим рукама о образе, који би јој се надмели и још више поруменели, са састављеним плећка |
шта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу и |
брвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила |
не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања са |
сто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, |
, не бојећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој с |
без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада о |
речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто ј |
о куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека ч |
ву ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада |
ика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, п |
уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, на |
и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, |
, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, |
брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једно |
, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ |
на порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољуби |
е Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, |
ма је гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се |
товањем пролазио поред ње јављајући јој се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који |
а везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у |
ути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дирати: </p> <p |
кчија.{S} Изгледа као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула |
о и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то вели |
јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у |
е, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, |
ак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> < |
очетку, кад је почела да осећа како јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све |
што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога |
за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледај |
го, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додир |
, главом забаци косу.{S} Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је по |
ћано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, |
ге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза ка |
честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бо |
тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах о |
мама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало ослобо |
<p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ћ |
ету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> </div> < |
: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њ |
ше света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна кол |
ра од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и |
би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p |
сладама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој ми |
митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашин |
Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да о |
о да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> |
{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни мес |
отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два |
ше не може да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би примет |
а била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за |
ао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она њего |
олијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства. |
браних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући ј |
у гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли |
а је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у |
ицао.</p> <p>Већ је близу зора.{S} Мрак се губио.{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се |
и, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као д |
ука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код |
ивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже о |
мо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа о |
је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не ос |
главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као |
ш влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на |
упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спази |
ицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род |
дмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао |
овце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{ |
же: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом бу |
тпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигу |
д комшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је |
рујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се |
ом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, до |
све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S |
ао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био увер |
равио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не |
, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу о |
и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, |
пирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навла |
ке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, |
, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} |
е гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су н |
метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, про |
мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, о |
<p>— Ђид бре! — кркљају они.{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на |
адају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу |
д оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицам |
љиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, н |
угих оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и жел |
сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кућ |
целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се |
себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се при |
ата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по минде |
и, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући ништа разабрати, ништа разлико |
он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролепша, и постане истински добар, виђен и |
е.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p |
све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чар |
у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешк |
одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела |
офка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од |
то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како |
е једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркуј |
.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, ос |
ј коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала |
и, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала. |
Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука <pb n="64" /> наиђе, з |
свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопар |
ња и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивај |
Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о пр |
гла.{S} Све се као канила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опе |
коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му дове |
доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо |
га тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха |
у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчик |
м.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p |
Магда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамље |
га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} |
дом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов з |
му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегл |
ати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по ред |
нило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетк |
.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и |
ви се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А т |
ладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпе |
{S} И сам он, кад се венчавао, венчавао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: |
али, када би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазар |
купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, |
асвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен са |
е можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, п |
о испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуње |
учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У |
Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све |
, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао ј |
стина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у |
авао, него и био велики за њу.{S} Морао се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук |
Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; |
и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора |
д свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на |
што удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као д |
и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" /> ни његови св |
!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, |
о, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурн |
ме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И |
е од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, по |
која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око амама свуда вода, нарочито од о |
ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по неки пут прилазити к њима.{S} |
се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно |
рну, да јој се руке дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све |
ну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пре |
поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то сво |
премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинск |
е, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој дође луда мис |
Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се |
а она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{ |
ела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи |
лужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и прото |
увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако |
спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је дохвати за главу, |
по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испу |
и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад с |
а колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и поди |
} Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хт |
и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњ |
побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахме |
куће им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да ј |
о је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} |
ући да је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашниј |
ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамуз |
и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ре |
остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је поче |
то већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се п |
, исто је овако било, постајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а |
ж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није избијао.{S} Поносио |
е.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, |
изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, и |
ти, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поч |
ујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капиј |
е сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Т |
видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту |
непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је |
ожда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Бож |
а своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силаво |
таним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ о |
а њима банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком |
сваки одмах с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала |
реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој п |
е да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капи |
мо осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, |
трећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И т |
е да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а |
ља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држе |
то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да |
ко пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.{S} |
на и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и |
ћао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се |
вао, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на |
, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и ра |
ах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он.{S} Јак, висок, са јаким рукама. |
најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у |
нако лепа, онако обучена и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала д |
ослетку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело при |
ead>XV</head> <p>И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младо |
стављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећ |
атак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се |
устајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима |
Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да |
аквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапам |
цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачима одвојише и о |
а времена да поправи, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њи |
им свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а |
гле, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена |
или одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у ба |
собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не |
могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, |
њем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разг |
као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанк |
Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве д |
осле вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, т |
, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га |
" /> раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта покреће и почиње да осваја онај свежи ба |
мшијских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S |
оро, али мало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потра |
гово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст ње |
> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо д |
е да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала |
почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S |
ако Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а ве |
.. ба... ба!...</p> <p>Али видевши како се она са миндерлука, међ јастуцима, онако раскомоћена, |
аздиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.{S} Зато се |
да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у со |
или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје. |
рсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи |
ану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била ј |
хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтан |
ј је једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у субот |
ка“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надају |
својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морал |
ова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље |
на да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућ |
ан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је го |
крвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде |
ћи у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако л |
е и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час си |
о су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће |
да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване |
ачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једн |
ве се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем из |
остељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се |
очувана и негована.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, шт |
брва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њ |
ке.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало |
ке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко с |
већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њ |
он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштав |
би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и реш |
еним белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, с |
а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је б |
могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће није чу |
Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са порук |
песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И |
Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} |
а она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најст |
њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због |
ојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S |
p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој < |
а, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и зг |
S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно д |
а се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилук |
квога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, |
горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво до |
и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред |
уче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одо |
ио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов барјам, весеље, радост његове кућ |
о што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније п |
ароши, него и по околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „сал |
смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, к |
ти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, |
ачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити |
то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, |
се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родб |
Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и веч |
крса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Тр |
зире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке |
био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Тур |
ли на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толи |
ко врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у к |
ивања, мучења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени у |
ећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како г |
м уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n= |
ћи да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долаз |
.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко |
акшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не |
ка.{S} А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стог |
То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да |
још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда н |
о сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом |
јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвим |
одао кућу, видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дак |
адњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му |
доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не п |
раја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девој |
рукама и згрченим коленима.{S} И видело се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју гла |
рве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора ч |
рао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, прич |
огли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапај |
а је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p |
и.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ да излуђује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ |
, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И там |
емом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себ |
што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од т |
роизишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подиг |
у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и |
те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас |
остељу.{S} Али већ беше дан.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре зас |
а.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Ов |
S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми кер |
и!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале с |
ред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} |
ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{ |
еврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, п |
и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће |
духу изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине.{S} А доле, из ку |
е певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и |
ја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женско, и онда једна мешавина: с |
све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и п |
унару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и ка |
рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> < |
, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" / |
и у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушком |
био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} И када видесмо како он сам дубоко преко границе |
морно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи |
пред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ |
о њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина изви |
као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парасто |
нетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење.</p> <p>Горе их дочекују.{S} Ефенд |
д срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јо |
јни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој прилазе руци, али она не да |
арошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рук |
у вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле раз |
ва, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуб |
Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> |
дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три |
модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвоздена кофа; са ланцима место уже |
ацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови с |
за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Со |
за свију иде он, свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испр |
о брда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали |
она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због |
арошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред |
јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} |
насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — |
и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на С |
збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком |
чане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око пос |
ише око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, |
ва и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, |
од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, ос |
одинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не смат |
лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнау |
ој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не |
да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, |
а:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледал |
ђе ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирно |
ижава кући, би некако неугодно.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгиј |
се, постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам г |
на и потискивана од сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не т |
плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{ |
ојави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадов |
пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак |
, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло о |
а поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни покушавала |
оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од |
вију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова почињ |
/> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправља |
е, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О |
ваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и |
сно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо |
ној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео |
а, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од дру |
} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до пр |
реосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње |
том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, макар |
p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи |
рине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да и |
при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, |
И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, |
јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега |
> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми |
"128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и |
опско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, али |
, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долази |
л’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И |
’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Соф |
S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све поква |
ђе слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада |
амо да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њи |
ала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја: |
чекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и т |
<p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} Опе |
девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви |
ајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да |
е од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој |
И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без р |
/p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих |
буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није по |
ати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, |
Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најгоре, |
матих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и |
Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Си |
дела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих све |
не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, |
кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на |
богатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је |
Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да |
е воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и |
1_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две |
ати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки ч |
да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} |
његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога |
ање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање родбин |
када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него смеју |
он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону |
и, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па |
није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и |
сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и |
није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наок |
уо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тих |
ок се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек б |
ца, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, п |
сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Ма |
али.{S} Виде како иза ње свекрва, пошто се била дигла и запрепашћена почела десном руком да се |
, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, к |
више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куља |
, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само д |
држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизг |
аде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразго |
ве ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго |
а.{S} Још једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се в |
ц и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле |
а је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.{S} Добро ручао, опет пр |
> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што |
изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словим |
бар, и ако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S |
аборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Марк |
дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, |
јим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива |
морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном |
.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем п |
век никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно друго: о |
станком материним, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћ |
ку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> < |
глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни |
шан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери гово |
а кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне |
задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, в |
турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако до |
анске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и |
> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све |
љиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу.</p> <p>На ка |
, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, разм |
њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће т |
и упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ја, д |
њака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали са |
Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.{S} Па ни алат, већ о |
а се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да бе |
е, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и ст |
бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кр |
тка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} Поче кућа онако са отвореном капијом да се |
капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, ку |
је и овако много.{S} Ох!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе н |
еднако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довлачио сав; већ једва нешто, ко |
и силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не оп |
накву какву је први пут видео, први пут се њоме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грле |
да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда |
з споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Нек |
и улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид |
ју и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако б |
у на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бат |
сву на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гиб |
а од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па онако сањива, дрљава, посута к |
, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све р |
дгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле и |
она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше |
да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капиј |
{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује |
т пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише с |
пенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> |
стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општ |
целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једн |
о га колена, бутне кости издају, нихају се.{S} И како и он сам, осећајући да мора између ње и њ |
единце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за друг |
лужбе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до њ |
е допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она в |
на огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А ме |
виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча о |
на, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, ал |
, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ип |
чекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наре |
ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гле |
прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, |
тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче д |
а тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p>— Ја сам, дедо.{S} Ја, Магда, Магда.< |
колико кошта, за добит, него више да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, |
оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било да га само види: да је здра |
ник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ |
} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се кува, толики је би |
жавали Марка за рамена и главу, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} |
четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када б |
у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изг |
са му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен |
ије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дет |
младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, |
рлости не би могла макнути, још мање му се одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је |
убаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софки |
азује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљ |
вијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вра |
он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он већ постаје нестрп |
нији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на ка |
но, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{ |
јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.{S} И да се не би овај д |
ко је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био остарео, када се ве |
ји је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега јо |
ти, нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још к |
о да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осир |
и, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} |
лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зор |
лаве, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани |
м седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер. |
страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух |
офке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> |
широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени пр |
ази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси |
вађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла |
то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" / |
ов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као |
а да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му |
ни.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе |
ама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле |
толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то |
ати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: |
а опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и п |
кују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, потресен, раздра |
нову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадов |
очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забе |
ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не мож |
онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад уз |
лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу |
чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе он |
урбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Маг |
уд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није х |
толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај све |
одарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико |
е, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учин |
црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И |
пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ћ |
волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манаст |
ове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене. |
ама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S |
о кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам |
своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, не |
ито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живе |
то су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом дон |
х увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли |
е стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Са |
м свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S |
у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; к |
тране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавал |
палила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на б |
м, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда |
овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало |
им“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле и |
г пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора г |
а како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе |
и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете |
ло.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се и |
И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито |
крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, |
мо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, |
том за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У |
од њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у |
светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по к |
адио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као ск |
и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети |
имка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриш |
њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} |
м другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, |
е само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих |
су као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, довл |
да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима |
, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, |
старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{ |
не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су |
био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су |
х и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећа |
неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало н |
сио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбогатиј |
Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис тру |
од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени |
<p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџиј |
на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама |
се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала је |
а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао пој |
ви је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином |
надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах |
ред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p>— Немој, газда!{S} |
лу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „ |
сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Мл |
сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Магдо |
вега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Соф |
око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n=" |
ј се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако с |
га он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче пову |
ош није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо ал |
p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, с |
оћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</ |
шту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте жи |
то пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, о |
ше се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику |
а више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, |
ка као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, зна |
ва, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и |
ко заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не да |
ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се |
у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, к |
идове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и |
на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, к |
загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у с |
де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p> <p>И не по |
кве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љуб |
е на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да доч |
ка два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим |
м девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — бе |
зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} П |
раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не мо |
нано?{S} Зашта не легнеш, не раскомотиш се?{S} Назепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Со |
њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање |
и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети |
а и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> < |
е, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ног |
о истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} Како да није знала?!{S} |
ешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.{S} Па се |
гурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чира |
мчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, онако пијана, ноћу падала и онда звала себ |
ућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, |
} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али |
била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је |
S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би се расвешћавала.{S} Видела |
одом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која |
око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурн |
тела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је |
ач женскиња, које би бегови доводили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто |
d> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта |
и за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} |
здрави и живи? — Ја ето, — више као за себе продужи истим оним отегнутим гласом — никако у смр |
остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у |
исте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је отац младог женио, па н |
кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио, — ипак, док је он био жив, они су се |
ове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ног |
ала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено кр |
ом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, |
о као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа |
.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недр |
ашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој |
<p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и они |
, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако |
дигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело. |
а њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијс |
ла како би једним покретом све могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој |
је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Ха |
е овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, ал |
Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође |
ј таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га ј |
е.{S} Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као |
нели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жу |
новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сун |
ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да не би пао, упиње и |
озор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, из |
ад њом а ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави ј |
Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, к |
фка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну |
олена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разб |
се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаро |
го да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би пос |
га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, и викну:</p> <p>— Арсо!</p> <p>Арс |
њиме, два и више дана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену сн |
вали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали |
не би се она ни покренула, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што ви |
то њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што |
ата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по ку |
ијући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, да их друга н |
ли она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе, закопчавајући се.</p> </div> <div type="c |
трашног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као покле |
ње?{S} Горко, великодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочек |
ти са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би |
и, пажљиво био савио крај и одгурнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио к |
И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} |
ада ово она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако |
силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени |
дивље радости и беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „т |
шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима) |
она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се осл |
<p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му и |
ага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може |
роши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају |
од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, када ће |
аиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже и |
сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње |
више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. </p> <pb n="21" /> <p>Свога |
01_C26"> <head>XXVI</head> <p>Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву |
каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству буду |
д раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то н |
>— Ја! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а друг |
жећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој |
е да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако |
унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да с |
Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали |
вао се више онако, не истински, не ради себе, већ другога: оца, куће, света ради...{S} Па ето и |
би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничк |
а се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.{S} А на по |
трах материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још |
, да се покаже како се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и |
и.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна с |
жљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те е |
прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како |
а терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој |
го само да га жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси му |
<p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала ј |
што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> < |
дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, |
жи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући ла |
} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену он |
n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на душеку који |
м, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се |
учом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, по |
му се истицала јабучица и грло, са око себе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста би |
заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће |
остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни |
е видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо. |
уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује |
ји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, ви |
ерено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распре |
м својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p |
не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшир |
разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама.{S} И сви, не много развијени, |
, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други не потискују |
апији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештају |
ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдит |
рости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изно |
а, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раско |
ако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од мног |
у и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је бил |
Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.. </p |
м лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као друге, |
средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе свод |
почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она овамо по кући и к |
у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по кујни овлаш обучену, онако како се још ноћа |
ада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су с |
у и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у исти |
} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да |
је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако гр |
, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах зати |
ко поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи |
одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, уг |
дело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је би |
, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све |
у како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првин |
осађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах |
њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и б |
но тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда |
о јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти сно |
онако пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили |
ка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Соф |
шко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, си |
, дакле осигурана, предавала би се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака |
мао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, видело с |
ом: како је када се осети мушка рука на себи.</p> <p>Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадова |
гледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се с |
још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира ње |
Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтал |
а паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи |
аца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чак |
друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним |
бе: да, ето, полази не само за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком |
, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи како није лепо опасао појас, |
своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} За |
бајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећал |
де ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар к |
осни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, своме бати, као да честит |
И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију п |
/> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, |
век с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом п |
трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никак |
о је, сасвим одвојена и остављена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да |
ражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришо |
другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седел |
како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не |
ала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за |
и-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, ос |
јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ћ |
ирени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека |
ахвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као |
би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би премирала.{S} Знало се да он никоју, кад п |
ута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове не |
та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Је |
после дошао по пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад |
лисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветов |
ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му о |
идао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.</p> |
е гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, а сви други не могу |
ead> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, јед |
би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прв |
слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, ј |
е, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када |
ети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, |
на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној с |
ан, ракија и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо |
во никако невраћање кући нити јављање о себи, можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекро |
сника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, до |
>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, о |
p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се ру |
х, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неки |
е више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада приме |
оче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашчик |
ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи |
се облачила, али никако није могла још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>А |
а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и зве |
чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало |
а.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себ |
целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је по |
, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и |
ш са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурну |
су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога ш |
и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са ј |
да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење |
улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихни |
ао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да |
њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили |
мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући р |
уше, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче н |
затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта.{S} Разузури се.{S} Изу опанке и п |
ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету приста |
ам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, је |
то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет |
дио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да |
тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али р |
тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој по |
екала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене мале, руме |
с.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да јој је било хладно била се |
оњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би м |
шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена. |
у, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После р |
увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове к |
олова и оружја.</p> <p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који |
да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо |
Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} С |
ана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај изл |
би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима |
у њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да проба |
{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе |
у на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="chapter" x |
као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гла |
чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И за |
исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан њ |
, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капиј |
ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Ал |
њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види |
да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете т |
говим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на ко |
речених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, еф |
као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним љу |
ечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бо |
еднако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао |
И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у |
, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Али поред св |
рат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — |
како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљус |
тал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са |
томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да |
и уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово ко |
а потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а |
ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологл |
ај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, кад |
осуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући |
у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из |
а би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само |
е мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и прев |
тка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова |
спред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му кафе |
могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софк |
би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А |
главче као врапцу, онда: „Немој, Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњ |
ешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми се!</p> <p> |
есе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаут |
изно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дајући <pb n="58" /> му |
p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} Т |
едино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} |
ш више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о ко |
ља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} По |
Жена његова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако |
н сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донес |
и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му |
Арсо, седи код куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде |
аље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.{ |
Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ сви, онако наоружани, у си |
у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код |
м Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на соф |
ке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до |
а.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, |
све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе дола |
газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је |
о није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати би |
е, виде је како више постеље на јастуку седи.{S} Још не обучена, само са колијом на леђима, и у |
Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!{S} Од кад се нисмо виделе!“ И онда дај рак |
ме свршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и т |
дао би он.{S} И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном р |
исаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, |
.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од с |
ака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и |
брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха |
ненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв |
место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас |
ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у |
јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чоче |
S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изи |
би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала |
.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито ст |
јене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, |
ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдн |
ном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној на прсима |
ињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје жене, ни ж |
ћен, нећка, извињава.{S} Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу |
кој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је доч |
да, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потр |
бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није |
по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при п |
ен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређа |
огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисани |
то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, н |
аганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око |
и, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би |
а се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одла |
овац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и ме |
тиру, а нарочито своје људе из браства, села, да заједно са калуђерима бране манастир.{S} Јер с |
а сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, |
ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{ |
шао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчић |
ла у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће у |
{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне |
е још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, |
м узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у |
тска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда М |
о се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</ |
то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери |
лугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У |
n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло |
ча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело село произи |
ао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда |
тила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" /> још више да се не почне причати, |
самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, |
е и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, н |
су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да |
е Ђорговке, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, т |
ису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колим |
одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, јед |
н, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, ма колики био, |
и Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, ка |
ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и село и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и он |
рошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу |
опажен прошао сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна |
ограда излази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оц |
, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздр |
, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је |
ри што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циган |
мах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из ст |
Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, |
највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} |
пустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац |
ј живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, ост |
у реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, ка |
{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, газдо! — |
е да јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може чо |
ала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки ст |
ови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да |
роши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Ма |
о си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један |
се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и ску |
но да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је б |
огодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући |
ше матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, наш |
Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узе |
ој је Магда нашла.{S} И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, н |
и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измеша |
полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у |
други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају:</p |
и, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском жив |
> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре Арсо! — настави плачно сасвим |
од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да се не би сам с |
е отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, |
више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске. |
у, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи на |
} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполиц |
стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механ |
="182" /> особито од свекрових, од оних сељака на коњима.{S} А иза свију иде он, свекар јој.{S} |
а, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни |
8" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“. |
обе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, прев |
његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи.{ |
Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно доводио овамо |
а, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је |
ни на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигну |
ко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подв |
д.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер |
ропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаст |
рицање.{S} Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто |
ли вилице, <pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане сими |
о: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, донос |
никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана |
<pb n="194" /> поје коње њихни сватови, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, |
о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје |
питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софк |
у.</p> <p>Настаде руковање, љубљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се |
и како око њега иду његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, |
ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви |
ра, самог Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ т |
и Мита са свима се љуби.{S} Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје с |
{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те |
а, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, |
рекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не ч |
к и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих дола |
говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Том |
ује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је |
/></p> <p>И заиста први почеше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су н |
почети сад први долазити, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p> |
гу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те |
ђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{S} Почеше да јој при |
издржи а да се не здрави и разговара са сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је |
ји, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и |
вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник |
парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је з |
заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.{S} |
оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде н |
ст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радос |
се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у сред |
спод ње вирио крај њене дугачке, дебеле сељачке кошуље.{S} Једнако се још забрађивала жутом, пр |
бешње почињу да преовлађују само њихне сељачке свирке и песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних |
лад; ружан или леп; из боље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се |
друме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих ни |
! —И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И п |
лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, |
продатог имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, вел |
, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних се |
чају свом, не веже и обеси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} О |
тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одоз |
била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само па |
јом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, |
њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио код кућ |
за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још |
за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће |
видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, |
поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за три |
Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место с |
год, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост |
ало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, |
до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи |
те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљо |
крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, С |
ко по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице ве |
неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава о |
је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се приближавао, издржљив |
светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разигр |
Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала о |
шију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се са |
има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а |
е како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, |
та новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гл |
је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемира |
сађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како с |
бијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина дос |
гда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке стар |
p> <p>— Ево, газда Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је мо |
} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њена била је истина некад мало богата, |
ок се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S} Ви |
а, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{ |
ла.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута беж |
Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.{S} И ко зна зашто је, већ |
е, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби |
не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на |
онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после |
а на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би ј |
а се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудава |
орима и по осталој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му уго |
осле се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да |
(То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говор |
еж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силн |
гуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прсти |
та, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са |
а и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онак |
мо слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, пр |
, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да |
ед, да и њу као и свакога отера, али се сети да она није нека његова, сељанка, па да може радит |
гда.</p> <p>Једва, као кроза сан, он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног |
, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи св |
ди можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до |
опче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> < |
га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њем |
....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиг |
нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </ |
ремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су |
а пијеш нешто?</p> <p>И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, зн |
о пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како си |
е, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела и |
је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада поче |
ако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ о |
ве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког ње |
и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отима |
ао у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега неп |
х и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, |
p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, |
куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћ |
га, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је гледа како дво |
пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p>— Нано!</p> <p>Али м |
се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од |
у.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год |
га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као оп |
у: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија |
о, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекн |
с, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад |
>— А, дедо!{S} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, у |
} Наздрави, дедо!{S} Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима наст |
ко <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силаз |
асно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како |
ш јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <p |
ебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И |
говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка |
удно га поче питати ефенди Мита. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које с |
да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb |
љубивши је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било |
она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, |
а и к себи привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој |
ј приђе, пољуби се са њом.</p> <p>—Како си пријатељице?{S} Јеси рада пријатељима?</p> <p>Она је |
Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој приђ |
ичи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсиј |
ндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Ш |
за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу |
тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршава |
да и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да |
ти о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међути |
ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена |
S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, у |
о препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Оту |
ошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обезглављени, ј |
аукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу |
су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, оставља |
е чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале с |
ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по |
мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда |
м, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак ниј |
бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да пока |
зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зат |
чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А |
.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и св |
ре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега по |
а деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због во |
.{S} На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи |
га неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће |
а, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загуш |
ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> |
ко ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгуби |
о овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао |
и бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </ |
мо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог в |
е и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толик |
змеђу ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада |
сти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S} Он, гледајући |
> <p>И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући |
и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста ниј |
е долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио |
ка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би могла да се отме од њега, и, макар сва изгре |
се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.{ |
ним и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у ис |
смехујући се, већ је знала зашта је.{S} Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима п |
е око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ет |
страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако |
, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав да |
у постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, почеше овам |
велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S |
а сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући |
сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није |
престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И он |
имену зове, не зове за какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је уза |
ан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свир |
е ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта |
јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну |
мах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазар |
век отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су т |
е да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, х |
ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као девојка, кад |
а, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекн |
ани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до |
ругу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљава |
ну вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу |
лика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капи |
а све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које |
о кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим г |
дилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељења и чудо |
да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред ова |
на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчик |
има и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, в |
је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, је |
, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће |
на је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, како је |
ви поглед види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи |
да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од |
и све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је |
лактовима поче додиривати капију.{S} И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рука |
и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мириш |
уне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И |
јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у к |
гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забац |
о чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима св |
ада се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно |
, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се |
је отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем |
је, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласов |
Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја дан |
сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре |
да нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе |
врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, маља, |
И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и њега, ноћас ваљда први пут, настала |
, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко бо |
ркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и у |
ју га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дозна |
арајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Соф |
омча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не |
ене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> |
о је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песм |
уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после в |
ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још вид |
ако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан |
авником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, кој |
је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, н |
его силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капи |
се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на остале, |
још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њом код тетк |
к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго прест |
ну прашину од данашњице.{S} Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је |
ави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера |
<p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђ |
рзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи |
ође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S} Кришом Магду замоли да му доведе коња.{S} |
е почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече |
b n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као |
еши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себ |
розорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби |
о је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса |
ца:</p> <p>— Алата!</p> <p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо |
пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се д |
и су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и |
/> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене |
ада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, |
кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.{S} И кро |
, раскопчани и ослобођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдн |
тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, г |
вецкање мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини |
кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножеви |
тегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је св |
омоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се |
Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руко |
о, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмам |
широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Он |
, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима и тим отур |
Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне. |
} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на |
нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! |
На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И са |
е потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одла |
под свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, али по оделу га познаш |
ле а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и п |
<p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник са кафама и ракиј |
вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ ј |
Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто |
ку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су |
иш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} К |
кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му |
, али по оделу га познаше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку. |
, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко је силазио међу њих, <pb n="24" /> још ређе се са њима раз |
услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} |
Жене одахнуше.{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{ |
до мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче |
е, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} |
око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се истицал |
а, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко |
дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина поче |
зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са ве |
о!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умел |
м и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку највеће бока |
S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сада већ није, као први пут кад је би |
нд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се за шта долаз |
с:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио |
а одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Том |
ене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на с |
вориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div ty |
уједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се и |
зми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> |
> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на само, гледајући се, осећали |
ве јасније, издвојеније, све заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући |
била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са тол |
, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, гре |
јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и ослободивши се, |
је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезн |
једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба ч |
причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је нек |
онда, добро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежњ |
га.{S} Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава.{S} Али заста |
е ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле ч |
никлом, са двема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као н |
чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помо |
е противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само |
буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да |
је велики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је |
га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао т |
пи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> |
у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет с |
А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, |
оким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; |
капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привук |
ђане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залел |
{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, као |
увши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да зн |
луђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситн |
о просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам |
више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су |
ири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, забор |
небо, она поче осећати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама |
ајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу |
ца Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувал |
оследњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци там |
одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње |
а дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и |
дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И |
обичаје посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али |
негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све |
>А међутим све се више и кујна, са оном силном ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спај |
ладна, само да је не би мати загледала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је |
фка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу.. |
у се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и |
како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса |
о трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све с |
смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, |
вим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S |
те, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p> |
чала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још |
ли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада об |
амо бити ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала |
а у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — |
своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан. |
<pb n="62" /> оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p |
ан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта |
о видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату полегао.{S} Р |
p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно |
чеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха |
езнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда ч |
откри своја прса и на своју једну дојку силом положи његову руку придржавајући је, притискујући |
ју оног, који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.{S} Јер довољно је било рећи: |
игну муштерије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њи |
илом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> |
ирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангали |
ед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије |
ена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{ |
ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црно |
радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њ |
чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циган |
ретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хва |
а је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на послетку не диже ру |
мам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и она већ готова, опасана пиштимаљем и са вел |
у код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њ |
више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати |
о црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершен |
е њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, т |
То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак |
ивало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} Полако, зналачки, својом руком с |
није мило, не радује се.{S} И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пи |
ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања на |
ћи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађ |
рена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме из |
скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред |
да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настај |
ето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вил |
вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела |
струлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратим |
. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најлепшем месту на д |
сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити с |
са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амам |
о обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене одахнуше.{S} Знало се да |
асвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њен |
а то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но муш |
са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} |
м свекром, живела!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, |
ла!{S} И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, |
у — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се друж |
боравиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја ( |
а којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одво |
Али каква деца, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су св |
муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећ |
; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој ка |
да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.</p> <p>А зна када је ноћ |
, дошао најстарији <pb n="73" /> Магдин син.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову |
старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више |
газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, ка |
{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према |
у кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Он |
едена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама о |
ика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његов |
долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању |
е удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, к |
о што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гледа, како је говорио. |
о, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и син |
ила она, мати, јер зна он, да, док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, |
је ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакле био последње дете, „ист |
ству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућу.{S} Навукао отуда |
ојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плак |
} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређује му и поручује:</p> <p> |
апиткивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње |
ца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то би |
убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, газд |
то! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, |
у кујни, где се она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и по |
е био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, |
са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурајући испр |
е узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагнута над њ |
> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја н |
рати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са |
иђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Соф |
, ми сељаци, керпичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплаш |
госиљајући га, говори:</p> <p>— Аферим, синко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световн |
инко!{S} Аферим, Николчо!{S} Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али и |
, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} М |
ним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њему се не да, само он то не см |
недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој |
кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њ |
ено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! |
ти и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у р |
то више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, ве |
асту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка |
матра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синов |
застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну во |
особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више |
није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n= |
жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврш |
ла сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила и ишла по родбини, код кћери, и онда, |
ао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је он већ био оста |
морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није могао да изиђ |
о у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а н |
шта да не остави.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руц |
ном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и про |
у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— О |
чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јасту |
о не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> < |
крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним нежн |
нала је само, да је кућа продата, да је синоћни гост купац.{S} Отац, пошто се испавао, дигао се |
тали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S |
слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.{S} Са сином је излазила |
ину „варошку“ да пијем. — И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад |
децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и |
/p> <p>И једнако, непрестано је из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђаве |
олузелене.</p> <p>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства зб |
иде, да се сви зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући |
јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечера |
но, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог |
ела, особито оне њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија |
белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Маг |
сећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана |
помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </d |
отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, бра |
ћати и оно друго: оно силно, нагомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбар |
ећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узе |
то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да б |
магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све |
ац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгледаће да они продају кућу в |
S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, ка |
видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, |
већ из сељачких породица или из варошке сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељава |
што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, |
не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима, за време |
ба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела и готово продала онај горњи |
ло би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да б |
Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здрави |
мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред < |
или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина ма |
вом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и н |
ду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код с |
ра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и пр |
се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, ма |
еђу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му Магда |
.{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би др |
а глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са |
гурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не с |
ти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год |
лазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања д |
ње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Соф |
ле, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачк |
р-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању св |
м дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за |
II</head> <p>После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда Марку.{S |
да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста он |
ши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она је од њега сазнавала каква је ча |
о више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелим |
како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> <p>Већ је близу |
у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и |
могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свеш |
офка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру нал |
} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим в |
<p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које |
о лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано |
>Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му с |
, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, |
{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Соф |
о у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила |
Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње |
ајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки |
оје су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред |
а:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше |
собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, |
а Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. < |
е црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топли |
> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда цел |
асјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да |
тила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечан |
цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута |
као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заос |
м, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким в |
ама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на |
ли се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је |
са вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа |
ти како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има |
к му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стан |
ном, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголићени, све |
м, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где |
ти.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, д |
ара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи |
бити његова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло |
њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јо |
ила једнако мрачна, и двориште, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, |
ог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у п |
им, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, |
а јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мут |
ло стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, пр |
нда Арса не даде да га ико други с кола скида.{S} Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећ |
јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде нам |
ештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модр |
потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се ката |
придржа му коња.</p> <p>Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p> |
} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефен |
сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго |
и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика |
над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше мно |
S} Морао да јој допусти, да му сама она скине колију.{S} Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А |
год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страх |
ним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пиштољем, јатаганом и арбијом |
аном и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и |
ије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе п |
подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— |
не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе ч |
шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале св |
за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али |
е да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних |
силне насладе.{S} И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала |
шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одозго к њему.</p> <p |
и, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, <pb n="196" /> дуг |
е глади.{S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} |
е се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} С |
амо су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{S} Могла је |
онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би ост |
више одлазио, свет се са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све беш |
— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно |
имети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> |
и опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би кој |
колико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Со |
19101_C18"> <head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у |
говом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, без њега, дошли као обез |
е силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге т |
куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: |
стина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се ру |
к у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирк |
ак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака |
шких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о |
илно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз там |
равили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не |
ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва из |
отово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држ |
ма: нарочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нис |
а чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада |
клиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А мог |
јни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по п |
иле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве бил |
повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, н |
оку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка |
ио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу д |
лике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог н |
у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p> |
е, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, он |
ишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, |
трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је он |
ле се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих |
тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме ја |
а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— Алиле |
јима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себ |
едлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шин |
ала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани та |
ену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, доч |
бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вра |
попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта |
та, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ослоњена гледала и с |
ена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и кријући с |
аљена, да би они овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно оче |
никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе |
а, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, |
товој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и си |
, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев гл |
а какво добро.{S} Сигурно муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, |
Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе |
му главу на јастук.{S} И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих |
се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да |
дио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јач |
, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све т |
мења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене |
ишла по родбини, код кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по ост |
биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} |
уда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видел |
ла.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила ка |
ио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима |
вача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и с |
ршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n="158" /> <p>Симка већ беше о |
а и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, |
о кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{ |
и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да при |
лазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређ |
оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S |
о уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мал |
те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад видети да једе.{S |
у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ков |
као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света.{S} Нарочит |
е сиротиње, која се одозго, где је била скупоћа, досељавала овамо — за све њих она је била њихо |
и, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дош |
о хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак могле |
{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најн |
И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, |
ама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље с |
свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и пр |
<pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела пост |
то тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бој |
девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у |
ароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај њен |
ста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе |
свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким |
јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлу |
крено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:</p> <p>— О, пријатељу, пш |
има, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све |
испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на |
белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде |
а Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који |
а њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рук |
е и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему с |
о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отима |
заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала: |
пити.{S} Кад би почела да се приближава слава њихове куће „Свети Ђурђиц“ онда <pb n="12" /> на |
обрим пићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спр |
и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са њиме морала да се појављује.{S} И ко зна кад |
онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И све, и сес |
и домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда гледати ка |
гледала је да приликом сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А |
би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би поч |
шкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем |
} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају |
да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, бриг |
затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био |
ло шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих |
м: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као уве |
дну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не буди ми, море |
</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко сауч |
то треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, иг |
; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Али, и поред све т |
ебе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.< |
, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод плећака и кукова већ не осећа к |
, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Со |
ње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их обл |
чега.{S} Маркова кућа за Ахмета је била слађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb |
и шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки ч |
p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито |
жртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... </p> <pb n="119" /> <p>А овако |
ре, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако ист |
растао, никако са њиме није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му и |
ини три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично субото |
ављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И |
око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запрети Арси, |
о се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веје путем.{S} |
у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша д |
улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане у |
ивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испруж |
и и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Мод |
а, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепе |
аја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у и |
жавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, |
<p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер ови ме наши сву... —и по |
ј, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека |
и, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софк |
свим јасно да је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо |
опи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње |
и, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</p> <p>И |
S} Куку!{S} Леле, мајчице моја!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вра |
ибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што ниј |
из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а нека |
} Морали једни друге да одмењују.{S} А „слатка“ велика вечера никако да почне.{S} Једнако су го |
вориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</ |
у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрави, и сви ми здр |
иног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" |
} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући |
ним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихов |
ређају, освежавајући се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо |
а огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у |
ећ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека ум |
р прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са они |
и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва |
и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа како јој ваздух све |
} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влаг |
ти; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала, к |
ренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би |
ила је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око |
села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим ко |
, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупира |
ослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до јела — нег |
м устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у в |
ех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе ради, него да сачу |
не матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хар |
тари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте бра |
поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153 |
изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p> |
јстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, |
ре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, са кошуљом, која јој је била толик |
лубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако о |
ек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео |
и ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се је |
Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опе |
з оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, н |
И докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, |
бијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p |
е као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до |
купоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по рафовима поређао |
испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су |
07" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И шт |
ота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су о |
епше да свирају.{S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да |
двезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао х |
м, као зарадова се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању м |
пут кад је био, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскречени |
n="245" /> ипак не осећао свој, не био слободан, није могао да дише, глас није имао свој, ни п |
и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи.</p> <p>За |
ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завидела, што с |
, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне |
огама, пребацивши једну преко друге.{S} Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом |
кима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако сл |
да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде, код њих, осећала као код св |
пасности и зато је могла да буде сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капиј |
кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој |
од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> < |
де је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој |
и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде до капије и, пошто се пон |
о је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је више пио и наређивао свирачима ш |
како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене одахнуше видећи га ра |
оздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишл |
е ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасвим опивши се и осл |
имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} О |
каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност |
лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Ми |
види где је пређа замршена, и сигурно, слободно, не откинувши ни једну жицу, расправи је, па ч |
дети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не крију |
ве више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прса и рукаве |
екајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столов |
е из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што |
код ње да долазе и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога ст |
и, испод његове власти и надзора, могле слободно да дишу, крећу се и живе.{S} Била је готово ср |
гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разгова |
кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она б |
редано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пу |
оже да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не |
ко огњишта, гледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђ |
да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прс |
</p> <p>— Дај руку!</p> <p>Он јој пружи слободно руку са испруженим и раширеним прстима, и то л |
остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, |
офку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно гладити рукама по плећима, раменима и њеним ра |
p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S} Поче се осећати она сло |
креченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.{S} Као да ј |
одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци |
> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, та |
ајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и про |
онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и б |
рску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је |
пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у |
после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о п |
на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да |
и онда би их опет остављала на миру.{S} Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрв |
и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај ви |
, да она зна за њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.< |
е украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!{S} Оно ма |
арану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да |
ом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу на |
мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им ника |
ом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, к |
а капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у |
увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред |
из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.{S} |
е његове главе, светлећи му пут.</p> <p>Слуга, пошто још једном баци престрашен поглед <pb n="2 |
него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица |
свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од свега дигао руке.{S} А могао је, |
лу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, ка |
е, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. |
{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, си |
ојило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по нек |
хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе |
, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А ј |
тавља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек с |
челе да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће ни |
рсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допу |
S} Опет се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће и |
да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су ј |
гу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу |
егледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребијао.{S} Они |
жа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде запиткуј |
се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка |
морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили |
о пијана, ноћу падала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код |
ла, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њ |
у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испред себе.{S} Видело се само како се, да н |
а би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућ |
е да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала |
их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у ред |
њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до вр |
.{S} Свануло се сасвим.{S} Марко показа слуги главом, да прозоре застре каквим покровцем.{S} И |
нако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер |
дбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— К |
е може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тад |
то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и |
} Одавна знајући за све, послала једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, св |
оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплаше |
нке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати |
шити.{S} Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, |
адике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда |
празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} П |
лаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније б |
ве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, т |
та ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стра |
капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је бил |
ико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људима по затворима |
дмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Ни |
и она, седе међ њих.{S} Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, н |
тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И |
S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загле |
е то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потре |
г њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако сл |
авао, а она би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од стра |
ше издржати да је гледа како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Соф |
езе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице |
ејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S |
аче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала |
гда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма шт |
ном.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овам |
те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхт |
највише о њихном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, |
о обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му г |
велико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп |
, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, нег |
тању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да |
ге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> |
тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота и сви свештеници и ђакони <pb n="185" |
и је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p> |
м буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да доп |
поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете ка |
ече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде к |
а слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на пра |
<pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p |
ујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је о |
еше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S |
а се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ет |
их Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајко |
велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак јо |
је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко. |
е казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто |
само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb |
и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађ |
еђ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда:</p> <p>— Капиј |
ка неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће с |
а можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Изва |
бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се |
ожење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и |
аман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је |
лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, засп |
ло се како је, бојећи се, ако заспи, да случајно своју главу не наслони на јорган, којим је Соф |
е поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видет |
е да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од |
} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се |
још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је |
м прстима јаче држећи нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, |
огледало, да се огледа и види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међут |
су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага |
топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах б |
како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето куп |
ећи се више ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде в |
ида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у пе |
м очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се |
а мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, |
вом к њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у |
цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође |
шније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нис |
ог гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала.</p> < |
о сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у ку |
јући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим ј |
та, да поново закључа и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње |
дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан |
е к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и радости |
о је и као бежао од ње.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и доби |
чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на |
а горе код њих изнесе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепа |
ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је |
ста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са преобукама, било однесено.{S} А |
е преправљало одело и слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином |
омотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јорган |
ету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, |
дна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него што треб |
увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту |
иде одмах иза ње.{S} Сјахавши с коња и сматрајући за дужност да он сада има да је око ње, да ј |
му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакл |
ике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се са њима |
венчања.. они, као и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато |
са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао као слуга, јер је код њих био и одрастао.</p> < |
јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Тре |
где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{ |
о да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха |
<p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преост |
ито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац |
је дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да ч |
и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и ше |
к занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, с |
ста јаким белим сапима, као да ни он не сме да рже и копа ногом, већ полако и једнолико гризе з |
ње криле, склањале, знајући да нико не сме овамо да се баци.{S} Свекар јој, Марко, никако као |
д не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан о |
сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се не чу |
о доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса |
ог, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" |
ију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела а нарочито рукава, из ко |
постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим |
прилази, још мање му одговара, нити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="5 |
ли.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, |
виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, |
1"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ |
ви и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо:</p> <p>— Е, еј, газдари |
, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је попр |
како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, знам, А |
још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навл |
бично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан |
ила сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично |
ремештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једн |
кати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена |
и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...</p> </div> <d |
чају, не наљути и не зграну на њу, него смејући јој се, као да је изведе из забуне, поче је дир |
ако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, пр |
како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га |
због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да раз |
комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је |
ула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, не изврши што би јој |
горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори. |
да, одједном заиграју кукови.{S} А није смела да седне, одмори се.{S} Осећала је како јој зној |
, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу |
и не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на |
баш зато никако <pb n="66" /> више није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној со |
о на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не при |
од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака |
а, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, |
оложеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала послом поре |
/> волове — јер на коњским колима нисмо смели да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају.. |
уге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њ |
је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износи |
n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би |
ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи ј |
бри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове овамо по миндерлуцима, о |
тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S} И знало се како би тада |
н новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо свршити.{S} Морала да буде права |
аји, особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута гор |
ама звати, знало се, да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, кој |
Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже |
ити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, |
о би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И та |
олена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћ |
и спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, |
м код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао, д |
<pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И |
се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештен |
рења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, |
своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му |
у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> |
њиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче ос |
бе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, |
</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грде |
<p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза врата, потрчала би одо |
бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и |
, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насм |
.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" /> <p>И онда от |
ров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.{S} И све то |
ада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што |
.</p> <p>И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење |
амо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвик |
ку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 |
варају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна |
ћна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш |
е.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његови |
то застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада |
е намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, |
љење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да га жали.{S} И ка |
пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.{S} И само камење по дворишту, вађен |
/> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је гутала пљувачку.{S} Покаткад почел |
ојом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све |
е, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да дође, јер, осветљен од они |
е тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се |
то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а з |
— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то |
оји као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћ |
И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га к |
амој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче |
} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{ |
рзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Н |
чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се |
над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет по |
ли имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
знавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тат |
ead> <p>И ништа се не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{ |
истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али о |
тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њ |
вог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за о |
она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер |
колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и т |
ође на сарану.{S} Одмах после свекрвине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у с |
ива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нем |
сам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. — Ех, зар ваш |
И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Јед |
{S} Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Ма |
и?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том |
здржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени |
ненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала п |
негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом заба |
Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца |
а у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не згр |
не би бивала онако свежа.{S} Од немирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мисл |
изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Ос |
е међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није |
, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој |
хтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела да иде н |
оиспадалим памуком.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала |
адоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.{S} Али она |
ова.{S} Знала је да јој се сигурно сада снага зато <pb n="146" /> јаче испољава, види.{S} Око в |
млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како |
антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени |
, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод себе како јој |
да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за |
ема кесама одјури натраг, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан те |
ту, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не |
све изразитији и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, |
} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбух |
о сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као децу, узимали |
S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у |
ри како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде |
Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у др |
да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када |
и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хлада |
а се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не |
сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} |
ивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакидашњег немира због из |
А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не д |
ао о јабуку на седлу.{S} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остр |
а што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ ж |
<p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S |
своме пореклу и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав м |
га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{S} Обично би <pb n="236" /> она ова |
је руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и |
аче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је цел |
ала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S |
красној мекој коси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунил |
ту женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за |
и у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од |
и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је |
какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита <pb n="208" /> у |
Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање |
пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим лако, са својом...{S} А о |
досте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за њих већ за себе! — Ето и сам он, и њега је |
а, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, пра |
имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, |
> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче он.</p> <p>— Не све, |
Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је |
еседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро |
ријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавал |
д старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуг |
а, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, зас |
ћи је одозго, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову ун |
кају:</p> <p>— Иди, бре, иди, неки дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p |
је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} С |
и свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} С |
, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они |
особито Арса.{S} Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би |
овамо — за све њих она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно |
p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће |
ли другоме...</p> <p>— Па нисам могла, снашке, поче да се брани <pb n="70" /> Магда. — Када од |
:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас... — А да беше срећ |
навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заиста, ви |
ће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бат |
ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо ка |
тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па е |
о да идемо.{S} Сад знаш.</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена п |
— понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и за |
Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захват |
кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — |
стављале, испаде пред њу Арса.</p> <p>— Снашке, и ја сам, и ја сам...</p> <p>И даље није могао. |
ушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у |
векрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, у |
Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Доб |
јекну с другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону |
ав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до С |
де, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у |
се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слатка била.{S} Не дај ме, јер |
ечењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је |
ви их мало, да би могли да гледамо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им с |
ма стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала з |
</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — А |
а, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, с |
Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању |
га избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а зн |
ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја.. |
у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем б |
ла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је добра кућа.{ |
кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе |
тима још детињим.{S} Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чел |
, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није |
као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И С |
грађена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом |
зидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатосан, гола земља, те |
је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане ла |
е, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена к |
се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, пост |
гла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, |
ога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се |
коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој |
тлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} |
ки округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је т |
да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом |
се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје. |
та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да је |
вној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чи |
кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загу |
ћа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таван |
ватром, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали ра |
"210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што |
дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њи |
"75" /> прозорима и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибањ |
на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, то |
p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозо |
{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се дана договарало.{S} Одело, почев |
Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу |
а, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са |
због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла ов |
ући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак че |
вати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене велике, окру |
натраг да се враћа, него да се горе по собама, миндерлуцима, зидовима веша и распоређује.{S} А |
весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одав |
е, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.{S} Час је т |
ао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} Собе <pb n="4" /> је раскошно искитио најскупоценијим ћ |
сније и свежије.{S} Ветрила је и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег |
е и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S |
> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, д |
ду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу |
срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи |
ла десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по лицу сељаковом и ње |
гла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку. |
му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није оби |
о, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <p |
тке од ограде на доксату, испред његове собе, он приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама |
те, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше д |
е јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно |
плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му с |
уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распре |
се око ручка појавила и изишла из своје собе.{S} Сва оронула, повезане главе, и са отобољеним к |
било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од д |
а иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега |
е у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у кра |
, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала |
о се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице |
А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из |
Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, |
n="76" /></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, о |
разнобојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима шт |
а прекида.{S} Само га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она реч |
учајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта ч |
брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, к |
капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S |
и понаша. <pb n="234" /> Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамир |
о ослободивши се, почеше овамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И |
р ево, кркљајући и лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је |
риште навек почишћено, и горе намештене собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и р |
стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у |
а поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се |
амештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и |
седне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно |
шта није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да с |
; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и рас |
нди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о |
изну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође с |
пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како |
потресе и заболи; да не види одовуд из собе, са кревета, кроз прозор и кроз отворену капију сп |
немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је |
аш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још |
понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, |
е отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пр |
о и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак |
олико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И видећи ка |
од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, п |
слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немају |
{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладо |
> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним г |
} Мати јој као да предосети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка |
рњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, |
тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што |
бу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну за собо |
ош мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и |
ети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим даровим |
ише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештен |
, <pb n="255" /> витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до с |
еравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И |
е.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој |
е, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, |
м ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, везаним в |
досно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n= |
, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђе |
— а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и |
у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за њега да се |
, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те |
а су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било |
довима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је |
S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе |
.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како С |
} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поста |
рати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети |
ај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.{S} Око ње |
офка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она ниј |
.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као |
облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обу |
рању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сас |
урно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, |
ме занео?</p> <p>Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Тат |
каже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо до |
се око крајева да подавија.{S} Около по соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, |
призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и |
о, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као |
страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па |
ађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, св |
стезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке |
е, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радил |
ало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као д |
у, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врата |
к је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их |
е смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више не |
а кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} Д |
ере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногам |
не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке сор |
о, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} С |
из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се |
ућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, и |
ску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз б |
било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се |
реће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махов |
и, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама т |
спред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, због тог матер |
се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. |
азећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо |
реврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од узди |
и и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И з |
овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун |
овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрв |
кајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени |
ом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове гла |
S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слатк |
ето долази, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него ис |
у смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да |
Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем |
} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:< |
велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту.{S} По |
још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која |
е било мрака.{S} И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.{S} Још једном оде д |
ла и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму је себе више неговала, |
.{S} Јер, виша од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је |
сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у живот |
у, пада, капље.{S} А ништа није сада са собом смела радити, особито око свога тела, јер је знал |
а, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јоргано |
.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за |
ао друге, заноси и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то б |
њу жалила него ли себе.{S} И она је са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је по |
лежећи на прагу њене собе, борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила ви |
е, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начул |
његову главу не пређу — почео водити са собом и после га готово никако од себе и не пуштао.{S} |
ш са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да |
ем, све да затаји.{S} Кратко и мирно са собом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу м |
ла је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако за |
з њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног, који им је својим именом давао |
о са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле |
оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на зе |
, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И сигурно зато би је онда п |
ио ред, отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га п |
ује.{S} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да |
у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће |
злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно пи |
Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада по |
ије жалила себе, јер би гледала како је собом, својом жртвом и оним својим ноћним мукама, бар о |
и мрака, све више и више занимала би се собом.{S} Слободно би се откопчавала, разголићавала прс |
рлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини с |
аривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и одгледане са њихне |
сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом |
ак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући једном но |
је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отворен |
о у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи т |
не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива: </p> <pb n="113" /> <p>— |
буђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по недрима, по ј |
ра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, |
ла да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слу |
! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећ |
, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без |
S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се об |
, после првог дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, |
, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних |
} Све донеси!...</p> <p>Пошто наместише собу и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утап |
аким разговарати, и да јој не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била ма |
у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећ |
послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разгова |
и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у но |
{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и гр |
коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима |
тала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} |
> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва С |
ки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по |
не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни |
игли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо ста |
сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по че |
и као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разгово |
кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb |
Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је |
би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јор |
, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код |
рени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико |
одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати |
После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љу |
давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, отк |
ећ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде |
увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подв |
и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S |
е.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се |
са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних н |
оњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </ |
м са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S} Мор |
ори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је |
шла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, уту |
ош мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.{S} Бојала |
да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, |
е сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — |
шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што |
што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и св |
како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да дос |
анове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута |
кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — поче га н |
уо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњав |
ује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај |
очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно |
то у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако |
о његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под непатоса |
једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико ду |
аво к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући заш |
— И показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S |
, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљи |
азе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, |
И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћућ |
дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тв |
е на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, |
p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је био |
лушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска |
ба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје к |
мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она ве |
ако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али сви јој ипак при |
ту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцр |
се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно |
и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје р |
мо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb |
ре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у пост |
овцима седели, Арса им износио од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да |
упротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</ |
бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слоб |
оши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, п |
о не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како о |
ли него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће |
и поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као св |
иве, која је лепша, да ли мати или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена |
орала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да с |
љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао |
војке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивал |
сти: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, |
ори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их двори, од радост |
погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се р |
Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Ма |
јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осет |
благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мор |
, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, п |
ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило н |
S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матер |
после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су |
ad> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, дошао најста |
<p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је бил |
а, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говор |
е то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој с |
... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме шт |
ј косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, су |
.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега д |
е право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана |
не.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не ве |
ују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држању и намештању с |
> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој |
} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала како је собо |
спод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.</p> |
о? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. < |
олико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гл |
то за сина, који је готово још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утр |
к, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само б |
екар, сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је б |
поређаних златних, жутих гајтанова.{S} Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добр |
ше дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је видела како их они не поје као други.{S} Довод |
јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да проми |
чне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, ве |
је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој |
јући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са својим собама горе била је одавна готова.{S} Г |
одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узим |
Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појас |
/p> <p>И пођоше сви кући са свећама.{S} Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута |
о, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, г |
сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и |
смела да остаје по ваздан отворена.{S} Софка сама ни на капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик |
ва, истинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, д |
вале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама г |
њега, како је он, њихов слуга, Арса.{S} Софка смејући се, благо га предусрете.</p> <p>— Знам, з |
е испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} О |
и у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца |
рено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу |
а, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гледала како је од њих, радосних, што су тако |
мо га отуд, из обасјане собе, слуша.{S} Софка по материном лицу види да она речи у песми не раз |
се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о ње |
ке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако је одавна слутила да, поред свега овога шт |
{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S |
јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих ишао је |
ићености, да није могла реч да каже.{S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на |
разривајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви ви |
шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш |
одом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n="142" /> |
гову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покривена јорганом са осталом децом, која, навик |
> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапам |
о да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући |
ла матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и |
и отпраћала.</p> <p>Кућа се испуни.{S} Софка је једнако силазила и пела се носећи послужавник |
ко оде.{S} Капија се за њим затвори.{S} Софка виде како јој се мати не диже, већ остаде тако је |
де држећи руку на њеној глави, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој |
платно и зове је, да га она одмрси.{S} Софка одмах одлази.{S} На први поглед види где је пређа |
и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, |
, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што т |
ебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да је као љут.{S} И осмехују |
му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва зад |
се брже и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како |
би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, п |
ручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да |
дрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и |
горе, на капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборав |
јави висок, обријане главе Арнаутин.{S} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, |
јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{S} С муком би распремала постељу.{S |
ша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин |
а доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе |
ж неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, зна |
ледајући око себе весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велик |
у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога |
d>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није ра |
ом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јо |
то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сут |
фке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да |
чка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто |
а чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, |
а неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада |
фка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка од |
слободним држањем, пита онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у с |
S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је само с |
аде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од |
ћи.</p> <p>Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како с |
ће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.< |
ј и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег о |
ким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутин |
едно са преобукама, било однесено.{S} А Софка кад пође, онда се само понеше дарови: пешкири, ча |
су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже па |
понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, |
учена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, ос |
је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност род |
иче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде гото |
ет...{S} Ах!{S} Зар ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" |
во ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде |
је било мртво. <pb n="219" /></p> <p>А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла св |
велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њ |
- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се |
а паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243 |
да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само рече:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p> |
ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114 |
ри с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка позвала, ако би пришао к њој.{S} С њиме је она мо |
.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n="242" /> <p>Он је пољ |
/p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, |
ледале и пиљиле, бодро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи, да му малу детињу рук |
ду замоли да му доведе коња.{S} Само га Софка опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> |
ке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почи |
еби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире |
чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куков |
помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се ов |
те.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекр |
>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, ча |
ва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, |
уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било |
вамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поч |
а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да онда по њеном лицу |
штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софк |
и по самој матери.{S} Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њен |
његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те их она није могла |
та у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као |
још није била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више |
о, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати с |
паљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по је |
то се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова син |
ћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" /> ж |
Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је |
моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, |
— и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и |
се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог св |
и, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и |
Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена |
ачини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није знала од куда матери новац за те њ |
ојом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто |
је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</ |
но, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: |
ецу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка |
о што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, и |
“ када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је са |
а, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око њ |
на и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх ма |
ући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до |
, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју она пољуб |
да га к себи зове.{S} Била је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио |
ар, Марко, на њу...{S} Само да није она Софка, ефенди-Митина, она би већ знала.{S} Сигурно би м |
вака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико |
било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за пар |
ог и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њен |
друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом |
Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он |
ди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, д |
бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Т |
.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> поје коње њихни сва |
ажљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда с |
ником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке м |
о.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ заспала, долазио би и он горе са још непопије |
ђутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у |
гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле |
нарочито по врелини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави |
се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело како још прска свећа.{S} Срећо |
ла, да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу ок |
о утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, |
у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да потанко |
гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> <p>— Па онда да донесем да пијеш нешто?</p> |
После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе з |
тогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар |
ше било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала |
теђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би в |
, када би је лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И |
оле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да к |
о! — поче је журити мати.</p> <p>Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, в |
ју главу не наслони на јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво |
азговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, ш |
еве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер зб |
допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала |
ко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дан |
ла прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и запрепа |
дочека их сама амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу ув |
ри осветљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и |
ао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— П |
мири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, |
>XX</head> <p>Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.{S} Још мање |
S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као ост |
сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко. |
/p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу лепи нов |
се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она прибра, |
њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p |
> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би |
C14"> <head>XIV</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Да |
p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> појави.{S} Све се к њој окренуше и |
рала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изи |
ије и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да је знала |
ти ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега |
> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да |
а спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.{S} Њено сасвим развијено, као од мрам |
м, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она |
а кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, по |
<p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</ |
а сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од теп |
к нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако ску |
е једва допирао испод пазуха, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, |
ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом |
као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О ср |
ликога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, |
а не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и |
мо стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, |
{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И |
, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина |
тке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што |
енице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по минде |
почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, |
као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећама. </p> <pb n="95" /> <p>На отво |
рукама, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласо |
готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасви |
све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, с |
себи.</p> <p>Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци |
еди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима це |
, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала б |
а, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да г |
, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:< |
једно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра наст |
они једини на свету мили и драги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на |
весе и прозори никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала |
Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери све.{S} И пошт |
Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између |
, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње |
а изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, кад је осети до себе, и то овако на |
м оцем, док је он био мали, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не д |
утра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опро |
<p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други глас, у ком |
ђу матером и међ осталим женама, била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, г |
Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат гла |
дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, када ни она ви |
<p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога |
p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи |
снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је |
д, имаће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ћ |
о њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да ба |
у, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после |
се воћем и осталим слаткишима.</p> <p>И Софка је грабила, да би била брзо готова.{S} Сиђе и она |
ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако |
овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутинова виде како на њега све |
сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све |
доро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби |
ње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, |
и испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе ниј |
и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена наг |
чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор. |
ај сеновит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи |
горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде гор |
ј соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава. |
говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је мо |
рича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то ј |
у.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамот |
озналог света, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} |
и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није прим |
не и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p |
раћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви |
сла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само да одби, него оцу поручи да је в |
рана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, |
ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ п |
унише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше в |
93" /> <p>Ко зна ко им је казао.{S} Али Софка је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак |
за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} |
е, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепта |
е лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} |
Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много |
сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S |
, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нано.{S} Ја не знам |
у.{S} Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да |
о свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или |
о у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за |
драв и глас да је здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што |
<p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, о |
их колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да с |
} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док |
ла за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која ва |
S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед сви |
гом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи |
.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око њ |
после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ст |
на, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, |
у! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом.</p> <p>Сл |
јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, са |
уту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне |
као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка |
, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што ниј |
р <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чу |
, одмрмља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородиц |
се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равноду |
неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, ш |
био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима, није се, као друге |
, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, не журећи се, пусти Марка испред себе.{S} Пролаз |
на и окићена како се мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, |
да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до крај |
="SRP19101_C2"> <head>II</head> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли |
пуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, нег |
отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго |
услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, и |
и брзо, и, кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за т |
штено корито са водом, које, по обичају Софка не сме да прекорачи догод свекар не баци у њега д |
рећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чво |
а, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири |
а га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више |
ар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и бе |
риви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком. |
/p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— С |
угарица, за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Ма |
сне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића |
закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновиј |
а уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до себе, онако одвојена, на најле |
d="SRP19101_C18"> <head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела |
ml:id="SRP19101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све. |
uote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одр |
ем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, |
а ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, д |
иди до Аритонових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ван |
ан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пе |
а и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено пр |
.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи издржати, да |
рави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само она, него сви њ |
="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и време је било да се о |
те.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда т |
ечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{S} Али јој мати не даде.{S} Пока |
>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то |
<p>— Воде, Магдо!{S} Воде брзо!</p> <p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није би |
> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, на горњу сте |
у:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети д |
<p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку оставила и повукла се, да спава |
место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу!</p> <p>— Ни ја |
е је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, поче да муца и да пит |
и су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} А и није налаз |
вар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што |
рдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, з |
ило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке б |
ра им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала. |
ржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи м |
рпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који |
Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори капију, слушају |
>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Софка се попе.{S} Испред врата виде само његове поређан |
е ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колијом, лежала је.{S} Није могла више д |
чемо, кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино |
има, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разу |
о са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благод |
мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} |
ве што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{ |
Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од |
пију, да није случајно погрешио.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се |
то јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз дв |
о и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и из |
дана празника, разместила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа |
ек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће о |
азгрну пред њом минтане, колију.</p> <p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви кол |
кошчатом лицу и дугачком врату.</p> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој |
ресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софка само поникну и готово паде до његових ногу.</p> < |
и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде.</p> <p |
p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред |
ом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини |
и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_ |
едо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p>— Ништа, нано.{S} Ни |
претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на |
Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што н |
ја и сира одликовало.</p> <p>— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — |
и натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме ова |
она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало с |
на Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p |
ти:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек он |
, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов други |
шно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да би је бо |
} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много.{S} Ох! |
ла више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери.{S} Јер доцније, |
игнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— А |
еће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S |
своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога нава |
асте, он је <pb n="25" /> више ради ње, Софке, него ради матере, почео се као разнежавати, и по |
{S} Особито оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напу |
Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње криле, склањале, знајући да нико не |
ла, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, купо |
ца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> |
јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћери!</p> <p>И кад је доведе до с |
а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку, да преко |
и ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге н |
косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати |
и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке „ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку |
о поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата |
иша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди о |
м, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка <pb n="203" /> осети неки његов |
д Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како не само о |
те, ора...{S} А за ону, свекрву, за њу, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очек |
ћи се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка јој не одговори.{ |
је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам код куће! |
} Одједном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, |
осети.{S} Брзо из собе излете.</p> <p>— Софке, ако није он!</p> <p>Софка застаде.{S} Није могла |
са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка оста |
отрча, поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ бил |
че страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само једно.{S} Истину само.</p> <p>И да б |
ла да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, |
ама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, синко!{S} Лепота и младост за време је. </p> <p> |
баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p> |
ан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отвори!</p> <p>Софка зарадовавши се пође.{S} А и |
<pb n="193" /> не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она ј |
, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.{S} Софка, и ако |
И јавно, на сав глас, склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку |
али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке да се нагрли и да је се наљуби, јер ето њој, свом |
ико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, |
је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од |
мале, румене ноге.{S} Затим пође испред Софке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од |
, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало једно велико пар |
pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љ |
у, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега |
испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе на очеву собу, |
од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сиг |
се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго |
плаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо. |
е, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кр |
ио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој ј |
ежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Со |
Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе она |
и.{S} А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке |
седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p |
<p>— Ни ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму п |
сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштава |
свим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да |
9101_C10"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка з |
ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— |
а, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Соф |
дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и |
рча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако сил |
равећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпез |
ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште наве |
ли стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мал |
сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.{S} Једна Софка је сама она, а друга Софка је изв |
— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у |
е.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним по |
. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке нестајало је.{S} После ових пара, куповине, она ј |
мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу руку, овлаш прекрст |
Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него |
спунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би смета |
у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и |
... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову сув |
роз гужву и вреву из вароши.{S} Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање |
а...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чаш |
ла отуда овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, |
<p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са де |
га, и да би се оправдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p |
оче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} |
ош меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на прву тра |
ћ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтел |
p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И |
о: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки вра |
му светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осе |
то убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето |
пак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, слатка!{S} Ено Соф |
Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је |
сто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо |
у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравиц |
е се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њ |
е приче, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву |
лен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајућ |
још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се на |
му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матери јој, оцу, а највише о њихном деди, код ко |
им: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да |
о новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме.{S} Не може још да дође.{S} За |
како чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поч |
беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{ |
се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, |
ећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари з |
о да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи |
> <p>— Дај паре!{S} Дај! — дахтао је ка Софки.{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, |
томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле ни |
ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понаш |
Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</ |
не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, |
брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде |
вљен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није би |
бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него |
/hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочи |
а.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући |
, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она |
агана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{ |
а од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Маг |
постане и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губи |
тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>Отуда од Софке растера све жене, особито |
в срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је раз |
нако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза |
ле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке |
амо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, |
ца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и |
крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако |
отуда сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам |
ујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда б |
сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику дец |
>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, |
о побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за |
и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна |
је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно |
ешано са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити г |
затекла.{S} Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би |
шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, |
ичу око ње.</p> <p>Али зато ипак на њих Софки није било криво.{S} Знала је да им је то једино, |
а њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а |
ековитим местима по околини!....</p> <p>Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, |
из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и |
ко да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки онда би јасно да се она зато оволико препала, што |
реме тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да га гласник није могао н |
ресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако |
, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћала пажње.{S} Би |
.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што долику |
моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук |
то више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вратио, био је први „ефенди“, господин.{S} |
S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њ |
онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а |
свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге собе једн |
ликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.{S |
ћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градо |
но је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово |
љуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остад |
ва, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колик |
роз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце би |
ела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је |
сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се |
у.</p> <p>И он је ово друго изабрао.{S} Софкина мати је била најмлађа од свих сестара, и кућа њ |
ело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узв |
тати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судо |
Али он је и био све и сва, особито код Софкина оца.{S} Никада га овај није питао од кога је уз |
а новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим ант |
е, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} |
и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да |
кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испр |
оронулих дућанчића при крају вароши.{S} Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једн |
си јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, стр |
<p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да |
око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А Софкини опет, ради њих, да би пред њима показали колико |
капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quot |
мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене и девојке као да се сасвим осло |
о њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха |
каше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се окупљ |
хов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.{S} Он се после толико изв |
не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{ |
етку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остаде и даље нагнута на прозо |
начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан б |
борављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је ј |
а приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Со |
очек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> < |
е знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом |
о за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.{S} Између њега и т |
уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвор |
на.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда слутила да их Софк |
Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и |
че.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговор |
све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочек |
а је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка пр |
како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> |
то ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мезета: ђаконија, гурабија и слаткиша.{S |
ма готово није избијала.</p> <p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је з |
рске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и о |
гући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.</p> <p>Софка ничке паде на кревет и, пор |
<p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептањ |
ко јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руко |
личе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже п |
од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледају |
а.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала као нека рођака, истина не по крв |
би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што |
а пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прилике да ви |
атраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не в |
ти, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по в |
и обазиру.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што |
{S} Сигурно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе |
</p> <p>И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је доб |
су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S |
а ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снаш |
а је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија в |
тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто са |
а муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је |
ешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак вид |
</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, |
поче да је љуби и јеца:</p> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладн |
еби привлачила.</p> <p>— Па како си ми, Софкице?{S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако р |
ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила. |
о соби, грлећи је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче г |
ворио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софк |
Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори се.{S} Ништа није, и не бој ми |
стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао |
мила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кро |
оше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном свршено...</p> </div> <div type="cha |
око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и |
ове поздраве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једи |
тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њ |
} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда |
и, прекрстивши се, а не руковавши се са Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! |
а је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове.</p |
у, него и дању могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше |
е к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и почео да се или са матером разгов |
огући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p |
ку не диже руке од њих и готово само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да н |
>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, |
а то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и на |
.{S} Зато је она сад, осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, свом |
ећ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче сав јад да излива |
на чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беш |
елики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради |
, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, п |
ког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да г |
ло не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе слепцу (сину), ж |
/p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрен |
више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и з |
јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па ве |
еће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој |
на све њих овамо доле, а особито на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему |
и од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им |
е испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата |
ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му т |
.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету |
ло бољу, (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разг |
њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на ми |
а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то зна |
на на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је С |
тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Сед |
>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише |
у Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одје |
већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, к |
ера га, најури.{S} Јер, после овога, за Софку све се свршавало.{S} Ништа више није помагало.{S} |
видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, о |
да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни о |
вила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и м |
је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у посте |
S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста отац кућу про |
с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују |
комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред вече, кад се п |
ли, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као |
ри!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија |
, Софкице! — прекидала је и заустављала Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело та |
гледа.{S} А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава |
ово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкице!{S} Не дај ме, слат |
р ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех...</p> |
дино окречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећ |
и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику |
а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на гр |
из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је |
S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — |
озове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме |
лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она поче |
ајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> погледа, пушећи разг |
же, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је |
ружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, с |
n="106" /> плакала.{S} Кроз плач, поче Софку да моли, да јој не прилази, не пита је, и распиту |
хне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку из почетка бојажљиво, после сасвим слободно глади |
штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро |
н, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а |
у прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и н |
и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, не знајући ни сама зашто, његово личење на св |
рене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена к |
ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али испред ње већ истрча Арса.{S} Зн |
стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.< |
а ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко зна колико времена прођ |
е из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као ки |
играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до њ |
што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила и саму себе као хр |
ћи радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: |
и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њи |
и пут прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад |
себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала |
старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, |
нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би |
ба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва |
а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али Софка одби.{S} Не само |
</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, к |
а, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том њ |
у и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као |
у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Н |
пота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазву |
че да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице |
готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу, |
ета ради...{S} Па ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!... |
сти, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо ос |
/> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе |
м и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу |
во спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S |
звади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да број |
је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широ |
је прегледао постављене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак |
.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима. |
, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне већ |
ом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда |
ом, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице |
ања по влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто |
што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А свима је био неугодан, сви |
поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као |
ли се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом ч |
на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и |
, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, посл |
овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових |
је одмах заједно са њима и он засео за софру.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера о |
ете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређ |
стељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у |
далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би мати намештала горе пост |
одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да |
е на послетку оставила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у н |
ко тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је |
ала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао |
а сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла |
лако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> <div type="chapter" x |
сећати како јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како |
утила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ је била сасвим помирена са том про |
Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по |
поочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јасту |
ајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешк |
ла, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, се |
у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли ј |
ија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће ха |
о. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом |
јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по кући све жене, особито мла |
свадбене ларме и вреве, могла мирно да спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бит |
ротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да се што |
ишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са па |
<p>И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор |
з куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је к |
постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, |
ј:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себ |
аче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу |
дуга, зборана лица.{S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Со |
се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечко, |
јом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже |
/p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испруженим рукама и згрчени |
у, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, |
пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је распасала, свукла и готово унела |
ња, до њених ногу, готово на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спав |
у, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њ |
ла из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јорг |
.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије |
концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишт |
их, прешиваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и |
се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала ш |
обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала постеља |
могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима |
облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p>— Не. |
њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} З |
да је љут.{S} Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишће |
варошанка.{S} А највише га порази, кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом |
ких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, у |
им истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мими |
оји одједном испуни двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је ви |
расна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах с |
примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово пе |
м песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечи |
одмах би осетила како јој се додирују и спајају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим |
ом, врелином, и њихна овамо велика соба спајала, сједињавала, и сви они све више бивали разголи |
венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље сачувала т |
зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио. |
пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није |
а осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој н |
угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена. |
ла се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А |
, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа с |
образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако |
ра и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим |
а после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању |
осети да се нема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати б |
а?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, |
тово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привир |
n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскиња |
и се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} |
ки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, |
з страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки добивен |
ј, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били |
инђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина |
рују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и п |
ног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, особито оне њене |
би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствен |
а, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце |
се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло |
ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од кога су |
ао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога |
лази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се мог |
онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један |
ла и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете једи |
азили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у пр |
а, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду |
то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и |
едводећи све остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} С |
е чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како се на све то |
им чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је одавна за све ово знала.{S} И онда, чи |
да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, |
одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колен |
S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, |
д себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се |
е би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући как |
и.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једн |
е са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од све |
на, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао:</p> <p>— Ох, бре, га |
азили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам ми |
оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као нек |
бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, |
а гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опе |
оворило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што т |
апију на свод и јаку као град.{S} Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама.{S} |
/p> <p>Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.{S} Пон |
е није смела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала д |
својом светлошћу из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одвај |
ако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена не |
ња огњишта.{S} Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од ста |
ноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне |
степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, |
у га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из |
ни, већ је била једнако горе, на горњем спрату, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је бил |
ма и орибаним вратима од соба на горњем спрату а особито са оним од многог рибања већ жутим као |
јесу, газдо.{S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p |
није имао деце, највише воли и да њега спрема себи за заменика.{S} А да га је највише волео, в |
јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећн |
то се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се, кад већ и она дође, све заборавља, бац |
село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље даров |
х с подсмехом помислио, како се она ето спрема, дотерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укру |
викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смуш |
ру:</p> <p>— Деда Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде, да вас |
кино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од т |
то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, |
део како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са с |
упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то т |
мо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ето имају г |
ћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају служб |
изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан с |
, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, |
ако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни н |
о да изручује злато.</p> <p>— Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} |
врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, луп |
2" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обичн |
стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и оч |
ца његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код |
радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили |
.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чис |
Ово је за спремање.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p> |
јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад до |
и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се там |
х, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико ниј |
ј мати бити неиспавана, она да порани и спреми и почисти кућу.</p> </div> <div type="chapter" x |
ли да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, послала једног слуг |
во парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је |
аздухом.{S} Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, б |
та ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Софку, Софкицу наш |
о у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <pb n="224" /> волове — јер на коњским к |
као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га |
неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади вели |
ад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послу |
скрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим к |
гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити мла |
есто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</ |
а камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за та |
та ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, |
и, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Ис |
— њено је прошло, она је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте |
ујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила. |
пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба |
о, да код куће нико не зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и ве |
ав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ |
тео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, |
! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} И |
иде како се Марко брзо диже и, да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча |
ше ништа.{S} Ни с једном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме |
де право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљ |
у, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих седела би мати.{S} Она, сигурно окупавши се |
лазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, саха |
о почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу |
д поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ |
је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратк |
рма, кроз прозоре од сопчета, модрила и спроћу њега, на бунару, јасно се оцртавала велика гвозд |
ета, кроз прозор и кроз отворену капију спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо р |
</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим |
одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до ч |
ило, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима.{S} И |
пчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> |
та, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но шт |
могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана |
?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њ |
морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на с |
као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> |
> <p>— Срамота!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Је |
та срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса т |
</p> <pb n="113" /> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам |
, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, д |
рхтавим, али ипак да се не примети, јер срамота је, викала:</p> <p>— Магдо, Магдо!{S} Брзо спре |
мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софки |
на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чу |
њему с поруком: да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча |
ат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он |
арола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И к |
усуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одма |
теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пуштајте! — одј |
зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две вел |
лисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигур |
има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</ |
Свете Горе и Рила; по рафовима поређао сребрне сахане и златне зарфове.{S} Доле, до капије, ут |
степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући је испред њих, сагну |
авлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драго |
не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема кесама одјури натр |
адила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако нас |
је и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева зан |
широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и го |
а пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покриве |
рка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на моткам |
њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, зам |
S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрн |
златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забод |
ставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, |
све је било пространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, |
ена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њ |
први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену |
ених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело сел |
асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих огра |
тинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све у |
рајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као оста |
в полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам до |
а кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — јед |
стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, |
Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код ње највише показив |
дити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, |
слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што |
аном.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нека, услед његова |
куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се п |
је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога |
ом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче д |
стрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби |
Софком, пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, д |
од свега можда неће ништа бити, ипак за срећан случај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{ |
фкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.{S} Соф |
ок не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а |
своје раме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође так |
редила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њи |
и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтел |
у, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он |
би прошле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по |
Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са ве |
и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов ос |
уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и це |
ати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још ма |
рано, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак не осећао свој, не био слобо |
ељанка, долази да их двори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред њ |
ких речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по д |
у.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса |
ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен |
на очиглед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И |
поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi> |
склањајући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, |
капији, појави се отац њен.{S} Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, |
грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је |
врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јо |
погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако шир |
однији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захва |
тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поч |
грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Соф |
љешти.</p> <p>Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једн |
!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених |
ј, али се види колико их осећа, како од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отво |
о ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се |
нашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не мо |
су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан |
ко ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу. |
ћи се, осећали би како од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини |
но, као код сваке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, исп |
ржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу:</p> <p>— |
из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас |
сно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Св |
ало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен зана |
каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију, певају; |
да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, поче да се ослобађава и да Софки захваљује муца |
љива, па још сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољн |
ој, поче да оцртава.{S} Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на л |
ијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобо |
вала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако раз |
Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Софка ма каква иза |
ер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна |
слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио |
де већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме порекл |
у тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, |
свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако |
је сва изломљена, изуједана, а опет сва срећна и обамрла од силне насладе.{S} И јавно, на сав г |
јде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се |
докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она в |
да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурен |
је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана |
последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниједна да је полазила за драго.{S} Готово с |
да се дозна и види да ли је заиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S |
девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради |
до моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка са великим послужавником, |
ишу, крећу се и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Д |
а баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весела.</p> <p>И заиста не посрну, показа се ка |
познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали, када би им примио поздрав, руковао се |
почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвира |
, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће с |
и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, проју |
ада нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим слободно и лепше да свирају.{S |
је испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, свекрва, в |
ме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Ал |
кога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, |
г тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару |
их.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чи |
ика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђив |
јеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, од |
шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и усти |
бито би гледала њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окр |
ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био |
пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потр |
ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одговарала је: |
ве снаге, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумњ |
приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, л |
е она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке!</p> <p>Софка по њеном гласу виде, како н |
ини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би |
јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улаз |
S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи. |
S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, срећно, баба Симка!</p> <p>Она, радосна, одгова |
е, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окреће и |
ст година, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је |
акле се видело како још прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} |
<p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, посл |
да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басм |
е у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се између себе љубити.{S} Особи |
очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и |
SRP19101_C21"> <head>XXI</head> <p>И на срећу своју, Софка поче осећати, како је све чисто драж |
то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да одриче и да се п |
, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећ |
в шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек би |
су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А сам он, као не могући да се одвоји сасвим |
крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге |
ечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и |
амо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</p> <p>Али ипак знало се |
у постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} С |
он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе |
, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљај |
леда, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од њих двори и слободно се без стида, као |
ју, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, срећна, по |
!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтаво |
обесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морал |
ка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} |
"218" /> за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе стр |
дједном поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са |
врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова натеже тести |
о сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, ш |
тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мат |
амо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њ |
до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, облизујући своје изгрижене зу |
пије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина п |
што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред Софке.{S} А на првом месту се истицало |
спред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа н |
алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по |
p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, х |
увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагн |
S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде |
а, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док |
лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дот |
степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији |
устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе |
Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом |
Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, п |
еци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој |
време да се иде на гробље.{S} Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.{S} Гор |
ој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак д |
ку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.{S} Нека гледа да |
о никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рук |
/></p> <p>Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана |
и је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча |
{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрш |
ка брзо намигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седе |
иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и |
ести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покр |
села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка |
, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су |
листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљ |
{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплесниве |
то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте н |
ости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда |
з помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се на |
>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао |
ладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Ц |
млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Ј |
гу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готов |
без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошча |
.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се |
види.{S} Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершен |
једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.{S} Ми |
ено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све |
нувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато |
а пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, којима ће |
би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, р |
газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи |
ело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, кисела грожђа, крушака и паприка.{S} Око |
а. — Како си?{S} Имаш ли ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили |
целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино ко |
а која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га ме |
понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој |
или, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико с |
души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, због света, |
код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И |
орена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од капије, прола |
<p>Овде је једнако седела његова жена, Стана, са оним слугом, Арсом, који се већ није сматрао |
У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња.</p> <p>Он |
јер је код њих био и одрастао.</p> <p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остал |
агичка!</p> <p>— Па... драгичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш! |
о на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а је |
а доведе пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је за |
сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах |
а испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од |
S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за руку, стој |
у: „Пусти ме, газдо, пусти да ја Ахмету станем за врат, да ја с њиме свршим, да му ја крв локне |
Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се виш |
з душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао и сам на |
ront> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>НЕЧИСТА КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> |
итајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод |
не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даћ |
} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву у |
.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та ни |
им.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико |
сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би тр |
кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код тетки |
буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели |
“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била најв |
, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му |
како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушк |
ће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, н |
због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље куће или из сељач |
шћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да |
својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, ко |
је заударао на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муко |
слио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не до |
ко је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је |
а пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је шт |
</p> <p>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, |
абаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке с |
и су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захукта |
тима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Он |
њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{S} Изгледа, да од када је варош почела постајати |
леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим |
у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово |
аздухом, који је кроз кујнска напукла и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и г |
очиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тог |
њиховим девојкама и булама да ашикује, старац се почео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тог |
казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на |
, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њ |
оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; |
по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао и |
p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађат |
свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својо |
— него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети оно ш |
е из кесе сипао све само злато, дукате, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, ч |
са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сирот |
ју око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за |
, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гроб |
варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију ул |
чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које с |
е закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла б |
у јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је бил |
ао да нису биле маторе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје |
о шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, по |
ра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло доб |
их синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота и |
И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи.{S} |
е прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} И нико није био паже |
зда Марко, када је, после оца, предузео старешинство.{S} Он је био и писмен.{S} Отац га као оже |
јединца сина а и браству будућег вођу и старешину, — жену и сина превео овамо.{S} Купио ову кућ |
</p> <p>— Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!{S} Ах мајко, ах курво!{S} Ах отац, ах |
ло мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу |
е повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и |
амо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се о |
оје воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме к |
оштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.{S} Готово слеп, погурен, |
жасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поред свакида |
онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што |
да се не би прљала, била је обукла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса ч |
или скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим |
гови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, к |
пет он, какав је и био, још је он, онај стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магд |
н сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али пред њом, својом Софком, |
а путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим |
то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, када је био нежењен, |
тала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} |
видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, виш |
то су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању |
.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца захваљују јој на том |
ћ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим |
S} И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуш |
мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, к |
а Софкин, Каварола.{S} Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био |
о обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која |
ристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“ |
нижи, сиротнији од њих.{S} Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.</p |
ајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте. |
нке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилост |
рока, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих све |
има, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана он |
е моста видео.{S} Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан |
шно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе и Рила; по |
ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клати |
ира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, |
им од многог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом |
и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наериним а |
еси о појас онај сељачки ножић са неким старим, зарђалим кључићима.{S} Она се облачила, али ник |
међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи |
, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима, као да ни он н |
моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њ |
и као вал лаких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били в |
ких до испод појаса низа од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних |
а.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стак |
напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, соб |
ве ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као |
ајвише навала света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пу |
и, није могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерас |
свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати |
нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке пролазећи поред Магде |
такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав ро |
те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.</p> <p>Одмах Марко, не себе р |
е и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, јасно је одудара |
капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али |
ного лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да није због т |
ређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са |
пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уп |
едине да распознаје.{S} Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жи |
ма, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— Деда Митре, |
а и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћема |
ад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и доста изабаном послужавнику велика чаша |
ање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спав |
ужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се о |
акама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли |
он се сети ње и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици |
донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не смеју кћери и снахе ни да их дв |
бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.{S} Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко |
у трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане путире, к |
ед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који је на то сина против |
ва.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежа |
раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефе |
урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погу |
ила стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи вид |
итајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише |
већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и мало |
ком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, |
, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <pb n="171" /> руку на бедра, а особи |
обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама за |
ним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.{S} |
о, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта |
матрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остављена самој се |
отерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна, можда |
фка, а не ова, сада, као свака женска и ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како о |
шика дошла, да потражи на послугу какву ствар, за коју је само она, свекрва, знала како изгледа |
анима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећ |
, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем |
а да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки ча |
амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнане и непотребн |
е било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце |
истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у варош |
p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасв |
лињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног, |
и тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганк |
ћи преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао ш |
рно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али |
дремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се уп |
леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина од |
код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, ц |
ви узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак б |
а га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила |
ј, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и |
са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треб |
ше се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато је |
е онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над ост |
е или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико |
ослом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и да |
вамо на коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Га |
нила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је сам |
да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.</p> <p>А да |
О, алат!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на к |
се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са |
уран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја |
иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угуш |
што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, |
уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p>— Алата! |
дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и |
шћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит и |
а, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизм |
јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, |
би свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао.</p> |
пун врат са модринама, где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, је |
о женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне, пређе праг.{ |
же у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њ |
о пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте |
у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само |
ло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се с |
е надимље и од бола, неизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када ј |
не и склони неку крпу и још нешто испод степеница.</p> <p>Софка отвори капију и стаде ишчекујућ |
је га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледајући горе, где га пријате |
о су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој је мати, и као да |
о много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љ |
астуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто |
p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и |
о пиће и јело, а особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња |
ногог рибања већ жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред |
је, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и |
ак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи го |
{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију |
е светлост расипала по доксату и пунила степенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са жен |
да оде горе и види га, па пењући се на степенице почели да вире кроз решетке од ограде на докс |
ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то глас |
на води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви |
па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије ста |
/p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен мат |
риш? — поче се она нећкати силазећи низ степенице.</p> <p>— Иди, иди, дошао неко! — поче је жур |
несе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зи |
док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.{S} Сав је заударао на бурмут, дуван, и на не |
се пети.{S} Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао |
е водити.{S} Прво она коракне, на горњу степеницу стане, па онда се окрену к њему држећи га за |
све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве поче |
имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме |
би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> пред амам, који се одмах више мос |
едва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, |
агда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, |
ојурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, док на пос |
мо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да јој се правда Магда. — Они моји на се |
новца почео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> |
на и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколик |
што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они од |
<pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој:</p> <p>— |
би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни |
свакога од њих двори и слободно се без стида, као код своје куће, креће.{S} Пушта да јој се пр |
овим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се |
влачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Н |
своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке гл |
— поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, во |
е као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им |
о чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, а |
ли ни она овде код куће неће остати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што |
и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И он |
е.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где |
матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на кап |
хову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас |
њу да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па |
своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Со |
ва жена, своја, ничија више.{S} Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући |
шко и за женско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико |
{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе |
поочњаче јој се изоштриле и као пришле, стисле се једна другој, само <pb n="256" /> јој уста јо |
И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, |
о уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и ст |
држаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејућ |
S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то н |
них, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених глав |
наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те ње |
их, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били ш |
дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви ка |
сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.{S} Од њених, нарочито отац и мати, као осећа |
ло поменути.{S} Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од |
аспећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем |
таре и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све од мрамор |
оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је |
ћом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и овде |
тати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то |
ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она |
део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка |
што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи |
свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, уби |
ујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да уз |
патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са Софком, |
тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима го |
овит израз.</p> <p>Колико пута би Софка стојала и гледала како се руши, плетући и држећи испод |
ајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S |
на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје.{S} А на Софкин оволики плач, грцање, није обраћа |
чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понов |
ајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача |
омљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</ |
.</p> <p>Никада се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приб |
а, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од те |
ролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати |
.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је бил |
у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њег |
онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, к |
о, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, |
оказивала се румен.{S} Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као |
е да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса |
е знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек |
ом осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету д |
акију и мезе и додала матери, да их она стојећки служи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза |
ела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S |
њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а в |
нда се окрену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све |
е надвисује и води она иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} |
спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подврат |
ћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, и преплашен одјури уну |
а.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се са |
уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и јако, добро да држи застирач, како се не |
учена!</p> <p>Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку |
већа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док |
је било на капији, могла се видети како стоји испред ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у кап |
ад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би право у |
личету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.{S} Само, |
са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељац |
како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој јед |
мџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њ |
уће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и старци, који нису м |
мова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се бил |
о онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигр |
чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ништа.{S} Све је било мртво. <pb |
е до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилаже |
једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били с |
е да се дружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S |
ш тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са к |
олу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао н |
ети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним јастуком, н |
/> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хт |
д њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви |
<pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прис |
вога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхт |
тин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласни |
јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, |
де.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда греја |
раг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и ви |
почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како |
ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда изла |
кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи |
дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, |
чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихн |
он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало зан |
разник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу б |
ко свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког д |
ш од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне |
ом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет шест |
је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних... |
е да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџ |
наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посре |
офку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка с |
странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он д |
матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио б |
{S} Када је погледа, он, као да је неки стран дошао а не она, његова Софка, подиже се и само ре |
пију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> <p>— Отварајт |
она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је |
не, како да не? — заглушује га са свију страна.</p> <p>Долазе до степеница.{S} Он застаде гледа |
а, неће долазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, |
и, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли как |
ицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од сре |
аваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се д |
ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуње |
имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само |
скајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим |
ше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у |
кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из поједини |
светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чул |
столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче ос |
ркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале |
љу, ни да слободно дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с дру |
је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди-Мита са испред њих постављеном софром, п |
а, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чи |
остајао њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi> |
вијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала о |
.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до |
слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од се |
>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну |
о лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове |
ог.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, шт |
аго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n= |
<pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочити |
к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене |
ро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунц |
да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у се |
а да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише |
<p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде како |
испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показу |
појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више |
мо подигао, па онда брзо пређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјах |
и оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да са |
Е, сад иди! — И заиста коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под |
} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Ча |
да му се као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, |
то како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељ |
парушкана а код неких још свежа, једра, страсна.{S} А код свију њих голи, ознојени вратови и по |
колико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје |
још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку к |
видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха |
фке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није |
грејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с к |
/> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих |
ешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега губи. |
лико пунила, и опијала својим до лудила страсним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било |
ким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је би |
спуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је ова |
а по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је С |
— И бацајући се сину о врат и љубећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми |
већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога |
и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Ча |
ти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна.{S} Да, стр |
светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи. |
235" /> разбуктавати његове личне жеље, страсти, лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је |
ајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа к |
ве прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџ |
топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се |
еће свађе приликом деобе имања, најгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувал |
бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни |
лних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се забора |
његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, |
се сама себи.{S} А да би сасвим избегла страх од самоће и мрака, све више и више занимала би се |
то поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, к |
у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и |
са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} |
/p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.{S} И она |
изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p |
удо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку д |
досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље |
, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало |
дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тад |
пет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с поруком: да или |
би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и пов |
им говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а никад друго, као о остали |
сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека — |
се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.{S} Нису помагали <pb n="86" |
крвин.</p> <p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> < |
} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, |
је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко |
ореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када већ почну младожењини гости |
вана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Мар |
смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је |
дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— |
отворене.{S} Била је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Ј |
тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не |
би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на пр |
слушајући његове неприродне гласове од страха и радости, откри своја прса и на своју једну дој |
и, мати сасвим малакса и готово паде од страха.{S} Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрч |
у пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала |
је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати си |
је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Соф |
отрча к њој.{S} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед |
нички, да се овај пренерази и занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонил |
за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јас |
се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>С |
да се брачна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући |
о без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да |
што црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз су |
урио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забо |
И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој с |
он се вратио натраг к њој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цу |
да све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свл |
претвара.{S} Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурн |
да досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обезобразили и обр |
а је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће |
тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се |
где би он обично седео.{S} Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велик |
одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Со |
косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затв |
ј.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од сво |
е почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, |
а.{S} Али сви јој ипак прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се |
ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне.{S |
ни себи није признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стар |
буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је св |
ећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се |
из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S |
могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чист |
љао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју око стаса и метао јој <p |
ене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: </p> <pb n="107" /> |
оклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} |
се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</ |
од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би г |
одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у |
обе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу ов |
горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и |
ом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, |
ије могућно да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би |
, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сеља |
о би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрхти и да муца:</p> <p>— Софке, Софке, само |
но.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необичн |
Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после |
е сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним |
ао свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој |
у, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора |
де Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак удар |
га није испратила, онда је морало нешто страшно и велико између ње и њега да се деси.{S} Сигурн |
оног његовог лица; оног <pb n="117" /> страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који с |
м „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гад |
, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, |
собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и запов |
се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни муш |
а, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у |
ужала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се та |
први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да |
досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су |
да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим т |
лити.{S} Али највише се склањају и беже стрепећи да их не прегазе коњи пијаних сељака, који там |
а се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали |
вим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пиј |
ко тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их, како је почео а знајући га какав је |
год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој д |
ико се она ње плашила.{S} Не да је само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и |
пута.{S} И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те |
.{S} Видело се како је, ма да се бојао, стрепио да од свега можда неће ништа бити, ипак за срећ |
закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стрепити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар |
} Осети само бол и ништа више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, лу |
} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са |
д њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на кап |
p>Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву |
ку.{S} Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и |
леће друга и виче:</p> <p>— Баба-Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!{S} Сву ме изуједа.< |
на, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другар |
ме изуједа.</p> <p>Из амама опет допире стрина-Пасин грлени глас, глас младе, мале, пуне жене и |
цало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нарицање, али |
д своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислил |
а.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, |
Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим ко |
ња, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мал |
бина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели првога дана преда њ |
еле родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако ра |
рже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлит |
а! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показ |
ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи |
је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као ш |
ољно је било рећи: „Ово је газда-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, |
рви, по оцу и матери, али ипак по неком стрицу.{S} Грдан је новац морао да да, док се венчали.{ |
а путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу.{S} А и он с |
е не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да с |
да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито К |
иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и свирачи |
као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракија |
ало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу |
какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим погледом поче да даје знак, да бар она, Софка, |
потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини |
, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S} А сада, бе |
зећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и в |
и ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, доне |
ојас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она дај |
да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим ди |
остали случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепе |
ави.{S} А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је к |
се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ |
е права имају, па онда млађи.{S} Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују |
се наде испуниле, пошле за онога којега су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле |
они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај |
лагодарног <pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се тол |
гије, а доле онај велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то у |
се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} |
е на једну, најнижу копчу закопчала, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала |
, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла би по дворишту.{S} Пос |
то ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он во |
авили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом до |
ако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" / |
ца волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у ман |
а боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби |
, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћ |
лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је та |
о тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намеш |
ињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота.{S} А да би у томе шт |
игурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, ис |
од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показу |
вљене велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, |
ским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрет |
газдо!{S} Ох, бре, газдо!</p> <p>Има да су други помагали, придржавали Марка за рамена и главу, |
ке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог по |
рено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном п |
агрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љубави и среће.< |
ућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више |
<p>И не смири се, догод му не јавише да су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски ман |
једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за рук |
он доцкан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треб |
ђу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читав |
су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Марко, као да је знао каква је |
вином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој до |
гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас пес |
а појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме.{S} Она се сва стресе.{S} |
не, душеке и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широ |
торе, неке готово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и сло |
х, кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцм |
беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и |
баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифун |
ах, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим сн |
оно отимање родбине око ње, Софке, када су она и мати остале саме после очевог напуштања, тобож |
њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје же |
_C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, сада већ све |
ао), сасвим отпочети весеље?{S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дв |
ширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале |
ће, иде, и све веће бива.{S} И још када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, по |
х руку највеће бокале на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они з |
ржању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви |
о код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што |
и сасвим пресавијене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молил |
х она је била њихова „снашка“.{S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако |
у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће.{S} Као да никада ње није било, као да |
а високом, старом сахат кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које с |
указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била |
розора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супрот |
ао да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и п |
тлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{ |
рош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и |
ећ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, |
.{S} А сам он, његова снага, прса, која су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове |
баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном санд |
љају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А за ону, све |
ја су му сада била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу. |
та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, с |
тала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле мишице.</p> <p>И када |
био потпун мрак, <pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шушт |
е какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош |
речном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} |
овамо видети.{S} Око ње, по поду, била су поређана деца, мала, још на сиси, коју матере нису м |
ло осветљено.{S} Сва врата по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је ла |
д купања.{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемирен |
и два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, цр |
ели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод |
се како она као кроз прсте руку, којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, |
само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.{S} А с |
да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу |
тра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, |
рочито о њему, газда Марку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни ж |
д себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новц |
, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{ |
ујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој лицу, |
очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са о |
донесених лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колач |
ма ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лични, наочити и силни.{S} Када би остали на са |
Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Ма |
их тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још |
д матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гро |
Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим в |
ост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, ист |
— Како да не, снашке?{S} Памтим још кад су прављене!{S} Морали смо капију да порушујемо и разва |
у њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, |
Отварајте!</p> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше |
, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом |
ви они све више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су с |
м, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, о |
еченим питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака |
е види каква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајка |
о те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отворе |
амо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећају |
да је полазила за драго.{S} Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S |
S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква низа дуката.{S} Зато Софка, |
="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу со |
о их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после мог |
а то време износила из оних долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршав |
и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је |
сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, в |
Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње |
вши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели |
нске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет |
ко он иза врата, где је био мрак, и где су им стајали они сандуци, не рукама или кључем, већ те |
раво горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово |
ебне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла, да потражи на посл |
су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, |
лачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлајући се по куј |
идовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочи |
закопчавао због косматости, маља, које су му вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око о |
спуњене женама, особито девојкама, које су из свију крајева вароши и махала сишле.</p> <p>Полак |
чкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу. |
руге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} |
м на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису доди |
кама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске |
х, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како свак |
дође, јер, осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва по |
црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била с |
у, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обра |
и појури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као |
шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње, за које је |
Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, |
већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у |
се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гл |
виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, с |
а прса, са грдним маљама по среди, које су допирале до његова кратка, здепаста и гола врата.</p |
{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских и њихних токм |
рци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маље |
рупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и |
ракије?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по кој |
златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је |
девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њи |
илом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам |
и звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и д |
није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала |
испариш.</p> <p>Она скрену.{S} Све које су лежале радосно, дирајући је, дочекаше је и начинише |
на, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад |
оје истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</ |
и, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била |
тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И једино |
лико зрна годишње рађале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају шт |
е до костију, да излуде од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако о |
ња у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима |
жем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се |
о половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле кру |
.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у ама |
убљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазну |
и у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радоз |
и и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена |
е и пајала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред ку |
роћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку |
ћи чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се в |
е стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцрта |
ма, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са свадбе, |
о по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, |
развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима |
у куће о сниској стреји и дирецима биле су обешене и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, |
и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{ |
сетио међ њима покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није |
живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месец |
зе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што тр |
е стране држећи руке на сапима, пратиле су је.{S} Не само да је пушила, већ и оружјем руковала. |
запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто н |
по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као |
гатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без |
гнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет поче |
њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, би |
сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не с |
ала и застајкивала.</p> <p>А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што |
се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле |
} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марк |
ој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави |
атко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљ |
и да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, <pb |
досно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то |
одом, певајући заједно са њима.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода оту |
е на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а све се око ње, Софке, и као иза ње к |
p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али девојке већ почеш |
о удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су |
, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко |
ама горе била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове |
ни разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушк |
басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале |
стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би |
одличје.</p> <p>Али овамо око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, |
чу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не з |
, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињавали.{S} Није се бир |
ости одлазили, она и он свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било стр |
а, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као м |
датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су се познавали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципел |
више, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{S} Зде |
овог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодор |
Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице |
и пије.{S} А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што |
а Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте |
а и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен све |
на искап.{S} Сада су сви своји.{S} Сви су једнаки и онда могу, како они знају, да се веселе... |
<p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледали да је само њој добро.{ |
рена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне с |
је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их |
ах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на пра |
браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађ |
токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали одозго ударај |
е да се мешају са свирком свирача, који су од једном, од некуд одозго, овамо кући почели да дол |
ако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, |
када су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали |
и само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени |
таде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше наста |
и ко је он, издвојише се само они, који су сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну п |
о ханова, који су били по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арна |
ала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погледима.{S} И зат |
и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и почела да се крије |
ижавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да од |
ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио |
школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају |
њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим реткостима морали превазилаз |
н уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани сахани, наро |
сти и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим ли |
> <p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо с |
а их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учк |
дође снашка и окуси.{S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је |
> <p>Не гледајући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка |
ала, да види да ли су јој добре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није |
оба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко уле |
су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њ |
бођени од појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, |
ивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су с |
А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују. |
робило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зи |
о да пије.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И к |
{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечи |
и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} |
по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од сви |
Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивн |
увши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет пов |
ли на саборима и свечаностима.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато у |
њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а с |
такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Гробови све о |
нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена |
рно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{ |
цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво |
и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не |
гата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају в |
{S} Минтан и јелеци му, око врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закоп |
е и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, |
а или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, |
инама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно друг |
ака и грла.{S} Подбратци и вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарањ |
соби била мати, а сви остали њени били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кр |
дна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, осо |
голи, ознојени вратови и подваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због |
, да би их могла држати.{S} Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, т |
гледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су све разузданији.{S} Сви одавно без силава, појасева |
да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> < |
ше долазити сељаци.{S} Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у |
д и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана л |
азу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није |
ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S |
ео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала |
елики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, < |
о код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе |
са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула п |
едно.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сеља |
офке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш |
ло, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари в |
чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.{S} Сигурно, сасви |
, радио, — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као |
ни, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И |
и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ Нигде их није било.{ |
ли су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S |
сти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа вид |
ћери, не, Софке.{S} Не овамо.{S} Прости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не |
ло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом бело |
е.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана |
јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и по |
</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чоч |
лаве свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и |
времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и |
а Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек в |
</p> <p>И ма да је било осветљено, ипак су сви носили свеће и јурили капији, да још боље осветл |
ајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишњ |
ребало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као ш |
тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код куће, те |
адовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по ман |
кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушк |
ац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то |
} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p |
ше место, где је био прострт душек, док су свуда около по миндерлуку биле асуре.{S} Под је пато |
сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши ниј |
умрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, по |
>— Како да не, како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса и |
најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа онај воњ стари |
S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, по |
са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{ |
ојим другим поклоном.{S} После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљење |
, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од |
нове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</ |
ћ бивала, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек к |
који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они били опшивени новом, скупоце |
его ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, |
, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.{S} Сваки доби |
ви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама |
на и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и |
деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пут |
о тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{S} За све Маркове браственике био је о |
Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што |
<p>Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани |
да се приближи, да им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они јед |
ни, слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погин |
Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и |
е, бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, |
рују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, с |
нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али берићет се није, као некада, д |
ететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да |
а би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљ |
лика вечера никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и ок |
ли, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуци |
итије бивало.{S} Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, ми |
рка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из двориш |
лободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више |
исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним бр |
ећ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагал |
би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих своји |
е око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, ч |
> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испреб |
причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо |
већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико за |
ка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, срећна, као да јој |
ак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањали се и гледа |
их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима.{S} Слали |
је био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да |
аним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исцељењ |
немајући од кога онда да се крију, зато су све биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уж |
и их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предос |
и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до кукова допирале.{S} Али зато опет од кук |
која већ почиње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што |
дала и онда звала себи слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек б |
они знају, да се веселе...</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једна |
е воље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ |
они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, ка |
е слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености |
ања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ниједа |
га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тат |
pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним |
о обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима м |
и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пр |
ву крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са оним н |
седни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће п |
скупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим в |
чали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да |
су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је о |
јао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, в |
не погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</p> < |
амо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, |
као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су ост |
волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљд |
кању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и |
е гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на |
ој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се он |
ћег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер ник |
да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" |
ању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су |
по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мал |
р, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" |
има.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испр |
Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у неко |
животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах |
вчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћер |
почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год |
то му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, ба |
звисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и најбога |
не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему тешко |
чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се иш |
збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толико |
или самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада |
авно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би пр |
{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, |
опчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од мл |
ло да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану п |
ом свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> < |
ође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар |
но са калуђерима бране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као |
сви.</p> <p>И на изненађење свих, — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристат |
тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца. |
ако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисал |
са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара ве |
{S} Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.{S} Из њива и башта допирао мирис |
г дојења, код својих кућа оставити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, т |
то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n=" |
е сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито д |
ина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надме |
p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салеп |
и су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="chapter |
ак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако |
, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи |
у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били |
у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на |
наутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се попео на |
свучене, прве готове.{S} Сваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганк |
е, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и мо |
е да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба ви |
већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатво |
намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, п |
некако на измаку лета.{S} Опет је била субота — пазарни дан.{S} Мати са Магдом отишла на гробљ |
на, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазил |
ивали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож ч |
храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа пазаривали.{S} А да је то |
асник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње. |
И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и ч |
се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да з |
гог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање.{S} А св |
покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са рабаџијама, да ес |
се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да на својим тешким |
е заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим жен |
"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке годин |
рац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може |
његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} М |
сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткре |
на бурмут, дуван, и на неки стар али и сув, освежавајући задах.{S} И када се с муком горе попе |
њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Со |
твртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="232" /> рамена сада из минтана почела да се |
ла више мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ћ |
х на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по суд |
ше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута |
аква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очим |
утом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу |
мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, |
ови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из пра |
на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. </p> <pb n="188" /> </div> <div type="chap |
јене од зноја.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише гд |
ана пиштимаљем и са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом |
дешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај о |
и.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана |
p>Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано |
ла да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис ње |
с и бедра јаче истицали.{S} Мало дугих, сувих руку, са истина сувим али нежним прстима и са још |
рис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових вен |
жета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога бр |
у, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је |
њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, ко |
и најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла око огњишт |
ечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова.{S} Софка је ви |
ке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада |
ог тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази и |
опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и |
/> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, н |
} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док <pb n="38" /> све друго на њој неп |
него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је |
куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема |
светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би |
рата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по раф |
д дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву с |
узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добр |
авелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се |
S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, д |
е он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S |
шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега н |
спати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, |
о просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, |
еђу њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у |
, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то с |
биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан |
не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим |
ш сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан с |
и да бивају постављани за меџлисе и за судове.{S} Они га призивали к себи, дружили се с њиме.{ |
ом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младе |
, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и т |
оређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од ст |
о.</p> <p>Али после ослобођења дошли су судови и парнице.{S} Нарочито када се морало са сељацим |
довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву поч |
е одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да |
е?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — И |
к себи, дружили се с њиме.{S} Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нек |
<p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно је одбијао |
ко се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</ |
њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек |
{S} Зашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не пи |
ко би се загрцавала, како би јој почеле сузе да навиру од радости! — сасвим све њих, кућу, свек |
ко као Софка плакале, јадале се, рониле сузе...{S} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се |
сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псов |
>Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе <pb n="240" /> од радости, почне да се извињава и |
ачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка вид |
вај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n |
о онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму ве |
их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики |
м погледом.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никак |
од жена већ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; ви |
омљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање измеђ |
се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће п |
ко парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје |
им разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, т |
ном, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни од куда није било.{S} Једино из олт |
уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у |
црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало в |
у цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дв |
а: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не м |
међ остале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпан |
вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и у |
RP19101_C19"> <head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, |
иђе из собе.</p> <p>Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну.{S} Вео јој се закачи з |
доцније, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи |
> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала свој |
е њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и иза нажуљених јој и жутих руку, помаљала |
азнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме |
о још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сад |
еном модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек |
а на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, |
гњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ озн |
ајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за как |
им спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке |
је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, |
н тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p> |
е он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.{S |
Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ак |
Већ су околни комшиски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене, да тако |
ецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући је и дотерујући је... |
ана.{S} Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрв |
обивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би |
де се могло.{S} Не осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих коле |
ила и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Софка |
раним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је в |
и.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати били су још сељаци, али, пошто |
чена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане |
0"> <head>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доц |
Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа ни |
том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је |
ала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престаје.{S} Више нема коме н |
, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жалила себе, јер би гледала |
ћима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој |
ет наређује да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почел |
p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, |
не, наређује му и поручује:</p> <p>— Па сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш |
ло удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз коле |
на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида....</p> <p>Кида саму себе. |
учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што ви |
и њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и би |
опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите допадну, <pb n="143" /> т |
спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јасту |
!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега гла |
су, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} |
пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, |
ж силом била задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себ |
здише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било још и |
не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би |
надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то |
ала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник!{S} Све ми поздрав |
боко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани |
вену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње закл |
не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово |
ређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто |
м танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога при |
а еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико пута, када јој га |
:id="SRP19101_C19"> <head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и наб |
з њих више види, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и |
неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се д |
, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са то |
му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али |
као неко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са ру |
о узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Соф |
Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање т |
ка оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака. |
сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} |
>— Знам, снашке!</p> <p>И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо н |
сије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капиј |
јала собе.{S} Њене нануле звечале су по сухом доксату горњег боја.</p> <p>Доле, испред куће, дв |
вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за зат |
венећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим |
а силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове |
онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да сада, <pb n="166" /> када почн |
ебало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и |
/p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно с |
одигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер кол |
ко све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком нек |
гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзај |
у све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би бил |
три и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што с |
је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бље |
з ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као |
м шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било |
5" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, |
ну не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње сам |
јатно.{S} Осети како би и она радо јела та њихова јела, особито оне њихне погаче, заструге сира |
, пристаде.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред |
, када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умр |
умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путовања и лутања.{S} Кћери, с помоћу стричева |
тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла |
етврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно |
а Марко.{S} Ово је мој серај.{S} Ово је та, „ефенди-Митина кућа“.{S} Ово је моја домаћица, а ов |
а се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак <hi>мушка |
а одела а нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила |
, не би ко од њих био изабран, да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него |
да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду |
осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим задахом, так |
у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задив |
бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала ј |
его да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод ру |
чају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а к |
када је варош почела постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње |
раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико се од њих ни |
а су до сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са све |
а би слободно могла крочити или, кад би та сада ознојена прса почела брисати, да би сваки одмах |
у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја за дуго.{S} Он, не само |
да баци.{S} Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би с |
то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највиш |
а причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снил |
све да се донесе.{S} Све да се скине с тавана.</p> <p>Арса поче као без душе, од страха, да до |
ек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зн |
{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњи |
и, ма да јој се још све вртело: и соба, таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором со |
исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</ |
, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и |
ито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једин |
лније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењ |
, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве собе, једнако долази шу |
би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка |
би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса за |
вој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— |
ли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се с |
могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жа |
акав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго |
ваљда наљућен, одмах отишао.{S} И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли |
жаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не могући |
ечаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по |
њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има |
му себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и ч |
а ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања нећ |
ведена пред двери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цр |
ој због засађеног кукуруза и дувана.{S} Тада би се све брже примицали.{S} Магда горе, код кочиј |
ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би |
ише чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље, сниских таваница и оне кујн |
а поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, |
и се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рука |
и и матер <pb n="27" /> к себи звао.{S} Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у њего |
ричало да је са свима снајама живео.{S} Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви |
ницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из ко |
ана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, осло |
више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} Остављајући момку То |
тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по |
ће и они својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можд |
ена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и на |
држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.{S} Цела |
е, више пију, певају; бојала се, да она тада баш не поклекне, не покаже се довољно срећна, весе |
а причало како је, истина кришом, и она тада код њих била и са њима банчила и пила.{S} И затим, |
у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још м |
сечених руку крв један од другог.{S} Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.{S} Маркова |
ном држању и намештању саме куће.{S} Од тада су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} |
се, јер се осети сасвим слободан.{S} Од тада он је, не само ноћу, него и дању могао долазити ку |
— од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена.{S} |
фке!{S} Јао каква си и колика си!“ — од тада је мати не пусти саму.{S} Од тада капија није смел |
увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила |
кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трљ |
т се она враћа, опет га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из п |
егове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његов |
азепшћеш, разболећеш се. — Почела би је тада Софка на сав глас корети, не могући од <pb n="250" |
раздражености, <pb n="251" /> сасвим је тада остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко она |
је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, |
.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> после ослобођења, сва варош напунил |
ћином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пут |
во горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочеку |
ка некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијом и зидовим |
је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, ј |
ћи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери < |
ше, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато, ма да |
ка би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим |
ежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогу |
ђа.{S} Осећа како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да з |
би сама морала да их двори, служи.{S} И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом и |
преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем |
о се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како пр |
и што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „ |
рада, брига, деце, и осете живот.{S} И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема |
њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети, да су можда одавно без пара, без иг |
ђе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа, него и раскош |
в стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска дола |
ш у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека |
т није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно њег |
грлећи је, долазио са њом.{S} Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, как |
пет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас да јој буде нежнији, и што страсни |
и све су истрошили од еспапа.{S} Али би тада, сигурно осећајући колико лаже, и Арса прекидао, о |
оре, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посети |
ти, ништа видети.{S} И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора |
гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући ка |
е, гласови о њима, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру |
а била је истина некад мало богата, али тада доста оронула.{S} Живели су од кирије од неколико |
авши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да |
кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његове руке појури у њ |
а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раско |
а, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се на очиглед противи, |
ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога д |
е...{S} Јер, за Бога, — говорила би јој тада мати, сва срећна — откуда она сме допустити да Соф |
ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим јасно да је ова свадба, ова њихова слатк |
претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме с |
којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада за |
ко да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и ч |
..</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је вид |
сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као |
} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="chapt |
трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се |
ав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу |
а.{S} И као не знајући <pb n="88" /> до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи |
ћи га расположеног.{S} Јер због њега до тада нису смеле да се појаве.{S} И која би баш морала п |
, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се ис |
бузело оно „њено“.{S} Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почиње за срце да |
и знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном |
ама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да с |
ност престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хлад |
вога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарим |
са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, |
обље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, п |
кан дошао, када је био сигуран да су до тада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и о |
е?</p> <p>Стакло са ракијом, које су до тада његови од њега крили, једва му давали по коју чашу |
и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, баб |
</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће мо |
заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њен |
Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“.{S} Али као н |
мога сабора или одмора ради, пошто само тада празником може да се одмара, и јела и пића ради.</ |
е нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због самих себе — саме се том |
доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој |
воје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, |
и пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће |
е одупрети, одбранити од њега, — па већ тада, када је дакле било најгоре и најтеже, већ је тада |
а постајати, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од |
не велике, округле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по |
крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечни |
зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје |
би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хв |
забрањено да се распитује.{S} И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И |
о исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, |
и.{S} А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви |
ни били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат п |
и ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим г |
многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да насту |
кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све им |
у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да |
S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, |
у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.{S} |
свеж и ружичаст, као наливен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и |
вљивао, слике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном ме |
ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ...</p> <p>И тада се |
сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужу |
о изложена, стоји отворена за госте, за тај свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи да |
је су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајк |
навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође |
заборавила.{S} Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе |
гдо!</p> <p>Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> |
испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њихов |
упити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли |
отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, обрија |
о башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупан |
да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако го |
би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређај |
ишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је треб |
што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући |
p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких породи |
удима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да |
оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај његов подсмех, са којим јој се приближавао, сву збу |
д ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, полов |
свакада нису одмах могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, |
еж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се |
ше главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из |
брачне собе, постеље, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној из |
о збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно от |
се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се |
:id="SRP19101_C9"> <head>IX</head> <p>И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлаз |
е остајале и када је осећала, да ако би тај мушки овамо к њој пришао, да се она од обамрлости н |
цвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просил |
S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело с |
, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан <pb n="40" /> ње; дос |
мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чини |
ајвише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, |
лећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и вр |
а.{S} И нико није био пажен и вољен као тај већ „њихов Јусуф“, „Јусуфче“ како су га сви звали.{ |
правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве |
ротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак.{S} Стрепила је, да их |
с њиме почела грешити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни п |
ћан облеће око ње.{S} За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели д |
Главно је да је добра кућа.{S} Сада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се гот |
да се међу собом љубе и мире.{S} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се са |
здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће он |
да као да, досадивши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, |
и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири |
пуни.{S} Али опет све занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурн |
о висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним до на крај чела |
држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију, што ћ |
о у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће свађе приликом деобе имања, најгоре ст |
асвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући |
, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов |
горе страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, |
ерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ов |
а се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особи |
бјашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И |
p>Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поч |
лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала д |
ио к њима.</p> <p>Магда није дала да он такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{ |
то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно ср |
е, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својо |
а страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га поглед |
ана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, висока, |
х прсију, која би, да их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацива |
а силом саму себе да гони да и она буде таква.{S} Тада обично одмах предузме какав посао, какав |
ђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда с |
гова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у |
и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се пресамићена у |
, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дуга |
свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од |
ма свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са с |
по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.{S} А поре |
м месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са |
о и сувише, сувише дугачак и крупан.{S} Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.{ |
рко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ва |
равности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако |
, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре |
она, мати.{S} Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако у |
пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поч |
Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, |
ен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.</p> |
на овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како |
очетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она ос |
аиста она срећна, да ли га заиста воли, таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и |
с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подноси |
рши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећу за таквога да пођем! </p> <p>Само виде како се он подиже, |
лудо, да се Софки врат, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{ |
од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је |
дино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у |
сто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него |
а нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби... |
дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и |
би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то до |
њен отац, случајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба о |
еварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцн |
!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њ |
испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, ко |
е.{S} И она се покри исто <pb n="72" /> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређ |
мамуза, јатагана, крцкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово |
оловина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто |
никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.</p> <p>Служио сам прота |
и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Јо |
ава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да |
ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што |
сла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти п |
ала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом |
ad>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три годи |
ту.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој све пред очима.{S} Би јој |
ижавао, издржљиво би гледала и пратила, тако, да би овај губио, као сагибао свој поглед, главу |
како су њихови оцеви са њихним женама, тако и они са женама својих синова.{S} А сада, само њем |
изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола |
а, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се |
ти са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти |
е оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са д |
/p> <p>Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, |
в, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, још увређен |
илу:</p> <p>— Алиле бре, земља да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговор |
ео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме дол |
су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам ја.{S} |
мали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиван |
S} Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чуве |
јбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину.{S} И да |
икну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако силно викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Магда, одоздо, |
ку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџик |
је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би |
гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку |
она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви почеше да пљескају, с |
p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо |
, сељаци.{S} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, |
угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, довед |
сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она ко |
к припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, ја |
да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала |
ово већ старе, већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле разд |
де покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла |
то овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по т |
ривено и јавно ишла, стојала на капији, тако је исто и горе, на прозорима горњег спрата, што су |
свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је |
Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, |
м поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са испружени |
а, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Маг |
о у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало |
век се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, и |
релина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, |
е врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, ни „потамо се“.{S} |
ћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се |
како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.{S} Коса је б |
очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је био сигуран да су до |
викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, |
као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише |
е пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} Н |
пуњава неким отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Да |
се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што |
дрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буно |
етиња лица, као да је испод земље ишао, тако неопажен прошао сва арнаутска села, нашао село и к |
н тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка |
и дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осветљено.{S} Сва вр |
Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане бра |
не носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остало је само неколико њ |
апљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{S} Прво она коракне, |
заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једн |
, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње |
ласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не ч |
хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Том |
зиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком го |
часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређане пути |
сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркв |
потребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И к |
х ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густи |
аде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно изведеним д |
ни да мрдне за њим.{S} И, сад... ето... тако!</p> <p>Софки по овоме би јасно, да се због ње, ак |
S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се све |
рећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</p> <p>Пошто на |
да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са сила |
чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, |
сан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је |
о она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек б |
у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су |
ту, распремајући и намештајући собе.{S} Тако је било и сада.{S} И да се не би прљала, била је о |
тима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавнији оцењивач ж |
ђе вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се |
рске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да |
она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражи |
а се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз |
преседела би празник и још који дан.{S} Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и д |
од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући свој |
е не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, које су биле око тих |
тницама од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код |
ја не могу ништа више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговор |
а мртвога Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га |
Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и ос |
пути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</p> <p>Софка га поче водити.{ |
вао асуре, покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све д |
, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему н |
та је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише све |
ча и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} |
дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„ |
д куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" |
њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надала...{S |
особито девојкама, које су доведене, да тако преко зида гледају Софкину свадбу.{S} На капији ул |
достојан ње, на послетку и право је да тако и сврши.{S} Бар да се зна!{S} Нека се види, да и о |
међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочито |
је неприлике, оваког мужа, зато га сада тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето об |
{S} И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али ни |
<pb n="250" /> жалости већ да је гледа тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, треп |
тово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако сваки дан.{S} Све судбини да остави, па да, брекћу |
ке на колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, |
спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра по |
акада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж |
ње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би ми |
кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако, да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлете |
омаљала се и белила као млеком наливена тако нежна и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога |
на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољна да н |
траха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући |
ца, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, |
у оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од свих мушких н |
одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнички, да се овај пренерази и занесе од страха |
љима и њивама.</p> <p>Марко обрну алата тако, да својим раменима и лактовима поче додиривати ка |
како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост |
а виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к њему окр |
то је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причање |
њи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи.</p> <p>И сваког дана бивала је све као здрав |
али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</p> <p>На питања и прекоре оста |
у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кук |
знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима |
етлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање |
д виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било |
де како јој се мати не диже, већ остаде тако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шољ |
није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде |
о мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Ци |
главу и поглед и отимала се од ње да је тако дуго не намешта и дотерује.</p> <p>— Доста, доста, |
оље куће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, |
S} Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више б |
аним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође ц |
на учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну |
и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно |
тку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па |
ким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, |
амо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није м |
и!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, п |
лепоту <pb n="17" /> и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, св |
то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини с |
. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала на капиј |
Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости |
а дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога ово |
кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим ј |
—</p> <p>Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио.{S} Тако је мирно ишао, једна |
еле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и т |
агано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, сва |
е ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Б |
аук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљ |
не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш т |
и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојур |
њ, да дуго не седи.{S} Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим ку |
дама, набрекла, пуна и издвајају јој се тако обло од половине.{S} Сама она осећа како јој мишиц |
да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов |
се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била |
га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што С |
ове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада д |
ену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу |
чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од у |
ва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах. |
те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и зб |
белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу т |
к, леђима јако прибивши се о праг.{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге |
Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да се нагледа, никад да може макар |
је се навикао, ништа му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграб |
му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај са |
то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: ни |
иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта преко |
јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад |
уком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њеног |
озор да затвори.</p> <p>Ко зна докле би тако седела, да се већ једном одоздо, са капије, не чу |
о, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто, поче да је п |
ечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње В |
и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже о |
њихово просто једноставно нарицање, али тако силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и |
икодушно је одбијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — |
гао, али се знало да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они п |
длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устру |
о још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не превари се.</p> |
да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа как |
како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала врем |
да и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од куће, паде једном у п |
, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измучена, пала, у |
радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од с |
мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе за |
се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ шт |
скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим |
S} Јеси била добра? — сагињући се к њој тако расположен, застајао би са Софком испред кујне и п |
рди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{ |
лази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож донос |
да су они сами Бога молили, па не би им тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сеља |
да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му и |
црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим |
да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници оста |
од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу...</p> |
вао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито к |
Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — |
, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по околним великим селима |
о на њу, Софку.</p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да |
но губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свак |
ладно, па да не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше д |
ађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела д |
видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, |
о са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, |
у није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно.{S} Све се, исто као некада, и сада понавља. |
се да је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвер |
ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, |
ла заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре бил |
о да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио да је весео, него што ј |
еру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну |
отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чис |
а, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујућ |
едо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од та |
омљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепаш |
све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши |
утим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило, а |
ног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глав |
искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, на |
о мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место |
да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да рад |
осетила.{S} Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу увери |
е одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се...</p> <p>И када поче п |
ви други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у |
азиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла |
материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала |
ама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она у велико спав |
ио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ах |
/> таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек п |
ада је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.{S} Ретко |
а, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то ко |
од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек |
фку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до с |
пле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда приме |
.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загле |
грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да с |
је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну:</p> <p>— На!</p> <p>Отац ј |
а и онда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измак |
о за њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који |
к би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за се |
бе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и он |
м ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Соф |
стале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав |
>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, |
же, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као |
ојури.{S} Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да |
о кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, сви |
ве издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима |
.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ |
ледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на ка |
о, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла ш |
се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако видела, не би могла да издржи.{S} Макар пристављен |
због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И зато је матери Софкиној из п |
лост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што св |
улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуге, а особито Арса.{S} Он, само да би ње |
на да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и по |
а кратка, здепаста и гола врата.</p> <p>Тако седећи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њи |
S} Нека види да ли су већ зреле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насе |
раскошне кошуље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онд |
, ни доба — освојити и залудити.</p> <p>Тако и мушки; и они су живели неким „њиховим животом.“ |
да ли је сви гледају тако лепу.</p> <p>Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка сама |
бојне светлости.{S} Око ње остале собе, такође намештене, окићене пешкирима и даровима што је о |
на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљ |
ститање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а |
ке свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S |
и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Софка и |
, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки |
анцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шами |
шчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један |
новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, |
Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, |
етварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо |
једном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.{S} Особито се |
љали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поња |
олена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљ |
одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле.{S |
И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега |
очеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} |
, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку <pb n="247" /> срамотну реч, псовку, да се по |
е допустити да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да на |
чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај п |
задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, је |
сећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, |
више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и <pb n="24 |
јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испо |
о оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.{S} Софка је гл |
де је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки |
срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахир |
таде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="chapter" x |
има руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико ве |
ак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила с |
све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала |
ци, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном ки |
се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је |
сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.{S} Овамо испред |
крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеш |
нке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на |
ају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лак |
као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се дуготрајни лавежи паса и певање пет |
ости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све в |
пред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На доња ус |
што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Ст |
дерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани ред |
како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, |
о не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умре |
> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг раније.{S} |
ђе праг.{S} А међутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је! |
код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, |
овратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, |
високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерл |
сле тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена п |
омили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n=" |
допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по |
видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гв |
да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, ора...{S} А з |
{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подрумским, сигурно нешто |
хе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стабл |
се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуше измешани и млад |
разбацане пресавијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држ |
а и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала испред куће.{S} Око |
главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу |
звик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, |
отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.</p> <p>А међутим он, стари, зна да |
почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети |
ји.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она полако у кујну |
са пуно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више об |
ајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и ос |
м пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатељ |
иједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола |
тим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог пријатеља.</p> <p>Стана их, је |
дмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седн |
а „пијење“ Софкино.{S} А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, к |
гурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далек |
ремај!{S} Ево нам гости!</p> <p>А Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде |
е одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као |
акога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, |
то није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, ј |
, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И н |
но попити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од |
и матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плак |
оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако |
неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу с |
Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати |
штио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb n="10" /> <p>И од тад, |
мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је полудео.{S} |
чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења |
омрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затр |
вала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или |
новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је тр |
{S} И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори:</p> <p>— Како си, снашке?{S} Ето ј |
ећ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато ист |
{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она |
по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао |
како да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од св |
е, калдрма скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала неч |
, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S |
де изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, са |
а прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А |
, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче сваки час |
ња и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око г |
гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрага |
нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њен |
А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поч |
<p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —Сва срећна, видећи да с |
да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отер |
слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријат |
ста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав |
ера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, д |
вих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чу |
а осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, |
сад исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав |
што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ изнела ракију и мезе и додала матери, да |
у, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са в |
м да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{ |
пенице биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ћ |
а Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отре |
викну заустављајући:</p> <p>— А бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Соф |
у, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме |
ског, он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахну |
олача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је с |
да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљ |
ари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као на |
из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и заврћући рукаве поју |
, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећу |
несе и постави, већ је слушала, како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, изви |
вљених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом |
стари, већ и силнији.</p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке ј |
у дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се |
трашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати |
ла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се и |
а великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, |
ред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb |
ене око Софке дигоше се.{S} И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.{S} И оне почеше да се у |
чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.</p> <p>И онда одједном и т |
"152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у крило, да |
, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и |
“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле |
Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима. |
.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, св |
S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и посече алат |
ли дах.{S} Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истин |
но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се пла |
ко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ |
што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене |
г, силно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кес |
него оде право, ка прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто |
пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и први |
да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због |
више ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгл |
ишом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз н |
овлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између д |
о целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозн |
поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? |
аје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и |
е био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као ку |
ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Ма |
ре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к се |
мела да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је |
је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушкарца, младића, гледала би пр |
а чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландујући и криј |
де, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ |
та попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се оне још в |
код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето |
који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши |
ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако уда |
енија, сигурно не могући више да издржи тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, кој |
их не прегазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још исп |
лазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на п |
Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не знајући зашто, поче дрхта |
е он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили о |
} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је би |
} И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им |
у јој руком да иде.</p> <p>— Могу и они тамо сами за неколико дана! — Заврши као сам за себе.</ |
а, Софка је одоздо опажала, како су они тамо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би м |
е и поређане лампе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладња |
рају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} О |
p>Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газд |
р виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се |
а, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто |
и поред њих протрчавали, и онда њиховим тамо грицкањем испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега |
воје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, |
ој великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.</p> <p>Ал |
/p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, као да о |
љу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, как |
ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи не смем да му изађем.{S} О |
вамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} |
едино она све знала.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање |
боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по |
еком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.{S} |
56" /> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке |
лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним р |
наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је зна |
ад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина ве |
и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући |
ана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одмор |
нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, |
ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром |
ише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</ |
а за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе |
о обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта доне |
ази на границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће |
кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно тамо искипи?</p> <p>Она, посрамљена, бришући се, а најв |
ако он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p |
е бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко |
орати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче о |
м ето овде стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује |
/> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као теше |
ко свршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме |
.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму |
стуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А овамо по ку |
ио спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у |
, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Софку, децу, кућу.</p> <p>— Кажи ономе с |
о се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њи |
, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица ча |
S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када |
ини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губ |
ери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће ч |
вуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и доте |
а су почели да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, |
>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна к |
ала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жале за њихним лепим |
авлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мит |
} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> <p>— Магда.</p> <p>И не због њ |
од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској вој |
стију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Как |
га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге к |
им ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражил |
ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> < |
једно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда из кујне |
и он сам, син му, такав је, блед, сув и танак; више женско но мушко.{S} И зато он не може ни да |
но коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао |
су једнака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више |
офка одавно се осуши.{S} Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи |
лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, т |
само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} Никада се не ж |
а, да су јој прса бректала; кроз рукаве танке кошуље бљештала су јој обла рамена и једре, вреле |
његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, с |
ли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, пошто разастре, намести |
ивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, влажним, сре |
има, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} |
аким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припиј |
појили испред бунара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округ |
есто ње они одговарају.{S} Испод својих танких обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, к |
а рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за ви |
чена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са прекрштеним рукама на појасу.{S} Бил |
, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручу |
о тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p>О |
а је тамније.{S} Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова баш |
и више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.{S} Све се пр |
ку, која је купајући се певала и бацала тас.{S} Бесно грлећи, дирала је:</p> <p>— Миту, Миту ов |
иста девојка.{S} Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева.{S} Пева заносно из свег |
te> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе.{S} Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља |
ши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било |
беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши |
баном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста с |
мама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као |
и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она |
, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде че |
даџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку |
шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" |
се, Софке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све с |
> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> |
ице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уд |
да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то та |
робуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> <p> |
<p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да га о |
ву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осе |
а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.{S} Ослањајући се о његов |
, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хо |
омаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка!</p> <p>И пошто пружи матери руку, коју он |
је, говорио би:</p> <p>— Софкице!..{S} Татина Софкице!</p> <p>И све би је јаче грлио, тако да |
у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди-Митица, и зато никада већ неће смети да |
равда:</p> <p>— Није, ефендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у н |
зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, |
опази.{S} Истрча за њим.</p> <p>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и |
у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и от |
сто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче д |
исто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих |
та!{S} Од другарица и света срамота ме, тато!</p> <p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправ |
чала би одозго к њему.</p> <p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој да |
p>— Где је моја Софка?</p> <p>— Ево ме, тато! — Дотрча Софка до њега и <pb n="176" /> пољуби га |
p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укор |
устављати: </p> <pb n="211" /> <p>— Не, тато.{S} Не, тато.</p> <p>Али он је не погледа.{S} Прек |
ужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — поздрави га Софка и приђе му руци. </p> <pb n=" |
и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала...</p> <p>Он је стајао и једнако упла |
.{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно само, Софке, Софке. — И Софка |
о, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, не знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томч |
че га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас волим.</p> <p>— Ама баш све?</p> <p>— |
пође.. </p> <pb n="213" /> <p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му р |
ћи је, ослови га:</p> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као |
рости су, пијани су.</p> <p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо. |
} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за те |
аде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је остави |
претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капије тако |
, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И с |
тово паде до његових ногу.</p> <p>— Ох, тато, тато!</p> <p>Брзо изиђе, није знала каквог га је |
уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> |
рашан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још б |
г њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, тато мили! —</p> <p>Али је он са матером од капиј |
ају.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике гор |
да.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пред њом минтане, колију.</p> |
, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскречених ногу, подбочених руку о к |
у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе |
але по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, све |
а!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани |
тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда ј |
ио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула |
крету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што пораст |
тоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у и |
исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има |
исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где |
и, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, |
На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обе |
е кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и |
рса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако, ето!{S} Ја, тако!</ |
:</p> <p>— Ето, ево, све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега |
хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, знам, тато.</p> <p>— Али једно са |
а, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, живи?</p> <p>— Живи, живи, |
себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, кад |
је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, кос |
ео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их |
сам са оцем јој, говори, као поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> |
отово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола но |
је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах |
ма упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљен |
лећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топ |
.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је сил |
ојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> М |
а ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испо |
д не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако |
ана као одстранила од себе, осамила га, те он већ почео да и не осећа њену снагу, њу око себе.{ |
била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не ра |
увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже повла |
гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опан |
, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и затекла.{S} Па да би избегла да по |
{S} Срећом, мати као да је предосећала, те није одмах, после првог дана празника, разместила со |
ного тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала једнако да извија плећима и бедрима, |
{S} Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.{S} Већ ј |
о загушљиво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у |
а, плећима, око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, леп |
сату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог. </p> <pb |
а оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле |
рени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састај |
ва басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледа |
едати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више в |
водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, је |
олико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по о |
у овој води њиховој, из њиховог бунара, те одахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је сла |
ним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљав |
е, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће.</p> <p>— |
јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несве |
уља на прсима била одапета, размакнута, те јој се видела прса, нарочито она њихна тамна и страс |
сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на све |
о сам, силом покидао појасеве око себе, те се рана отворила и крв бљунула, и он издахнуо.{S} И |
ена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују, када се она с |
да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако Софка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, шт |
, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка |
руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком |
а светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз докс |
а у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно помаља свеж и ружичаст, |
х руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим ос |
имао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог имања.</p |
фкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p |
Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод њ |
.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да |
Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те....{S} Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у |
ог тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком д |
пред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци |
њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи |
ни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишиц |
када Софка случајно није била код куће, те их она није могла видети.</p> <p>А све је то материн |
потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део т |
узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црн |
се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да с |
ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача |
реми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да м |
акву одавна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, |
што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мањ |
олику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила, да проветри.{S} Али кад <pb n="90" /> г |
ако му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и упла |
и Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе и |
стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај |
изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештеником у |
Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потрес |
лике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер, кад би знао да они морају он б |
ије знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} |
по неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мор |
уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.{S} |
ојим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од свију, |
ако му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним |
вила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} Ветрила |
> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И док га је Софка служила слатко, |
цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тиш |
заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је |
измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И |
еки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не |
ише намучио, онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако |
легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној |
рати силом да пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А как |
ређе на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се |
могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</p> <p>Али п |
поту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота.{S} Као и пре, |
оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се дружи са |
много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртав |
ле једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и |
пред капије.{S} Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крај |
на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и камено |
коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да |
еном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно |
човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено |
а се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри |
ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и |
а, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна |
ни од неког, нагрнуше на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва д |
слободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим крово |
све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њи |
ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. </p> <pb n="80" /> <p>И вођен Магдом пође.{S |
тка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од |
b n="131" /> <p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефе |
њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не могу да, кад одем до њега, а он |
имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пр |
вај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</ |
ете“.{S} И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да м |
да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p |
осећајући се пред Софком као крива, за те своје наде и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те |
"208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знај |
о, да знаш, дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се |
ају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, |
а јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме |
етка није знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софк |
ржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле |
онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њен |
} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, |
ак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{ |
име се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и п |
е.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те своје слободе, ниједној својој другарици није завиде |
нађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, све |
лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи, — већ |
ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети као по другим собама сваки час и ма |
а, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не |
сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и |
вала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Со |
већ као да су девојчице, тако су се од те своје откривености и слободе биле раздрагале.{S} Сва |
јући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривености и од голицања ваздуха.{S} А колик |
д ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се |
зила неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на |
ешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким |
у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{ |
, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздавала другима.{S} Са |
е планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод њене опечене сунцем главе и |
што друго потрошио.{S} Али, и поред све те његове строгости, опет и најсиротија и најудаљенија |
их бар види мртве.</p> <p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине |
оба и зашто опет отишао, она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучен |
сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калф |
ели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су г |
и мисли о њему, своме мужу, стидећи се те своје слабости, једнако крила од Софке главу и погле |
к и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су си |
>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, земљо |
нко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} Зато беж |
, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све |
, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, си |
кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се да је сама њихова кућа ч |
тељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи |
ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајн |
дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по неки пут у истини, |
рочитим реткостима морали превазилазити те њихове.{S} Тако исто он је био најбољи и најмеродавн |
сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављал |
Арсо! — настави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и ост |
n="58" /> му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> |
и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала, да те питам: како би било, кад би се ко наш |
себе, рушила се.{S} И као да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала |
луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан гла |
о у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку |
ће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су луксузношћу и нарочитим |
ништа није било.{S} Између њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа д |
и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} Газда...{S} Сврши се.. |
пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.{S} Све су једнака одела |
p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала |
врдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и ср |
Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погл |
ажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она ниј |
бре, људи!</p> <p>И Софка осети како су те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, пос |
оље остављен самом себи.</p> <p>Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој |
<pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> |
, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l |
Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </ |
ао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде |
> <p>— Ама баш све?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети к |
да тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био так |
а му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе |
ије ни раздавала другима.{S} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост |
паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта |
b n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што заже |
енк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и |
ше да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.{S} Нећу и не м |
и је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све друго нека иде!...</p> <p>Али Софка примет |
ве?</p> <p>— Све, кућу, тебе, а највише тебе.</p> <p>Али тада клону.{S} Осети како из оне његов |
бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јасту |
и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин гла |
ћу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка осети ка |
:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши да |
<p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!</p> <p>Софка |
дупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе х |
о чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не |
бично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се |
собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да зак |
и она велика соба, да заударају на онај тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али нека |
остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њег |
било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко зна, можда. |
Софка је осећала, како све мучније, све теже, једва задржава његову ознојену руку.{S} Одједном |
шати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, до |
ш теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, пева |
знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готово сама, поклопљена ничке, опко |
што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак да |
ао тај млечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође |
<p>И када поче падати ноћ, настаде још теже.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и окол |
И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S} А знала је да сада настаје и теже и горе.{S} Ј |
а, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али |
ви, коси.{S} Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, до |
рице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као оби |
у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео |
изати.{S} Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе |
траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемири |
а за најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и |
нело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по |
м јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепо |
е пријатеља, ефенди-Миту.</p> <p>Стана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста св |
ло, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу с |
ај део вароши, који је био као још нов, тек досељен, још не као варошки, више сељачки, пун сами |
, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тад |
о пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одм |
да се облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и |
ва, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.{S} Кад год би |
ичају: да, и ако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за |
колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна |
о је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземн |
цајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Маг |
а се појављује.{S} И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити.</p> <p>И једин |
к то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом |
атове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине |
он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрх |
>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче об |
, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разлегали су с |
знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, ви |
о се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице с |
већ...</p> <p>И тада се поче сећати.{S} Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење, кад је |
се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бун |
<pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завл |
шући зној и сузе — настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из |
ћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ов |
ожда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, |
к и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача |
, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и ос |
прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У |
о то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>По |
роз таваницу, његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није та |
е она прибра, диже.{S} И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по |
оји бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газд |
/> се да се дуго и дуго решавала, да је тек после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача |
и, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа.</p> <p>Мати, |
три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога ш |
и.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div type="c |
еке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зов |
А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недеља једва понова долазила, и то в |
хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном |
цкање нових силава, тако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, |
и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то нек |
Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, |
че и гласно, почео би да пева.{S} Па се тек занесе, почне на сав глас.{S} Мати не сме да га пре |
игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи |
тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, д |
ала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, кад Марко, занесавши крајеве од минтана т |
еглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и в |
стале госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим |
вириле.{S} Лице му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му б |
ђе, не појави се, као да одболова.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, гот |
ека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, д |
ри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брз |
да су од вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама з |
хвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити г |
огућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву |
ени глас, глас младе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама |
тима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.{S} А знало се да ниједан Ахметов б |
ко зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p>— Па подај, нан |
а, никако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима де |
и јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све |
шивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бр |
и унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора |
> <p>Јер сви они, — ма да им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <p |
оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа |
о њему, ефенди-Мити.{S} И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, р |
тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или бојом или кројем |
да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају |
о излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати М |
, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче |
авање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од млади |
су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све ви |
камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте, он је <pb n="25" /> |
урно, јако, не изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију |
ој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, ш |
спод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу.</p> <p>Њихо |
</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећ |
шао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и |
а собом смела радити, особито око свога тела, јер је знала да, кад би почела или да намешта кос |
сећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> више није см |
дини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влаж |
им и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се н |
ж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} |
да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у |
ети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.{S} Ножним прстима ј |
ише могу гледати, мотрити јој сваки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра |
ти, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрхтали.{S} Сва му је |
ела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се да из амама готово није избијала.</ |
друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда би оту |
исом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, курне, једнако је овамо на мах |
ко кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко од |
плоча, које као да жале за њихним лепим телима, која су до сада по њима лежала...</p> <p>И та с |
трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се она ни покренул |
све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног |
рно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља |
мрамора <pb n="155" /> резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у л |
ама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="150" /> п |
страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, уна |
са била слепила по њеном красном витком телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке |
али му се још блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велик |
еним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, усп |
{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати |
д ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када ви |
љање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши |
како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте рук |
х главица са ретком косицом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако сл |
рпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје к |
{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва |
х благосиља и Бог зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било дов |
д кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по полици, оцртавао — посрћ |
тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} |
оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би он |
отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред њих протрчава |
м полицом и по њој поређаним сановима и тепсијама, испуни се онако гола и пространа.</p> <p>И ј |
имала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли дру |
ицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.{S} А међутим, |
ти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одм |
ки, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степени |
ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеченим питама и разним печењима.{S} Све с |
другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него |
добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све ок |
црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знал |
фка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и гот |
И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време |
отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто |
оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, как |
о само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на ср |
ући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прс |
посвршавају, а он, одахнувши од силног терета брига, поче да брекће, одмара се.{S} Али не могу |
} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе, својом удај |
а их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у |
морна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или п |
има да се разлева овамо око Софке и око тершена.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као на |
ом телу, дотрча <pb n="153" /> овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, зап |
лазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“, где је би |
ржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш.</p> <p>Она скрену.{S} |
Стезала је половину, да јој је пуцала; тесан јелек само је на једну, најнижу копчу закопчала, |
у.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек.{S} Јер, када би клекла ок |
{S} Он јој је био много отворен и много тесан.{S} Једва га била закопчала, те је после морала ј |
букла неки стари митан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да |
чке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала њег |
к у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени.. |
ећима и бедрима, пробајући да ли јој од тесноће неће где год пући.{S} Овлаш повеза се кратком, |
више пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако |
кнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и др |
радије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго |
од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у |
н, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овам |
етњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је |
тре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим л |
д многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је |
ђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капиј |
ако и слободно бије...{S} Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и |
била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стрес |
да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало |
о се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.{S} Оно њихово просто једноставно нариц |
и дете, од своје бабе, матере и осталих тетака и стрина могла да начује, кад су оне биле насамо |
} А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сам звао, из куће им никако није |
офки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло.{S} Сећа |
почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, на |
цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим |
ком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе.{S} Дођоше и |
шње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, |
светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p> |
у честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да |
а-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдиних...</p> <p>А међутим све се више и кујна, |
ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки онога њенога Ристу.{S} Ено |
и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по С |
им дође ноћ, она најзад дознаде све.{S} Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, |
да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.{S} Тетка од када је није видела.{S} И кроз дан два, ако уг |
, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа.{S} |
показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: |
ељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила |
никоме се не јављајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре |
туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} Она кад дође, пошто се ижљуби доле са С |
.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И много да ми поздравиш Со |
ако јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо |
или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге |
његово поцупкивање.{S} Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у ч |
обу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у |
и, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него са |
оцу са поруком: да пристаје.{S} Не само тетка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађ |
Море, ђувендије! — из свега гласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после куп |
l:id="SRP19101_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не |
> <p>— Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила |
и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изненади се.{S} Али Магда јој мимик |
одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине.{S} Мужеви као да нису смели |
е склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка ви |
сватова.{S} Особито се пропињали њени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико |
ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чох |
напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још он |
м, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће <pb n="121" |
ако из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле је |
одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће. |
чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси С |
амо се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше |
.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани б |
ам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће.{S} Једино што је |
, поред свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар ј |
p>Софка изиђе на отворену капију и пође тетки.{S} Није била ни врела, нити осећала јад, бол, ве |
а устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка |
вајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким ко |
ареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То |
дупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.{S |
нуде старе, подгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже |
110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и |
да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле |
кнути.</p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла ј |
и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и кој |
е зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</ |
>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, |
/p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино |
ао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да нећ |
оја тек вриштећи отуда истрчи.</p> <p>— Тето, мори, види ове!{S} Не може од њих да се прође!</p |
же размести и почисти, позва Софку, као тешећи је:</p> <p>— Оди, оди Софкице.{S} Седи, одмори с |
имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Соф |
ко ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, |
ла и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је рас |
а ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно коштала него |
аде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима |
лизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори |
дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свр |
и јој дрхтали, да би јој глава долазила тешка а снага јој сва изломљена.</p> <p>Онда би почела |
и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да |
ећи испод мишке клупче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицам |
дизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могл |
ато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутим |
оке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда ис |
<pb n="71" /> душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, нај |
органи са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки |
За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку гов |
како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом а |
када би долазиле рабаџије, да на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: |
у се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би |
са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, запт |
чких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је |
ти.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али доста једно од друго раставље |
амузама; онда звецкање на женскињама од тешких и дугачких до испод појаса низа од посребљеног с |
песме.{S} Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цуп |
прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, усле |
а у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="10 |
бља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И н |
опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је Арса м |
шта.{S} Сам одлази и затвара капију.{S} Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} А |
али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим |
то као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче, сама себи говорила |
роке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још |
</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало по мало поче осећати како |
зи за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песм |
светљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком притиснут |
ђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се ј |
је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тра |
ржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално |
опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата |
ву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а још теже о |
би се, ништа не зна за себе.{S} А затим тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи б |
ше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на сте |
оравити.{S} Истина, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али |
и необично.{S} Још мање да јој би онако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини |
Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није мо |
ве знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, |
све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче |
услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, па, предосећајући скору смрт далеко у т |
по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију |
ра, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запр |
слу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, ј |
им затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} Пос |
ом задовољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме |
емље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p |
јим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, та |
каквог њиховога сељака и била изложена тешком сељачком и планинском животу, одвојио и оставио |
аоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог с |
ђаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи, оде и |
они сандуци, не рукама или кључем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази |
о то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S} И тек кад Магда, која, не |
ј тежак, масан задах, пун загушљивости, тешкоће, али некако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет ц |
једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, са страхом, поглед |
, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра ј |
но да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се?{S} А ја мислила...</p> <p |
стина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас.</p> <p>И њу обузе нека врста лудила, |
у, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уст |
А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку |
, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни јез |
воје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, |
им не би обручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на по |
од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо гор |
све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расип |
<p>— Снашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младен |
а према Магди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци |
беса и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све |
жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је дво |
фку код теткиних.{S} Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још |
је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми |
ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) |
да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове дру |
он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? — поче да виче на сељака.</p> <p>— Ех, бре |
р смо знали, бре, Арсо?{S} Али, знаш га ти.{S} Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да |
а, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она |
је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, тато. </p> <pb n="14 |
не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, има |
то, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада тата нема такву кућ |
и.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те |
то толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни она да једе, а камо ли другоме...</p> |
умачио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати св |
, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти |
ре свега нешто да те молим.{S} Богом да ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама ре |
Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо к |
, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу! |
’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја |
Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобрила:</p> <p |
одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако м |
м а још јаким гласом поче:</p> <p>— Ама ти ли си, Магдо?{S} А ја не могу, мори, да те познам. < |
ла...</p> <p>— Не...</p> <p>— Ао!{S} Па ти ниси ни јела, мори, ништа, — пљесну се Магда, досети |
око прсију, да боље истрља, те да сутра ти делови на венчању јаче, истакнутије, лепше јој стоје |
p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, с |
изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уско |
емио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер |
.. газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p> |
га, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам и не |
е беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна |
и и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учини |
ребало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његов |
немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, С |
пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвал |
кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву ме ти држиш?{S} Зар да не волим, зар бих ја овамо и долази |
је просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пођеш и дођ |
ако се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, п |
кап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од |
{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки муж, да је код тебе, па све д |
а сутра да не заборавиш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце г |
могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово неб |
зми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је д |
њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклон |
ршим, да му ја крв локнем!“ а он: „Седи ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо ч |
де и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, пела се по |
ендијице, није, татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собо |
са њима, када њега не весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, ве |
Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.{S} И |
моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти сад ме |
него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И за |
ава на јело и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати |
шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p>Али Софка не даде |
а је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све |
/p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb n="199" /> <p |
ући га од капије, рекла:</p> <p>— Немој ти.{S} Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога т |
„Господе Боже и света Богородице, молим ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе |
реда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку |
пође.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Срећан ти пут! — отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се о |
да нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да |
.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> <p>Марко, седећи на столиц |
его за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље ј |
<p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ако, само ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу |
ајмлађу.</p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, ш |
надни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше |
ишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећи ни |
бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје је и овако много. |
то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде?</p> <p>— Ја... ја... још... још — |
дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, нећ |
ру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, слатки |
због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, наређује да се |
не прима.</p> <p>И Софка се сећа да су ти дани били најгори.{S} Јер после сваког његовог понов |
о горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трч |
су Миленију:</p> <p>— А Миленијо!{S} Ах ти, мори, мазнушо!{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p |
претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек |
ла сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, снашке?{S} Памт |
<p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: как |
у, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што |
отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко! —С |
, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> <pb |
И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашив |
век, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки поса |
да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} |
Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд |
стао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> <p>Тетка, кад је виде, изнен |
а се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом |
ати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, |
а столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке |
! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење |
бе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им с |
и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се по миндерлуку, који је б |
ав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутуј |
ко стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то ј |
сак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно п |
таванице, и испред ње она, мати јој, са тим прозором собним, на који се била наслонила, ипак, з |
" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачном ноћи.{S} Особито знала ј |
си ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, |
{S} Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви вид |
бе, него ради матере и куће, — и она са тим заједничким животом, са светом ићи, излазити.{S} А |
же да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто |
страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њи |
таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мо |
ије, све страсније бивати, као да се са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изроди |
највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.{S} Она га поучавала свему: |
могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за |
бе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страша |
екад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да |
дочекаше је.{S} Жене, све зарадоване, и тим Софкиним доласком сасвим ослобођене, почеше да се о |
а међ њих, изједначавања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога |
пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раск |
ече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, све јасније, издвојеније, св |
жда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине ст |
— Арсо!</p> <p>Арса, као пушком погођен тим већ заборављеним од старога газде суровим и заповед |
> <p>Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада |
ба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим |
почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу |
у није догодило: да се све поквари, јер тим раздвајањем руку, падањем сватовских дарова између |
отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивањ |
а.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би |
се она дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити |
о силно и јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже.</p> <p>— Леле, бато! |
дође.{S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо |
о су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породиц |
, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, |
на била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а о |
анка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, ка |
у ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице |
узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, |
и шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује |
би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: |
и, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <pb n="182" /> особ |
н, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан рад |
е.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Ма |
к би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му ниј |
е јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра |
колико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора сило |
рт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање како |
ако и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево пр |
диже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венч |
ад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, |
јорган, којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурн |
из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остал |
зи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чу |
навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину.. |
ка, мати јој, него и сам ефенди-Мита би тиме изненађен.{S} Јер никако не верујући, дође сам ова |
и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар с |
а и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити |
прилазе са неким страхом знајући да јој тиме досађују.{S} Али, видело се, да највише стрепе од |
та снају!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отуруј |
— јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да |
, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А |
његови, већином све сељаци.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијо |
јела — него, као да се не може без њих, тих стараца, без њихна присуства и одобрења, отпочети о |
ки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеж |
а заборављана, јер је свакој доносио са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p |
ше љубоморан, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него |
пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати |
а трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале. |
овање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била увере |
због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде |
би.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих.</p> <p>И сутра настали би тако исти срећнији дани. |
та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{ |
го за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овам |
куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте живи?</p> |
а гуши, како заједно са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циган |
то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53 |
ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реме |
су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.</p> <p>Свака б |
хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљешта |
а из њих могле и жене, које су биле око тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} |
у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{ |
ли.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улиц |
хтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадо |
е, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушко него женско.{S |
њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у куј |
по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, |
а те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успа |
у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, или од с |
ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софк |
.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ |
ла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и грцала.{S} Да ли од јада, бола, |
то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да ј |
ле ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујн |
пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева. |
и прекрштеним рукама, одмах би се отуда тихо на прстима, гологлав враћао и одлазио међ остале, |
е на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма |
њене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соб |
е чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Лел |
!</p> <p>И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма |
е могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза по |
но, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као свршивши свој посао, |
што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасни |
се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је човек |
у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж |
ла по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке пе |
уштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, к |
унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али |
аме.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су |
но звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка |
.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако о |
ну овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши |
настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде још јача.{S |
мртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, леп |
е Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> раш |
више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све |
све теже бивати.{S} А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хук |
их види, ипак није се гушило, није било тишме.{S} Као сваки крај вароши све је било пространо, |
ара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта |
већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда с |
о на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој због то |
јер га је и он много волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, |
је даје за младожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његов |
} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, |
S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{S} Није, као други пут, при такви |
је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопстве |
ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.. </p> <pb n="46" /> <p>Не сада, н |
свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} С |
оста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, |
и.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвен |
г Марка.{S} Ако баш они, његови сељаци, то не знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је |
је говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале |
Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом суботом, када би, место оца, дошао са |
Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И сада већ овако мало одраслим она |
>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и разви |
а седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од старости, просутости не |
.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и л |
није што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивал |
то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, н |
оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на дв |
о по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за |
то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех сви |
а не знам где и какво је <pb n="233" /> то.{S} Иди ти и подај! — Тек онда би свекрва одлазила, |
и колачи и пите допадну, <pb n="143" /> то онда опет наређује да од њих оставе за њега за сутра |
} Видим ја све.{S} Па зар <pb n="94" /> то?{S} Зар она (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, |
несем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде |
покровце, говорећи:</p> <p>— Тако...{S} То овде...{S} Тако...{S} Дај још...{S} Све донеси!...</ |
столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одли |
ређаним кандилима и испуњен иконама.{S} То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи исце |
свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена и остав |
буни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и |
ди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шт |
до!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи |
о у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било мало, сниско, готово загушљиво; под не |
е амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Ис |
гла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани |
ио, збуњен, саплетен, него слободан.{S} То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лак |
ље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве тр |
атише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно за Софку, те се неопажена повуче и остави |
<p>— Па снашке, — поче се он нећкати — то би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам |
а остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када је син почео једнако с |
играју.</p> <p>— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике |
ва све јачи, све бешњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, ви |
смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем |
и више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога, који |
чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: сна |
није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише |
шла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, |
собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива |
век би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколик |
осао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако |
цима, зидовима веша и распоређује.{S} А то је било добро. <pb n="92" /> Прво, кад се пође, да с |
ј глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мислила је, све је због страха.{S} Бојала се, када |
у љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није |
ови и прозори доње собе претрпани.{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колач |
оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки но |
ше пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило. |
лним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим |
ма, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више причини, кад после, од пића као мало |
чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p> |
не у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није признавала, — све са већим стра |
на, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи |
н никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило —донесе какву вест о њима, она, н |
црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да |
{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда |
S} Нећеш, срамота те, срамота вас је (а то „вас“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет |
вала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у то |
аљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њиховог села и њихове куће умножио је најви |
{S} Ти бајаги нећеш!{S} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, је |
ћ спарушканим дланом.{S} Али је за њега то била највећа срећа, а особито када би видео како нек |
по Софки се види како она зна да и њега то не интересује, него да би само могао бити поред ње, |
олепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин жив |
у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изра |
ато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га |
аређао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је как |
ћне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И зато јој теже падало.</p> <p>Готов |
р ви, бре...</p> <p>А Софка је знала да то значи:{S} Зар вама све <pb n="214" /> допуштено, ви |
ко, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда о |
цом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда са |
јгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да та |
оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи, што с |
а сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни муж |
бож послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види |
продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био |
имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна — а све остало било је споредно.</p> < |
штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начи |
жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су и |
ећ кришом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, ј |
јастуке, поњаве и друго.{S} Она, као да то није ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, |
до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорил |
једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да |
аш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој прин |
целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би с |
такву свекрву има.{S} А сад, не само да то не би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред с |
е, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то бр |
до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она |
ј, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, |
амо то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био |
асу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи |
д ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из |
има, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори је, и оста да држи раз |
се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{S} Али се и она, стојећи она |
за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— К |
би, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добр |
и опојно појављују.</p> <p>Магда је за то време износила из оних долапа, где су биле савијене |
о узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за све остало |
ао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је с |
а, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намеш |
ароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој |
и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, син му, такав је, |
му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда |
ше пијући ракију, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{ |
им врбама и ископаним јендецима, али за то пун свежине.{S} Онда би излазила и ишла ка оној равн |
ре, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је онда морало златно кандило њихове куће пред распе |
њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, |
дова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз куј |
е се и оне.{S} А и он као да је знао за то.{S} Стога је намерно тако и радио.{S} Више се правио |
већ какав је сигуран!</p> <p>— А већ за то.</p> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ |
трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим и |
о би добро било!{S} Добро би било да ја то....{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пуст |
?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се н |
> <p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја |
ју.</p> <p>— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...— храб |
Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела |
би свет, особито њихна родбина, осетила то као одвајање од њих, од њихових села, а <pb n="237" |
ашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се по |
венчане, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око |
, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, тако, тако!</ |
иштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:< |
и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцрвенео, већ су јој се сви см |
<p>Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда |
тарца, сигурно је било кога, који је на то сина против њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то |
...</p> <p>Али Софка примети како је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико |
ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила.{S} Само је мислила о себи: о својој крас |
Доста је, време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је |
Софку није испуштала.</p> <p>Сватови на то, сви срећни, заграјаше:</p> <p>— Ја, свекрва, ја, св |
амо ти легни, испавај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, про |
е“ иде, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их |
о и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Соф |
тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на |
} Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се |
бре, не тамо! </p> <pb n="198" /> <p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши |
ку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И т |
из постеље дигао.{S} Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне |
вајући је на себе до испод лица.{S} Она то никад није радила.{S} Ако би стајала, стајала би на |
злази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, |
није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала |
лашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мор |
И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје му знак да то н |
едајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда |
ени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то прис |
и ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после у |
ише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, поче страшно да дрх |
је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, |
м то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи |
гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прекиде, особито |
доцније, када синови порасту.{S} Ништа то није.{S} Имаће и они, синови, кад, имаће и они своји |
рази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.{S} Он ј |
у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за |
смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено и нагомилано |
афу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је п |
ој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, |
и није могла да објасни....{S} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње о |
ругих, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али |
в са пиштољем, јатаганом и арбијом, све то сам Арса са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти |
ш блештало његово мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, по |
овамо били одвојенији, скривенији — све то као неки њихов одређени, одавно очекивани дан и врем |
ерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима, речима, псов |
окрет, ни очи, ни поглед свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не о |
ки део тела, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Со |
е у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако је гледало овамо горе, на њу.{S} И Со |
лица Арнаутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка ку |
још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S |
ј се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је зб |
драж, миље, голицавост.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати |
игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столици и по прозору поређаше и иза упа |
, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха да то ко не опа |
старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} |
што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равн |
није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; заш |
, од стида, срама, као да је она за све то крива, по неколико дана не би је било код куће.{S} У |
д њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није обл |
ја могу, а сви други не могу.{S} Ја све то могу, ја све морам.{S} Ја?{S} Ефенди-Мита!{S} Нећеш, |
е да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, п |
ало по мало поче осећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напосл |
почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим н |
кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој |
не може“.{S} А он може!{S} Он, може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како |
са њиме да отпутују.</p> <p>А да је све то заиста било, Софка виде и по доцнијем материном држа |
ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на кр |
, особито женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је какв |
="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то одавно, још пре ручка, по слушкињама, заједно са пре |
са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки |
м.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу |
доводећи натраг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе |
ним кровом, димњаком, већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива.{ |
ко крчала и као да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем сл |
страснији, одмах би видела како се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно ш |
к тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.</p> <p>Равно |
судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истина од старог злата, сада орибано и очишћено, ја |
све је бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, |
} Ми керпичи!{S} Ђубре!{S} Аха! — И све то било је тако страшно али и са таком насладом, као да |
нице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се |
е пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајал |
је нигде нема!</p> <p>И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати |
с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напуст |
.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у ирони |
је видим“....</p> <p>Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.{S} Софка г |
че, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она ј |
уди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и |
плашена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је го |
му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њем |
Магдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, |
чела по лицу да гребе.</p> <p>И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била |
о је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова ку |
ри.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово мног |
нственом лепотом, она је равнодушно све то око себе посматрала.</p> <p>Никада се није она, као |
како је била обучена.{S} А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица, за које је Магда |
баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево ли |
а.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— |
а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не |
S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од ст |
мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пада!{S} Како би он све то оставио, бацио, и з |
да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, знајући да је он готов на с |
вили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме да буде...</p> |
ћавала, и да би од <pb n="142" /> Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређи |
о није тек реда ради.</p> <p>Софка виде то и да би га одједном пресекла, сасвим разуверила, као |
ај спремио особит дар.{S} Најпосле нађе то.{S} Извади велику, густу низу све од самих дубла, св |
равила. </p> <pb n="111" /> <p>Једва је то могла да проговори, па и не дочека да се шалом, који |
о година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја.{S} Али о продаји, осо |
би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, више љубоморан, |
ткада нису ништа пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по т |
уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника.{S} Ма |
е ређе долазио.{S} А она је знала да је то све због ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читав |
ера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћ |
ој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој |
село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није могла да „поваро |
} Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке субот |
ирала светлост.{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе ов |
о.</p> <p>Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и з |
ознало, нити ико могао да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да |
це стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ прибрана на све, готово мирно |
ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то била она, њихна Магда. </p> <pb n="61" /> <p>И заист |
и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју |
опијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се |
да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитај |
на који део.{S} Више је изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, н |
ово да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео |
о он не би причао и износио свету да је то његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обича |
ини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, тешка и јака као град.{S} Више је сигурно ко |
ас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и к |
и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на те |
аву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на докс |
највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под |
вамо кући почели да долазе.{S} А све је то била Магда спремила.{S} Одавна знајући за све, посла |
она није могла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као шт |
цом и још меким темењачама.{S} И све је то око Софке мирисало некако слатко опијајући, као на п |
заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала б |
р.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, п |
Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће |
ознојена, — скочи.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да сед |
у те њене речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо уб |
а, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била се испрва потурчила, побегавши за |
вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{S} Ни у |
и није било криво.{S} Знала је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да |
е сасвим свршила.{S} А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте |
м, да наредим код куће.</p> <p>Морао је то.{S} Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошт |
о беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да пос |
ећа, кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да |
вале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не б |
у, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И раз |
<p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала |
јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сигурно не мо |
н.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустиш |
а загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели |
SRP19101_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празн |
в њега потпомагао, јачао.{S} Сигурно је то била она, мати, јер зна он, да, док није сина родила |
и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто исплатише свирача, грнета |
утра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њи |
је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству |
маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед |
м, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да |
ом себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући свој |
{S} Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену рук |
и јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају |
И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> |
очела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Није на то ни мислила |
а га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он |
тња:</p> <p>— Тато, бре?{S} Не тако, не то, бре!</p> <p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу |
, тато. </p> <pb n="144" /> <p>— Ама не то.{S} Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што |
предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јак |
} Али одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда пр |
гдо, доносите!</p> <p>А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, по |
рцајући.</p> <p>Али ипак знало се да се то никада не сме дознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} О |
очети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И по |
е размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S |
и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Крат |
асник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.</ |
угласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се жив |
м или кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да |
х, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да бруји...{S} Неке, већ готове, свуче |
ово подићи и сасвим зазеленити — све се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, |
утом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са мес |
покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно збило и испунило.{S} Јер, када не само што пор |
на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, |
јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину ов |
ала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они |
има банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на |
p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле |
још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи с |
ико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или |
/p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им |
ику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још п |
стински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ л |
такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Софка |
ола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, |
га неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим |
е више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуко |
а свећом.{S} Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.{S} Марко, једнако стојећи |
ло је само неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове |
свој.{S} А све то било је она, Софка, и то она, некадања Софка, а не ова, сада, као свака женск |
акије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да ч |
д раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане |
еколико недеља једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да |
III</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, |
/head> <p>Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона |
порастоше, ишле су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матер |
ку са испруженим и раширеним прстима, и то леву, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за ру |
повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гости |
наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, |
дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" / |
дело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том |
ушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и |
имети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала |
у.{S} И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравиц |
та отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала |
луге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим |
вака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само |
говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не зна |
пљусну.{S} Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.{S} Застанувши, мало окренута у стран |
јом...{S} А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, |
лима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никад |
а виде како он, кад је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређ |
, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочи |
<p>После се виде, како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба са |
ијама стојећи дочекивале и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код |
но нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгле |
и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, |
свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамак |
е преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу |
лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку |
ц настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје |
ављајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим собом поче са |
ан је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због ти |
чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.{S} Сви |
у сигурно знали свирати.{S} И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек |
а, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n= |
ог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка рас |
није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још о |
довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, забо |
м тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што |
копчао, почела би га сама дотеривати, и то више из сажалења.</p> <p>Он јој предао кључеве од са |
да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред о |
почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, по |
е морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поч |
одбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала с |
а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Ал |
више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са прашином |
у али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који је био још дете.{ |
Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и |
<p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе. |
једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не |
и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, с |
вима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабру |
ев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава неким отужним, бљутавим |
уку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, к |
дело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би у |
о трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путова |
убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовање |
аља, кркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене |
„чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, лудо, да се Софки врат, вратне жиле од |
а.{S} А песма све јача, страснија.{S} И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро |
.{S} Софка није никако пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би с |
улова и међ њима једина бела лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниж |
ном деди, код кога је она служила.{S} И то не зато, да би он од ње дознао за њих, јер по њој, ц |
офка потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, т |
им сиђе и помеша се са свима њима.{S} И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били весел |
дао кључеве од сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из |
о ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запре |
е тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, |
да од њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, |
.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово |
то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, о |
у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не с |
ој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, |
е неке старе спечене папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, к |
ежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благода |
силом би је гонио да са њиме пије.{S} И то много, све саму ракију љуту, препечену, од које ће о |
ила сакрила, почне да кија, кашље.{S} И то је изда.{S} Софка, приметивши је, а погађајући све, |
ју, када се она сва к њима окрене.{S} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу о |
ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечи |
је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на но |
е ни знала и који је био још дете.{S} И то она, она!{S} Зато Софка, приближујући се са осталима |
змеђу мушких и женских, наизменце.{S} И то понављање истога стиха са запушеним једним увом, да |
е и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се свега.{S} Послед |
ишао, нашао га и видео да не лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то |
ко он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусу |
и лично су се њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Ар |
вратови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и збо |
то је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће |
брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и зб |
малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.{S} Ос |
ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, не |
мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb n="87" /> тихо, да Софки |
укао, и готово попрскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него |
т, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} |
ло нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из к |
их он није оставио, није напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један |
како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша |
е и не питајући да ли је слободно.{S} И то прво старци, деде, који због свога старешинства као |
и, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако страшно тихо и грубо.{S} Велики огањ, као сврши |
ко је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили |
увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакл |
а их позове, да дођу на свечаност.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са |
ли први бегови и паше да позивају.{S} И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ов |
нећи је, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблаго |
но се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допу |
иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њ |
лети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада н |
се жртвује, приноси себе ради њих.{S} И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој ина |
знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгневи се на неблагодарнос |
неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све т |
— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} |
осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, него да он то само осети у |
посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, |
он, ефенди-Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!{S} Зато је од с |
међутим из баште поче да бије свежина и то тако слатка и бујна.{S} Са гробља једнако је звонило |
ак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџи |
о што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S} И то не зато ш |
учама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне да везује опанке, д |
само са матером и којим братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него посл |
о са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа.</p> <p>Колико |
оре у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у оч |
д мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, |
е оволике куће, осветљење, пуне света и то варошкога „големашкога“ света.{S} Једино се он Марко |
би, него ево Софка сада њу и два пута и то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то так |
офкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како с |
са којим је био спојен сав њен живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер |
год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се до |
ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред |
амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, кад |
кожом.{S} Само на једној руци имао је и то само један једини велики златан прстен.{S} Минтан и |
бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је |
етере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако |
ћ су јој се сви смејали, особито жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је |
можда би било сасвим добро.{S} Али се и то свекрово поче као заборављати.{S} Софка га поче у се |
е, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>З |
ви, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, приближи, прстима је д |
и како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, п |
нији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и |
ви му се.{S} Само да је знала!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе |
манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог.{S} Од |
ута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, свекра, |
е умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и о |
вљеног налоња.</p> <p>И онда одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој г |
једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати дол |
Сигурно, сигурно да је он кућу продао и то јој јавио.{S} И сада она зато још не може к себи да |
ати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка по изразу лица Арнаутин |
то треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врати се код Софкиних, да отуда доведе пр |
ињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давал |
Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два |
кад дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по |
његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био |
адости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n="163" /> мати |
ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда |
и јој се, одахну.{S} Дакле једном већ и то се и са њом сврши, и да су они сами Бога молили, па |
у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио крај |
само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, |
ито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, стра |
говори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласо |
<p>— Ох, не могу, бре, Марко!</p> <p>И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко |
, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тог |
то ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али |
знам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му |
ко нужна за весеља и свадбе.{S} А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се сп |
о.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим тим, као да није на земљи, |
има, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и там |
је иста она Софка.{S} Али, да га не би то омађијало и он се вратио натраг к њој, а највише из |
као код своје жене.{S} И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато же |
њих избави сиротиње и беде.{S} Знали би то, осетили би они, њени, и не само они, него и цео све |
како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало |
у исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном ли |
да икоја буде равна.{S} Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</ |
непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење, већ тако у опш |
не и он домаћин.</p> <p>И зато се Софки то материно кићење и намештање куће пред сам губитак ње |
са водом.{S} Миленија видећи како Софки то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — |
а у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одл |
и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штого |
рхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и |
лазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загле |
у да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближа |
а!{S} Леле слатка кућо моја!</p> <p>Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, |
била све блеђа, подбухлија.</p> <p>Али то њу није изненађивало.{S} Све јој је било тако јасно. |
а Маркови не дознаду где је.</p> <p>Али то ништа није помогло.{S} Најмлађи из браства Маркова, |
ећа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном престаде, када се Софка <pb n="157" /> |
весели ништа: ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож р |
м, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, к |
водећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разумеде.{ |
у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свак |
.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и он би сада, сасвим |
а родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научила како да |
S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам <pb n="124" /> пре свега нешто да те мол |
би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то |
<p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити л |
офка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде |
се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} Али би и то.</p> <p>Брзо се окрете к њој, прибли |
да је гледа, наслађује се њоме, он јој то и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи |
косу.{S} И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.< |
е?{S} Опет би, ма да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, |
но искуство, јад, горчина.{S} Он је сам то тако некада мислио, да је лепота и младост најпреча, |
полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше |
вши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, кој |
<p>Арса му поче силав опасивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не |
тац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са ж |
сте.{S} А још када Софка, знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије с |
то не да она каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — |
надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи је |
ко врата, били су готово отворени, и он то сигурно никад није ни закопчавао због косматости, ма |
жећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој ру |
као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији ме |
{S} А сада, само њему се не да, само он то не сме!...</p> <p>И ко зна -докле би и како — да се |
ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала |
а мораће да пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ра |
би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унез |
о тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> <p>И разгрну пр |
ако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи |
е здрав.</p> <p>Међутим Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у дру |
ди од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови п |
сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим м |
о јој је тако мило и потресено излетело то: „ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких го |
} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и |
каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, зна |
чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{S} Ено, он тамо, горе: бесни!{S} На очи |
цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, из |
Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то било тако силно; |
е:</p> <p>— Ох, проклети!</p> <p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они му |
рске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ништа.{S} Ни с једном да се истински спријате |
</p> <p>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру ње |
ала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучност и нека нема тешкоћа постаде ј |
.</p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећ |
њи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле се, али |
о, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко...{S} |
ао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито стар |
а, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих знак госпоства.{S} Софка виде како за |
и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој доса |
екала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна |
подави.{S} И на изненађење свих, — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе |
ој, а највише из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући |
стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога |
је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснам |
која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она при |
а уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкч |
И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат, |
од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци |
{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао |
дарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова жен |
о не може сад одмах да његовом гласнику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред веч |
p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, свет |
виси све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећ |
није имала заједничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу нај |
седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то још више потресе:</p> <p>— Ох, не могу, бре, Марко!< |
кадифених, да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст |
а још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} |
ним питама и разним печењима.{S} Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућ |
слуге и остали сељаци, били, и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину з |
ручи поиспадали од суше.{S} Ти већ знаш то.{S} Радиш са вином.{S} А за затвор на подруму знаш в |
покрива.{S} Није лаж.{S} Живи људи још то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у ман |
ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста нем |
и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.{S} |
раја:</p> <p>— А, бабо, бабо!...</p> <p>То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгле |
Она нека остане, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна зе |
гурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жен |
е била ни сишла овамо.{S} И када Софка, тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постељ |
е целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Ј |
ст.</p> <p>И да све то не би било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а најви |
ати остале саме после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су |
тере.</p> <p>Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхт |
гао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио |
што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде <pb n="243" /> довели, |
да бежи, једнако се око себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што |
гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због |
овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном |
а.{S} И тек сутра сиђе.{S} Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је па |
вине смрти и слуга Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, |
да се пење, пустивши да га она води.{S} Тобож он не зна пут, не зна степенице, па не би знао ку |
јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— Па мајко, нано, ми |
увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а знала је да то у ствари н |
и сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази |
Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од |
ала и одмах се одвајала.</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама |
дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда, што до |
ску газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb |
ако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у |
нако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијам |
а неку своју сељанку, познаницу и од те тобож силом била задржавана на преноћиште и сутра на це |
е не могући да се прибере од жеђи.{S} И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости |
пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?!{S} Али се морало.{S} Није се имало куд |
жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело |
еколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари |
да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се као к |
о од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, мн |
го ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их |
н би јој давао дар изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, |
, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори:</p> <p>— А јело, нано?{S} Ако оно там |
атови били су сасвим откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због т |
е послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим |
на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги т |
саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, кад |
нија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња.{S} И за |
у, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, |
ако јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као ос |
средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав.</p> <p |
они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, обле |
заром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са |
, на који се била наслонила, ипак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да |
илна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:< |
е собе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} |
уковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном |
може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, гол |
није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно |
по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату |
да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамиј |
61" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће би |
егова морала је сама код куће да седи и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је |
е да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да |
> <p>И силином, пуноћом и раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до |
ити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена |
..{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да му она призна, видело се и |
крутих и јаких сукања.{S} А изнад свега тога оно њихно натпевање између мушких и женских, наизм |
би, са њиме да живи.{S} Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“.{S} А он може!{ |
, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не о |
и и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њег |
идети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, |
да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да вер |
ети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрча |
ло, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се |
Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере |
т, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачн |
дворећи их, осећала је: како они, због тога њеног силажења међ њих, изједначавања себе са њима |
ги.{S} И Софка виде како јој мати, због тога страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласн |
а да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат |
дале су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као |
свестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би око Софке да обле |
одурношћу заиграло.{S} Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још м |
инити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, неблагодарног <pb n="15" /> света, од ког |
, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од |
е и живе.{S} Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, |
већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка мо |
p>А међутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, уз |
а и снага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог неч |
ед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сад |
спарушканим длановима.{S} Софка се због тога осети тако потресена.</p> <p>Гост, газда Марко, је |
ући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало. |
није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном |
танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако ле |
ошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напукло |
шкана рука, ипак <hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама |
а чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.{S} Мало |
тким, одозго маљавим прстима.{S} И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан |
то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, |
о је заиста отац кућу продао.{S} И због тога дошао, да јој јави.{S} Зато сигурно између ње и ње |
овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад о |
Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада д |
ла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долаз |
као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и |
а сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале.</p> <p>Али једне године, ка |
слио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и јо |
бол и патња за њу и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан |
и учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада |
даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је срећнији.{S} Не з |
ладост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, |
знемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба дола |
а капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> п |
пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и зб |
ише, лапавице и мећаве.{S} И нешто због тога рђавог времена, а највише због жалости у којој су |
м бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет б |
, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, све силније допире до ушију.{S |
се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не само |
како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче |
ба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузим |
из кујне и од горњега спрата.{S} Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере.</p> |
обре, памти их и сећа их се.{S} А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви |
осећала као код своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за с |
ире граја, сигурно од слугу.{S} А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, зау |
издавала.{S} Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p> |
а да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је в |
ата за њу је најгоре било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој ф |
отужним, бљутавим задахом, тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је |
из страха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он ј |
а, несвестицама, све више осећа, — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасни |
а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно.{S} И не знајући ни сама зашто |
поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести. |
али, дечко.{S} И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди, не |
је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У |
офка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад сагледа кућу и већ и |
на и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, |
, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, |
исом као на тамјан и свеће.{S} Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње ули |
ју.{S} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И под |
је смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, |
асно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак |
одмах овамо код ње, Софке...{S} А да је тога било, <pb n="215" /> тога наваљивања, мучења, да м |
и оно свекрово, оно оне ноћи, а, после тога, ово његово никако невраћање кући нити јављање о с |
ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. ј. дедина дужност, да са |
и изломљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала |
на, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би през |
зинака.{S} И <pb n="102" /> одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све |
и слаба њена снага.</p> <p>Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару <pb n="194" /> п |
неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и онда — на шт |
по гргуравој косици.{S} И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових |
овлачећи неке меке, нежне потезе.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој |
Софку) гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је мла |
да сада не долази овако љут.{S} Али из тога је истрже свекрва.{S} Она истрча испред Софке ка е |
ила уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родити тај, који би био раван и достојан |
т отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета, претећи му, док на послетку не поче и само |
оја надмашити.{S} И, не дај Боже, да до тога дође.{S} Софка је осећала да би онда била у стању |
чео обезумљивати:</p> <p>— Ако му је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он ј |
да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи:</p> <p>— |
мео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо уда |
ан, а камо ли још са њеним домаћином; с тога само одозго виче:</p> <p>— Магдо, доносите!</p> <p |
могући да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упроп |
не, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како |
фка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он може, почети |
у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он |
Почеше већ и да је пецкају.</p> <p>— А, Тодора, бабо, бабо, много ти око новога пријатеља!</p> |
тела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, п |
а, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење свих, — |
Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Ал |
ином скоротечнике, док се Софкина мати, Тодора, од свих тих сестара одвајала.{S} Била више мушк |
ивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаш |
га детета.</p> <p>Свирачи засвираше.{S} Тодора поче...{S} Али, да ли као од радости, или од збу |
ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окре |
ва свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше сви.</p> <p>И на изненађење |
> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, |
и лакше.{S} Сиђе готово сам.{S} Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапа |
и натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га ну |
рав је, здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{ |
.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није |
ојно стадоше.{S} Ашчика брзо тада приђе Тодори, поклони јој се.</p> <p>— Срећно, бабо!</p> <p>И |
знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га т |
са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињств |
ће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Већ и не видим, и не чуј |
о:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, |
сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тодоро“, јер би то био за њега као неки посао, понижење |
S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обрадована његовим |
ко као будећи се говорио:</p> <p>— О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро? |
нди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, |
у и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чоче |
ма, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао |
ако са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И Софка ова |
из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у велики |
самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даљ |
сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Тада осећа како је ова дубоко, дуб |
им окренуо од њих, сасвим пропао.{S} По тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим поврати |
ј је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом з |
би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она |
ише овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{S} |
вају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смети |
, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвој |
акуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов г |
златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> |
у, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац |
а Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад ос |
м гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, св |
аспремале, лупа врата амамских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, п |
мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била п |
о што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S |
бешње, силније бивало.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљешта |
већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, к |
испуни његова сумња, да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још ма |
ека се види, да и она није баш онаква и толика, за какву се издавала.{S} Затим, по обичају, и п |
{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.{S} И |
једва је <pb n="112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.< |
спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и то |
зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему, свекру, сво |
спрва нису веровали.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при сва |
поставља и нарочито за њега да се кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, ч |
она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xm |
} И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у |
једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испуни двориште, не види и с |
ло.{S} И све то, та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши |
е свет морао знати за њих, него како би толиким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да |
ао кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, по |
и то са њоме, са којом су се до скора с толиким поштовањем и љубави опходили?{S} А сада: као да |
око врата, загрли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:< |
исто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, |
је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреж |
помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најмлађу.</p> <p>— Ти, Миле |
чео да јој даје.{S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Дос |
ох, бре, Марко“, па ето тек сада, после толиких година.{S} И од среће дохвати Маркову руку, при |
сле онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење |
га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким бегов |
тамо по дворишту и по кутовима најезду толиких њих, који су је јурили, побегла отуда овамо и п |
кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од |
пекла, могла је од њих да се издржава, толико се месило и пекло.{S} И никад се из њихове куће |
екрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено |
елога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све равнодушна |
долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врача |
ућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, |
ило, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као |
је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да б |
распасава.{S} Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао.{S} Сама га је рас |
обила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} От |
као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, д |
етивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би |
њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како ве |
о се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала |
ада ето тај Софкин просилац, тај Марко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истин |
твила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одла |
јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну |
које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и ча |
његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што до |
/p> <p>Сутра, готово она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу с |
могло а да се не осећа онај воњ старих, толико пута крпљених, прешиваних а никада нерастресиван |
ре ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбо |
у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока. |
штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишло, да је она мала, питома Миленија, сиг |
p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отворен |
што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упит |
} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у |
<p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклет |
Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сад |
{S} Није могла да верује.{S} Неће ваљда толико ићи далеко, да, доводећи купца и продајући после |
напуни а моја кућа и моја рука не стиза толико, јер се зна наше танко стање.</p> <p>— Па колико |
ла јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би мо |
Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покр |
а и врата, са кошуљом, која јој је била толико разгрнута, да су јој бљештала врела прса, ишла б |
>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, д |
од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано |
није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој рођене.</p> <p>А Мар |
кве јој мисли тада дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно |
само са Софком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{ |
прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на |
не године, када се Марко вратио, она је толико била бременита, да није смела да се појави.{S} М |
о опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче баратати по |
зи, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним жеља |
p>Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи до |
ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к |
ним био доведен са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, |
аршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени од неког, нагрнуше на њ |
ени: тетке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, |
д једа заваљивао би се на јастук.{S} Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на |
ило је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом |
азивао сву белину њене коже.{S} Лица не толико свежа колико бела, нешто мало дуга, омекшала, ко |
почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје, колико да их свет види у њихо |
а дођоше, када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грл |
алгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задово |
и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих покл |
бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића |
ар, облапоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више у |
ој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и наки |
воме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико би он у свој глас поче |
рекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наго |
оси, о својој раскошној снази, којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала сво |
њих оставе за њега за сутра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особи |
!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: как |
лико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет у |
а.{S} А већ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и то |
у га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела с |
е и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту м |
апред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама продаја |
еном излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, |
оја је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не з |
убав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно бран |
ати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није |
дела овако сунцем опаљено и отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је б |
е њих двојица волели.{S} И то се волели толико, да су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе |
<pb n="15" /> света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и |
p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да об |
аву, која му се климатала, Арса је ипак толико клецао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унес |
очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у |
пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна |
ове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из соб |
верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и де |
бож од њих под закуп.{S} И то морао као толико да их моли, док су му они допустили да ту подигн |
и песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали |
као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и срећно, пуно благодарности, што |
аћа.</p> <p>Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а |
е остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А |
да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А о |
:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема ни |
/> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око |
ош више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div type="chapter |
одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући ја |
знају, а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде р |
своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, |
у и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости |
су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена к |
, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по нек |
осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p> <pb n="162" /> <p>Зато је њих |
а.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из ама |
учини јој се како не може више, јер му толико клизе прсти из сада и њене већ ознојене руке, да |
то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, |
х огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и сам кров кућни прозирао, једна |
обро нахрањени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада |
ладожењу, који је још дете, то није баш толико страшно, колико је страшно ово његово: што он ет |
ли да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, као да то примети, и да б |
ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују, да ето сада његово јединче и љубимче го |
ила још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала |
жењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва се |
а недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{ |
обраћала пажње.{S} Била се сама занела толиком Софкином лепотом, какву одавна није имала прили |
о би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне |
али.{S} Али када видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и про |
а све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, говорио би покаткад и здрави |
, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж |
а, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико |
а лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири |
са тим својим мужевима, с којима су већ толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, |
патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила и живот им |
а буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као п |
се та несрећа није догодила, и да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем друг |
мам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, |
еље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресавијеном за под главу, сутра видела уд |
ју пред њом и као деца захваљују јој на том њеном силаску међ њих.{S} Испијају из њених руку на |
иле везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети |
врата и на прсима.{S} И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој п |
есекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> < |
од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе варо |
ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла.{S} Мати јој је имала само што |
она пробуди тетку, толико се журила са том својом жртвом, и посла је оцу са поруком: да приста |
боко.{S} Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овак |
ко држи код себе?{S} Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете.</p> <p>Ар |
ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени |
и зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, |
но, а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети |
миловала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку |
ука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом с |
вако и даље потраје, напослетку — а при том како би се загрцавала, како би јој почеле сузе да н |
осле онда оно нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с |
ећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно ви |
оњу могао да се смири.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде |
е због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него |
а.{S} И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком <pb n="218" /> за нож на себе, на |
г Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, из |
тоји напуњен сатљик вина.{S} Само га по том памти, а више ништа.{S} А после су јој причали: как |
ека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнут |
раја његов грозничав поглед.{S} И он по том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста |
де натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије |
од свих и зато задовољна собом, особито том својом јединственом лепотом, она је равнодушно све |
својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не |
Мати јој се беше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред св |
кочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом |
ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробијати |
} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у вел |
преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поч |
шао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што |
p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, видел |
сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: |
граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако н |
<p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} У |
срете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, |
е, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног през |
изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на |
на каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: |
сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је |
ише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љуб |
оћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима |
што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налази |
, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према њег |
ном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе |
треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха с |
олицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово н |
китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито |
е, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капији |
е.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} И |
И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева. |
то се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз <pb n="65" /> |
} За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да |
ора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом |
9101_C32"> <head>XXXII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не д |
знало.</p> <p>Али није остајало само на томе.{S} Продужавајући и даље теревенке Каварола под ст |
шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он |
авају, да сигурно кога боље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{ |
најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе. |
трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога |
и видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, |
.</p> <p>А и сама родбина као да беше о томе начула. </p> <pb n="93" /> <p>Ко зна ко им је каза |
згуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала када да мисли.{S} Брзо се она при |
да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож |
ају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не би ко од комшилука и осталог света |
ћену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да с |
ати прође поред ње, и оде к њему.{S} По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, боје |
ако је време да га води натраг.{S} А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом |
руге собе пиркало и ко назебао.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за с |
ри никако не отварани.{S} И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је |
"247" /> срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих, сасвим п |
А да га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што |
утом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада с |
капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурно тешко, и онда да је |
аборављајући се, да брише сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се он |
n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њег |
ће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко, кад |
о одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки, нарочито он, отац јој, знао да она прист |
ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо |
учења, да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, к |
аредила, овако и овако свршио, да би по томе она видела како је он тачно, све онако учинио, как |
у није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, |
видело се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је |
в обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одвој |
и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, и |
што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до с |
а је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер |
аве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео ос |
или сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницам |
помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољ |
ила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свим |
, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у т |
је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч томе газда-Марку, морати на то пристати.{S} Али ипак, и |
узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на са |
на к њој дође.</p> <p>Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.{S} Већ беше мало у |
покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.</p> <p>Мучећи тако саму себе, једнако бежећи од |
{S} И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара |
нгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он је већ био, ваљда од многог јела и пића, п |
је, и оста да држи разјапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљ |
XII</head> <p>Али на томе не остаде.{S} Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју |
, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} Али тасту |
као свака ствар, може новцем купити.{S} Томча, кидајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра |
у и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, и ако му јавише, не дође на сарану.{S} Одмах пос |
S} Ено газдарице по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није х |
огом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу ње |
RP19101_C29"> <head>XXIX</head> <p>Када Томча сасвим порасте, и он сам, а највише свекрва, поче |
чи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке |
спред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном горе, на капији, |
9101_C31"> <head>XXXI</head> <p>Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када |
е на другу страну обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се ут |
део овамо саму, одмах би одозго из куће Томча к њој одлазио.{S} Сагињући се, почео би да јој по |
} А опет бојала се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој |
дну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, |
њен, сасвим њен, не неки други, страни Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као н |
можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — као |
и Томча, син газда-Марков, него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да |
них ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софк |
свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се к ње |
м гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p |
до?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући н |
јају својом облином и пуноћом...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до сам |
тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби шт |
овде почиње од свекра јој, Марка, мужа, Томче, и саме ње.{S} А бар да се њоме заврши, него се е |
е хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим у |
ка, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи |
енди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с пор |
е учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и оде тамо о |
зва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека |
аглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто |
ује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој |
</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо алату пребаци пре |
елике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се н |
{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, кој |
, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Ми |
ам, Бога ми, ја ни за какве паре! —И то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му нећ |
лико је то ишло далеко, толико је после Томчиног одласка бивала луда, не знала за себе, да би, |
о, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо |
ичи...</p> <p>— Немој, синко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утиш |
е:</p> <p>— О, невесто! невесто!{S} Ах, Томчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да г |
виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, уд |
адовољним очима, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по С |
аборавивши се сасвим а сигурно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да |
оље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S} Он, нестанком материним, као зарадова се, јер |
свекрву заволети, а особито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како |
спит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не запамти, јер јој је једва допирао испо |
а већ почела да се гоји; и на мужа јој, Томчу, јер га видео како срећан облеће око ње.{S} За Со |
баченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{ |
ивања о свему.</p> <p>И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, мож |
патња и мука!</p> <p>И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана |
један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није се могао познати.{S} Вилице су му играле |
то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не |
, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па, снашке, и ако ја више нисам код вас. |
танко стање.</p> <p>— Па колико можеш, Тоне.{S} А за више даће Господ!</p> <p>— Дај Боже, дај |
пред њиме да се покаже!{S} Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и из |
та, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Софкиној матери, она, по њег |
p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испре |
о хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвокатима, којима се тада, <pb n="32" /> по |
ве трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у |
шек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи |
ности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкини |
>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две б |
> <p>И Софка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче с |
да нам се нађе за овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чи |
миком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође |
а, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, изл |
у.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто са |
даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.</p> <p>Дечко оде.{S} Капија |
отуда говорила је себи, као светећи се Тонету:</p> <p>— Ја, керпич!{S} Завукао се као мољац.{S |
а отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и распра |
ису били код куће.{S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, ко |
ном, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће због тих снова.{S} И што је |
, собама и доксату.{S} И онда све би то тонући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму п |
а гробље.{S} Падао је мрак, али некакав топал, загушљив мрак. <pb n="51" /> Мати јој никако не |
бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су |
из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, |
ла који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, з |
ети како почиње сва <pb n="48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сва |
Сама јој се свекрва, гледајући је, њоме топила и наслађавала.{S} Колико пута, када би Софка кле |
{S} Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набре |
<head>XXVIII</head> <p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, бе |
<p>Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.{S} Истина, била је сниска, без патоса, са набије |
са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проре |
лакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога, и з |
врата и прозора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S |
њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона зв |
обиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту |
већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „ |
која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чист |
ас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брз |
има на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију.{S} И <pb n="13" /> онда |
ибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ни |
ну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.</p> <p>Остале једва |
настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад з |
ледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у пл |
уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту |
дмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, |
, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио да је Софка већ з |
ценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа |
изгледала млада и свежа.{S} Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истин |
о сада по њима лежала...</p> <p>И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу |
о би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је |
убима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> |
ао да се сасвим ослободиле.{S} Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од |
јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче ка |
него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случајно покрен |
чеше.{S} Не могу више да издрже лежање, топлоту.{S} Почеше <pb n="152" /> опет по курнама, око |
о ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун.</p> <p>Софка се не диже из постеље. |
глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, док би |
ружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај ч |
више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, к |
ти.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и з |
њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од |
оја ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишт |
че на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту свој |
е спрам сунца, капала је по плочама.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по ка |
лан, конопље и на оне високе планинске траве.{S} А опет, баш испод те њене круте кошуље, испод |
{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се |
тенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p |
дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене п |
ма донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...{S} Па онда, пред сам мрак, к |
ло некако слатко опијајући, као на прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао |
још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек, кад год би |
гради запарложени.{S} Од винове лозе ни трага до само голи и рачвасти кестенови.{S} Једина њива |
ова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче |
да се тамо над осталим слугама натреса, тражећи да га, као најстаријег, дворе и служе, те тако |
о, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да и |
ер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допуст |
> <p>— Е добро, пи!{S} Па када нестане, тражи још.</p> <p>Свирачи, срећни, наставише сасвим сло |
"243" /> довели, да ето он, он, ох, он, тражи, и то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како |
од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ств |
рујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у соб |
ада јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме |
ка други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: |
рко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пиће допало.{S} Око ручка он в |
дне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p> |
ред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p |
то хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Магда се брзо врати и донесе.{S} Али да |
кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори санду |
као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} |
а већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су била честа |
на раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, |
и после Софки и матери по неколико дана трајало.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, п |
и, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају |
и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе б |
је.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њиме, н |
а их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од |
се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна |
услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не |
— И још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њ |
је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се |
а колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испре |
искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљешт |
рим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио д |
га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{S} |
.{S} Из тога ако би је тек која комшика тргла.{S} Замрсило јој се платно и зове је, да га она о |
ни примећавала.{S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које |
ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав је.{S} Не <pb n="59" /> може још да д |
плаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и његове зараде то не може бити.{S} А опет, зн |
а.{S} Знала је, да он тамо нема никакве трговине нити какве послове, још мање да одлази зато, ш |
живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, нег |
време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би |
атрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима. |
већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, |
ора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, |
ађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арна |
ијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није б |
е што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Истина, тада већ нису, и то због оскудице |
="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, |
Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те |
е.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређивати. — Нађи га и |
у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за ср |
аство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина м |
ј свадби и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ |
је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђе |
тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И |
провидна одела.{S} Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се ви |
треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће |
ва све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Није могао да га гл |
и да Софка ма каква изађе.{S} Таман!{S} Треба онда још и он, њен отац, случајно да наиђе, затек |
на, за сада тата нема такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му ј |
што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да |
иже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први |
ти, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p |
нако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети.{S} Седе, да га светлост |
Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрз |
зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да се облачи и буде спремна за венчање, тек |
фка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када |
вом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у |
и к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно с |
о Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и проти |
А сама је била крива.{S} Знала је да не треба.{S} Али се после и сама као загрејала, заборавила |
ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да ти да тата.</p> <p>— Имамо, имамо, та |
недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би |
а и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог де |
ар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} Знала је она да он бежи из стр |
ли да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па како би онда смела на очи да му изађе |
им нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.{S} |
и они били веселији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље |
Марка, свога газду да грди. — Тако му и треба!{S} Зар он, газда мој, да допусти да га онај и он |
еко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И |
е газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време |
чи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, пр |
p> <p>На питања и прекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочит |
о је или необучена, или неповезана како треба, и почне је грдити.{S} А тада, видећи како се он |
грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од рад |
можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са мла |
> <p>И заиста не посрну, показа се како треба.{S} Око поноћи, када Магда као без душе дотрча к |
ијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задо |
ли је све почишћено и распремљено како треба. </p> <pb n="55" /> <p>— Је ли ово ефенди-Митина |
, него да му она да, она изброји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и |
, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све |
ђао.{S} А међутим, ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како н |
и много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друго шт |
жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њен |
ча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> |
тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би |
о да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те д |
ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са свећам |
Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, тат |
зме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обо |
, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, врат |
олачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба по н |
} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном |
арочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али бери |
офка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</p> < |
дра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} |
спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без ду |
ња, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаше ку |
, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео забора |
више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљ |
епити од нечијег доласка.</p> <p>Али је требала бар и капију да затвори, те да кроз њу доцније |
твари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни.{S} |
водили за себе.</p> <p>Доцније, када је требало да се жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у |
метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио.{S} И то не он с |
о нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје |
и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако |
вши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ. |
да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она са |
у!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој м |
га погледа!</p> <p>Међутим све то није требало.{S} Одавна је Софка за све то знала: и зашта от |
авити; или, још горе и опасније, ако би требало каквога крвника, насилника сменити, знало се да |
матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, |
тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, јер <pb n="91" /> се тим Магдиним причањем пре |
иру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито сво |
све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p>Магда н |
елу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима грди и г |
том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујн |
из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n="54" /> пшеницу, јер вечерас с |
p> <p>И како се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу |
} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом, старим дирецима, нагоре |
ишта не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред св |
од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И |
дух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко |
чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софки |
едоше натраг са младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, |
био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по басамака брзо врати, |
дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе |
хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да |
реће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који с |
нага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, испод пл |
ану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајкала:</p> <p>— |
ши јој се на послетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређуј |
и пиће.</p> <p>Био је строг и прек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивч |
ј калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, |
но нескидање ока са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане |
је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} М |
Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао |
матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, наг |
оре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хл |
77" /> дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.{S} И пратећи их свирком, заједно се и о |
и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Маг |
то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа |
се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, нихају се |
тим белим длакама око очију и обрва.{S} Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око |
вачки заудара.{S} Поче да дрхти и да се тресе од неке неизмерне несреће, коју предосети да ће с |
тако да, од тога, почела да се грози и тресе.</p> <p>Дакле то ли је?{S} А она није знала.{S} Н |
уло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахан |
а, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} Захуктан, није могао да се смири.{S} И Софка |
о ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> |
тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи |
и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се |
pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло.</p> <p>— Е добро |
p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као пред Софком, већ као пред самим |
д пазуха, продужи да га она води.{S} Он тресући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, кој |
фке, да јој отвори врата.{S} Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу.{S} Осети како ј |
њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та ње |
урле и дремају.{S} На пољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, |
id="SRP19101_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одла |
ајлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим |
ће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих |
никако да почне.{S} Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред куће, и око куће, и ча |
а пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасц |
де право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, с |
поче пети горе, овамо к њој.{S} Она се трже.{S} Брзо се покри и као опаса.{S} Али одједном јој |
— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка! |
едо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како све то бива све веће, шири се, а |
адала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Исп |
и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући |
у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} За |
е да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје |
емеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску с |
се то око ње тако брзо зби.{S} Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плач |
оришта, ни из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предве |
чеше да је поправљају.{S} И она се брзо трже, поправи.{S} Поче да игра, води, заноси и оном дру |
еизмерна јада, да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњи |
чно поче:</p> <p>— Марко, — али се брзо трже и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми |
необична нежност, почеше да буне, да је трзају.{S} Испунише је сву страхом и трепетом.{S} Али С |
од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа м |
собито на једар јој кук.{S} Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ |
осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, неће трпе |
дгрејане симите.</p> <p>— Тетко, врући! три за дваест пара!</p> <p>А сељанке беже, склањају се |
с, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! |
има, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће.</p> <p>Био је стр |
де, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и р |
али.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао отку |
тра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} |
у зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од |
на башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сасвим зазеленити — све се т |
ивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све поздравио, нама посла |
има, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати.</p> <p>Не зна се баш зашто је пол |
ут и то обично ноћу.{S} Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најбли |
цније и настаде.{S} Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као ј |
сника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</ |
ко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће |
што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не би испали ка |
мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишл |
пред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај |
а такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, |
лом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: |
ће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на |
својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, |
ју, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са |
тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнако сед |
о тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, ето му |
када били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало |
а.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде почи |
pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, |
к међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима по чар |
ху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љути |
Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, к |
одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радо |
да ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близина баба-Симкина дође јој још теже.{S |
сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна мађије: како куп |
се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа. |
а или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивање, голицање, бежање и |
Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био з |
еговога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер он, надносећи се над њу, п |
ући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сн |
оји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јој одмор, |
сивати.{S} Он то није ни осећао, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета |
њ, као свршивши свој посао, све више је трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход |
ћас, испраћајући га, обукла на двоје на троје.{S} Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла |
ање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би |
пију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљ |
.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пр |
7" /> седети.{S} А за њега да се донесе троножна столица, са малим, од саме вуне растресеним ја |
ти.{S} И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну солицу, да седне.</p> <p>— Седи, одмори се! — |
то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смел |
је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{S} Он, |
они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p |
фки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свака би после, |
, осем њега, нико не послужује њиме, не троши га.</p> <p>Као свакада, не изненађена већ навикну |
ћ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одбијање не би Томча п |
чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни |
и по својој лепоти, њену снагу и лепоту троши и расипа.{S} Јер једино би такав могао к њој прић |
ла стала, као скаменила се, да се не би трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела |
, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове јед |
као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно |
ше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек тада досети, и С |
било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је силно |
овамо и почела да се крије око Софке и трпезе.{S} А била је сва изломљена, изуједана, а опет с |
као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезв |
такла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено његовим готово лудим гласовима |
у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, као сједињава |
радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, ста |
очетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да |
страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој |
би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуци |
нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, р |
де јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену п |
Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а |
шио, да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није мога |
ако је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад о |
ве чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, |
и, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме р |
ослобођена њега, кога као мора силом да трпи.{S} Да не би он то тако схватио, пристала је напос |
шена, него као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио |
вером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.{S} Он, сигурно о |
јући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о доласку газдином, о силним поклонима што је т |
метећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутр |
пиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситниц |
отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> <p>И Софка осети како још никада |
евала.{S} Али то није смела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако |
од њих, него су се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињ |
у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по ок |
била.{S} Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, ч |
а нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж. |
S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} Сети се све |
тран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сун |
да га возимо, коњи иду брзо, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се о |
офкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком зад |
не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а оту |
ње да се догађа.{S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме |
је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње.{S} Је |
се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муштерије.{S} Завалили се о |
мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p>Биле су сп |
собе, да не би морао и матер, која га, трчећи зз њим, поче задржавати, од себе ногом одбацити, |
ред њега на капију промину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег праг |
p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n="175" /> <p>— Приј |
чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> <p>Мало после дође и Тоне.{S} Насмејан |
земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков гла |
p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али б |
о.{S} И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан.{S} Тако ис |
дом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.{S} |
и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била највећа срећа, кад дође к њој |
и затвори капију, слушајући како Магда трчи испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни рас |
а:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида |
} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну с |
зи Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, как |
им откривени.{S} И то тобож због посла, трчкарања по кући, а највише и због тога, што су знале |
видеше толике свираче, толику светлост, трчкарање, као при свакој свадби и прошевини, сви се из |
еца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, |
о је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.{S} Са њоме имао само једно дете, сина, кој |
ши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не почисти, |
кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари!{S} Али откуд је могла и знати?{S} Знала |
— Ама не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, |
је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње.{S} И онда она друга почиње да је теши, тепа |
а сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за |
д дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе |
ређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на селу, јесу здрави, |
би кући заједно са јавним женскињем.{S} Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, слу |
... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом покидао |
још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А как |
а ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима |
т поче кроз ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Ј |
но сиротније тетке и стрине, долазе, да ту и спавају, да би могле једнако радити, помажући да с |
да их моли, док су му они допустили да ту подигне неке своје магазе.</p> <p>Дакле, та већ очиг |
јад, све отишло.{S} А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} |
ино Тонетово.{S} И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као св |
њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезив |
ављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говоре |
S} И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, |
и, да је и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме |
што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и доводи у неко л |
и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га |
месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она н |
, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, с |
те и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, гледала је да |
ање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код к |
а и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и заг |
и загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих.{S} Његова доста изношена дуга мантија клим |
ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешет |
учи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетит |
таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је о |
полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно |
могао да лаже, да се претвара, морао је ту ракију испред себе, испод руке, све више да испија и |
не застајкујући и не гледајући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право гор |
о сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.{S} До сада бар, и ако није кога волела, а |
ених, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купа |
фке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто по |
, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњ |
јка, када би она и мати идући на купање ту наишле, одмах би се осетио међ њима покрет, јер њих |
ше испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао с |
по свирци.</p> <p>Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бе |
али више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су за |
све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина с |
од ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</ |
се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили |
лако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подрум |
еликим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на д |
прошла кроз комшилук, да би сви видели ту басму за Софку и завидели јој.</p> <p>После, пред ве |
са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда М |
у га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто су и они то исто радили са својим снајама, и |
/p> <p>— Ти, Миленијо!{S} Само ти да си ту са Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год за |
да би ова прекинула.{S} Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег |
Оне се нису трзале, плашиле, осећајући ту његову лаку руку, са већ спарушканим дланом.{S} Али |
арочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жен |
гди: </p> <pb n="107" /> <p>— Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци |
е до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разум |
по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди |
му је Софка мила и драга, одмах навукао ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче |
едао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајућ |
м, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати |
тате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су.{S} Ено им свадба, двориште, о |
себи говорио:</p> <p>— А а... још је то ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом |
нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тоб |
куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и |
да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велике собе, где је свекрва |
н, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнем |
све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме њ |
на Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе |
а женске иду на купање.{S} А све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и в |
ица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру, — зар је њима сада до |
оље виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у |
јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и |
/p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неко |
та је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те |
, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?! |
дљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле |
олазити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немају |
цу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка. |
су се он и Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то |
о, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> |
не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за то је он |
једничког.{S} Све је за њу то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то |
апији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају с |
то не сме допустити, особито, да је тај туђи свет, начичкан око зидова и на капији, тако горе у |
ављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се |
...</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него туђин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — |
го свој матерњи језик.{S} За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.{S} Истина, г |
о и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шт |
, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приб |
она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{S} |
ило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да |
{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада прождирати погле |
болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужас |
еђ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену.{S} А Софка је знала да то код ње није.{S} И |
p> <pb n="81" /> <p>И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не |
шњи.{S} Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и б |
и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу.{S} По која тек вриштећи отуда ис |
>И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једна |
као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у |
ора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње упла |
} Почели <pb n="209" /> да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су мо |
уђења, на саветовањима, бивао је он као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требал |
се да то одбијање не би Томча погрешно тумачио.{S} Он је био једнако према њој осетљив, брз, у |
а ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, од љ |
рашно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак све |
ирна сна и главобоље, почињу јој бивати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог нап |
лук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека, док му |
, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Софка је међутим сишла и ова |
не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује:</p> <p |
ле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање.{S} Слуга стоји на прагу од кујне, |
трах, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...{S} Сам је |
з њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџеди |
у чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису могли примати код куће, пра |
и и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четир |
а се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} Тада се видело да им, после св |
амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала |
оје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у т |
же.{S} Тада почеше и сељаци, родбина из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени. |
з околних села, а понајвише бегунаца из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга |
ане, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би |
них џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.{S} Тако исто она |
Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у |
еке, исто тако као и она, досељенице из Турске.{S} И она би ишла к њима, али само то и више ниш |
рку.{S} Од скора су се били доселили из Турске.{S} Али, као да нису ни живели, тако се за њих о |
им овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као у |
има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје с |
>После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, |
амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се нека |
S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик |
озго са свирачима да разговара, наравно турски.{S} Поче поједине да распознаје.{S} Опази и позн |
{S} Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.{S} Тетка од радости, среће, није |
.{S} За све време, док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо ба |
акар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и |
ва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велик |
знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, так |
вог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу би |
цима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Рет |
њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде |
границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све од |
по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у |
ружи са Арнаутима и да продаје стоку за турску војску.</p> <p>Али једно све поквари.{S} Марко и |
после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном |
, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још ноћи |
после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и уб |
сле очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Со |
да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је било |
к био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима |
беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он т |
ућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати |
рочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свакога од њих Арса би редовно |
станак Софкиног оца, ефенди-Мите.{S} Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској поче |
А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак |
ња са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршав |
ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да |
е од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p> |
пута бежала као девојка.{S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и |
рочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више |
ким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање д |
Била се испрва потурчила, побегавши за Турчином.{S} Доцније, када је овај напустио, служила је |
чано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, |
из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом женом, тетком или стрином, па |
е, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се н |
у виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите.{S} И због тога не см |
едино знала и мислила само на то: каква ће бити, кад пође, прекорачи праг и појави се пред сват |
и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запиткивања, задиркивања бити, а све из потаје да се |
и за таквог младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто |
А изгледало је да се највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена д |
е може никада бити.{S} Допуштала је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада пр |
ти из сада и њене већ ознојене руке, да ће још пре свршеног венчања морати да му испусти руку, |
то годи, — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав пон |
S} Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и |
је водио.{S} И сам ваљда осећајући, да ће кућа, нарочито она мала, једино окречена собица, <pb |
.{S} А по томе се већ сигурно знало, да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После н |
а пазаривали.{S} А да је то сигурно, да ће ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он |
већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу |
чињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради |
етрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.{S} Зато је т |
еше већ сасвим помирила с том мишљу: да ће се једном морати све то изнети пред свет, оголити; д |
њи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свег |
ти све то изнети пред свет, оголити; да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно |
стити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо н |
ише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, б |
што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала.{S |
ао и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред <pb n="56" /> њима гр |
убљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једино то би, те тишина, мучн |
ка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.{S} И из страха |
дошла овамо.{S} Само је Магди казала да ће овде бити.</p> <p>И заиста, као да се дуго одмарала |
од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у в |
а више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених мо |
јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И т |
, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и к |
налазила за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином с |
ој соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах почети да подузима оно „њено“.{S} Знала је |
остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње |
чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су |
ада још, онако мала, па је већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећ |
тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зо |
ршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ |
је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, нег |
кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подс |
кав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи.</p> <p>Горе се већ вечерало.{S} Више се пил |
ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико недеља и мес |
само стрепила, него је била сигурна да ће Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, сув |
из силава.{S} Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи ал |
таквога мужа, још дете!{S} Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож |
да подузима оно „њено“.{S} Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дан |
ему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, весељима, тако и сада би |
је нога неће преварити.{S} Знала је да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да |
све морају ту да наиђу.{S} Знала је да ће их сада сигурно бити и више.{S} Јер још и пре, као д |
мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинил |
ом брачном ноћи.{S} Особито знала је да ће је мушкарци, туђинци, који су је ретко виђали, сада |
спред ње већ истрча Арса.{S} Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити |
х нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; |
ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свршено, то се |
ке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају и беже стре |
а је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време дол |
естијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb |
} Али која вајда!</p> <p>И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин си |
вароши нежењено остало, надајући се да ће се преудати ма за кога од њих, кад већ остари и мало |
ћи да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом доласку.{S} А међути |
— не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је о |
ака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немог |
ти.{S} Али ипак, ипак нису се надали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p |
ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и дао реч то |
а остајала сама и не имала да стрепи да ће је ко онакву гледати.{S} Јер он, и ако пијан, ипак с |
аста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи.{S} Али не преварило то њег |
ла: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан с |
ке неизмерне несреће, коју предосети да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, |
ло, него јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донел |
..</p> <p>Зато су после, не стрепећи да ће то коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да |
а спавају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће с |
могу и... нећу...</p> <p>И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврш |
S} Не може никако да се помири с тим да ће морати кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турс |
овога, све је то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, |
арео, када се већ нико није ни надао да ће имати деце а још мање сина, наследника, — он је дакл |
ка.{S} Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће и |
е као мољац.{S} Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити...</p> <p>И једнако је носил |
љима, тако и сада бити такве.{S} Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, т |
Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само дошао, да им јав |
само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће |
гласници, кад к њима полазе, мислио да ће, када овамо дође, затећи мајку и њу, Софку, као и це |
е науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.</p> <p>И само да није било |
билазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати.{S} Као да је никада |
морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb |
више је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитиј |
мели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поруч |
ка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим |
просити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другариц |
ом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, |
и гонила, али сада, пред свршетак, када ће да се закључи брачна веза, не може да издржи, хоће д |
ц, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, м |
звереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), |
бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу |
а, никада задовољна да не буде?{S} Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девој |
але, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} И та близ |
здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће |
е пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим код куће.</p> |
} Као да је никада нису виделе.{S} Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из пота |
сада настаје и теже и горе.{S} Јер сада ће понова настати весеље, певање.{S} И то, као увек, св |
још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека од њих већ опити, већ заситити и он |
собито њега, мужа, Томчу.{S} И то можда ће га тако истински заволети, како се никада није надал |
, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чис |
Магда тамо сва смушена.{S} Не зна куда ће.</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ |
вом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учин |
S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бу |
пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је то био занат.{S} Била с |
да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала |
ве, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, |
од сваке сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи и доноси, она |
ије.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи сво |
му неће бити.{S} И тако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S |
ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том |
ма и белим зубима.{S} А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устај |
о са великим земљаним буклијама, којима ће тамо захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњак |
, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне |
ац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Гд |
ивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, с |
аснику то да.{S} Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то јо |
а.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брзо освести и скаме |
почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви |
оједе, наређује да се остали оставе, па ће их он сутра појести.{S} А то опет никада није чинио. |
још којом женом, тетком или стрином, па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујн |
у тишину овамо до ње продирати.{S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као умо |
офке!{S} Не бој ми се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се виш |
мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пић |
гађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву |
то са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Са |
да доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p> <p |
Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше нагл |
Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и |
згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака <pb n |
човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да њ |
чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи та |
имности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, |
оре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са с |
, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ћ |
сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} |
стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако...{ |
у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај п |
могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе |
ила готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволик |
и на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type="ch |
ва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Софки |
а да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако очајнич |
е слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као деца |
p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то буд |
напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жал |
ема више куда, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{ |
да би после вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово ср |
слио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> <p>Сутра, го |
ила.{S} Сваки дан се брижно питала: кад ће већ по кући да размести, а опет би остављала и одуго |
усти руку, и раздвоје се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није |
> <pb n="63" /> <p>— Није, није!{S} Сад ће, — одговара им Магда, тупкајући папучама.</p> <p>Соф |
, нема наде, спаса.{S} Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова...{S} Али је брз |
весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заи |
е истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он ве |
ћка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p>— Све ће теби тата!</p> <p>И са њом поче да се пење, пустивши |
апраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго постојати тише, мирније и тамније.{S} И као ув |
одину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Ме |
ра, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати |
ве саму ракију љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио |
њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну упо |
ош онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толик |
Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће ш |
ене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и ја |
какву механу и неколико дућана, одакле ће се имати кирије, а овде само кућа да се мало оправи |
угим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она никада срећна, никада задовољ |
меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.{S} Са девером заједно да једе, кад гости буду ј |
гладно. </p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби г |
пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му испричати о њима, својим газдама:{S} Софки, матер |
мо понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, увијено |
, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И з |
а тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигур |
саме вуне растресеним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочеку |
гурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити у |
ихни мужеви пијанији, загрејанији и оне ће све распаљеније, све страсније бивати, као да се са |
неколико недеља и месеци проводити, те ће тиме она овамо бити ослобођена њега, кога као мора с |
аци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снаји |
а, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb |
уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва ср |
а на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним н |
едао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врел |
но је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је |
лудости.{S} Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!...</p> </div> <div t |
ма такву кућу, каква треба за тебе, али ће то тата теби....</p> <p>Глас му је био такав, да Соф |
да или долази кући и не срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију доче |
ису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико |
И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати!</p> <p>А када би, и после толиких грдњ |
м:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се ни |
атко, суво и одговорила:</p> <p>-— Доћи ће!</p> <p>То, да је заиста он продао кућу, видело се и |
е очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не си |
рао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је |
е облачи и буде спремна за венчање, тек ће се онда ње као сетити.{S} Искупиће се око ње, и као |
и за то своје весеље и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости |
доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свирачи <pb n="167" /> седети.{S} А за њега да се до |
каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, ефенди-Мита, сетити се ње и знати да је то бил |
вих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је с |
његово, да је од њих сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под з |
> <p>— Леле, бато!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, |
, као сједињавали.{S} Није се бирало ко ће где да седне, где да се извали.{S} Ни муж код своје |
и да је онда њој због тога све једно ко ће јој бити муж, стар или млад; ружан или леп; из боље |
о она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, <pb n="252" /> Софку |
лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, |
а их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима |
јела и наређује Магди или матери, како ће се које јело запржити, које парче меса за њега остав |
о још дете!{S} Софка поче осећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако по |
ти како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч. |
и мезе...</p> <p>Мислио је о себи: како ће сада морати силом да пије, да би се брзо опио, те мо |
Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер откада нису ништа |
ек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати |
е чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пр |
до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко н |
Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не питајући га да ли он |
естила собу.</p> <p>Софка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Н |
ње и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре |
жан и јак мирис.</p> <p>А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тиш |
девојачке!{S} А ко зна тек доцније како ће бити, када он сасвим порасте, ојача, постане човек, |
да ли он може, почети да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и н |
7" /> матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> < |
он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као |
ећати како се на све то навикава и како ће, ако овако и даље потраје, напослетку — а при том ка |
рна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и за |
о би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, када би их тако виде |
као и по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести д |
уда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини |
е навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вар |
другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинит |
сва се к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и |
са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, какав дар, каква |
све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово? |
за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не с |
у знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старији |
ојом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато |
тешко на души, када га види.{S} И зато ће је он стално избегавати.{S} И кад баш буде морао, зб |
што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због |
већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} Метну |
потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, некад |
о очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мимиком |
ита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.< |
едала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће |
сте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поч |
ка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она |
ешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати |
више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо сврши |
ћи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патит |
ити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а |
зете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано зво |
а саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће |
селији.{S} А на послетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима.{S} П |
ати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да ви |
еди, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, она да порани и спреми и п |
остављеном софром, пуном не јела (пошто ће вечера после доћи, после „пијења“ Софкиног) него мез |
осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је ник |
ти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је на |
е хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...</p> <p>А |
и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, |
{S} Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуб |
<pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући од кога онда |
мчо!{S} Ах, пусти сине!{S} Погле, какву ће сутра да грли!</p> <p>— Море, ђувендије! — из свега |
ћанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу, кад је за нас.{S} Само брзо, јер после мор |
{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с дана у |
је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо св |
обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром, златом или никлом, са двема |
ала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онд |
што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефе |
чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти |
и га гласно питају:</p> <p>— Свекре, на ћев ли си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софк |
амо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се п |
т кулом.{S} Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи |
тиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S |
којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ваљда осећају |
ало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрча.{S} Али |
жу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви зграњавају, |
добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, мах |
а други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да наредим |
прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем судова по трпези, а све то праћено њег |
тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај т |
као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, Марко |
Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... </p> |
е.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, ка |
и из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као з |
ше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не сам |
и у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послу |
ајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама зак |
ве се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се ветри, али не, као |
иво; под непатосан, гола земља, те нови ћилими од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче |
/> је раскошно искитио најскупоценијим ћилимима, и старим и скупим сликама из Пећи, Свете Горе |
д црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених |
Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца.{S} Требало је само један |
="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још једном запр |
истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само |
акође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са |
и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи из |
ајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе.{S} И |
ао што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидо |
е непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске п |
усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да |
слузиш и слиниш!{S} Гле ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како |
е, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу |
преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене.</p> <p>— На, на!{S} |
р, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај т |
обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} Одмах се због тога изгуби он |
тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна |
тке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће |
улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који су морале да зађу и одатле право чаршијом |
Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и др |
је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p> <p>— А како твоји на се |
фку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, ја ћу! —одби је она, журно отварајући капију, на којој је |
ачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно од |
есму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И |
на (јамачно Софка) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сиг |
а и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, |
м, да после он мене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.< |
Доста, не врачајте много!{S} Јер, косе ћу да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче |
јкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила.{S} Случајно |
S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазе |
и, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му као врапцу откинути.{S} Ни ти ни он нити ико од в |
и почиње да осваја онај свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа ди |
о се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким ј |
а је знала, да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеш |
време је...{S} Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.</p> <p>А Софка је знала куд |
ила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су се ћутећи.{S} Мати пре Софке би готова.{S} И пошто на брзу |
вини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} |
ог тога други горе не пробуде.</p> <p>— Ћути, ћери!{S} Сада ће тата да се врати!{S} Идем, да на |
све сигурно на њега, оца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она |
, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И пусти му дизгин.{S} Алат појури г |
јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па бојећи се да, к |
ца јој.</p> <p>— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, ко |
ских и њихних токмака, обешених дрвених ћутука, који су по вратима, приликом затварања, падали |
у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о перваз прозорски.</p> <p>Особито је вол |
VIII</head> <p>Баш на други дан Духова, у вече, одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, к |
а очима мало затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим по |
оче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци |
е то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је овако било, постајало и |
заиста није била првина, нарочито сада, у последња времена.{S} Ниједна није била срећна.{S} Ниј |
, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, |
о испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још дечка, |
амо нашу снашкицу...</p> <p>А Миленија, у инат, испред носа им свом снагом затвара врата, грдећ |
и врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред ист |
{S} И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву |
<p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила, кад би видела да опет у постељ |
би изјутра, савладана и измучена, пала, у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила |
докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и |
{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су |
лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софци.{S} Т |
водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда ист |
и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разго |
а први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њен |
а само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ств |
ајвише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обрвама и оним сусталим, |
мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, |
настављао је овај. — Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донес |
а јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и нај |
, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос |
а први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— Газдари |
ко одупирање свађа, плач.</p> <p>Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на |
вијене јастуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дрема |
амених плоча.{S} А њихова кућа највећа, у средини села, готово као нека кула, пошто је и цело с |
ад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више намучио, онако раздражену ост |
езнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломље |
цу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет отишао, она, да би све те одго |
век, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих гр |
не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојкама и младим ж |
о она, да заиста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извиња |
ће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи |
вамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод < |
аде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких ч |
улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њи |
> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, у |
био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и у |
А овако, оставили га самог, и то овде, у вароши, где то није обичај, не зна се за то, не сме д |
ао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.</ |
то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била |
а Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.{S} А друго што се зн |
да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одав |
агање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Т |
срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје по |
даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде пр |
који пут.{S} Није ни јео са њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да |
о пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, ов |
е: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само с |
лико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и |
та коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке |
осле вечере, Софка је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка б |
лимунова и протокала.{S} Деца су доле, у кујни, од <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвен |
је и лепше. </p> <pb n="97" /> <p>Доле, у кујни, где се она журила и по великој синији ређала ч |
а и видело се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима јед |
ла.{S} Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, |
спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.{S} Софка би на том јастуку, пресави |
виљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе нека |
тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржати да је |
ђутим да се опет врати, тамо, код жене, у ону собу, кући, не може — свршено је!{S} А то њено цв |
ће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{ |
мирисао на ђубре.</p> <p>Доле до кујне, у оној великој соби, Софка је већ спремна и обучена чек |
а прозору собњем.{S} И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Соф |
ила пуна свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покри |
да још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, зар сте нас толико |
а сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих сам |
Ахмет, и ако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из р |
и је то осећала.{S} Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.{S} Снага, |
{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубар |
је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.</p> <p>И ако би тада почео да пада м |
а, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје д |
а њима доле, у приземној соби.{S} Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито |
било.{S} Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и коноп |
се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— |
мора к њему доћи.{S} И тада би се горе, у оној намештеној соби, видело како први људи из вароши |
аједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.{S} И Софка не памти слађе вечере од тих |
већи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.</p> <p>Сви би се тада ослободили, а нароч |
њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостинској соби, седоше.{S} Срећом, мати као да је пр |
о су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена |
издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасв |
се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Слуга, Арса, < |
ао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада би, готово као луда, почела да разго |
кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сус |
рове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у |
ати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи.{S} Никако није могао да се ослободи и да је, |
та значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој ашчика строгим поглед |
амара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна баш |
се бацање ракетли.{S} После, у потаји, у поверењу, причало би се, како је к њима једне ноћи би |
радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потпаљени ман |
ихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијам |
ају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те го |
јене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрв |
га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, пес |
скомоћује се, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој |
ку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, |
и драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздвојености кукова, у додиру прса о |
рвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту вар |
едосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да |
макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном |
он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да |
баш зашто је полудео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те |
ајгоре страсти и навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати |
није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише зб |
е у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три |
атеља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла |
а ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сит |
у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, |
а.{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у |
намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb |
Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прег |
о.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, рахат да се науздише, наод |
истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са |
ејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, сит |
ше.{S} За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био к |
е, де, синко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али |
јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом |
а од осталога света разликују.{S} Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код остал |
ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред |
њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно удар |
зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колут |
ећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обез |
егове развијене снаге.{S} Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шу |
<p>А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала.{S} Већ је била стара.{S} Сува, |
а им после ту точи и доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.{S} Још више |
а и стара врата продирао и до ње овамо, у собу долазио, и гледајући кроз собњи снизак прозор у |
ало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све више су се међ собом мешали, ка |
н га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — почео води |
а било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила |
ш страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио. —</p> <p>— |
ти се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане.{S} Не зна |
у она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.</p> <p>Још |
д је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим |
празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу |
р.{S} Али, она је већ била отишла тамо, у собу, и наслоњена на прозор, тихо је, тихо плакала и |
енађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, |
рекоре осталих, како треба да иде тамо, у кућу, да се нађе, послуша, нарочито да је око газдари |
твори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају му |
, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чира |
устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и мек |
гама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, |
, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама, |
о после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{S} Али се задржа, јер по његовом оштром, ситн |
то и боље.{S} Бар ће за њу лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и |
саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И када и саму кујну |
а.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви друг |
и, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њ |
у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вар |
n="203" /> осети неки његов други глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi> |
о јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатк |
C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке год |
, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом оту |
вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце |
х, Марија курва!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, наставља |
слиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа мате |
ку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом и |
е отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне, да не |
ом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад |
да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у каквом их је он, полазећи, |
и радост.{S} И тек ће онда, по обичају, у зору,- када почну долазити гости, када треба Софка да |
ло хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе.{S} |
ли што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре |
а дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S |
рује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријат |
несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледа |
свекар јој.{S} Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа |
ајвише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра нос |
испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе |
а се нагледа, никад да може макар ноћу, у спавању, <pb n="139" /> да га ижљуби.{S} А и он, дечк |
сва арнаутска села, нашао село и кућу, у коју су били одвели Јусуфчића.{S} Не зна се како се п |
ећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала. |
ва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапор |
аци“.{S} Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.{S} Аскер, |
чена је била пола сеоски, пола варошки: у антерији, забрађена, истина доста новом али простом ш |
, намештаја...{S} И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне |
p> <p>А глас му је био тако сув, стран; у њему ни топлине, треперења, тако да се Софка са по ба |
ка бивала већа, он је све ређе долазио; у години дана један пут и то обично ноћу.{S} Остане по |
{S} Дворећи све и љубећи <pb n="200" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тв |
опанак остао тамо негде <pb n="101" /> у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знај |
о јој је друкчије.{S} Мирније спава.{S} У јутру је свежија.{S} На огледалу види како јој крвна |
.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балса |
хов обичај на овим њиховим свадбама.{S} У томе се и састојала њихова весеља.{S} Јер једнако одв |
особито по праговима и степеницама.{S} У башти од онога јучерањег великог огња једва се подиза |
ле асуре.{S} Под је патосан плочама.{S} У средини горела је обешена лампа, јер је од високих ог |
а сељацима пролазницима и радницима.{S} У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздрав |
ескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а друг |
простих, тек скоро ископаних бунара.{S} У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао |
са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на |
зрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масн |
зго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу. |
на ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{S} Модрина зоре поче пробија |
о по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са |
страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку |
и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, |
рши као сам за себе.</p> <p>Она оде.{S} У брзо Арса донесе постељу.{S} Али већ беше дан.{S} Сва |
ваку девојку су јуриле, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремал |
у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} |
апији гласа, није могла да се макне.{S} У грлу јој стао плач.{S} Осећала је како треба да полет |
{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у в |
ог стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са сво |
р и пилиће, да се вечера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило |
а јој каже како он још не може доћи.{S} У неком је великом послу.{S} Гледаће да бар на јесен до |
како ношена ситно пада и веје путем.{S} У кујни, све као свршено, и мирно, тихо.{S} И то тако с |
луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком |
ећи послужавник са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова |
, свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне м |
ла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчи |
је више и више нестајао онај жагор.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само |
артијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близ |
офка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пу |
„преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} П |
тишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том његовом вајкању, претњи, звучи и страх, страх, шт |
пази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико није смео ни да мрдне |
а су је на коњима — а све кришом ноћу — у неки женски манастир одвели, и не показаше прамен њен |
</p> <p>Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, са |
олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријано |
ако се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само ње |
ужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Цига |
дући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао |
журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>А |
ет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...{S} Понова нат |
о тог дечка и послали, да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.{S} Бојали |
редремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се |
о леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој не би прашина |
и код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да по њеном лицу и држању, седењу, |
мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако |
, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела |
нови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак |
псију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца |
да га она родила, она однеговала.{S} А у ствари то је и било.{S} Јер она га је готово и научил |
еке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да с |
прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.{S} Нетремице, |
После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{S} Деца, знајући да им н |
и-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, |
гледа, дотерује.{S} Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, шт |
ртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када г |
авицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.{S} |
азује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како ј |
а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно |
е осећали се болови од суседних лактова у прсима, од туђих, не мужевљевих колена међ скутовима. |
ако би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше.{S} |
окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе н |
е, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, |
већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче:</p> <p>— С |
њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И једва, помоћу лактова и колена, у |
ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина н |
p>— Ево ме, тато.</p> <p>И љубила би га у руку.</p> <p>Он би јој давао дар изговарајући се како |
неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узн |
офка до њега и <pb n="176" /> пољуби га у руку.{S} Он као да осети како Софкин пољубац запахује |
</p> <p>Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала.{S} Он се трже, изненади, |
<p>— Збогом, тато! — Приђе и пољуби га у руку.{S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни |
а обрадована његовим доласком пољуби га у руку.{S} И он, окружен њима, поче да се пење и да се |
е.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак прати, и грца, муца:</p> <p>— Алиле, де, синко! |
у, заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чив |
ење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући рад |
с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсим |
је први „ефенди“, господин.{S} Лепшега у вароши није било.{S} Лепше турски, грчки и арапски го |
онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће с |
се.</p> <p>Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али ј |
а је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.{S} И |
омљена, једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, как |
о њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ват |
добрава.</p> <p>Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p |
зи, да кућу преда купцу а њих, собом да у Турску води.</p> <p>И не друге ноћи, него исте још но |
тако схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколик |
зоре застре каквим покровцем.{S} И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у по |
/> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од |
ед ње <pb n="41" /> слободно.{S} Никада у капији, никада у страни, не кријући се, а особито ниш |
ђутим овамо Софка је грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је п |
ћи зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњ |
е.</p> <p>И Софка осети како још никада у животу није видела овако сунцем опаљено и отврдло али |
тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу |
отврдло али толико нежно лице, као сада у те Миленије.{S} И то је било толико наивно, ропско и |
је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом |
е би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} О |
е нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, |
} Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру по |
као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и продужи да она тка.{S} Али то бива мало.{S} |
мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гош |
да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва дочека да изиђе из цркве |
у, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином ид |
ости, опет и најсиротија и најудаљенија у родбини није била заборављана, јер је свакој доносио |
ућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у ис |
> <p>И на изненађење свих, пуцњи пушака у брзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су |
те, не види и спази како плаче — дочека у кујни.{S} Марко, када је виде такву смушену, не само |
ка би порасла, колика би постала велика у очима свих!{S} И тада би јој и сам њен сопствени бол |
окле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке |
а; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног |
р после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и |
, поред свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека |
p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону су |
рао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} Софка је осећала, како све мучније, све теж |
гда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И Софка, само да јој није било сада |
ада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе или по куј |
ла, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, |
ст, а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима, у набраним, танким, повијеним обр |
днако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не |
још себи да дође и никако није веровала у све ово.</p> <p>Али, када доцније, пошто се сасвим ра |
, и допадало.{S} И она је сама помагала у томе, намештала, дотеривала.{S} Око куће, испред ње, |
раћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила |
к су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када је некада, још као млад, ишао |
е у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, издржа у обилажењу око налоња и једва до |
авши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на |
тавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.{S} Знала је да јој се сигурно с |
, да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло ње |
амо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљив |
иким својим причањем она Арнаутину пала у очи, те да после он, кад однесе и испоручи поздрав од |
удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</p> <p>Али њега то брзо заситило, те опе |
днако се изговарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати |
ју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...{S} Памти се |
е од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледа |
по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па |
га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним велик |
58" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракиј |
била и Софка, и кад би му она полетела у сусрет, он би онда, грлећи је, долазио са њом.{S} Соф |
о новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њиме да |
га њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то |
ђе.{S} Софка је осећала да би онда била у стању све да баци.{S} Да само докаже како је ипак та |
м, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, |
, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници.{S} Не зна које је већ доба, тек осећала би |
Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији |
"236" /> она овамо по кући и кујни била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и |
не види како је обучена.{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ др |
дожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толикој ватри, да није ништа за себе знала.{S} Једва |
слобођени тесноће —мада је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно појављују.< |
а као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, |
ав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена гро |
редња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачна, и двориште, к |
их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, |
она почела да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{ |
к је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог |
омаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико код ње н |
, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
о што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико |
им здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће |
дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва пре |
n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак сруш |
а је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а су |
застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно |
ери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближи |
икли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мрт |
ћ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљен |
свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу уну |
е сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, ми |
вари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циг |
ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како |
се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издрж |
у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао башту, двориште.{S} Силазио је и |
зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у кој |
развити и како ће та њена лепота с дана у дан све више поражавати и задивљавати свет.{S} Јер зн |
љена самој себи, осећала како се с дана у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S |
из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пада и веј |
е она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} А ови Маркови, дању пландују |
ећ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене лар |
} Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкал |
зде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему |
"> <head>XVIII</head> <p>Софка склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој соб |
ивот им осигурала...</p> <p>И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне |
е и добивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па б |
мило, кад виде како се свекрва, обучена у ново, варошки, — а опажало се да је силом, јер је све |
а је била срећна, задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на усн |
инске собе, стајала је мати.{S} Обучена у свилену антерију, опасана новом, танком бошчом и са п |
и вршњакиња.{S} И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са в |
ло, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, ск |
испећи...{S} Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећ |
што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та |
p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али шт |
ко је знала, када би они мислили да она у велико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, |
, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико поста |
остала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{ |
е која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она п |
ме бити.{S} Још дететом је била сигурна у какву ће се лепоту развити и како ће та њена лепота с |
а, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.{S} Отуда му до |
нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софр |
д старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још јаким гласом поче:</p> < |
љајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов до |
после очевог напуштања, тобож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће |
ог старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања.{S} А изнад све |
е све то почело да постаје, да се стапа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, св |
г и нежног лица.{S} И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је, кад је обучена!</p> < |
а није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масл |
дети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и л |
одмах, тобож неким послом, готово отера у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из |
је ова свадба, ова њихова слатка вечера у ноћи, и оно једнако тражење да је тамо капија што виш |
акне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не з |
кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њи |
са новом раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изи |
ицама.{S} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дукат |
уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено |
морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и |
Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пош |
о је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> <p>— Ево, газ |
имали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, способне за сваки рад.{S} И то се ради од у |
скамењена.{S} Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, за |
обро дође.{S} Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога су |
о и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, и |
ије веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да о |
иле кућу.{S} А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се |
цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајућ |
што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака |
е постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јел |
рах, ни бојазан, ни гнев.{S} Само осећа у себи неку дубину, и то, како се та дубина испуњава не |
атим.{S} Остале, све, само је ваша кућа у стању да напуни а моја кућа и моја рука не стиза толи |
сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер |
ка из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало |
ја је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала. </p> </div> |
сече, следи.</p> <p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} |
ногом, већ полако и једнолико гризе зоб у зобници, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о |
јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој за земљу као приковане остајал |
шту.{S} После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грл |
одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{S} Софка, покр |
а Арса оде од куће.{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника |
ривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се го |
и, почне да се извињава и одлази натраг у кујну.</p> <p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у ш |
у биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дуг |
а оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до |
на, да се не сети да ће газда доћи, кад у очи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могл |
ку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући, а доле, испред кујне, међу |
бећи га страсно продужавала би. — А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили пр |
ако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто |
ствари просилац.{S} Као осећа већ себе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ |
едном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поч |
шени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у |
оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лиц |
о млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела.{S} |
би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повреди, сама намешта и дотерује и чи |
ило јој је пријатно.{S} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло зао |
ушавао да отвори.{S} Кад виде да је све у реду, он онда остаде тако стојећи, насред собе, чекај |
радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S} Брзо, сме |
} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а камо ли врата и п |
ма колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали |
иц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка |
од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слобод |
дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу |
и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p> |
прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{ |
изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну к |
ући да то она, Софка ефенди-Митина, иде у амам, радознало су ишчекивале да је виде.{S} Симка, с |
ад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готов |
плашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</ |
ек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На кап |
била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању.</p> <p>И када је Тоне дошао, да то све каже Соф |
пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предо |
рпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око огњишта, проба од јела и наређује |
ахом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помири |
ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек досељен |
је подилази ватра.{S} Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, |
а у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и б |
ладим женама из родбине и комшилука оде у амам, да се искупа и спреми за сутрашњи дан, за венча |
је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, да Арнаутину скува кафу.{S} Арнаутин, намрштив |
око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, в |
да много не „преучи“, разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу |
свим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још истога дана да се врати.{S |
матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи |
он није давао да она са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што |
ајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале о |
но да он није смео, кад тамо оде, пређе у Турску и нађе га, ни да му се јави.{S} Довољно је бил |
да стење.{S} Али се брзо трже.{S} Изиђе у кујну.{S} Када је на светлости од огњишта и свеће угл |
здиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде.{S} Ова је пак, ништа не слутећи, још |
а себе отргне, ослободи и посрћући пође у двориште.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што п |
саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настадоше оне јесенске дуге ки |
трахом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У саму с |
не, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или |
месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би |
е могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапи |
здржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спус |
S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отворена |
} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећ |
корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле свеће. |
се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа да ви |
а.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети и з |
а их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јаст |
/p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва |
адова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да |
А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себ |
га изува.{S} Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ак |
е, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих |
егови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их мо |
<p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врата, где је би |
сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом |
своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почн |
"138" /> коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, с |
ња са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго.</p> <p>И онда бар њу не тр |
и горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.{S} Око |
отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тога Арнаутина, и не п |
у комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда |
опуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод влад |
о да помисли да је то ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледал |
естинску колију, дар од свекра, ишла је у средини.{S} Било јој је пријатно.{S} Знала је да све |
е.{S} После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, к |
м, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, до |
ије требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у |
свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве |
испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, у |
ом је свршила.{S} Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувен |
ије, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону његову собу.< |
? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно, када се Магда чисто пр |
S} Софка, да би је охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуц |
о је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено.</p> <p>Магда испад |
но бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је |
ивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с |
у дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника. |
слагало са Софкиним гласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: |
има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и |
Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S} Зато |
скидајући, баци кесе.{S} Сигурно их је у сама прса ефенди-Митина бацио, јер тако јетко и презр |
вирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} Испред њега момци на мотк |
прстију све по један мање и мање остаје у њеној руци, док не остане само један, она онда мора п |
о мушки.{S} Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче |
кријући се, и сам као осећајући да није у реду, али ипак сваког би дана долазио.{S} Одоздо са к |
S} Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком |
ко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још <pb n="228" /> мање кога помагао, |
н то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму |
се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све шт |
зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, |
и да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка наглим кретањем својих сапи у |
нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред |
воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим |
а већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само ш |
охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су брисале зној са чела, за |
} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, |
д других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним суседним гробовима.{S} |
више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и лепоти.{ |
И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и |
аква је Софкина родбина.{S} Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са ра |
врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по |
селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оцем и матером, са пуно корпи, јел |
деле, јер су тек сада први пут долазиле у амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није |
аљени на јастуцима или седлима.{S} Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани с |
ије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више |
мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као |
велики празника, ништа није радила доле у <pb n="53" /> кујни, већ је била једнако горе, на гор |
ка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, минђуше и спремала |
тепенице; ни само грљење и љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, |
, а ти се врати.</p> <p>То је било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почиш |
подви и седе на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје |
едставе, рукују се и дарују је, а после у групама једнако један за другим, да ускоро врата од с |
били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега о |
иде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина остала баба Симка, па и |
онући заједно са њима све дубље и дубље у ноћ и таму падало, и бивало покаткад прекидано отуда |
урђиц“ онда <pb n="12" /> на две недеље у напред настало би спремање.{S} Видело би се како из ц |
{S} Истину само.</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му и |
што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и го |
оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: |
="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говори |
само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> |
послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће |
ремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваис |
е било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац ку |
иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и о |
има покрет, јер њих две биле су обучене у најлепше, најскупоценије одело.{S} И није се знало ко |
<p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се |
ајгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи |
је марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом |
врду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље.{S} Кад год тако лежећи случ |
напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада |
ија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S} Из оних долапа, из којих су изне |
обу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били су испред врат |
ваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари да њу виде, да |
ике крваве очи да прождиру и све око ње у колутове да се окреће.{S} Пошто посрну, да јој се рук |
Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде м |
саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због |
ађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лек |
ослат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </d |
док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.{S} После ручка такође |
не смејући да се креће, седела је горе у соби и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више |
са кафама и ракијом.{S} У брзо се горе у соби испуни раф од донесених лимунова и протокала.{S} |
одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у осветљеним собама.{S} Сигурно је прегледао постављене |
и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи |
а је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима |
у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, с |
а по кући била су затворена и само горе у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би ш |
S} Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом у |
изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом светлошћу из кујне и од |
а није ништа за себе знала.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојан |
вилене појасеве, ипак, видело се, да се у њима губи.{S} Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} |
<p>И ко зна, сигурно би то било, да се у том не појави ашчика.{S} А по њеном лицу, држању, вид |
шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Ј |
томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.{S} Тако, |
прошена је, и за два три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запит |
} И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачун |
најновије и најскупље басме, која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне |
вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жубо |
за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што |
чити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим |
е, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 |
д куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујн |
ину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и разривајући калдрму, одјури са |
т, малаксалост.{S} И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање |
тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, в |
ге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" / |
та; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најсл |
>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће о |
ра се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и он могао ући |
да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама |
тати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S} Већ је почела |
, сву збуни.{S} Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на св |
но, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи.</p> <p>Баба Симка ју је купала.{S} П |
апа у једно.{S} Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу ж |
е вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одоздо једнако |
нарочито проклети отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као |
има да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага собњег.{S} У паду забелиш |
дмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.{S} Одмах поче да се ск |
и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио |
} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати је |
живање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.{S} И ту би, око огњишта, на кратким |
испред саме Софке стадоше, да је прате у игри.{S} И Софка једним погледом испод очију одмери с |
— цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да |
и са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</p> <p>— Оде газда и |
!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у својој руци, из |
>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте у Марковој кући.{S} За њега се знало да га Ахмет, пошто |
ли затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по н |
7" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би |
шке?{S} Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла, да и ја пођем на гробље. — |
павају.{S} Зато је Софка, знајући да ће у тој соби бити најмирнија, јер због те деце, неће смет |
да све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и |
и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату |
ја око свога врата, своју главу да меће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и д |
му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи п |
после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у д |
, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.{S} Сл |
после прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема з |
оже више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако тада при |
е <pb n="156" /> мора.{S} И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим у |
тина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова путовања, али ипак су б |
си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</ |
е женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверен |
е, пошто се сасвим раздани, пошто сунце у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и ве |
звињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Соф |
туда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена |
идели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div |
поче као заборављати.{S} Софка га поче у себи извињавати.{S} Пијан био и, можда, свекрва и ашч |
оказа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она |
анији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде как |
не види.{S} На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом.{S} |
Затим, по обичају, и поред тога, почеше у потаји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико |
езом.{S} Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде гото |
е и њега све свршено.{S} Он никада више у њеним очима неће бити онај њен велики татица, ефенди- |
он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је |
да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је дру |
> <p>Софка осети како јој колена завише у страну и како јој очи као нека муња опали.{S} Виде ка |
вали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, газда! — т |
нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи.{S} Знаш, сад године неродне и не могу да се све |
јгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила ку |
у како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И |
ом, њихајући се полако и осећајући драж у тој својој извијеној половини, у испупчености и раздв |
рена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.{S} Али баш зато никако <pb n="66" /> |
е обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.{S} До ње је лежала посте |
четиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није могло ни да помакне.{S} А о |
Софка од среће претрну, кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему.{S} Зар се већ |
магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служи |
учка.{S} Добро ручао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну. |
овима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, сина, већ |
и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се прибира, снажи.{S} Јер стојећи тако |
вреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем каквом општем послу, не би ко од њих био иза |
га, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи |
но ће запрепастити и задивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све |
е, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што |
, морати да седи дочекујући госте.{S} И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је |
p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} |
дусрете.</p> <p>— Знам, знам, Арсо. — И у том стиже у сопче за Марком.{S} Виде како он иза врат |
ебе, пезевенк један, дао моју кћер? — И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног пр |
било.{S} Још поред тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође |
ака одела носиле, већином лака, танка и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку |
ар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после венчања, све престај |
и и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала.{S} Али то није смела.{S} |
м, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, за |
ји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: |
, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за |
закуп земље, него за трговину.{S} Па и у тој магази никад нико од њих није био, већ увек њихов |
тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов кра |
забаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста |
да једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер |
гледао башту, двориште.{S} Силазио је и у подрум.{S} За њим ишла је мати, да би му била при руц |
испред матере, да тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се |
е гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што т |
лазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају.{S} А песма, звук тасова све јачи, с |
лед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је и са де |
сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну вел |
био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{ |
а да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и була |
ћи се ипак живело исто онако раскошно и у изобиљу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је о |
у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, |
м се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и поја |
ене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славам |
ови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што б |
ма гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али испред њих, у |
доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али гот |
итаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео |
ште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би |
азили сву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситниц |
а сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко.{S} Али то не би |
Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и иско |
мијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, ле |
у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку код тет |
, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Ч |
штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне п |
рије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p> |
око у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда м |
а осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у |
то пред свима, наочиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ов |
е но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије |
а, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи св |
ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И |
на да се рукује с њиме или да га пољуби у руку.{S} Није био баш толико стар.{S} Али он, гост, к |
празник, дедо!</p> <p>И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи |
релини, коју осети, кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> < |
ма амамџика.{S} И пошто је Софка пољуби у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и |
јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у руку.</p> <p>— Нека си ми благословена!</p> <p>И Софк |
.{S} Зато се <pb n="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком и |
о лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због ви |
гла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од нечег |
и гуши дим са огњишта.{S} Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, н |
живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопч |
е, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких но |
из Турске и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, |
ко њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Ха |
} Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са ј |
о знала: и зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, т |
ти, Арсо, код <pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А |
ова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој |
ди службе божје, колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S |
ју, осећајући како је ова пали и доводи у неко лудило од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у ц |
{S} И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку поставље |
се мучи, да му малу детињу руку задржи у својој.{S} И то држање младожењине руке било је за њу |
услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.{S} И да би се |
јући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да с |
се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истин |
же.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, срама, као да је она за све т |
а. <pb n="230" /> И, на изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гр |
е њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: да јој мати зат |
и изгубише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио |
ји разна причања, оговарања.</p> <p>Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико |
зна каквим именима им тепа.</p> <p>Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче |
ом на дуван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> |
тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га је једнако |
и јастуке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S |
ену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рукама.{S} Колико би пута Марко, бавећи се по |
оред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим |
г од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао.{S} Жена би остала, да с |
, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја |
куће, све су се даље иза куће помицали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би р |
одигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо с |
н је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да |
, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале т |
и, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове о |
угле софре.{S} И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, пос |
хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и заударали би му оном својом неопраношћу и м |
ја код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте ј |
живог и то онај живот тамо, док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу |
столице и јастуке.{S} Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.</p> <p>А |
са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.</p> <p>Али исп |
вају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је.</p> |
ти срећнији дани.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје |
виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетњ |
> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза |
долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали с |
ње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим покло |
p>Томча радосно отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укоп |
рву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи |
кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдарице, ете, пос |
то та и та пошла је још за горег.{S} Ни у сну није га снила а камо ли видела.{S} Главно је да ј |
поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: </p> <pb n="223" /> <p>— Газдари |
од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.{S} Остале су, нарочито млад |
Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито |
о дишу. „Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијен |
кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем.{S} Она остави Софку и потрч |
не би Марка наглим кретањем својих сапи у седлу дрмао и друскао.{S} Полети као тица покрај маха |
н се брзо сети и заврћући рукаве појури у кујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> |
S} Осети како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, т |
нађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надн |
ом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни |
и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини |
Силом би је натерали да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоз |
то мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за басму.{S} Знају већ они какву ће да пошљу |
из пушке гађати, само ако кога примети у кући <pb n="248" /> од њих.{S} Он онда из подрума сам |
каже, потврди, него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S |
код које ће Софка, још онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и |
вета, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гони |
на, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним мужем, првом брачно |
сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, бил |
е највише надала, да ће се опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{ |
препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.{S} И то толи |
рђавог времена, а највише због жалости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од |
астаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. </p> <pb n="104" /> </div> |
ући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо:</p> <p>— Ја не могу и нећ |
се мучи и напреже.{S} Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд |
јни, свирачима.{S} У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распа |
љак био изненадио, кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановим |
осле вечере једва дочекала, кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и |
> <p>И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из |
се кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко з |
ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихн |
<pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој |
м, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не б |
зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребал |
неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И он, н |
тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује.{S} Знала је, да они то и тако са њо |
а њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале, з |
ти.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штип |
та, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће |
збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје откривеност |
у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:</p> <quote |
.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини те |
онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим овамо Софка је грцала, као никада |
И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са |
да поткресаних ноката.{S} Он, гледајући у њу како га са пажњом, милошћу, на очиглед свију води, |
у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва |
таде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> |
.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и |
ув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукат |
S} И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири.{S} Алат |
> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и |
е сме да прекорачи догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа, који ће део од имања, ко |
кир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај |
е чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, |
ом сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у нарочитом оном положају, у |
офка по материном лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их |
куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једн |
угодно одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да |
о по плочама изваљујући се једна другој у крило, да се пљускају.{S} А из крајњих тамних кутова, |
сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како п |
шт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцни |
дирајући је, дочекаше је и начинише јој у средини места.{S} Она се попе, леже.{S} Али не као ос |
оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, |
фку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ п |
утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, |
Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јел |
им сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по |
ју у игри: загрљене, готово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} У |
лико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и б |
ј њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, |
ну, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога |
еиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од то |
праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> |
ет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док |
. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље ба |
по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} |
икако се Софка не заплака.</p> <p>И тек у очи свадбе, у суботу, када по обичају са свима девојк |
а капију, ни кроз <pb n="36" /> капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, |
ије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над о |
орак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јак |
угоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води.{S} Али |
то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живо |
а трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p |
латно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичино |
ања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком и пошла |
жене и то старе, <pb n="207" /> сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато |
други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.{S} Сигурно је то био купац куће.{S} И пошто ис |
на дала да је љуби.{S} А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, он |
и погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом |
, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кље |
јој мати не даде.{S} Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је |
том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећ |
клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћ |
драве, пошто он, ефенди-Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у он |
.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима |
бе, једнако бежећи од куће, паде једном у постељу и брзо, за неколико дана, издахну.{S} Томча, |
ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, ув |
давно зреле, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лет |
вен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рам |
о би и он горе са још непопијеним вином у стаклету и продужавао песму.{S} Матер метао на крило, |
р испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и пока |
најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још в |
асветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближав |
.{S} Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...</p> <p>Али се Софка изненади, кад још |
, иду, раде..</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаш |
цу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он домаћин |
када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми ра |
кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта.{S} Сам |
уженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочито |
угих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене |
паст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизм |
{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} Не би могла Софке д |
виш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља Магда — немој Стаја (њего |
го због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као св |
.{S} И сви се тискају око њега.{S} А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разг |
диног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натрес |
толико постајало заносно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитв |
рко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.</p> <p |
ше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечеру, почеше да причају: — Од уве |
са села.{S} Он се после толико извежбао у рачунима, да је, као њихов заступник, једнако горе у |
дође.{S} Као да никако још није веровао у све то.{S} Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се |
им беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он |
женио га, по обичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао |
>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p>И зато Софка, да |
длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и |
е“, — ништа је то не потресе.{S} И, као у инат некоме, облачила се и китила.{S} Стезала је поло |
виде, брзо се трже од ње.</p> <p>И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софк |
.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је прате у игри |
сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, н |
није могао да се слаже.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна |
му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, |
зо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да и |
ашена, а никако не верујући све то, као у грозници, очима да тражи матер.{S} Али, она је већ би |
асвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак вра |
.{S} Све се к њој окренуше и све је као у један глас, задиркивајући је, дочекаше:</p> <p>— О, н |
у кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама |
гове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и изв |
во се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сја |
и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због че |
о не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега |
.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке нове жене, засићене насладама, набрекла, пуна и |
и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица |
ки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то није оно, у ствари.{S} Он |
уп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тада, како |
пије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још блештало његово мраморно теме.{S |
ење самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о ја |
к овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао |
n="59" /> може још да дође.{S} Закасао у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новац |
сме.{S} Не може још да дође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавник |
к би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би б |
е била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и |
ше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина није знао за себе, али је био жив.{ |
због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да га ови нису на место уби |
арош, ретко би долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му с |
ром нити јој називајући Бога, оде право у кујну.</p> <p>— А дође ли? — трже се мати, кад је вид |
, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је сопче било |
ога мушкарца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је х |
ање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.{S} Знала је како ће и сада, као и некада, исто |
.</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да се нагледа Соф |
, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако |
казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како |
Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног. |
му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо н |
ма и капуту, више гледајући у жену него у кћер.{S} Али Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што |
ружила би се по миндерлуку, који је био у исто време и кревет.{S} Магда у синији, готово клечећ |
и буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица воле |
капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала |
и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се |
дњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио.{S} Ал |
тно.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао в |
ј речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хан |
угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца по |
уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грн |
љена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвестицама, све више осећа, — а |
е.{S} А најгоре јој би, када осети како у гласу Маркову, — а он је тамо око куће викао, псовао, |
жи истим оним отегнутим гласом — никако у смрт, никако на онај свет.{S} И молим се Господу, али |
и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори:</p> <p>— И ја могу |
њим затвори капију, врати се она полако у кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца р |
ткој вечери прикажу.{S} Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни д |
S} Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од |
тли собу, да јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њим |
и, и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачк |
подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, с |
ла да се противи, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S |
гурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{S} А ноћ је била једнако мрачн |
p>— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, |
ека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увез |
твореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су |
а, да је добро запамти, да је сву онако у наоколо, са комшилуком и са оном њиховом тешком капиј |
уће или из сељачке...{S} И када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толик |
њега као неки посао, понижење, већ тако у опште само име спомене, па онда нека други, који чују |
ан, па, предосећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се пр |
које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро мотрећи, како |
о је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред |
тке, стрине, које су једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, бодро |
офке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико п |
и од дугог неветрења (јер сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јасту |
илост и немилост.</p> <p>И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испре |
скоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки ч |
или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и тај страх од мрака некако |
олазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n="84" /> </div> <div type="c |
во, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој м |
а женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њ |
причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и |
дмах слатко, тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакоса |
е само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести ње |
ао да се кидала, па се све то срозавало у појас.{S} Он сам ништа није видео сем слуге Арсе испр |
смртних случајева, све се то свршавало у тишини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, л |
, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то, што ј |
да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када почеше пред поноћ већ и петлови да п |
ј помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, п |
ке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо с |
ао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве минђуше, и ето купио за њу.{S} И |
години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало.</p> <p>Али није остајало само н |
да ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, |
ло од света.{S} У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао |
ла да издржи.{S} Макар пристављено јело у кујни све искипело, и она би к њима сишла.{S} Али, да |
жени, пошто <pb n="23" /> већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа |
е су се овде свршавале, све је још било у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а т |
е, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Сп |
: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво крију и таје.{S} Највеће |
диже и оде, да отвори.{S} Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се |
би газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема виш |
ка он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу |
креће се.{S} Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на мах |
и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујућ |
скривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да наре |
е амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је |
оши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разго |
.</p> <p>Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој |
били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, |
ни раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли.{S} Пос |
дове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику <pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинил |
у се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци |
етли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка овакву и з |
н приметивши <pb n="20" /> их, го, само у гаћама и кошуљи, висок, блед, почео би к њима да подс |
е.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и мор |
која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.{S} Свеж, јак, са новом раскопчаном |
младожењом, она је кроз трепавице само у њега гледала.{S} Само је њега осећала, како јој допир |
јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што |
е она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не даде тетка Стоја.{ |
атере и, још са већим нестрпљењем, тамо у соби, не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ног |
е прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука б |
чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на |
ајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки |
пити...</p> <p>И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, |
ни сасвим свукле и легле.{S} А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, |
од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ остали.{S} Тако исто, кад је требало |
од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило се како она зна |
да не!</p> <p>И док су њих двојица тамо у соби на покровцима седели, Арса им износио од сваке с |
ђе ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни.</p> <p>— Ето, снашке, једва стигох, — поче да |
исповедити љубав своју.{S} Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгле |
он је онда предаде женама, да оне тамо у кујни још неке обичаје посвршавају, а он, одахнувши о |
урцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.{S} Р |
И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће, и овамо, у соби, за трпезом, све виш |
лно, из све снаге одахњујући.{S} И тамо у соби, као неки страшан терет скидајући, баци кесе.{S} |
сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, |
да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарама |
ог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав |
да се врати горе, на горњи спрат и тамо у оној соби сама да остане, јер је знала да ће је одмах |
ка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.{S} То је било њи |
ећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њен |
> њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накна |
о.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Со |
а границу.</p> <p>Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.{S} Куће све |
кућу напуштати и ићи са њим, и то тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећат |
ршило, да, макар и без куће, макар тамо у туђини, у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те |
да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам |
ио жив.{S} Понесосмо га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмо |
икнуо:</p> <p>— Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи.</p> <p>И да јој није било још тога Арсе, ко зн |
И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо друге <p |
се први пут тада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Св |
рајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} |
оцртавали су се на небу и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која ј |
остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћене и од |
и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки |
ако једнако седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак |
напустио.{S} И то је сад терање Магдино у село за Софку био већ један доказ, како је заиста ота |
ров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам |
ваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, |
ршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање св |
лики округао отвор и кроз њега је силно у сноповима продирала светлост.{S} А изгледало је да је |
ји није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што |
послом код ње долази, а знала је да то у ствари није, већ да Софка долази овамо, да њу види и |
фкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и |
ли кројем изишле из ношње.{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је |
би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распре |
два гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да |
асно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.</p> <p>Он, раскреч |
ући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да приви |
оје тобож ветри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како |
ору, и у недоба долази.</p> <p>И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако стара |
о да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је с |
о у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципе |
зних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуненим белим чара |
т.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више издржа |
осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна з |
њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снај |
дном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са |
>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство |
пак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за |
уци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по чет |
Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се од |
м чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из куј |
<p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухва |
им је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида.... |
јвише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љ |
офка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће |
о, и гледајући кроз собњи снизак прозор у ноћ, која је била прорешетана дрвећем баштенским и ок |
S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици до в |
о на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и жене, |
а самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих |
и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан |
о се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало |
се на њу љутила, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарал |
ћала да већ једва носи, оде и паде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црн |
у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску.{S} Ни старо, ни младо, жена, снај |
ајрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друг |
отово један корак у корак, један покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им пост |
ери, оста сасвим сама.{S} Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она |
толику децу изродиле, тек тада први пут у животу виде, као да се први пут тада заволе и заљубе |
и пут, настала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да |
тресеније бивало.</p> <p>Софка први пут у животу виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпе |
снике и поздраве, него поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом х |
додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прља |
није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.{S} На капијама жене, девојке у |
у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, |
икако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (јер за Бога, ет |
жене, да би и он изгледао млађи, — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћ |
фка по гласу његову осети како Тоне већ у напред све зна.</p> <p>— Па снашке, — поче се он нећк |
ло, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо мој |
ка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега је била на |
виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, пр |
хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, који |
да је већ једном време да младенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p |
и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку ок |
о су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да на њих удар |
ајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће или да пробира и узме леп |
купљују око ње.{S} Почеше да јој помажу у „дворењу“, које се састајало у томе да свакога, пре н |
ећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама з |
се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене |
А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одма |
окривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи д |
пажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, један пок |
а изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуш |
ред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.{S} Гледао је ту варош, тај свет, који |
итао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="cha |
одужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених |
да тако изгужвану, изгубљену и потонулу у неки страх, трепет.</p> <p>Али она би се једнако вајк |
м би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан узд |
ти, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори кап |
о у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.{S} Отуда из собе одједном око ос |
вати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да је моли |
е за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се окрете и не дав |
све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађено се дигоше.{ |
ј капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујну, претече Софку на капији.</p> <p>— Нека, Софке, |
ри.{S} Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито |
да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, |
} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да |
асови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме |
не капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била |
ловани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају пос |
старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица |
ћ аренде и закупи од воденице толико су у напред и ко зна за колико година узети и толико замрш |
ма не могу ја горе.{S} Боље ја доле, ту у кујни да останем, јер ја не могу.</p> <p>— Можеш, мож |
х, и другог света.{S} Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање. |
ким котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било на дома |
d>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и сваке године, доша |
им дан је већ био почео.{S} По дворишту у велико се калдрма, кроз прозоре од сопчета, модрила и |
ушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле |
и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.{S} Што виш |
вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свратио к њима.</p> <p> |
а би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је мо |
прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и |
<hi>мушка</hi>, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и |
и, како би Томча, и не гледајући, одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи ј |
е него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала много посла.{S} Он |
и зграњавају, поче из њега сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се пр |
у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и н |
и што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су нала |
ао, давала подушја, парастоси.{S} И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према њ |
ом да ти није просто, ако пођеш и дођеш у моју кућу, а да ти сама нећеш...{S} Истина, за сада т |
о од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одла |
е са собом била одавно измирена.{S} Још у почетку, кад је почела да осећа како јој се све више |
ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило |
и трошила, једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако буја |
„ефенди-Митине“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који |
у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би им |
коченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако |
аздарице, газда! </p> <pb n="129" /> <p>У то Марко дојаха до прага кујнског.{S} Стана, његова ж |
id="SRP19101_C17"> <head>XVII</head> <p>У саму ноћ дође кући и ефенди-Мита, обријан и очешљан.{ |
:id="SRP19191_C12"> <head>XII</head> <p>У зору, када су сви били полегали, да се одморе, Марко, |
:id="SRP19101_C16"> <head>XVI</head> <p>У полумрак вратиле се из амама.{S} И све док су пролази |
али ипак, ипак, ко зна, можда...</p> <p>У кући само су на њу гледали.{S} Сви су пазили, склањал |
едан!{S} И зар да ти сад мени...</p> <p>У један корак осети Софка овамо код себе Томчу.{S} Није |
то трчи по родбини и све позива.</p> <p>У скоро, виде, како из родбине, радосни, на глас да је |
оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да дола |
нико више сем њих троје и Магде.</p> <p>У колима, на прво место седао би он.{S} И као свакада, |
иза куће кроз комшиске капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од с |
{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магда радила.{S} Палила је огањ на огњиш |
о треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха |
аке веренице, од љубави и среће.</p> <p>У вече Софка, заморена тим доласцима, испружила би се п |
} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ није било.{S} Ко зна у које доба ноћи, |
голицаво извија од њега и бежи.</p> <p>У том почеше већ и гости да долазе.</p> <p>Брзо, готово |
и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочит |
драве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, п |
више почео заборављати и губити.</p> <p>У почетку од Софкиних само јој мати долазила.{S} Али, д |
оље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда истрча из кујне и полете капији.{S} На капи |
дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прођ |
овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да н |
ође.{S} Закасао у неку трговину.</p> <p>У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.{S} |
} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пев |
ктао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у |
, под мишке, где се обично држи нож.{S} Уби је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што |
рио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p>Софка, овамо у постељи, гот |
овањем.{S} Јер том својом жртвом толико убија себе: да, ето, полази не само за не равна себи, з |
т.{S} И то је Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са |
ени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим |
ве и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док би он путовао по Турској, |
{S} Тобож оде натраг у село, да тражи и убије онога Ахмета, газдиног крвника, док у ствари отиш |
мој, да допусти да га онај и онакав пас убије.{S} Е, али ја.{S} Арса, ништа не знам!{S} Арса лу |
али ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, једнако бриш |
, ете, послали ме, да кажем да је газда убијен.{S} Убијен је газда, газдарице! — понављао је, ј |
, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена, једва дигла и изишла после тога у |
би јој по неколико дана ишла сломљена и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она |
ало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.{S} Обучена је била пола сеоски, пола в |
нда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи да гледа, од стида, сра |
ака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње на |
и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> <p>Јер с |
ење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p> <p>— Куку!{S} Куку!{S} Леле, мајчице моја! |
је силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, без наде, баш због тога оно му све јасније, св |
Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заиста, на изненађење и |
о.{S} Ништа.{S} Сама сам пала и сама се убила, — забашурује Софка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} |
{S} И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, |
} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чи |
тину, за кога је тврдо веровао да га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу |
о овоме би јасно, да се због ње, ако не убио, а оно навлаш ишао у Арнаутлук.{S} И кад видео да |
.{S} А она је и трпела.{S} Могао је сву убити, све јој тело изгристи, а не само прса, не би се |
/p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар свекар...!{S} Зини, |
ла, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} А ја не могу да те браним, одбраним.{S} За |
последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Арнаутина, и од овога гласника, и од Софке, и од |
е пењу по миндерлуку и да се свлаче.{S} Убрзо се амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама |
нових и зовни Ванка!</p> <p>Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек |
> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у нову, ску |
разнежи се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да |
да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они свој |
ближи, прстима је дохвати за главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обз |
у руку и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где |
г остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то би |
ти највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одев |
и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору.{S} Паре баци у |
е овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела к |
разник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, |
ругога, тек, кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати |
елом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек п |
, па да се кућа сва испуни.{S} Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.{S} Све се |
мо горе све слободнији.{S} Колико пута, увек кад би мати отуда сишла, изишла, да овамо Магди ил |
које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, <pb n="245" /> ипак |
ћи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је: |
кла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала сва |
ји су тобож доносили те његове поклоне, увек су долазили, када Софка случајно није била код кућ |
Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би |
офка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва |
ве чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља |
бина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и |
на свога оца, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет |
лужби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по |
де морао, због света, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што |
теље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и з |
р.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, увек је био само као страх, дивљење и поштовање, а ника |
у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном |
S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрч |
од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди |
еном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада би |
а сишла.{S} Али, да се не би приметило, увек би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или |
сти?!...{S} Али и ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту с |
олази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуг |
што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на у |
би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она бу |
о, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — а то никоме, ни себи није приз |
као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као ста |
тако, особито с пролећа. <pb n="45" /> Увек би почела да осећа као неки немир, као страх.{S} Д |
че опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, |
трах од мрака некако радо подносила.{S} Увек би се тада повлачила горе и онда, затворена капијо |
ела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис |
еколико дана не би је било код куће.{S} Увек је тобож ишла на гробље, па је, враћајући се отуда |
г, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарап |
, и то у крају, позади свију.{S} А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држ |
им, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи |
то нестало.{S} Зна он да ће јој од сада увек бити на терету, пошто га она собом, жртвујући себе |
већем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскуп |
је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још |
њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> < |
осталим женскима.{S} Зато је она могла увек да буде слободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод ш |
не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви ти људи, слуге, који су тобож |
укама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.{S} Нећете је никад вид |
лизак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако бо |
уком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе |
ти и зазлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљив |
Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би владике, приликом великих празника, после |
емајући вечеру, почеше да причају: — Од увек је то тако.{S} Ето та и та пошла је још за горег.{ |
о не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, ка |
101_C4"> <head>IV</head> <p>Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.{S} И као шт |
особне за сваки рад.{S} И то се ради од увек, с колена на колено.{S} Нико то не сматра за увред |
ла?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, би |
спод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом ру |
м сваког празника, славе, имендана буде увек све лепше и раскошније.{S} А на његову ту вечиту о |
икада ништа ни била.{S} Него, као да је увек била обична, као нека ствар.{S} И то за кога је уд |
напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, |
џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она низа дуката, поклон од Марка, које јој це |
био он сам, њен муж, Томча.{S} И то је увек бивало, када би он остајао на само без ње, онда, к |
ређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јед |
е.</p> <p>Она и не слушајући га, јер је увек од њега такве одговоре и добивала, враћала би се п |
, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свем |
е била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој, кад је распусти по врату и плећ |
слугама, нарочито слушкињама, којих је увек било по неколико и то већином из њихових чивлука.{ |
е знала од куда матери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досети |
у песму, већ песму њихове куће, која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <qu |
лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S |
{S} А то све због њега, оца.{S} Њему се увек допадну ти колачи, а не могући све да их поједе, н |
од задовољства и среће затрепере.{S} И увек су били заједно, по трговини, по саборима, чак и п |
кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда |
во никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама |
ојим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од с |
велику девојку. <pb n="43" /> Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, ка |
и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим о |
умен соли, каце пуне зејтина, гаса, али увек највише барута и олова и оружја.</p> <p>Овде је је |
ви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити тешко на души, када га види.{S} И зато ће је |
једва као кроза сан памти.{S} Бабин лик увек јој је мало јаснији.{S} Вечито је седела доле у со |
узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком |
<p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у |
ко огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и |
је, да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и |
нгали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, све још било тамно.{S} Једино се |
ржала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих |
је стајала испред куће.{S} Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио.{S} Одједном гор |
сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не |
сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад |
а оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, не |
е чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његов |
чен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, п |
продужује са њоме пут.</p> <p>Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи св |
21" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наређује:</p> <p>— Не |
ко се све то са њега губи.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је |
уго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чив |
ати са оним истим Ванком.{S} Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мат |
зда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро до |
ва настати весеље, певање.{S} И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p |
испод руке, у највећој тајности.{S} Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, кој |
чканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истиц |
Мати јој никако не долазила, а она као увек, ограђена комшилуком и кућом, једнако била сама.{S |
ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем |
о улете на отворену капију, која је као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд н |
га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ |
весело и слободно.{S} Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се |
ојати тише, мирније и тамније.{S} И као увек, и тада се Софка највише бојала и плашила.{S} Зато |
рча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p> <p>Једном рук |
дозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, тако и сада није звао непосредно: „ти, Магдо, Тод |
слободно провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не зас |
вају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога б |
и.{S} Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лет |
оге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општи |
бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, —знало с |
одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што |
ти јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињ |
шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слоб |
магази никад нико од њих није био, већ увек њихов главни момак.{S} Још мање их је било на чивл |
није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су б |
преседе договарајући се, а на послетку увек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе з |
у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати |
м труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од |
м кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога грљења, љубљењ |
оњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, |
на голом поду спавао је.</p> <p>Како га увели, тако и заспао.{S} Спавао је мирно, дубоко, са ис |
RP19101_C25"> <head>XXV</head> <p>После увели младожењу код ње.{S} Али је Софка већ била у толи |
p>И тако и би.{S} С пролећа већ је била увелико башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид |
ила горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обр |
одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви, па се правда.</p> <p>— |
скалашно и као предајући му се, поче га уверавати:</p> <p>— Волим, волим, тато.{S} Све вас воли |
вала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их заиста она воли, од неизмерне радости, Мар |
овај празник.</p> <p>Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо |
чинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.{S} Допуштала |
е лице можда издало, ипак је Софка била уверена да је не може никоја надмашити.{S} И, не дај Бо |
најгоре и најтеже, већ је тада она била уверена да никада, никада неће бити тога, неће се родит |
{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти сно |
што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не он |
“.</p> <p>И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде |
опет вратити у село, ма да је била сама уверена да је то немогућно.{S} И зато никако се није мо |
S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гл |
на, њој је било једнако тешко и била је уверена да теже, горе не може бити, али ипак, ипак, ко |
<p>А сељанке беже, склањају се од њих, уверене да ће им подвалити.{S} Али највише се склањају |
сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди-Мита то свршио и |
, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, во |
ет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било!</p> <p>Али би и то.{S} Једн |
једном оде до капије и, пошто се понова увери да је заиста добро затворена, поче се враћати мал |
ме не вара, и сама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код |
зашто, саму себе да загледа, као да се увери, да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не |
е застану, не размисли се?{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како дол |
дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у реду, у истом положају, у наро |
се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врел |
о пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити они |
..</p> <p>И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав погле |
хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га |
гући се од <pb n="85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, ј |
и прошевини, сви се изненађено тргоше и уверише се да је заиста и са њом, Софком, већ једном св |
јапљена крила.{S} Томча, пошто се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, пр |
ом сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се н |
тана, тек када он оде, кад остаде сама, увиде да је заиста све то истина.{S} И онда се сасвим у |
лом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше. |
ада, — и то према њима још! — толико да увија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</ |
ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке |
заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе.</p> <p>Н |
е утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, д |
нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у |
, старе, нове, као побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се |
е пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S} Кроз про |
етка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да |
авити, већ су сва била овде покупљена и увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свад |
коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када |
ролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су м |
амџика и остало особље даривати.{S} То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка.</p> <p>Испраћ |
шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би о |
ју, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву је |
оређаним и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, шир |
{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од ч |
не да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупци луди, бесни; стискање, |
лице изгледало је бледо, подбуло.{S} И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.</p> |
ста он њу овамо, код себе, у своју кућу уводи.{S} Очима је гутао, и једнако извињавајући јој се |
ављање истога стиха са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да с |
„ти!“ било је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његов |
пође к њему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што он |
на и прилога.{S} А и бојали се да их не увреде, јер се знало да, кад случајно, и у најмањем как |
лена на колено.{S} Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту.{S} Ништа |
/p> <p>— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас.</p> <p>— Миту, Миту, пушта |
тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Газда Марко |
њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут.{S} Али из тога |
/p> <pb n="192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. |
једном пресекла, сасвим разуверила, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га ко |
се Софка са по басамака брзо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме |
зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када виде, како |
ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам ја!</p |
а овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чи |
112" /> изговарала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не мо |
у гостинској соби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.< |
ним јастуком, на коме ће он сада, горе, уврх степеница, морати да седи дочекујући госте.{S} И у |
S} Њих, децу, одјурила би, а њега силом увукла натраг у његову собу.{S} Ноћу било би још горе.{ |
варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у онако малом сопчету, није мог |
знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним одели |
тварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му |
д ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тад |
а се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек |
Софка, кад дође и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила д |
ше да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> <p>Али п |
трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси.{S} Али брзо посрну и као без душе истрча овамо к |
е лампа на столичици до врата собних не угаси и да онда газда излазећи не наиђе овамо у мрак, ч |
једва се подизао и расплињавао оквашен, угашен дим, који је већ мирисао на ђубре.</p> <p>Доле д |
, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи |
његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп |
како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одједном се трже.{S |
е!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напр |
који и где у рупу запао, тако застао и углављен као да се одмара.{S} Момци, буновни, неиспаван |
има минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупо |
а а не она Софка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе |
ом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ ок |
ослободиле, и сасвим отпао са њега онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масниј |
оносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигу |
отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к ње |
после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом |
азгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе |
а отвореној капији, испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он.{S} Лице му не видеше, |
Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца:</p> <p>— Куда, Софкиц |
сићене јелом и пићем.</p> <p>Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као зас |
} Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и п |
ла, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.{S} И то све због тога, да не би прљала посте |
је осети до себе, и то овако на само, у углу собе а још опкољену оним поређаним и наслаганим да |
симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз капиџик |
седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и |
а што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својем |
и, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било све |
овољили — а знало се како је њему тешко угодити — још јаче и слободније почеше.{S} И саме жене |
аљда од многог јела и пића, пре времена угојен, сасвим дебео и јак.{S} Прса му гојна као у неке |
дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, и да, |
.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће обазрети на |
је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.{S} |
је није видела.{S} И кроз дан два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“....</p |
нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне |
задовољна.{S} Обучена у то ново одело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је ј |
и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{ |
годне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А |
себе загледао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{ |
о, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад |
је могла спавати.{S} А међутим по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сас |
не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче |
ма, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што |
јања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред |
— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра |
запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него |
обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и са |
ји је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из к |
ико жељни? — И то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.{S} Да забашури, поче једнак |
де: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, |
вајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатијег газду али још сељака, тек ш |
има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погледај тату!...</p> < |
м тако испало за руком, да се она овако уда, у такву сељачку кућу и за таквог младожењу, још де |
/l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка ку |
/l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као |
>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и д |
uote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</ |
uote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!</ |
l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче д |
>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не уд |
Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењено остало, надајући се да |
не волим, зар бих ја овамо и долазила и удавала се.</p> <p>— Не, кћери! — И сасвим уверен да их |
а, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!{S} И сам он, кад се венчавао, |
анастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, једнако меркајући какву за њу згодну прилику.{S |
која се увек певала, када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка |
или она, Софка.{S} А сада, кад иде као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да |
јући се са осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући н |
хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутов |
о се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се |
да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана |
ла се овамо.{S} И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“.</p> <p>Говорило |
арио.{S} Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.</ |
ладе, мале, пуне жене и тек сада, после удадбе, сасвим развијене:</p> <p>— Сама је кучка.{S} Не |
ажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две три године наново подићи и сас |
греју.{S} Ваљда их она подсети на њихне удадбе, када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама |
то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, све отишло.{S} А да је он, он сада |
омшилука и осталог света дознао, док се удаја не буде сасвим свршила.{S} А сада, када им је то |
када се оне венчавале.{S} И онда на тим удајама других оне, неке од раздраганости, што им се на |
је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p>— О срећно, |
дједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, |
покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је знала и била пре |
а ето и сада, он, своју Софку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато м |
бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и рад |
то је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, |
то га она собом, жртвујући себе, својом удајом, и одржава у животу, и зато ће јој увек бити теш |
ни, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали ко |
а нешто и због самих себе — саме се том удајом и женидбом загреју.{S} Ваљда их она подсети на њ |
чна, као нека ствар.{S} И то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И |
рно горе отац, саопштавајући им Софкину удају, у исто време наређује им да нико о томе не писне |
м одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и патња за њу и да је онда њој |
у је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком |
завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила |
траг.{S} И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово нак |
увијена у пелене, да би, тако одвојена, удаљена од свадбене ларме и вреве, могла мирно да спава |
, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из силава пиштоље и поче њиховим јабука |
, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.</p> <p>А то богаство њ |
мо неколико њива и винограда, и то њиве удаљене, а виногради запарложени.{S} Од винове лозе ни |
а буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје |
ући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се |
е теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео |
могао да изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који м |
рим и страним нагласом.</p> <p>— Софке, удара неко! — довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћ |
још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која |
А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до ка |
тима, приликом затварања, падали одозго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затво |
а не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме н |
коковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда |
> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац.{S} Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.</p |
онај углед, поштовање а с тим и страх, удари и у мало масније изразе и задиркивања.{S} Тако је |
урно тамо над Томчом нагињући се, да га удари, викну:</p> <p>— Зар да ми није онај, твој отац ( |
то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са свештен |
ух.{S} Не гледа куд.{S} Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока.{S} Опет се она |
да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> |
ер нико онда није био у стању да на њих удари, и лично су се њих двојица волели.{S} И то се вол |
тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папучом, нанулом и свачим ш |
да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња |
ашта?... — Поче, а већ јој од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај м |
и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} Он брзо појури из собе, да не би морао и мат |
а, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и прамено |
тлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калд |
са паром гута речи тих песама.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужуј |
е имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица |
ије, ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање |
грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошт |
амам.{S} Нарочито од младих жена, скоро удатих, није се могло опстати.{S} Оне су прве биле свуч |
омажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се неки колачи месили, који не |
не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју ру |
, ови баш почели да живе; погле како се удесили.{S} А ја овамо могу без ичега.{S} Ја и њена мат |
што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља, да га води к себи, н |
и (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте!</p> <p>И журно, као бежећи од те теткине ку |
њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало зб |
{S} А изгледало је да је то навлаш тако удешено, да би појање, служење службе овамо што свечани |
а трулеж.{S} Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж.{S} И то га поче као освешћивати.{S} С |
уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних |
Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је гот |
рномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељаци |
ши и „салтанатлука“.{S} Пошто је остала удовица, никако се није удавала.{S} Пола вароши нежењен |
ињао и њиме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да преду |
рса, нарочито она њихна тамна и страсна удолина.{S} Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је |
да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те |
само за њену љубав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још де |
њи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се храни |
а изиђе на крај.{S} Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се ро |
пресавијеном за под главу, сутра видела удубљења од њених лактова, главе, како је по њему нички |
са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе.{S} У са |
аповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе она код Софке и поздрави је:</p> <p>— Срећно, Софке |
> <p>Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.{S} То је с |
и, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и заб |
е жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.{S} И тамо у кујни, да ли од радости, среће, |
топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом.{S} Поче обигравајући |
нута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита |
но провуче њина Магда.</p> <p>Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.{S} И, не застајући |
га овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни је већ Магд |
еном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одма |
лике собе.{S} У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.{S} И ка |
Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са до |
S} И тек кад Магда, која, не смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни |
фка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа.</p> <p>На капији се појави висок, об |
хов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.{S} Сиротињи, <pb n="5" /> и људим |
ју, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.{S} А изнад Софке на прагу било је намештено корито |
р сем њега нико у то сопче није смео да уђе) готово земљосани.{S} Јастуци тврди, крути, исто он |
да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пр |
г које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело небо, она поче осећати и оно |
.</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером дола |
ћи издржати, да ће пући.</p> <p>И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње |
на.{S} Ништа је није дирало.{S} Ни када уђе у кућу, ни када виде горе осветљене прозоре и отвор |
Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захт |
говора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопче.{S} Али тамо не мога да остане |
ead> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и от |
заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, к |
е окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји с поља и ј |
а.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шу |
.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и пр |
ерујући, дође сам овамо код њих.{S} Кад уђе код Софке, она виде по његовом неиспаваном <pb n="1 |
ћи не помаче се и не диже главу, ни кад уђе њихова жена са послужењем.{S} На старом, малом и до |
није корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су гореле св |
Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.</p> <p>Испрва се није могло од паре ништа д |
е да дрхти.{S} Али силно отвори врата и уђе.{S} Светлост се од свеће залелуја и готово што свој |
S} Више није имао снаге да пређе праг и уђе овамо, код ње, већ ту пао.{S} А отуда, из оне велик |
ирама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно сопче, да се тамо као одмори, он се брзо сети |
вори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он |
да.</p> <p>— Ето! — одговори јој мати и уђе.</p> <p>Софка оста, да поново закључа и затвори кап |
и нудиле је, и то понизно, да сврати и уђе код њих.{S} А Софка је код сваке одлазила, и сваку |
“ пружи јој руку, да прекорачи корито и уђе.{S} Софка крочи и, вођена њиме, пође.{S} Испред њих |
ом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој.{S} Али не може.{S} Пада.{S} Руке, лактови и |
такав и са оним његовим простим коњићем уђе на капију.{S} На капију је само њега пустила, а њег |
Софка их поче као увек грдити.{S} Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом |
де на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су в |
нци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чек |
а, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну |
ресе.{S} Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сва |
сто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико |
Софка му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим р |
у. </p> <pb n="108" /> <p>Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, п |
зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— |
да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — заносећи се поче |
ча од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S} И видело се да је зато тако љута, и на саму себ |
че:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати |
аде најгоре, најцрње.{S} Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином полов |
да поведе.</p> <p>На послетку и свирачи уђоше.{S} Поклонише се пред Тодором и збише се и стадош |
га су се сушили пиштимаљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључа |
, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладно |
ашти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или |
аш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, к |
репашћивала.{S} Дочекивала их је све са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш |
м сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.{S} Софка, пошто је била |
својих снаја...</p> <p>И Софка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с |
почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљав |
никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, сило |
црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, |
одговори.{S} И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ |
почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на прво |
хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из с |
ања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз к |
готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, |
тио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више није имао снаге да п |
чна веза.{S} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта |
} Ти ли?</p> <p>А то је почело Софку да ужасава, пуни језом и страхом, јер јој тада би сасвим ј |
Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И о |
ах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и |
{S} Једва се држао на ногама.{S} Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под |
једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним заносима, несвест |
ужевљевих колена међ скутовима.{S} И са ужасом Софка је гледала како је све то почело да постај |
је признавала, — све са већим страхом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепот |
нио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по |
ају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пушта га да се дигне |
ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „вршници“, заклапајући округле тепсије са непеч |
окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.{S} Али проливену крв да не по |
велика гвоздена кофа; са ланцима место ужета.{S} Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака |
, у ваздуху, као неке грдне тице везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови о |
и показује.{S} Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, |
ме она ништа, не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око с |
са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те своје о |
ештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева:< |
лободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накићености и |
а тако намештена.{S} Нарочито ће он сад уживати, кад гост, купац, буде изненађен због намештаја |
ије могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу.{S} Вечито је била сама, и као одбачена од |
мо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степени |
мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута м |
одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Цига |
бе нису могле да се напримају истог тог ужурбаног и радозналог света, особито женскиња.{S} Али |
од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре ј |
куће, Арсо“...{S} И Арса седи код куће, уз огњиште, али зато твоја глава и отиде!{S} И сад тако |
е се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, х |
у баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда |
ед Тодором и збише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојн |
ст, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чар |
лебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би |
и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну |
и довуче се до дирека кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне |
и уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапара |
че као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта.{S} Марко је стајао, гледао |
чних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, ознојених главица са ретко |
ера не задоцни.{S} У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, изд |
о, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што |
како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после ће му исприча |
на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече |
убљење.{S} Сељаци све око Марка и један уз другога, као плашећи се оволике куће, осветљење, пун |
рапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да се тиме као одвоје од осталих сватова, <p |
, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнету.{S} Марко, од радости, сваки |
а, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај ми |
наји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их мећ |
их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, ид |
у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће.</p> <p>— Седи, седи — поче га нудити она |
биле боље осветљене; да се после тамо, уза зид доксата, донесу клупе и астал, за којим ће свир |
ужи.{S} Софка на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну син |
ође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} Уза страну куће о сниској стреји и дирецима биле су обе |
башта прекопана.{S} Извађене и набацане уза зид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мек |
н шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, |
кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку.{S} И држећи је за руку, не као свекрва, стар |
старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику |
азио међ остале, да око куће, наслоњени уза зид, клече.{S} А највише их је било иза куће, до са |
љали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се, поникли, запрепашћени и са увученим |
и наслаганим даровима, особито увијеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорг |
и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{S} Брзо тамо подигли свекрву, полили ј |
њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни у |
да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, |
то су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, |
, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она о |
је све презирање, бол, јад, увреда.{S} Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по с |
Софку је ње више било жао него себе.{S} Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, |
занесе од страха.{S} Помисли да је она узалуд себе мучила и гонила, али сада, пред свршетак, к |
слила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љу |
амога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" / |
p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно завар |
а на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним врбама и ископаним јендецима |
ајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су |
и, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, тато, |
и доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој |
:</p> <p>— Ефенд’м!</p> <p>Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши с |
n="87" /> тихо, да Софки срце стаде од узбуђења, при помисли да је то он.{S} Мати дотле већ пр |
овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, по |
<p>И Софка виде како он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчеви |
собе биле су осветљене.{S} Комшилук се узбуни, почеше да долазе.{S} Испрва нису веровали.{S} А |
прође!</p> <p>За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче:</p> <p>— Баба |
еце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових |
не речи последње.{S} Последњи је то њен узвик, последња њена одбрана: и од онога тамо убице, Ар |
.</p> <p>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дођ |
тва због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам |
стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто:</p> <p>— Ето тако...{S} |
стави плачно сасвим разумевши те Арсине узвике, прекоре, као: где су они, слуге и остали сељаци |
рко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме |
ка, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем про |
е кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заис |
јношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!{S} Јао каква си и колика си!“ — о |
ати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње на |
што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече! |
пуни се разговором, кикотањем, радосним узвицима од журбе.</p> <p>И поче и пре купања: голицање |
кад однесе и испоручи поздрав од свију, узгред каже да је ту била и нека старка, а он ће онда, |
хтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоча, које као да жа |
куту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.</p> <p>И онда би почела да осе |
ред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се |
м немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поч |
амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет да гледа“.{S} Сазидао је кап |
сата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва |
6" /> јаче испољава, види.{S} Око врата уздигнута јака нежно и меко миловала јој је врат.</p> < |
И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, д |
меном да се одржи уз дирек а једва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{ |
и у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допир |
а искида кожу и, нагнут над коритом, са уздигнутим ћемером више главе, да сви виде, да се сви з |
Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.{S} Из корита су непрестано као сноп |
ико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— Не, кћери, не, Софке.{S} Не |
У паду забелише јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немој |
Застанувши, мало окренута у страну, са уздигнутом руком као бранећи се од тога сунца, света и |
ја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као п |
ну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло.{S} Али како!{S} Знала ј |
главу, око ува и косе и сав треперећи и уздижући се на прсте и обзирући се око себе, да ово, шт |
овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући |
кућног и поче се уз њега леђима, главом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса о |
ој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођ |
ци, обешеној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе |
храњени, а већ исушени од силних толико уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сас |
векрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати, а да је руком, а све у страху да је не повред |
з страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом долас |
што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад о |
друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.{S} А сада, његовом смрћу и нестан |
војим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив б |
ним као <pb n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње |
у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захва |
ку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.{S} Софка с |
на да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто беже |
ћњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше |
јаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>З |
пусти му дизгин.{S} Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге мно |
еним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! |
о уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши се са Соф |
одговори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намеш |
у, јер му она беше ближе њој.{S} Она га узе за руку, али не као свакада за прсте, већ одозго и |
ти и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.{S} И заиста док она стиже до куће, он |
а буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подо |
етљен остраг оном лампом, коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више с |
може да сачека матер, док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гро |
после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она увек била повезане главе, |
о ту њиву око Мораве, Магдини су синови узели да раде тобож на исполицу, а у ствари више давали |
ћу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{ |
нац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.{S} Око голог т |
ће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај велики огањ, око кога су се окрет |
, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p |
="100" /> као исправи у седлу, одупре о узенгије.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и |
е самога себе...{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабу |
</p> <p>Слузи задрхта рука којом држаше узенгију, јер се на прагу кујне зацрне он, Томча.{S} Он |
ћи једном руком алата за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се ч |
оведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како би Томча, и не гледају |
год заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, |
б дотадање своје гордости и господства, узео је за жену.{S} И заиста, није се преварио.{S} Као |
ући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу |
тако велику и сјајну свадбу правио.{S} Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје |
, на срамоту свих, поново се оженио.{S} Узео девојку.{S} И као у неки инат, као да се први пут |
S} Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим услови |
о, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под закуп.{S} И то морао као толико д |
а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се наму |
а се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од |
удео.{S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге боле |
и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркав |
о су у напред и ко зна за колико година узети и толико замршени, да је то било горе него и сама |
срамоти га, или ће он своју кћер натраг узети.{S} Томча наводаџију дочека не може бити боље.{S} |
оре и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање |
опије, и пошто га понова пољуби у руку, узима од њега, да наслужи другом.{S} Дворећи све и љубе |
S} И онда он почиње к њој да долази.{S} Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је |
топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашк |
се Господу, али он неће, па неће да ме узима.{S} А тешко је, Тодоро.{S} Не може се више.{S} Ве |
богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима за себе, није удовац, још мање без деце, већ ето |
о крштење и уздисање и мољење:</p> <p>— Узимај, Господе!{S} Ослобођавај, Господе!</p> </div> <d |
о ту!</p> <p>Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну ру |
татице!{S} Није, жив ми ти!</p> <p>Он, узимајући је у наручја, носио би је собом, горе, у ону |
p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су п |
ј стари, велики ефенди-Мита...</p> <p>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости |
јући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само |
ми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела.{S} Из |
д да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње |
само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет ч |
уком би распремала постељу.{S} Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући |
оче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти |
а.{S} Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама н |
мали, женили своје синове још као децу, узимали за њих одрасле девојке, већ доста у годинама, с |
и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма ш |
де како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је |
једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дош |
под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је <pb n="31" /> тад |
е Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, ув |
сну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући с |
ац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капиј |
е, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се п |
одмах у њу могао да метне ногу, лако да узјаше.{S} И држећи једном руком алата за узду, а друго |
зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу |
огама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауста |
спред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се га |
.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Со |
ће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих |
је тражио.{S} И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она да, |
он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније.</p> |
и у овакве старе куће или да пробира и узме лепу, али готову сироту.</p> <p>И он је ово друго |
је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајал |
а ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.{S} Од ње није ни раздав |
Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да се одупире матери, пр |
Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у |
<p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прстима уз |
а је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој |
је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јел |
:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држала је на прст |
нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p>— Нећу, не |
је Софка.</p> <p>— А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па |
оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, ш |
поче да је нуди: <pb n="69" /></p> <p>— Узми, узми.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у |
све, кћери, све је твоје.{S} Отвори, и узми.{S} И све...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти ш |
есто оца, дошао са рабаџијама, да еспап узму.{S} Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа. |
лио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред |
о лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и |
из баште.{S} Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кро |
ије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази |
на топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.{S} Све су јо |
иди, те се због тога никад није осетила узнемиреном, још мање несрећном, ипак, некако, увек јој |
амоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Софка девој |
она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је |
ује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заб |
д год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.{S} А то јој је мати примећавала, и |
ински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, |
И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, њен муж, Томча.{S} И то ј |
а жали, да би се он том лупом пробудио, узнемирио, растерао му се сан; него због тога, да не би |
на послетку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, |
био према њој пажљив.{S} Већ беше мало узрастао.{S} Науснице га огаравиле, подбрадак се заобли |
у; па она Магдина вечита <pb n="208" /> узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните |
ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се узрујала.{S} Не може да сачека матер, док се обуче, већ |
плачући, грлила, љубила.{S} По том, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, и |
рекрштеним рукама на појасу.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једна |
То се односило на матер, која је, онако узрујана, изгледала да се згранула од радости.{S} Није |
поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као сва |
страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би |
капиџике.</p> <p>У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.{S} У кујни је крк |
сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда |
и, кад се види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Си |
она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су |
, кад он падне и кад почне да је грли и уједа...{S} И онда њега уводе.{S} Он прилази.{S} Пољупц |
на на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и |
ве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао, да је овај појурио и скоку прешао ту пољану.{S} |
— Ово је од деда-Митриних!...{S} Ово од ујка-Стошиних!...{S} Ово од баба-Станиних, тетка Магдин |
и старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.{S} Само се знало за мушко и за женс |
као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на |
се.{S} Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.< |
и да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав |
ори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна рабаџијска кола, која су вукли два јак |
бајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за то време отрча до капије, отвори ј |
им укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишт |
оби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није мог |
дећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара:</p> <p>— Ех, ех, з |
p>Али он је не погледа.{S} Преко софре, укорак је прескочивши, пође ка кујни, свирачима.{S} У т |
среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да г |
усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу.{S} Мати, као увек пред св |
ага лежећи, ни у сељака, који је, онако укочен <pb n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу |
pb n="227" /> око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грц |
рала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући |
има је било мучно и тешко.{S} Мати, као укочена, ишла је за њим.{S} Он се једнако окретао и уне |
а њу најтеже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она |
и у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, |
> <p>— Не знам, газдарице. — Исто онако укочено стојећи, бришући зној и сузе — настављао је ова |
, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. </p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угу |
га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да с |
, вратне жиле од таквога његовога гласа укочише и сва она поче да трне.{S} И заиста то би, јер |
ању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се.{S} И то он, њихов слуга, кога они о |
олази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{S} И онда |
а би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и |
, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз <pb n="180" /> капију грунуш |
е поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење сељака |
ерује за мужа.{S} Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена.</p> <p>С |
пу и не толико раскошно колико просто и укусно намештену, — грлећи је, али полако, да јој не по |
и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и |
ка опет без Ахмета, или кога од његових укућана.</p> <p>Ахметов синовац, Јусуф, готово одрасте |
S} И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински д |
н, а и видећи како син, због тих њихних улагивања око њега, бива све више нежан него што <pb n= |
равдала, почела би око Софке да облеће, улагује јој се. </p> <pb n="231" /> <p>Тако исто и слуг |
ће и јурили капији, да још боље осветле улаз.{S} И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазил |
да гледају Софкину свадбу.{S} На капији улаз је већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе ва |
били су испред врата и собом затварали улаз, да не би она кроз врата, приликом изношења мртвац |
е стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, особито листо |
ри и снахе ни да их дворе, ни да к њима улазе, већ само слуге, и то мушки.{S} Али, као да се се |
јој се не би снашка, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећа |
па ће оне, никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу, (је |
ина кућа?— поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, |
пречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се од страха |
ла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} Улазила би у онај пролаз, узан и притешњен засађеним вр |
ећ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица.{S} Ништа и нико |
е су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој ос |
сеља, кад и старци почеше да долазе.{S} Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, з |
рна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било доб |
кнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око к |
оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршиј |
и, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и |
е сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим послом, а у ствари |
после вечере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од на |
тије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу то |
ука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, ц |
као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само је Магди каз |
уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кро |
грди.{S} Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.</p> <p>Међутим ова |
бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нану |
двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Со |
услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби |
а гуњу и бисаге.{S} Проведе га и окрену улазу, од седла једну узенгију поче тако да држи, како |
ке собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, м |
јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочница и врата, с |
: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале жен |
цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њи |
у и губили једно у другом.</p> <p>Марко улете на отворену капију, која је као увек кад би он би |
кве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софк |
и завршавала.{S} Ма да је овде из свих улица куљао свет да их види, ипак није се гушило, није |
хове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, стар |
а је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да с |
саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, |
{S} Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у н |
, лупа и рибање тепсија и сахана.{S} Са улице допирао је бат корака.{S} У опште дан је био чист |
спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се |
на гробље!</p> <p>А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема мете |
а, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица |
или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да |
ад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи |
.{S} Али алат, готово трком изишавши из улице и ставши испред капије, од радости зарза.</p> <p> |
и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на гр |
дгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом |
њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више |
Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој |
мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не са |
олети као тица покрај махала ка њиховој улици Модрина зоре и свеж, још влажан ваздух поче да их |
шка самарџије, више њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S |
лоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер с |
ица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашениј |
ли усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је на капијама стојећи дочекивале и нуд |
ћа, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Н |
брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно с |
јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за који с |
ве остале, замиче на послетку споредном улицом, и губи се испред Софкиних очију.{S} Софка остад |
агду.{S} Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и г |
цање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом!{S} Журећи се, ако прође тек по који слуга, чира |
папуче и оде.{S} И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са ц |
зорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасвим пресомићена и ос |
b n="39" /> иза куће, који је гледао на улицу.{S} И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пош |
ека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боље виде или се томе |
а крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, |
у.{S} А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре сти |
<p>Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличн |
ву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршиј |
а за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га слагао и за нешто друго потрошио |
гужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и |
ој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она тако?{S} Зашто она |
ко брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије.</p> <p>Софка, огрнута колиј |
="186" /> бивало, младожења се све више умарао.{S} Све му се јаче знојила она рука у њеној.{S} |
учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалва |
само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио |
ан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав |
јан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да |
епе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да |
зо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто |
своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толи |
ило тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцка |
је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се тол |
.{S} Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку на седлу.{S} |
а ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није гледала, нико њој није био |
одмара.{S} Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само |
се са девојкама.{S} И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима.{S} Ж |
кле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.{S} Ретко је у матер гледа |
S} Не могући после спавања да се сасвим умију, брисали се пешкирима.{S} Софка их је тамо за соф |
нтеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле:</p> <p> |
чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, продужи Софка.</p> <p>— Срамота!{S} Од друг |
уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> |
ву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћути, алате!</p> <p>И |
пропадало.{S} Она је сасвим пропадала, умирала. </p> <pb n="244" /> <p>Ње, Софке, оне Софке не |
толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећ |
не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире?...</p> <p>— О,о... тетка амамџике, пусти Васки о |
а.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже на послетку и изиђе из курне, Симка јој н |
сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом оделу, а ни |
Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом.</p> <p>Ове |
а добро затворена, поче се враћати мало умиренија и сталоженија.</p> <p>И она враћајући се од к |
е к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...{S} Ако н |
ову љубав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, |
било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад |
ко њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати.{S} Истина, никако |
“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са |
то богаство њиховог села и њихове куће умножио је највише исти овај газда Марко, када је, посл |
тиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" /> умоболан свршио.{S} А он опет отишао на та своја путова |
решити.</p> <p>И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трп |
онда све горе и горе ствари.{S} Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним рана |
много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњице.{S} Двориште је још мирисало |
ће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали сељаци са лицима, окренутим ка месечини, |
} Није могла више да двори, нуди.{S} Од умора једва је очи држала отворене.{S} Била је сва врел |
ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати.{S} И онда тако св |
кала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте |
ати тупа.{S} Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.{S} Руке и врат би јој дрхтал |
пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке, отво |
Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш |
враћали би се кући.{S} Отац истина као уморен, као повучен у себе, али зато мати пресрећна.{S} |
час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи, да, кад паде мрак, када јој донесоше о |
кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама оне спечене пап |
ка.{S} Али то бива мало.{S} Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници.{S} Тако |
све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, п |
о колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, |
да како двори, све служи, и да се не би уморила, посади је до себе.{S} Софка, седећи до њега, с |
се извињавати:</p> <p>— Не могу, тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до |
ових.</p> <p>Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки:</p> |
ком остаде.{S} Али Софка је толико била уморна, да ништа од тога није примећавала.{S} Само кад |
иви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет |
о је од свега овога постала мрзовољна и уморна.{S} Уђе и она у собу код матере.</p> <p>У кујни |
ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићена и отупела, да је била на све ра |
косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком д |
А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На пољу опет поч |
равља, гоји.{S} Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.{S} Сладак јо |
вароши и махала сишле.</p> <p>Полако и уморно је ишла.{S} Далеко испред ње играли су и вили се |
, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, зан |
газдарице, одговарао је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод |
свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио |
>— Водице, мори!{S} Водице, вештице!{S} Умрех за слатку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум |
ш то причају и куну се.{S} Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, <pb n="18" |
о да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у к |
д осталих жена.</p> <p>Али зато није ни умрла као остале женске.{S} Једнако, не пропуштајући ни |
и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.{S} И као да г |
еже тестију са водом.{S} И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и принос |
, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела |
је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах |
дњи и неслагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, к |
и се и оде у варош.{S} У том отац убрзо умро, те он предузео кућу водити.{S} Поче јаче да се др |
у тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред м |
о одајући се пићу, само да би се сасвим умртвила.</p> <p>Доцније, како се причало, толико је то |
не једе — пресече је Марко тако, да ова умуче.</p> <p>И сам он у тањиру најлепше делове од пече |
ију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође ов |
се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му б |
ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, |
женскиња.{S} Али Софка је све то знала унапред и јуначки издржавала.{S} Знала је каква ће запи |
, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене гла |
<p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако |
све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна.</p> <p>Али када виде да се с |
гдо, видиш ли?</p> <p>Магда, као све то унапред знајући, да ли из искуства или из веровања, вра |
озора.{S} И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, ко |
инила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, одмах би почела себе да кори и грди: што он |
носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за р |
почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, ди |
ке и околних села, долазити, сви у трк, унезверени.{S} Неко пешке, неко на коњу, колима, како ј |
више долази и пада мрак, оне бивају све унезвереније.{S} Не могу да дочекају, када ће већ једно |
иста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и нан |
жали.{S} И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући:</p> <p |
а је за њим.{S} Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, |
одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезверено.</p> <p>— Ја, газда, ја...</p> <p>— Можеш ли |
до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, в |
око и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености, да није |
} Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним |
тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу.</p> <p>Сељак је једнако онако укочено, ви |
луком и са оном њиховом тешком капијом, унесе у мозак.{S} Зато је после дугог стајања пошао и у |
ао и посртао.{S} Ипак издржа.{S} Сам га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му |
вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} М |
ку би готова.{S} Уза степенице узнесе и унесе код њих велику сребрну синију са јелима, и мећући |
самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурмута, устај |
ију да порушујемо и разваљујемо, док их унесмо!{S} Како да их не знам!</p> <p>— Е, па оне, те.. |
о га.{S} И кад бесмо у Корбевцу, где га унесосмо у собу механску, да се одмори, док ми спремимо |
ве кривице и воље.{S} Можда је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њи |
ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довука |
је бивао или преполовљен или готово сав уништен.{S} А већ кајмакам или спахија за какав данак, |
на њу, њену кућу, те је ето сада сасвим уништише...</p> <p>Софка, једва држећи се на ногама, по |
и му онда, забацујући узду више главе о ункаш, говорио:</p> <p>— Е, сад иди! — И заиста коњ би |
еној му о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне |
на искап да испију.{S} Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибани |
за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?“, унапред ср |
око љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најт |
осно, толико би он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, |
е изненађује, смешећи се, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да с |
учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва лицем, прсима предаје, да је он гледа коли |
е могла са себе да збаци.{S} Онда би се уносила уживајући у својој лепоти, осећајући драж од те |
ђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела -осећати како јој је друкчије |
, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чиј |
ух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале |
то цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад ви |
о по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе |
и дарова је кошуљом, она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је би |
идајући рукама заклопац, сјури обе руке унутра и не гледајући ни коју ће кесу, да ли са сребром |
по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као |
за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ он |
> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и тешко.{S} Мати, као |
p>Арса га први виде, и преплашен одјури унутра, у кујну, код газдарице, да је пробуди:</p> <p>— |
чере од њих одјахати.) — почеше улазити унутра.</p> <p>Да ли баш од пића, или тек од напора што |
а подрумским, сигурно нешто загледајући унутра, јер тек после дугог времена Софка чу како је он |
се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Је |
чале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном во |
} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако год |
у, поче осећати како јој душа, сва њена унутрашњост некако мртвачки заудара.{S} Поче да дрхти и |
рши, него се ето продужава њеном децом, унуцима, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, |
их врата и тешки кораци у кујни и његов уобичајени при поласку говор, наредбе, претње, што се о |
S} После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, ж |
лазила.{S} Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица мо |
ло је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ништа није радила доле у <pb |
беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са |
есу.{S} И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као |
тамо пре ње стигне и у кујни распреми, упали свећу и осветли собу, да јој се не би снашка, она |
заиста и би.{S} Пошто откључаше кујну, упалише свећу, распалише огањ у кујни, спремајући вечер |
Само кад сагледа кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека |
разлегали су се на све стране петли.{S} Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S |
p> <pb n="184" /> <p>У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, т |
b n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, такође |
бама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела и печењ |
до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.{S} Испод оч |
ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како се сватов |
на столици и по прозору поређаше и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући |
, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угља по мангалима испред дућана.{S} Овамо кроз |
Софка, онако мала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим оч |
ом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.{S} У мраку и запрепашћености свих |
њава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ ка |
<l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да би их одржала у |
ње снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго...</p> <p>Зато је она ту самоћу у |
ћи је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је |
буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буд |
осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови.{S} А није |
те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један |
гла видети.</p> <p>А све је то материно упињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то м |
издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили с |
<p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, |
} Видело се само како се, да не би пао, упиње и главом и теменом да се одржи уз дирек а једва д |
<p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кро |
се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се, да из Софкина лица дозна, увери се, да ли ј |
чеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је |
ајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да |
га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши пони |
испи на искап.</p> <p>— Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S |
рно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и |
вија.{S} Зато, да све то спречи, кратко упита Софку:</p> <p>— Где је Томча?{S} Имам нешто са њи |
је, показујући горе на очеву собу, само упита:</p> <p>— Има ли кога?</p> <p>— Сам је.</p> <p>Со |
плача на гробљу.</p> <p>— Дођосте ли? —упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у ком |
светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешинство и вођство браства.{S} |
је био једнако према њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће |
кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у |
суровим и заповедничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очев |
ити се смеје — он застаде испред ње као уплашен. </p> <pb n="52" /> <p>Али она га позва.</p> <p |
увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зо |
} Тада већ дођоше и њени.{S} Али Софка, уплашена да не би морала са сваким разговарати, и да јо |
одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.{S} Још мање да је сутрадан, као свакада, ишла |
ароши, међ туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не |
дајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са неком насладом све то трпи и чека |
ш сада.</p> <p>Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можд |
су.{S} Била је узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом |
задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она виде како се Марко брзо диже и, да |
и им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.</p> <p>Доле Магда се |
еже.{S} Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако |
у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и о |
војени од света и комшилука.{S} Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто к |
и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.</p> <p |
занемело, све са тајанственим и готово уплашеним изразом лица.{S} Сигурно горе отац, саопштава |
А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса.< |
ивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— Кажи, драгичка!</p> |
се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> <p>— Па зар, Софкице, ти не спа |
них обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је:< |
Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпич |
вога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали, да их он можда отуда из дворишта, ис |
е не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</p> <p>— Снашке, ја више к њему не с |
p>На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши:</p> <p>— Бата се љути!</p> <p>Али |
звечећи откотрља се.{S} Све се пренуше уплашено, да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.{ |
прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује у |
пренерази.</p> <p>— Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> |
знала...</p> <p>Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то...</p> <p> |
рко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке.</p> <p> |
мраморно теме.{S} Све то њега још више уплаши.{S} Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одма |
оваца и дарове за Софку.{S} То још више уплаши матер.{S} Знала је да ни од какве трговине и њег |
до ње, али подаље.{S} То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених |
рко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.</p> <p>— |
на не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се |
иста све то истина.{S} И онда се сасвим уплаши.{S} Али Арса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој |
тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ваљда због њене лепоте и накићености |
се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:</p> <p>— Опрости, тато, нисам знала. |
ха да не би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по |
а на једном истом месту, били су готово уплеснивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, |
једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до кап |
етку и загледала.</p> <p>Ко зна како се упознали, како и где састајали.{S} Тек се почело примећ |
ој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао.{S} Софка би се дизала.{ |
енио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико |
д чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.{S} Оном другом руком држао би Софку |
том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зач |
ко воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њ |
>— Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.</p> |
ћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готов |
је било речено.{S} И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и т |
акупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљив |
и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим |
ијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда |
којим је Софка била покривена и тиме га упрља, повреди, пажљиво био савио крај и одгурнуо од се |
дином калдрме, већ крајем, као да је не упрља, — једнако извињавајући се <pb n="57" /> матери: |
служила је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај теса |
олена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкино |
а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, п |
стити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствар |
о неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и м |
би без њега сва родбина била потучена и упропашћена од Ахметовог браства, закупио неколико хано |
ождирати погледима.{S} И зато са очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном узд |
име! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} Софка уђе онамо, у своје сопч |
гих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се познавала и по двама |
нануле, да јој се случајно не исклизну, упути се вратима.{S} Прва врата, тешка, пуна влаге, ста |
зна степенице, па не би знао куда да се упути.{S} На то сви запљескаше:</p> <p>— Тако, свекре, |
ла сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тет |
му главом потврди да је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама |
ту остаде дуго, дуго.{S} После скрену и упути се подруму.{S} Тамо дуго остаде пред вратима подр |
широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њеном <pb n="202" /> сопчету, она се са осм |
{S} Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њи |
поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам ни |
де може бити, ипак би је ова одбијала и упућивала њој, Софки.</p> <p>— Не знам ја, не знам, сла |
ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле зам |
И пошто још једном запрети Арси, да све уреди а особито да се она, газдарица његова, одмах обуч |
ћа да се мало оправи и иза ње подигне и уреди башта.</p> <p>И тако и би.{S} С пролећа већ је би |
а се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах ку |
ек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери н |
на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и пречистио, тако да ништа није остало.{S} Остал |
овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! |
су горње собе биле једнако намештене и уређене.{S} Сви сандуци и долапи отворише се и све се и |
да ће он ту седети и да за себе тако и уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље ра |
гда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.{S} Софка са с |
са њом да раде.{S} И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да |
ру, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање |
и.{S} То је дочекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Ма |
тихо и свеже одмарати у њему.{S} Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окруже |
више не може остати овде, овако мирна и усамљена.{S} И стога, све више пијући ракију, поче се с |
ше пролазио, а она једнако овамо сасвим усамљена била, са ужасом поче опажати, како у тим њеним |
ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра |
лости у којој су били, остадоше потпуно усамљени, одвојени од света и комшилука.{S} Једнако упл |
осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње у велико већ спава.{S |
ивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у д |
е и неким као измученим од старости, од усамљеног седења и бдења у својој собичици, дугим а још |
е.{S} А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада |
страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је |
p>Али поред све те његове одвојености и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене |
осећајући скору смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да и |
ичкан око зидова и на капији, тако горе усамљену гледа, и по томе досети се, како је њој сигурн |
само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.{S} И отуда после, да би и даље са |
увим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих <pb n="1 |
одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрак |
} Али изненадном снагом одједном скочи, уседе у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Ш |
Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кро |
ити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је била да то не мо |
а свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ни |
ше се прапорци на кадионици.{S} На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венча |
хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијен |
} Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и обријана, сва се тресла.{S} З |
о не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бач |
арочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скупље стају због |
ш мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{ |
Већ је била стара.{S} Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма |
соби миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали |
м и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким |
и, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику:</p> <p>— Нека је са срећом!</p> <p>И почеше се |
о осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.{S} То му сада треба, да би му то |
и ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуз |
<p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. </p> <pb n="132" /> <p>Њу то |
овала јој је врат.</p> <p>Пењући се том уском улицом и приближавајући се амаму и оном ћошку за |
празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново |
ви, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} Жене су око ње још лежале и париле с |
а уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ го |
покрет у покрет, један скок у скок.{S} Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, |
е у групама једнако један за другим, да ускоро врата од сопчета осташе сасвим отворена.{S} Али |
ра.{S} И то се толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она вели |
ла је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p>Софка, огрнута у |
р се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, у Турску.{ |
не, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.{S} |
ићем и кафом.</p> <p>А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, |
тила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном о |
е свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, одмах до кујне, седела јој |
_C5"> <head>V</head> <p>Било је то пред Ускрс.{S} Софка, као увек уочи тих велики празника, ниш |
себе и не пуштао.{S} Само на Божић или Ускрс долазио би с њиме.{S} И тако она никада сина да с |
n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресе |
и, као да је гола.</p> <p>Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана сунцем, намештена и спремљена, изд |
P19101_C6"> <head>VI</head> <p>Пред сам Ускрс, у суботу у вече, Софка примети како је, као и св |
мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не |
="5" /> и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело |
ије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек |
, и то кад су већи, као Божић.{S} Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилук |
вакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са |
ећа, а особито када би видео како нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, н |
у по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују.{S} Али одј |
ега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити |
д дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било мног |
S} И ма да су били већ почађавели, али, услед свога нихања, покрета при сваком улазу, отварању |
ајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богаства, не |
<p>Ручали су доцкан и то не заједно.{S} Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с но |
ама не може, по леђима или ма где.{S} А услед тог међусобног трљања, опет је настало задиркивањ |
>— Куда, тато?</p> <p>Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други г |
шла сасвим лепа и свежа.{S} Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око вл |
стресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом мес |
цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих рукава, и испод ње наниже по первазу до |
подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао |
Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо с |
лог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И услед вечитог њихања и лепршања обешених пешкира по зид |
а, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, два и више дана к |
само без ње, онда, када би га она, или услед посла, или услед заморености и засићености њиме, |
лена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S |
се стране мешало са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ |
влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.{S} Једино, одозго са |
се да је та његова сад нежност сигурно услед болести.{S} Сигурно је сада тамо тешко болестан, |
а стомак; па онда, у начину говора, јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" |
ц, које имање за то заложио и под којим условима.{S} Он, Тоне, имао је само да њему донесе нова |
појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала |
ољна, јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и |
тражи да га она, поштујући га, двори и услужује.</p> <p>После овога, све је то нестало.{S} Зна |
и код ње предремала, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред све |
на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицав |
ело, угрејана од служења, са осмехом на уснама, служила је једнако загледајући да се не упрља у |
ла чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би се брзо освешћавала, и да би од <pb n |
у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} |
згрижене зубима и навек румене и влажне усне.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ |
пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као |
е.{S} И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, над |
тоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и р |
високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, тол |
к.{S} И једва, помоћу лактова и колена, успе некако да се од самога себе отргне, ослободи и пос |
ину.</p> <p>Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме а |
извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од |
вога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога |
угура у кујну и тамо затвори.{S} И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде |
по његовом неиспаваном <pb n="120" /> и усплахиреном лицу и радост али и запрепашћење.{S} Понов |
аљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, |
р их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чаш |
задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут.{S} Затим виде како |
ја не могу.</p> <p>И одскочи од Софке, усправи се.{S} Софка виде како му се по ћилиму прсти од |
<p>— И мене је срамота!</p> <p>Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, и то не као п |
има би га смождио, само да се овај опет успротиви.</p> <p>Опет поче свирка.{S} Истина уморна, у |
да из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.</p> <p>Софка је једн |
S} Свуда су је дочекивали и поздрављали усрдно, радосно.{S} Ако би пролазила улицом, жене су је |
<p>— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.</p> <p>Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти с |
очиглед свију, пољуби у руку, и то тако усрдно, од срца, да <pb n="189" /> ова, охрабрујући се, |
је имала.{S} Он се трже, изненади, и то усрдно:</p> <p>— Гле, Магда!{S} Зар ти, Магдо, још овде |
једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеле |
као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, ка |
Магда горе, код кочијаша, <pb n="28" /> усред корпи и завежљаја са јелима и питама, већ не би м |
реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Отац би био це |
му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју п |
и оним својим ноћним мукама, бар остале усрећила.{S} Кућа се повратила и добила онај њен некада |
игурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Не |
.{S} Као да му из самих очију сузе иду, уста почну да се покрећу и влаже се.{S} Никако не може |
ол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне |
е узрујана.{S} И радосна и уплашена.{S} Уста су јој једнако мрдала, а по округлом и пуном јој л |
к.{S} Прса му гојна као у неке жене.{S} Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак.{S} |
осетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.</p> <p>— Тато! — поче Соф |
ницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искр |
елим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно играла.</p> <p>Кола би силазила на ниже.{S} |
е и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.{S} А Софка је знала да је то, поред овога |
ји им никада нису прелазили иза крајева уста. .</p> <p>А опет, да их не би свет сасвим заборави |
сном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{S} Свакога, који би јој се пр |
ебе у његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке |
њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју т |
ала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке веренице, |
јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигу |
којима су јој остале сигурно запушивале уста, тако загушеним, испрекиданим гласом виче. — Знам |
сећала би себе како је сва врела.{S} Из уста почео би да је пали дах.{S} Окретала би главу проз |
д беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, ис |
а коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.{S} Да ли Тодор |
испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз образе наслоњених ручица, |
о певајући грлио би је и љубио у лице и уста.</p> <p>Кроз неколико дана враћали би се кући.{S} |
се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне |
никнута, држећи се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни |
ке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером |
лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, |
ли.{S} Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у с |
му је било још свеже, и тек око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико ши |
она, пошто поједе залогај, само отвори уста, дакле да нема ништа да се труди, ни сагиње.</p> < |
е једна другој, само <pb n="256" /> јој уста још онако танка, влажна и свежа.{S} Иде полако.{S} |
00" /> у руку Софка је осећала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихн |
њу, Софку, како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута |
око очију и уста било је бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, |
цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи под |
осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у ск |
, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје! |
стима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и п |
као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком |
са њега при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане на само, потврђ |
чканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од толикога |
д ње дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом |
раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да |
још једнако свежег, обријаног, влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лак |
е руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста, д |
радак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису могла да смире.{S} Једнако је г |
а више.{S} Брзо, стресајући се од језе, устаде.{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, |
ај мирис на зној, неопраност и крпе.{S} Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се, што га ј |
убивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чиз |
свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући она |
огорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво |
за другим.{S} На капијама жене, девојке устајале су и, знајући да то она, Софка ефенди-Митина, |
и топлота, пара и она загушљива амамска устајалост...</p> <p>Знала је и то да је сада, када уђе |
уђе, био је само јак мирис од бурмута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широки |
ног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак за то промешан са свежим ноћним в |
pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свираче ј |
право к њима у кујну.{S} Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекал |
е скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали?</p> <p>— Јесу, јесу, газдо.{S} Ено газдарице по |
ше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освести, ђипи унезвере |
м зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="cha |
е цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати: |
ато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, до прозо |
, међ прстима, и готово само додиривала устима.{S} А највише је узимала од те теткине пите.</p> |
{S} Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, |
а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно |
ко јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. </p> <pb n="179" /> <p>Уста јој се никако нису |
ким лицем, мирним, готово белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ип |
нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S |
ријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиле |
је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло.{S} Одахњује не могући да |
стиче.{S} Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, реш |
на сувим, мало збрчканим и већ крезубим устима.{S} И тај осмех Софку пресече, следи.</p> <p>Том |
ек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.{S} А од ц |
n="221" /> на плач, врелим, уздрхталим устима и подбулим очима.{S} Али то је код ње већ био он |
о оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, ост |
ве са ужагреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те ње |
ји се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим |
рвама и оним сусталим, влажним, срећним устима.</p> <p>А кад би је видео овамо саму, одмах би о |
.{S} Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао |
{S} И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако, како је почео, сасвим се развије, пролеп |
дотакоше пода, брзо се исправи и поче, устрашена, а никако не верујући све то, као у грозници, |
и брзо га виде код себе.</p> <p>— Ти! — Устреми се он на њу.{S} И у том „ти!“ било је све прези |
чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p> |
сена.</p> <p>Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером.{S} Софка није з |
о овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.{S} Ускоро пре |
о њему причала.</p> <p>Софка је једнако устрчавала.{S} И она је била срећна, задовољна.{S} Обуч |
би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.{S} Брзо га довуче к себи и држећи га међ колен |
продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, за |
> <p>— Добро дошао, тато!</p> <p>Он као устукну.{S} Али се прибра.{S} И као не знајући <pb n="8 |
о.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући горе |
Тешко оном ко спомене, а камо ли да се усуди поћи.{S} Али није се могло више.{S} Почело се већ |
мела на очи да му изађе а камо ли да се усуди и да га погледа!</p> <p>Међутим све то није треба |
ошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту |
ећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.{S} Било је загушљиво.{S} Завесе и прозори н |
тери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада до |
Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој се изоштриле и као пришле, с |
о је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зидова, да |
е и златне зарфове.{S} Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје |
им и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по пот |
о је сањала, сневала...{S} А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети н |
тим Магдиним причањем пред светом јасно утврђивало, да их он није оставио, није напустио.{S} И |
<p>Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући |
ја би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када |
акар сва изгребана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици |
ласом.{S} Било је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се ку |
<p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући!{S} Да, заиста, нико |
оље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе.{S} А оно ево преваре се!{S} Видео њу, Софку, и м |
ав.{S} И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га |
јој је тешко, сажаљевају је, и даби је утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој пок |
, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони к |
од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.{S} Око јастука виделе |
аутинова виде како на њега све то силно утиче.{S} И још кад он сагледа где је Софка кувала кафу |
е била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, знам ја...</p> |
ишта није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што |
очима.{S} Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад |
и, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој у пола новом од |
крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.{S} Истина, њој је било једнако те |
ти, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и обло раме.{S} И гушећи се поче да ј |
и лако узјаха.{S} И кад узјаха поче се утопљавати, заогрћући се добро гуњом, увијајући ноге, к |
то се добро уви, осети на коњу сигурно, утопљено, узе дизгине и, прекрстивши се, а не руковавши |
1_C24"> <head>XXIV</head> <p>Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта.{S} Сам одлази и затвар |
два му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, имам, г |
лој родбини.{S} И све, и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год |
ож прелажења у Турску.{S} Тетке, стрине утркивале су се код које ће Софка, још онако мала, бити |
ријатеља, тог њиховог „бату“, сви су се утркивали у служењу, облетању око Марка.{S} Тодора га ј |
е се неопажена повуче и остави их да се утркују у игри: загрљене, готово један корак у корак, ј |
латили су му се и дрхтали.{S} Сва му је утроба једнако крчала и као да се кидала, па се све то |
кидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.</p> <p>Не гледајући ни на свекрву, кој |
ј грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери.</p> <p |
сећати, како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, |
не у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и умор на лицу од ноћашњ |
е, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.{S} Али ипак, поред свега тога, изгледало је |
што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S} Софка натеже тестиче.{S} Са набраним |
у мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Софка, знајући да он т |
д сандука са новцима.{S} И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да бил |
су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по дворишту шуште мек |
розора.{S} Све постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама к |
и њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из пос |
ела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фе |
туђим светом, толико је била уплашена и утучена, да се видело како већ ништа више не може да ми |
ре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> |
еше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</ |
ота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова снаја.{S} И о |
ле венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка са том баба Симком |
ај са Софком сврши, па да би и он могао ући, поче да виче:</p> <p>— Ајде, жене!{S} Доста, не вр |
је на то све још више, силом склепташе, ућуткаше, јер толико заграјаше на њу...</p> </div> <div |
ање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не |
, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод <pb n="253" |
...</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у Симк |
ида....</p> <p>Кида саму себе.</p> <p>— Ух, ух, тето, тето!</p> <p>Грчећи се, угуривајући се у |
з њих видео, да ли ће му истину казати, ухвати је за раме.{S} Рука му врела утону у њено меко и |
ла сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101 |
а се не диже из постеље.{S} Грозница је ухвати.{S} Дању ништа за себе не би знала.{S} Ноћу би с |
, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да с |
ожда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је би |
јој се правда Магда. — Они моји на селу ухватили ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек д |
укала.{S} И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено „двогубо,“ када осећа: како није о |
{S} Поче да греши.{S} Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају.{S} И |
она са Софком надмеће.{S} Све се око ње ухватише, и почеше с њом да се надмећу.{S} То би згодно |
осио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да поз |
ихове куће, и то не толико због њиховог учешћа и рада, колико због тих поклона и прилога.{S} А |
да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин о |
ичају, рано, дечком) дао у манастир, да учи.{S} Али га дуго није задржао: бојао се да много не |
младожењу, још дечка, кога ће морати да учи како да се опасује и умива.{S} И пошто никог није г |
код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, није је тако брзо удавао, |
а, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако нису били код кућ |
мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан ве |
а учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{S} Већ је био први мрак.{S} |
егне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се она сама дигне и |
труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео сам, силом |
и!</p> <p>Али тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама по |
ед предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато |
рашно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је то велика, те |
би је тај страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, |
е, неке грудве.</p> <p>Једном у мало не учини лудост.{S} Било је некако на измаку лета.{S} Опет |
бен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама |
ледало овамо горе, на њу.{S} И Софки се учини да, поред ње, највише гледају у оно иза ње на док |
аде опет у оно своје сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб |
ко, незнано куд крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је |
Дише толико, <pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да уст |
напред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста |
ако да се Софки не тек поче него сасвим учини све ово као логор.{S} И они, и ова кућа, и ове њи |
ржава његову ознојену руку.{S} Одједном учини јој се како не може више, јер му толико клизе прс |
и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као неко одмориште, где се они са |
за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти |
ло; али она не била Софка, ако то не би учинила!</p> <p>И онда, престрашена тиме, унезверена, о |
у село.{S} Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи у |
д њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ проћерданог и продатог |
одају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим насле |
а каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мат |
<pb n="205" /> собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благо |
ребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, послушам.</p> <p>— Добро, добро.</p> <p>И не мо |
више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нису могле замислити, |
замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А старац, в |
авала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она |
о што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њихове кривице и воље.{S} Можда је и сасв |
она видела како је он тачно, све онако учинио, како је она желела и осмехнула се на њ.</p> <p> |
м лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом.</p> <p>Но ипак, уверена је бил |
кречена собица, <pb n="191" /> на Софку учинити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собо |
е к њему окреће и, знајући колико ће му учинити задовољства, почне да му се као уноси, и сва ли |
у одстоји.{S} У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гл |
манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и његових, као куд и к |
прилазити к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би дол |
е, у папучама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, р |
.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, те су |
га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.{S} Из ње је била толика простота и убијена мирн |
и још и други.{S} И како би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! |
у полегао.{S} Рукама запушио му и очи и уши.{S} И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако |
свиленом и затворене боје марамом.{S} У уши обеси оне материне у родбини наслеђиване златне мин |
е модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а |
ља.{S} Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у с |
ом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао та |
зана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спроћу њих |
о му све јасније, све силније допире до ушију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва |
ав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина.{S} Све позд |
белина.{S} Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.{S} Позади врата, онај простор испод у |
косе, гладећи му је и исправљајући око ушију.</p> <p>Сутра је била сарана.{S} Тада већ дођоше |
руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</ |
једва дигла и изишла после тога у кућу, ушла у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова св |
ле су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о врату, загледал |
ији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матер |
е <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак |
е са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокан |
штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слепоочњаче јој с |
хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, као да им је баба Симка била све и сва, |
отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим |
ећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.</p> <p>Узалуд јој је Софка то преб |
а изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за |
ста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допустити, особи |
њом, увијајући ноге, колена и пробајући фаље на пиштољима, да није барут уквашен.{S} Слуга за т |
епотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брач |
} И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркв |
нија.{S} То је било њихно, њихне куће и фамилије као право, одличје.</p> <p>Али овамо око ње св |
ј вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља ро |
ући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим весељима, свадбама бивале од |
су на својим колима, и то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим братом |
то скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Вода је са |
еле ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер |
леда кућу и већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена |
Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку.{S} Да огласим!{S} Нека с |
ћа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на |
дби, седети.{S} Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раме |
рата, да се изнесе и обеси још неколико фењера, да би степенице биле боље осветљене; да се посл |
р.{S} Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином св |
</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна то |
</p> <pb n="127" /> <p>Кућа засија.{S} Фењери, упаљени на капији, почеше да дрхте и да бљеште, |
S} Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осе |
м, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод х |
ладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дн |
ела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто |
обично на машине навлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S |
е.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића дан |
Арнаутин, поглавица највећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисо |
интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер нико онда није био у стању да |
овац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакши |
, сина, који се први почео да носи а-ла-франга.{S} Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа |
скошнијим јелима и слаткишима.{S} Једна фурунџиница, која би само за њихову кућу пекла, могла ј |
ећ су се сасвим помаљали изнад сукања и фута трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њ |
ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљам |
д њеног одела, простог, али новог, јаке футе и дебеле јој кошуље на прсима, запахивао је мирис |
вала је на готово гола прса и изгужване футе и јелеке.</p> <p>А на то нико да се постидео, поцр |
агда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није |
стом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од р |
лим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу.{S} Сува, бледих о |
агом затвара врата, грдећи их:</p> <p>— Хајд!{S} Не досађујте!</p> </div> <div type="chapter" x |
журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из угла со |
рла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охрабреније |
трашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била тамо и рек |
ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипак пође |
о се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећала је да неће моћи |
о врата журећи их, и Марка и саму њу. — Хајде, хајде, де!</p> <p>Софка виде, како он отуда, из |
ност: писано је, нема се куда, и онда — хајде, да се иде тамо куд се <pb n="156" /> мора.{S} И |
разастрла постељу младенцима.</p> <p>— Хајде, хајде, свекре!{S} Доста је, време је...{S} Охраб |
и раскопчава, наредивши Магди.</p> <p>— Хајде намештај, Магдо! — И продужи једнако да се скида, |
одело и ужурбано позва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигн |
зећи поред Магде запиткују је:</p> <p>— Хајде, Магдо!{S} Оде ли и снашка Тодора? </p> <pb n="63 |
т некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — |
аки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!</p> <p>А заи |
ину Магду обраћајући се Софки:</p> <p>— Хајде да вечераш, Софке!{S} Донеси, Магдо!</p> <p>Софка |
ји глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, в |
тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се сл |
поче она Софку одозго журити:</p> <p>— Хајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није до |
ли, застрашивале и претиле им:</p> <p>— Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.{S} Јуче сам била там |
зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи и |
отуда, из угла собе, на оно њено прво „хајде“ плећима полете напред, да и њу као и свакога оте |
p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „хајде Софке“ тако се слагало са Софкиним гласом.{S} Бил |
нала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...{S} Виде како јој |
а ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, |
И онда дочекан од својих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили м |
е сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од |
смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање:</p> <p>— А, дедо!{S} Наздрави, д |
ми! — Жив си ми! — Аха!</p> <p>А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, зве |
пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање нек |
бе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче н |
ве више бивали разголићени, све су више хаљина од себе одбацивали.{S} Код жена већ су се сасвим |
е, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада <pb n="165" /> доводити у везу са с |
и послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...</p> <p>И заиста, и сама Софка с почетка није |
о додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима |
и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледај |
ваних а никада нерастресиваних спаваћих хаљина.{S} И ваљда услед свакидашње употребе и стајања |
оца, његових оних поцепаних постава на хаљинама, његовог зноја од неопраног одела и оног његов |
ва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је |
pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме, кој |
ан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око вра |
ховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-М |
е амам зашарени <pb n="148" /> свученим хаљинама, испуни се разговором, кикотањем, радосним узв |
ређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S |
диркивање, голицање, бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чис |
спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били готови када их позове, да до |
това.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} Кратак, доста от |
авлачене и испеглане фесове, или готове хаљине, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се |
офка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље, свилене мараме.< |
по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негова |
а деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо |
тери новац за те њене увек нове и скупе хаљине.{S} Али у брзо се Софка досетила.{S} Видела је: |
Видела је: да јој мати зато тако скупе хаљине даје, да би је том скупоценошћу уверила како заи |
ка.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су или |
еке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасвим ослобођене, почеше Софку |
их долапа, где су биле савијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} |
оних долапа, из којих су изнете спаваће хаљине, а они остали случајно незатворени, бије нека ст |
ише јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој доса |
рса јој не даде.{S} Силом, доносећи јој хаљине, гонио ју је да се облачи.{S} Нарочито је пазио |
/> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} Она га овамо, у по |
о у трговину.{S} Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник.</p> |
и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она одмах тог |
дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{S} Свак |
а ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, |
х почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој наређиват |
док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} |
нио, одмах се дизао и одлазио натраг, у хан, село.</p> <p>Софка, кад би се, убијена и изломљена |
оћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног.{S} Куршум му остао у трбуху.{S} Истина ниј |
заклањајући га од месечине, однео га у хан.</p> <p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчи |
ђе. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан.{S} Али нека!{S} Нека остане овде!</p> <p>— Предоми |
осле прошевине престао да иде од куће у хан и село.{S} Сигурно сада кућу и све журно спрема за |
ињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи.</p> <p>И Софка |
ног крвника, док у ствари отишао и он у хан, код Томче, да се тамо над осталим слугама натреса, |
{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође, да се тиме, не Софк |
изиђе из собе, уседне на њ и отпутују у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шушта |
почеше наваљивати на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, |
кроз коју пролете, одјури пут њиховога хана на граници.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
де и изгубе.{S} Сваки добивени новац од ханова њој би предавао, да она тамо у ковчег метне међ |
од Ахметовог браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служила з |
а трговину, <pb n="137" /> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо ку |
а била откривена, заударала су на зној, ханове, непресвлачење, неопраност, масноћу.</p> <p>Софк |
на својим тешким, воловским колима, за ханове пренесу еспап, као: велики грумен соли, каце пун |
као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханове, и све! — Па се окрену и викну/ жени: — Иди, мор |
олико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? — као кушајући га питају неки.</p> <p>— И ханов |
из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци.{S} Овде у вароши |
ичати, како ето већ почело да се имање, ханови, продаје и троши.{S} А опет бојала се да то одби |
чио он тако: да као она зато жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке |
оре у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.{ |
е, насељене по околним великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тел |
, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.{S} Дакле, био је тако близу, а не, к |
када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и м |
з да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога |
се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам ха |
за Марка у Ахметовој кући није имао ни харема ни ичега скривеног.</p> <p>А обојица су били лич |
ружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да аши |
е, када је овај напустио, служила је по харемима, а кад остарела, вратила се овамо.{S} И од тад |
прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост.{S} У кујни светлу |
о је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распаса |
уси, узми још!</p> <p>И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.{S} Али, више је пила, него јела. |
ао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава |
о понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, ем је дава |
дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи-Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући |
смом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој посл |
сма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава, мори, ем ј |
— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не знаш ти, — окрену се он |
о и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем ј |
д вајкада били тако богати.{S} И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, з |
онавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако, ево и овде |
узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу мушкима п |
„Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на путу, он би једнак |
/p> <pb n="10" /> <p>И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај жи |
је до тога, — беснео је, — зна и за то хаџи-Трифун.{S} И он је некада био млад.{S} Али онда, е |
од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава |
доздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l>Ем је дава |
ци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote |
а хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се, да је он први имао смелости д |
ита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где |
пи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђа |
, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једн |
осили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би |
има и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободнији, срећнији. |
е он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богаство, које до тада лежало скривено |
радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!</p> <p> |
би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клечећи до Софке држал |
хваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза Софку |
дугови, продаја куће...{S} А сада, ето, хвала Богу, испуни се!{S} Али још како се тек обрадова, |
{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.{S} А сада, Магдо |
оси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да |
поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потресе, до с |
ин, — одахну мати.</p> <p>— Е добро.{S} Хвала ти! — настави брзо Тоне. — Само, снашке, знаш, ја |
пољуби у руку. </p> <pb n="125" /> <p>— Хвала, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како св |
и сви ми здрави и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи ј |
посети, сиђе и истрча преда њ.</p> <p>— Хвала, дедо!{S} Срећан ти дан и празник, дедо!</p> <p>И |
ину љубав понова би је нудила:</p> <p>— Хвала, снашкице, хвала...{S} Узми, узми још.{S} И клече |
бећи је по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку најви |
д среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала <hi>ви</hi>! —И од радости поче рукавом од кошуље |
p>Она, радосна, одговарала је:</p> <p>— Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка!< |
ма и једе, захваљивала јој је:</p> <p>— Хвала, снашкице!{S} Окуси, узми још!</p> <p>И Софка је, |
и да Софки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим пр |
љубио Софку по коси муцајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у гла |
као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку. |
поче осећати: како је почиње за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом |
на онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао свекар Марк |
плач, јад, све већи и већи, поче да је хвата, те поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто |
запрепашћена почела десном руком да се хвата за врата од собе, да би се задржала, видевши по л |
омци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p> <pb n="164" /> <p>А све то одо |
а.{S} Унезверена, изван себе од страха, хватала би Магду за руку и показивала јој на прозор и н |
ио пут села и мрака, који би се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једна |
а капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је би |
у врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се још није била сасвим обукла.{S} |
ополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана. |
јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од ужаса због тих |
елине.{S} Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух.{S} Башта поче да јој се нија, ноћ све ле |
ја, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће |
пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и главу.</p> <p>Софка се свему томе није н |
ечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење ре |
еним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред голе земље |
до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, |
, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак на |
их плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим |
p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, |
S} Осети како су му руке, прсти, сасвим хладни и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она з |
е више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом це |
нда мирно оде.{S} Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши |
плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.{S} Сунца, светлости ни |
половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.{S} |
, кад се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га |
едела јој је мати, и као да јој је било хладно била се огрнула по леђима кратком колијом, шкорт |
а плоча пекла ју је.{S} Али њој је било хладно.{S} У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је |
а, а отуда се враћале вриштећи, прскане хладном водом од других које су пре њих ушле.{S} И све, |
велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестиј |
рађен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по у |
ући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи је, ослови га:</p> <p>— Добро доша |
з двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару развијену плашчаницу, и око ње поређ |
пе, да би се видело ићи тамо, њима, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су с |
да би је спречио да овамо, к њима, под хладњак не улази, потрча к њој.{S} Видело се како му се |
а, под хладњак.{S} Тамо опет, окачени о хладњак, лелујали су се дугачки гвоздени фењери, са сво |
захватати и служити их.{S} Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор |
енија јој доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околн |
да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.{S} На њихову срећу он се беше у поче |
пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима.{S |
стали, да се одморе.{S} Зато тамо испод хладњака нико сада и не седи, не раскомоћује се, већ св |
г имања.</p> <p>— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње?{S} Горко, великодушно |
о, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијене јастук |
оклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, <pb n="255" /> витлају |
да ће сасвим остати сирота, готово без хлеба, и ако се у велико почела да бори са сиротињом.{S |
исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, д |
елом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат |
над асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим словима.{ |
звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по |
ила, већ и оружјем руковала.{S} А и сам ход, стас, нарочито обле јој и високе обрве и овално и |
к и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Онда, као никада дотле, материн доста јак гл |
, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се надише.{S} Прсти су му пу |
лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен.</p> <p>Све се то тачно |
ових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само <pb n="115" /> они б |
је једнако загледајући да се не упрља у ходу.{S} Али најгоре јој је досађивао онај тесан а суви |
о је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди, да се не би удала за каквог њихов |
ју!</p> <p>Марко, и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од С |
икну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани |
а тамо у великој соби буде послужен, не хотећи ни да седне на силно нуђење Томчино, сав побесне |
ити тежак утисак, ишао је испред ње као хотећи собом да заклони кућу.{S} Ишао је поклецујући је |
закључи брачна веза, не може да издржи, хоће да одустане од овакве своје неприлике, оваког мужа |
ру смрт далеко у туђини, у усамљености, хоће тиме јаче к њима да се приближи, да им да на знање |
} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она зна за њега, ка |
утешиле, певају те песме о растанку.{S} Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њ |
али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља.</p> <p>И Софкин от |
м Софкином одбијању јела, значило је да хоће да пије не вина него ракију.{S} И по томе је Магда |
, и кола се труцкају... а ко је знао да хоће то да учини! — ту се он освестио, и, када се видео |
Хајде да играмо.</p> <p>— Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стри |
: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са њима, а да то није тек реда ради.</ |
е поклецнуше од радости).{S} Наша Софка хоће да нам иде!{S} Ето, хвала милостивом Богу, дочекас |
матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништа да не жали |
поштовање, и дивљење.{S} Једино ако она хоће на њ да се смилује, да га не омрзне, него само да |
ње.{S} Нека ми се Софка спреми како она хоће.{S} И ништа да се не жали!</p> <p>И једнако, непре |
сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, кад |
да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да |
> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су новци, |
ао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после с |
ће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.{S} И в |
"44" /> својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг рани |
е сасвим слободна.{S} Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.{S} Свакога мушк |
{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе |
он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, к |
да све на њој до ситница запазе.{S} Сви хоће да виде, да ли је заиста онако лепа, онако обучена |
е сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најго |
ље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, да она |
ек њему остављају да то изврши, како он хоће и нађе за добро.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Ми |
ка!{S} Ено Софке, па она, ако зна и ако хоће, нека ти да.</p> <p>И тек, када би јој Софка одобр |
у, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.{S} И Тоне је са адвока |
иш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда.{S} И ако то мислиш, онда — погл |
, прсима предаје, да је он гледа колико хоће, наслађује се њом, онда ова, свекрва, не може више |
колико мора да је Софки тешко, кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила.</p> <p>Ма |
то се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се |
отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сирот |
акључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају. |
а, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада га Софка не виде таквога. |
е, поче да му се уноси у лице.</p> <p>— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да р |
упита је, као умиравајући је:</p> <p>— Хоћеш, Софке, да вечераш?</p> <p>— Нећу.{S} Јела сам ко |
и до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> < |
S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S |
њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је тво |
.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да |
ашке, ја више к њему не смем.{S} Ти ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу |
мати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— |
нам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе |
да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одгова |
/> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер |
<p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, на |
и весели били!</p> <p>— Хвала, нано!{S} Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, |
ивала јој:</p> <p>— Магдо, покри ме.{S} Хоћу да спавам!</p> <p>А сутра, дању, Софка већ није жа |
p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна, јер зна колико га тиме изненађ |
иш и донесеш, да не заборавиш!</p> <p>— Хоћу, нано! — Љуби је син у руку.</p> <p>— И — наставља |
чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка |
"199" /> <p>Али Софка не даде.</p> <p>— Хоћу, хоћу тамо...{S} Зашто?{S} Хоћу ја! — И сва срећна |
траха, она кратко, топло рече:</p> <p>— Хоћу!</p> <p>Свекру као да више ништа није требало.{S} |
:</p> <p>— Знам, видим...{S} Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћ |
p>— Зар мене није срамота?{S} Зар ја то хоћу, мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то |
хоћу! — И осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би г |
Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је:</p> <p>— Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми |
раздрага. — Па држи се, не подај се...— храбрећи је врати се у собу.</p> </div> <div type="chap |
и да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке!{S} Не бој ми се кћери |
азду.</p> <p>Али одмах би окренуо да је храбри: како ће га сигурно послати ове суботе, јер отка |
аче, сама себи говорила и саму себе као храбрила:</p> <p>— Ех, сигурно ми је ово првина.</p> <p |
е гутао, и једнако извињавајући јој се, храбрио:</p> <p>— Не бој ми се, Софке, не бој ми се, кћ |
до које је ипак допирао жагор, који је храбрио.{S} Али међутим из баште поче да бије свежина и |
о је у њему неко саучешће, утеха, али и храброст и решеност: писано је, нема се куда, и онда — |
цали у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.{S} А око |
еднако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> ш |
е.{S} Онда и полудео.{S} Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату.{S} И кад год б |
а) да дочека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на |
се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино.{S} Она, као увек, спавала би подбочене |
од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте да иде, побегне <pb n="249" /> од Томче и њих, онда |
="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не за |
но мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али зар она, Тодора, пред њ |
{S} Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављај |
ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи љубав, срећа |
ро.{S} Могла је да готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Ма |
сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла је.{S} Ни ноћу не би стрепила.{S} И због те |
готови јела каква је хтела и колико је хтела.{S} Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је |
ту што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, о |
е појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у |
а.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родбина, осет |
због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије |
жи за себе као неку поштеду, пошто није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, ка |
Затим би узимала мужа к себи, јер није хтела да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку |
а, кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није |
ту и леже јој по раменима.{S} Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува |
фки незнане и непотребне, и за њих није хтела да зна ни где су.{S} И када би која комшика дошла |
.{S} Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити....</p> <p>— Баш добро.{S} Боље ти него т |
рта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте брад |
{S} И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да оде горе и види га, па пењући |
ко тих својих пецива, кришом, колико су хтеле, да пију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија |
од своје куће.{S} А поред тога ваљда су хтели да се тиме пред њом као откупе за све оно што је |
могли да јој откаче тај вео, јер сви су хтели и грабили се.</p> <p>И тако, застанувши на прагу, |
ваљда брат.{S} И сви они, сви, како су хтели, онако, како су њихови оцеви са њихним женама, та |
и сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је |
свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани порођајем, све да затаји.{S} Кратко |
а, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главно |
е се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, ка |
дуго, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје ку |
а дигао руке.{S} А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од |
ако он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седет |
њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} |
ткада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек.{S} Ником рђаву реч, н |
ише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на |
д до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео више ништа да слуша.{S} Само, онако пијан, на глас |
{S} Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то |
је:</p> <p>— Нека умре и она! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да с |
же.{S} Он, син, као у инат, никако није хтео да му иде по вољи.{S} А ко зна зашто? — мислио је |
к што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса под |
ијао од себе.</p> <p>Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, прод |
када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе, да га види, али ипак да и на њега, као на |
седа, скршта ноге.{S} Свираче још није хтео звати к себи горе, јер би му били у близини и зауд |
>— Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за те |
чи:</p> <p>— Ох! ох!</p> <p>И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то.{S} |
ом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, |
Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.{S} Али са сином, који му се родио доцкан, када је |
, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако <pb n="7" /> није |
еснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступ |
ћи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била там |
Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не |
ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.{S} Знала је да то за њом иду њени: тетке, |
ато јој и само време брзо прође.{S} Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, ка |
ечни дечји задах око ње, а још теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одав |
жи да сада свирачи свирају, да од њихне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповес |
би који дошао, ушао на капију, само би хукнуо:</p> <p>— Ох, бре, бато! — И не би улазили у сам |
вона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати.{S} А поред ове гужв |
Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло.{S} Опет поче кроз ноћ да трепери грнета. |
а, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати:</p> <p>— Боже!{S} Боже!</p> <p>Али немајући ку |
лазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени:</p> <p>— Ох, бре, бато!</p> < |
је сутрадан, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде |
ивала, враћала би се пресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да ј |
ноћ да трепери грнета.{S} А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изне |
ко богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баб |
да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тиц |
По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис.</p> <p>А знала ј |
"181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то |
те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набра |
од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по |
} Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око ва |
{S} Не могу да је задржим.{S} Само кида цвеће и баца.</p> <p>Софка, једнако осећајући на себи њ |
пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и |
{S} Поче да се облачи, па и кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и исп |
, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. </p> <pb n="34" /> <p>Софка тада увек у новим х |
готово као луда, почела да разговара са цвећем.{S} У сваком би цвету налазила по једну своју же |
чеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.</p> <p>У том уведоше девера: млад, висо |
ена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласо |
звученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у |
када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој нов |
е, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви |
међу њега и тамо те собе, куће, жениног цвиљења <pb n="216" /> изгледа да све је било свршено и |
авом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено:</p |
ући, не може — свршено је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ |
собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио |
и и колена га издају, јер га оно женино цвиљење као неко уже око врата стеже, не да му и не пуш |
греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу и бије га у теме, у мозак.{S} И |
а до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.{S} А најгоре јој би, када осети |
сељак, не зна и неће да зна...{S} Софка цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била до |
чним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.{S} И Софки онда, на ужас, |
ко реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо, с друге стране, по ва |
у налазила по једну своју жељу у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас |
велики огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки лог |
о, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком:< |
еном поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и |
/p> <p>У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље.{S} Настад |
лела и осмехнула се на њ.</p> <p>И све, цела кућа, била је њена.{S} Па не само то него чак и пл |
се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек би |
</head> <p>На глас да се Софка испроси, цела варош, ситећи јој се, одахну.{S} Дакле једном већ |
pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни светлошћу и сјајношћу, те, |
а, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и |
на и обучена као већ велика девојка.{S} Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око |
жутим као восак старим степеницама.{S} Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала |
ене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећати испод с |
постаде мекше, топлије и утутканије.{S} Цела кућа доби други изглед.{S} И сама кујна, са новом |
е и та њихова кућа већ тада била ту.{S} Цела родбина из ње је произишла.{S} Од увек саме би вла |
кочи он уплашено и викну тако силно, да цела кућа претрну.</p> <p>И сама Софка, заборавивши се, |
чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, ви |
и шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка.</p> <p>Ручали су доцкан и то н |
е двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.{S} Али сада, пошто је, као сваког пра |
е да мисли, да жели.{S} По њој се могла цела кућа да однесе.{S} Ништа она не би приметила.{S} И |
толико дана гомилало, да ускоро почела цела кућа, особито доле, кујна и она велика соба, да за |
После ручка такође их је било.{S} Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао.{S} И још када |
.{S} Па онда, пред сам мрак, када почне цела варош да се потреса од цвилења, и блејања јагањаца |
очекивала госте и родбину.{S} И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.{S} Она, мати јој, г |
та, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, <pb n="6" /> стрине. |
/p> <p>Брзо, готово на душак, испуни се цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди М |
pb n="210" /> да се Софки учини како се цела соба креће.{S} Она, не могући да устане, да га као |
ривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и цела је кућа била споља окречена, па и она велика соба, |
гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба н |
ачка, да јој злато својом жутином покри цела прса.{S} И сама Софка, која је била навикла на тол |
низа дуката, поклон од Марка, које јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала |
ужа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса |
рио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.{ |
уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се ме |
се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.{S} И запрепашћено и уплашено, |
љивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био |
материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како с |
е од њих, од куће им, није одвајала.{S} Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова |
ред куће проћи, још мање да застане.{S} Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три |
арци, који нису могли да издржавају.{S} Целе ноћи видело се како на те огњеве падају ужежени „в |
ана, те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, зб |
био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.</p> <p>Арса га први виде, |
чету, није могло ни да помакне.{S} А од целе своје родбине, од толиких жена, изабра једну, најм |
и крајевима влажним и страсним.{S} А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скам |
ојом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том |
та од јела узимала.</p> <p>После вечере целе ноћи Магда би код ње предремала, тобож да јој је н |
показује сву једрину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићено |
већ био закрчен.{S} Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро... </p |
ло би спремање.{S} Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и стрине, долазе |
ада заволе и заљубе једно у друго.{S} И целе ноћи биће све горе, све бешње.{S} Свака ће гледати |
колима, како је коме било згодно.{S} И целе су ноћи долазили и притицали готово сви они са сва |
ако ноћ и она, овако усамљена.</p> <p>И целе би ноћи тако, док не би изјутра, савладана и измуч |
, па задремала, заспала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софк |
зна и није ништа спремно.{S} Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весеља, једнако морао да |
тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додир |
ко њега.</p> <p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћу |
ј руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене.</p> <p>— |
скидајући се, пружи јој руку.</p> <p>— Целивај!</p> <p>Она га целива, али се трже уплашено и п |
оз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда пре |
к та није надмашила, у инат јавно, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их |
виде како он зна, да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди-Мита; али п |
род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, |
са њима.{S} Па онда нека буде потпуно, цело!{S} Зато поче одозго да силази, а, највише услед д |
у код њега да пањка:</p> <p>— Добра!{S} Цело јутро јури и трчи кроз башту.{S} Не могу да је зад |
сутра, када гости дођу, видело, како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куп |
села, готово као нека кула, пошто је и цело село произишло из те њихове куће.{S} Говорило се д |
ћи шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави у последњу у |
уком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од у |
ија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело двориште.{S} Већ су околни комшиски зидови начичка |
ељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу как |
банчила и пила.{S} И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на ко |
и, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> <p>— Имам, им |
, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, п |
мо да живи и због тога да је срећна.{S} Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа |
која би се у вароши почела да носи.{S} Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и с |
, зарадује.{S} Сва се унесе у посао.{S} Целог дана не дижући главе ради.{S} Мати једва би је од |
ма, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве |
и све журно спрема за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И сва |
дном да се истински спријатељи.{S} А од целог одела, по <pb n="138" /> коме би се могло да суди |
, и од овога гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време т |
ласке у невреме, уђе она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> |
.{S} После испита сада први пут га виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и разв |
је тако добро.{S} И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то |
бити жена свога избраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и |
по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једна |
радом и кратким обријаним вратом.{S} Из целог њега била је нека дивљина и силина.</p> <p>Он сад |
м је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n="60" /> да б |
ке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту п |
диже и одлази другој комшиници.{S} Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капи |
уно корпи, јела и буклија вина, да тамо целог дана преседе.{S} Доцније, кад се још више обогати |
екако сладак, раздражљив.</p> <p>А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и покл |
сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда |
братом.{S} Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав о |
онолика сличност међу њима.{S} Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне |
ада се не узнемири.{S} Од прошле ноћи и целога овога дана била је толико уморна, толико засићен |
у као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост.</p> <p>И када, дубок |
ни не би могли, знали и умели свим тим, целом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, |
тац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшн |
р стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола дово |
са састављеним плећкама, са наднесеном целом горњом половином, њихајући се полако и осећајући |
ове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.{S} У то време дошао неки нов |
по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у своји |
остане само један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе |
оји колико треба.</p> <p>Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па ча |
оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те две бачве, а доцније ће он већ |
ек.{S} Трепет не само за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Рата |
узе.{S} Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.{S} О |
ред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њ |
ћилим са Соломуновим словима.{S} Он је целу собу не само испуњавао, него и био велики за њу.{S |
очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су |
ова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} За њега ј |
о дође, затећи мајку и њу, Софку, као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њег |
кити и носи цвеће и опет поче свекрву и целу кућу да засењује и испуњава оном својом лепотом и |
раздраганошћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижу |
провлачећи се кроз капиџике.{S} Изреди целу махалу и опет се враћа кући, опет седа до огњишта, |
се почињао хватати.</p> <p>Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући о |
ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру.{S} Прво као поклекну, одскочи и одмах |
ј соби, видело како први људи из вароши целу ноћ преседе договарајући се, а на послетку увек ње |
n="225" /> стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и сахана, поређаних по |
преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из ча |
да се рушењем те капије, која је овамо целу кућу и двориште заклањала, увек се <pb n="238" /> |
иде, да по њеном лицу и држању, седењу, цене како јој је.</p> <p>И заиста, прво улете тетка.{S} |
би пред њима показали колико они воле и цене свога новог пријатеља, тог њиховог „бату“, сви су |
као подиже му и даје неки већи углед и цену.</p> <p>Јер ето свака од њих почела већ око огњишт |
р, кад би знао да они морају он би мању цену дао.{S} Него, овако, видевши тако окићену и намешт |
ad>X</head> <p>Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.{S} И Софка зато доцније це |
би он од ње дознао за њих, јер по њој, цео је свет морао знати за њих, него како би толиким св |
ниште.</p> <p>Узалуд Ахмет, пренеражен, цео фис довукао <pb n="136" /> к себи, да му Јусуфчића |
е и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела тамо иза куће, у башти.{S} И тада |
“ односило се на све њих, на њу, матер, цео свет).{S} А не би вас било срамота да ја идем пред |
ље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу т |
да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.{S} |
гледа да све је било свршено и пропало: цео живот, детињство, отац, мати, нарочито проклети ота |
а и са равнодушношћу све посматрала.{S} Цео дан видела би се како преседи горе, на прозору, са |
ма, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и има |
доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао |
реле.</p> <p>Тако и по комшилуку.{S} За цео је тај крај, још не насељен сасвим, већ из сељачких |
и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.{S} Знало се само да је испод ц |
ила задржавана на преноћиште и сутра на цео дан.{S} Софку је ње више било жао него себе.{S} Уза |
у дубок грозничав сан, те би се и сутра цео дан губила у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чу |
е зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гу |
бежање и ваљање по хаљинама.{S} Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страс |
ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.{S} О |
е ће он већ и све бачве да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати |
или би они, њени, и не само они, него и цео свет.{S} И онда, колика би порасла, колика би поста |
ј рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан тамо, горе, преседе.{S} Не сиђе, не појави се, |
раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да се види и она његова уздигнута рука са запаљено |
p>И само то.{S} Ни ко проклет?{S} Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, |
духом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.{S} А то их је, изгледа, још више дражило, опи |
ровели би неколико дана.{S} Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен та |
ље, свилене мараме.</p> <p>Тако би било цео дан, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек мо |
их пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази ок |
а колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе седећи до огњишта у кујни, нагнута |
етло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али не з |
{S} Поче га опасивати, али с муком, јер цео његов доњи део тела, кукови, клатили су му се и дрх |
ио једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршиј |
е, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S} Мати и друге јој тетке и с |
>И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца.</p> <p>И на изненађењ |
ући се иза Софке, готово луда од среће, церекала се и молила Софку:</p> <p>— Не дај ме, снашкиц |
коме бити досадно, једнако захтевали од Цигана да им свирају и певају једну исту њихову песму:< |
Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је |
о прегледа кујну, богато обдари ашчику, Цигане, а највише баба-Симку, повуче се горе.{S} Жене о |
има и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.{S} Жене су бежале од њих а с |
село.{S} Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, с |
стуке.</p> <p>А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.{S} На |
ћу, никако се више отуда није излазило, Цигани се ређали.{S} Морали једни друге да одмењују.{S} |
чекивано од свих криком и урнебесом.{S} Цигани до неба извијали су зурлама.{S} Марко им је баца |
е.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.</p> |
же и поправи — газда Марко, — ако смо и Цигани, и ми душе имамо.{S} Не може се више.{S} Не може |
— Хајде и ви, бре...</p> <p>И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљ |
ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривал |
ако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Га |
а оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.{S} Ефенди М |
за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни:</p> <p>— Хајде и ви, бре...</p> <p>И |
ку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганина дижући руке, којима би га смождио, само да се |
тара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики |
зва Симку.</p> <p>— Хајде, тето!</p> <p>Циганка, којој амамџика брзо намигну и која је нарочито |
рач, како се не би ништа видело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лел |
ој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена његова морала |
ед себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже |
се тамо пропио, више се не трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивч |
азе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим анте |
Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, |
е хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима |
, задиркивале.{S} У брзо па лупа нанула Циганки, које су ишле и распремале, лупа врата амамских |
.{S} А они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и ула |
а то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да |
мама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом.{S} Оту |
иганке и то не праве, ове из вароши, из циганске мале, него тако зване Ђорговке, насељене по ок |
и му оном својом неопраношћу и масноћом циганском, зато нареди да одоздо из дворишта свирају.</ |
е хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да п |
о двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет |
од руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час уст |
она његова уздигнута рука са запаљеном цигаром међу прстима, а сва разголићена услед заврнутих |
да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.{S} А још када Соф |
себе, испод руке, све више да испија и цигару за цигаром да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сва |
све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашк |
а махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, |
пијало и знојило.{S} Све већа је и већа цика и јурење настајало.</p> <p>Али то све одједном пре |
а, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чека |
ју, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негују |
амо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због вере нису мог |
јер услед, једнаког дружења са Грцима, Цинцарима <pb n="14" /> и Турцима, сви су, покрај стран |
сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око |
затвореним од задовољства, у лакованим ципелама, закопчаним на копче, с високим потпетицама, к |
чију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је зн |
авали.{S} Нико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, |
оване, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.{S} Или је бар тако изгледало да само у то гледа |
Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти.{S} Али силно отвори врата и |
абашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њих |
плануо би старац и већ би почео изувати ципеле којима ће је гађати — како <pb n="9" /> ништа ни |
око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора, тресући |
/p> <p>Он већ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, б |
.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варошима зна |
ке.{S} Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки |
која су горела и трештала, као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од ши |
д <pb n="83" /> Магде добивала колаче и црвена јаја.{S} Мати, сва срећна, служила је госте наро |
била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од ср |
оби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети |
е су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кро |
старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла д |
зила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштим |
на, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и озној |
и, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око |
ве скоро орибано и жути се и одудара од црвенила осталог намештаја и јастука, ћилимова.{S} И ус |
о, јасно је одударало својом жутином од црвенила намештаја.{S} Поред она два прозора, са белим |
има а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} По рафовима поређани |
јеном уза зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, ми |
ајући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које зал |
<pb n="151" /> горела су кандила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падају |
иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв.{S} Међутим из вароши све је виш |
се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и ша |
д слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је |
шију.{S} Изгледа да му таванице, греде, црепови и сва кућа са тим њеним цвиљењем пада на главу |
сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} |
али су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната над црквом |
и залудна света не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, |
ао скамењена.{S} А још мртвија јој дође црква, кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црн |
} Осети како јој од страха и ужаса поче црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједно |
а да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све ме |
ајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.{S} Испрва би долазиле у простим колима, са оце |
унце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет св |
бе божје, јер беше престао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који с |
авало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све |
понова Алилу лепи новац.</p> <p>Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се п |
крај доле.{S} Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко виног |
оја је била у самој вароши, одмах испод цркве.{S} Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра |
b n="185" /> па и клисари са гробљанске цркве.{S} Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је о |
ваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве.{S} Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ |
у око налоња и једва дочека да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са своји |
шији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама.{S} Беше настало оно праз |
ази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје |
у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, |
ако је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Све се капије |
живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њ |
ећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она С |
доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било и |
рзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах о |
је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, да |
иближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око |
ван, бурмут и восак.</p> <p>Али у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она вре |
сравњеног гласа.{S} У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, на послетку и загледала |
друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробље.{S} Г |
и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак |
тно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, |
ајтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још виш |
оћу куће и иза ње лежала цела варош, са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и до |
} И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један ч |
лећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом |
им кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гл |
не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске |
родни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оп |
уштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владич |
верима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене в |
> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче </l> <l>Мито море, Мито, Мито |
распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.</p> <p>Како сјаха, нити коња веза, нити с |
а гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била стакла кроз |
у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер.</p> <p>Марко ју је водио.{S} И сам ва |
{S} На очи не смем да му изађем.{S} Ох, црна ја!</p> <p>Софка се диже.{S} И, осећајући такву сн |
једнако бујала и расла.{S} Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала, како јој |
м, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука, посуте кафом.{S} По цео дан тако проведе сед |
а кола, која су вукли два јака, стара и црна бивола, а кола су била пуна свеже и меке сламе и п |
да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.</p> <p>Ходао је.{S} Није могао да се нади |
и је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која б |
нула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима.{S} А из правог ам |
ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоцене, да би се, ма колико биле дугачке, ипак |
јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се извукао и утанчао, а слеп |
аше прамен њене осечене косе и парче од црне јој калуђерске ризе.</p> <p>Али на ужас и трепет б |
д среће и радости.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрх |
па и она велика соба, особито оне њене црне, куршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала ј |
на земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S} Соф |
и, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећ |
тране било пуно света.{S} Све се капије црнеле, испуњене женама, особито девојкама, које су из |
бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.{S} Уз то се још звона са цркве почеше мешати са |
ђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, з |
собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити:</p |
га је убио.</p> <p>— Ах, Ахмете!{S} Ах, црни сине!{S} Ах, псу!...{S} И говорим њему: „Пусти ме, |
јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.{S} Истина има мало бора око очију и уста |
азујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како М |
ид белиле се гомиле камења.{S} Земља се црнила мека и изривена.{S} Поред оног њиховог сопчета и |
везане ужетом за своје дугачке вратове, црнили су се ђермови од простих, тек скоро ископаних бу |
ени фењери, са својим тешким, масивним, црним и зарђалим дном, које, када би фењери одозго пали |
кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицам |
његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и с |
како са оним срећним изразом уста и са црним и задовољним очима, окренута и нагнута над Томчом |
свеже и меке сламе и поврх ње, у среди, црнио се Марко мртав, испружен, укочен и покривен широк |
> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуш |
у и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обучен у |
већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој |
иде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су о |
им накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито под |
сопче, које јој се учини сад већ толико црно, толико дубоко као какав гроб.</p> <p>Људи, комшиј |
е један ћемер.{S} И онако пресамићеног, црног предаде јој га.{S} Она га однесе Марку.{S} Марко, |
и миче.{S} Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али |
ламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари |
је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечи |
мушко него женско.{S} Вижљаста, сува и црномањаста.{S} И нико се није могао надати да ће из ње |
о се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацал |
ужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, по |
од болова, насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлази |
о последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.</p> <p>И отуда је Софки било разумљив |
овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај се |
х игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударање пете о пету спек |
масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићен |
ечења, гибанице, од којих је силна маст цурила.{S} При уношењу сваког тог дара, на сав би се гл |
алдрмисана путања.{S} Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је |
би и алат то видео, од тога се уплашио, цурукнуо и силом га кући донео, — он је сав по алату по |
влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.{S |
дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и |
, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.{S} Ота |
и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p> <p>Горе, у гостин |
били заједно, по трговини, по саборима, чак и по манастирима и весељима.{S} Цео крај, целу чуве |
агреним очима и као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагр |
тира Светог Оца.{S} Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча.{S} А њихова кућа највећ |
ала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она |
, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда |
е; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и с |
научила како да се носи, како опасује, чак и како да говори, да се поздравља и понаша. <pb n=" |
, које су носили, нису биле као остале, чак ни као хаџијске, са крстом, већ ситне, црне, скупоц |
лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и |
туда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и деца.{S} Али то је било добро.{S} Јер то трчкарањ |
се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту, иза куће. |
а се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не |
а женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са т |
учао, опет преспавао, и у мрак, у вече, чак сишао одозго овамо, к њима у кујну.{S} Прегледао ба |
а је могла све своје жеље задовољавати, чак и најлуђе, оне девојачке!{S} А ко зна тек доцније к |
адали да ће Софка, тако олако пристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога то |
и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пре |
но, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних |
о себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак |
у дан смирује.{S} Поче да иде по кући, чак и да ради.{S} Поче да се облачи, па и кити и носи ц |
.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлаз |
м ти се“ брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе.{S} И тек, као одахнувши и ослободивш |
урно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{S} Он |
волео.{S} Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да си |
а сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивиј |
кав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире.{S} Али и она се прибра.{S} Не |
S} И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.{S} Особито беснела |
у то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, Арсо?{S} |
ћу тог свог гласа испунио би целу кућу, чак овамо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, |
И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде д |
олети, како се никада није надала...{S} Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је |
еница у Собини, он је био све и сва.{S} Чак је неке, причало се, и убијао.{S} За све време, док |
није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капи |
ако тешко и страшно, како се бојала.{S} Чак јој се не учини необична ни сама капија.{S} Била је |
p>Зато је она ту самоћу увек волела.{S} Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на г |
а је доцније све лакше то подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер |
а једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спа |
здрхтале, а посуте већ белим маљама.{S} Чак напротив би јој мило, кад виде како се свекрва, обу |
љубљење доле у кујни са женскињама.{S} Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љ |
би и као обично била је раскомоћена.{S} Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него |
би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па и то не често.{S |
крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земље гробљанске, са самог |
е не деси.{S} Још мање смрт да дође.{S} Чак почеше деца долазити и рађати се.{S} Али каква деца |
које је знао да их сви остали воле.{S} Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турс |
степеницама.</p> <p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла за |
на, веселе и срећне, дочекују госте.{S} Чак и свирачи дођу и одсвирају.{S} А на питања о њему, |
грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не к |
мшилука, свађа, бој, или писка деце.{S} Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се |
дај оно, и одмах ово парче ми нуди.{S} Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На |
дана, али никуда из куће не излази.{S} Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима.</p> |
е од беса, певале су.{S} Амам бруји.{S} Чак и амамџика ушла.{S} И онако обучена, са плетивом о |
би сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после пев |
"48" /> да се топи од неке сладости.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од |
, као свакада, ишла по кући хукћући.{S} Чак Софка у јутру, кад се пробуди, не виде њу око себе |
ца, младића, гледала би право у очи.{S} Чак сама улицом, и по комшилуку, кад год је хтела, ишла |
није јелек и минтан сасвим закопчан.{S} Чак и сам он колико је њих, кад би прошле поред њега, з |
више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.{S} Није ни ј |
ваком весељу, игри, увек их је било.{S} Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и ц |
јстаријег, све би се изнова кројило.{S} Чак би се преправљало одело и слугама, нарочито слушкињ |
лагању са сином, тако старац и умро.{S} Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се ра |
>И на велику Магдину жалост само то.{S} Чак је не позва ни да је види.</p> <p>У јутру њега већ |
је требало да ови суде и заповедају.{S} Чак су га на своје гозбе звали, у своје куће примали, к |
шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слоб |
као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује |
о дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму |
сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и |
у годину, он га — као бојећи се опет да чак овамо, у варош, Ахметови по његову главу не пређу — |
после многог наваљивања, молбе а можда чак и плача од стране свекрве, пристала да овамо уђе.{S |
тврдо заспа.</p> <p>Дубоко у ноћ, ваљда чак око пола ноћи, када је била већ лакосана, сећа се д |
ајвише и успевало, а ако ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаут |
ући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, јо |
грађена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су |
па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штог |
но, пред целим светом би се открила, па чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разбл |
у се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.{S} И онда, добро нахрањени, а већ ису |
ткинувши ни једну жицу, расправи је, па чак, као да то није туђ посао, већ њен, седа у разбој и |
еговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама |
и и усамљености од куће, од родбине, па чак и од своје жене, у кући се ипак живело исто онако р |
буши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.</p> <p>А и сам |
его о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој — Софки.</p> <p>Њихова је кућа била стара.{ |
вако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из <pb n="49" /> куће гласови и идење |
, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.{S} Св |
би остала, да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покр |
а постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.{S} А са |
="46" /> <p>Не сада, него никада.{S} Па чак и онда, када би је лице можда издало, ипак је Софка |
авила њој, и амбарове, и подруме.{S} Па чак и за оне ствари сасвим сељачке, сасвим Софки незнан |
а из Турске.</p> <p>Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са п |
тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љута на њега, св |
ре била је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме. |
и би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и по две и три године, а од њега ни гласа: ни где ј |
p>Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, |
чињава га онако, како њен воли.{S} Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен |
, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова.</p> <p>Марко опет да изл |
е, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове ош |
ст изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се |
јских кућа, она се поче осећати како се чак и загрева тим својим јунаштвом и пожртвовањем.{S} Ј |
p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је |
да заузме, па и цео подрум.{S} Метнуће чак и свој катанац на њ.{S} Мати, као увек, не бројећи |
ви по кујни, испред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим |
ма.{S} Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.{S} Од |
млад, ишао на та путовања и науке.{S} И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин |
ивоту, одвојио и оставио код куће.{S} И чак послао је, да и она учи у манастиру.{S} Доцније, ни |
ко у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са ок |
ва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и кори |
е трезнио.{S} Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чу |
во сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сад |
укама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, по |
силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да |
е их редом истукао и испребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нов |
еко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора.</p> <p>Али та мирноћа материна не потраја |
води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.</p> <p>У том и остали тетини, стричеви, к |
обе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан.{S} И онда њена ће заслуга бити, ако |
висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страш |
а она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела.</p> <p>— Па хоћеш да т |
амо за не равна себи, за недрагог, него чак и за само дете.{S} Толиком жртвом сигурно ће запреп |
им сама, не само да би горе, теже, него чак и боље и лакше, како за њу тако и за њега, Томчу.{S |
ћа, била је њена.{S} Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, |
екрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза.{S} Поче осећати како је боле ноге, |
иноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала.</p> <p>Тада би ђипила.{S} Ун |
лобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили, све лепо уредио и п |
тамо у Турску, или ко зна куда?</p> <p>Чак Софка поче осећати како ће бити то и боље.{S} Бар ћ |
векну алка.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом |
а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске |
шљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, отворени |
спасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослоб |
са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они же |
инко!</p> <p>Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, д |
аном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе у оно с |
оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и са набр |
а њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он |
ела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим кора |
или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су |
већ у неком нарочитом за њега кроју.{S} Чакшире мало уске, без гајтана, јер су оне лакше а скуп |
оким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} И, ма да се још није био ни приближио к њој |
едао, тобож исправљајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се |
о чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњ |
руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће |
чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да се у њи |
подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и цр |
у.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко ка |
p>Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали.{S} Три пута бежала као д |
лете на капију, с узвиком:</p> <p>— Ето чалгиџија!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се |
доле ка кујни:</p> <p>— Жене, ракију за чалгиџије!</p> <p>Свирачи, зарадовани не толико његовим |
сти, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, друг |
з њега његов верни Алил.{S} Он, овако у чалми, сув, иде с алатом ногу уз ногу свирајући у грнет |
лил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, <pb |
у заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала исп |
ше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} Ашчика брзо тад |
е она журила и по великој синији ређала чанке с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је |
ћ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале.{S} Видело |
!</p> <p>И везаних ногу, у белим, новим чарапама, једнако подскакујући, настављао би:</p> <p>— |
воје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.{S} Софка по његову гласу виде да |
ојаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...{S} Па онда исто тако је знала, када би они |
и боса, ишла у папучама и вуненим белим чарапама.{S} Па и то, колико се пута заборави и почне д |
} Испод њих вири њена обла пета у белим чарапама од конца.{S} На прсима леже низе дуката и криј |
ом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем |
хтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу д |
диже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче:</p> <p>— Софке, син |
а свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезал |
де како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.</p> <p>Да га као умилостиви, прод |
е, онда се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S |
ој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} Само папуче није могла да трпи, већ ишла без |
ко чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви они, њени, заједно једно уз другог, да |
ратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носили, нису биле као ост |
љајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа.</p> <p>А међутим, Софкиним одласком, жене |
ежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте |
стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а да се не осећа |
м га унесе, положи по поду, преко белог чаршава и намести му главу на јастук.{S} И када му пољу |
пи отворише се и све се из њих, особито чаршави, пешкири, ћилими, везови, изнесе и поче да се в |
на душеку који је покривен белим новим чаршавом, свлачила се.{S} Али некако споро.{S} Она је о |
авијене спаваће хаљине, покривене белим чаршавом, душеке и јоргане.{S} Истина <pb n="71" /> душ |
левала.{S} Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом са |
о.{S} Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени |
као какав гроб.</p> <p>Људи, комшије и чаршија опет кућу испунише, опет кућа узавре од света.{ |
и се, кћери...{S} Тата ће све...</p> <p>Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих шири |
ињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, весељима да се шири, меша |
гласника, и од Софке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах |
ци и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу.{S} Софка није никако |
ространо, разбацано.{S} Из средине саме чаршије јасно се назирало како по улицама, иза кућа, шт |
р.{S} У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од пра |
ата уседе и усред дана, на запрепашћење чаршије и улице кроз коју пролете, одјури пут њиховога |
шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, да ове ђувендије умире? |
ња с пазара, и разилажење сељака.{S} Из чаршије се све више и више дизала граја, врева, шум, и |
е нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче |
већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{ |
ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајд |
ође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на маш |
решетком да се не би могло кроз њих из чаршије тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и с |
д поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што |
ле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.{S} А ве |
идова и дрвећа.{S} Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како с |
иша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто је доле, у кујни, видео да никога н |
и живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од |
Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је |
пије, од радости зарза.</p> <p>Горе, по чаршији, у полумраку већ су се светлуцали погдегде потп |
ло и варош.{S} Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао.{S} Она |
еше на слави!“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весељ |
стао јек звона са цркве.{S} Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама |
о се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, д |
изговарајући се како тобож ишао тако по чаршији, па му случајно пало у очи, а особито какве мин |
егазе коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке механе, да још испијају ок |
лици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихн |
ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?...{S} Једва ће се то дочекати, да јој се сите. |
ори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушк |
ко схватио, пристала је напослетку да у чаршији место нове куће начине какву механу и неколико |
је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео.{S} Он је са сељацима и |
Остављајући момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узе |
амам водом пуни а која се после овамо у чаршији и око амама разлевала.{S} Више амама опет је на |
се из амама.{S} И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и крију |
а који су морале да зађу и одатле право чаршијом на више да оду у амам, Софка је знала да ће, к |
ашен.{S} Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета.{S} Ванко све трчећи оде.</p> |
иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.{S} И бојећи с |
варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.{S} Спроћу куће и иза ње лежала цела варош, са |
ћи самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се |
ст прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по |
и овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> <p>Ускоро |
уче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.{S} Али опет сваког |
а газда излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђ |
еднако се светлост прозорска мењала.{S} Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, |
овлаш повезану кратку косу на глави.{S} Час пође лако, умори се.{S} Једва вуче на босим ногама |
задоцнила, готово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кр |
њу.{S} Нетремице, са страхом, погледује час у ону велику собу, пазећи да се лампа на столичици |
“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка.</p> |
а од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче:</p> <p>— Хајде, снашке, већ |
ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, |
и у грнету.{S} Марко, од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије |
од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и |
овољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут |
сти.{S} Чак јој и уста слатка.{S} Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа д |
ога тога дана не остаде мирна.{S} Сваки час су отуда дотрчавали и улазили овамо код ње, чак и д |
да <pb n="168" /> пуши и баца.{S} Сваки час устаје са столице, опет седа, скршта ноге.{S} Свира |
никако да се приберу, охладе.{S} Сваки час су летели из руке у руку бели пешкири, којима су бр |
рији, тетини, стричеви, ујаци.{S} Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет с |
але са вриском и врелим лицем.{S} Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунар |
ема њој осетљив, брз, уплашен.{S} Сваки час се трзао и плашио, да га она неће призвати себи, не |
не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли:</p> <p>— Ама, Мито, да идем ј |
а како јој ваздух свеж.{S} И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то |
, неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо.{S} Само |
е било добро.{S} Јер то трчкарање сваки час и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи |
S} Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда.{S} А Софка је знала да она то трчи |
агда грејала и са њима пила.{S} И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, д |
околним суседним гробовима.{S} И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед |
Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт и |
било на домаку руке, да се не би сваки час у подрум силазило.{S} Тако су онда из њих могле и ж |
и, јер је знала да ће сада почети сваки час овамо долазити, улазити код ње у собу, тобож каквим |
ише угрејавале.{S} Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се нат |
отово трчи.{S} Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на |
и слободе биле раздрагале.{S} Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем |
у руке и потрчи.{S} Али опет сваког се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине |
а није било.{S} Једино из олтара, изнад часне трпезе био је велики округао отвор и кроз њега је |
оту виде јасно испред себе, кроз двери, часну трпезу и ону мртву, тако хладну, тако стару разви |
стати.{S} Стиже од њега одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека поп |
о пријатеља, да га води к себи, на даљу част и даље весеље.</p> <p>Зато и он, кад се осети на а |
} А тада, видећи како се он расположио, части свираче, ослободише се и оне.{S} А и он као да је |
Дођоше и свирачи.{S} Њих је Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, |
да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S} И заиста је све то |
ву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.{S} Осети како поч |
ом и доста изабаном послужавнику велика чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="1 |
крачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама, кој |
мо што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на уст |
сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том М |
једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе.{S} Морао да јој допусти, да му сама она ски |
та, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
него јела.{S} Из велике, од пола литре чаше, од старинског једва опраног и орибаног толико деб |
ајпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.{S} Али она вид |
ом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.</p> <p>— |
увши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом |
то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, <pb n="82" /> већ на сточићу, п |
ала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре засе |
оје ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, као да је она какав стар човек. < |
е, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају н |
минђуше, и ето купио за њу.{S} И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубо |
е свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење, чашћење и долазак жена, комшилука, родбине, међу којима |
њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа и |
обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу приносити.{S} То је дочекивано од свих криком и ур |
у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, стојећи испред |
од њега крили, једва му давали по коју чашу, сад му цело утрапише у руке. </p> <pb n="170" /> |
је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залог |
ћала како јој уста додирују њихне тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе доди |
себе љубити.{S} Особито је ефенди-Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка.{S} До речи |
ело.</p> <p>Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, |
атима — устаде и дође до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под о |
ови, влажних, дугих, црних коса.</p> <p>Чврсто, високо, упути се она својој курни, која се позн |
његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, |
уке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа.{S} Цела јој се снага поче кретати.{S} Поче осећ |
иза куће њихова башта.{S} Под стрејама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спре |
Али Софка му мимиком одрече да није то, чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку.{S |
алазећи и сећајући се нечега.{S} Ко зна чега?{S} Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да л |
ице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости).{S} Наша Софка х |
авнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.{ |
а ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да шир |
ешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.{ |
еким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по ле |
а није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није било ни од каквог мушкар |
кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки... него што је |
ајући:</p> <p>— Хвала, Софке!{S} Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, а |
по коси, поче да муца:</p> <p>— Хвала, чедо!{S} Хвала, Софкице!</p> <p>А то Софку највише потр |
фки захваљује муцајући:</p> <p>— Хвала, чедо, хвала, кћери!..</p> <p>И онда се сасвим приви уза |
ном он ђипи и позва је.</p> <p>— Софке, чедо, хајде...</p> <p>Није знала куда ће с њом, али ипа |
се једнако вајкала:</p> <p>— А не, не, чедо.{S} Лећи ћу ја, лећи.{S} Него сам синоћ заборавила |
као сестра:</p> <p>— Ваистину Васкрсе, чедо моје!{S} И теби срећан дан, и жива и срећна ми бил |
тато, уморна сам.</p> <p>— Седи, седи, чедо!</p> <p>И седе до ње, али подаље.{S} То Софку још |
је, и распитује се:</p> <p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина з |
вори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, иди од њега!</p> <p> |
у да те браним, одбраним.{S} Зато бежи, чедо, иди од њега.</p> <p>Али кад Софка никако не хте д |
је по коси, рече:</p> <p>— Како си ми, чедо?</p> <p>И уђоше унутра.{S} А свима је било мучно и |
сузе.{S} И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.{S} Не да је |
од беса сузе ударише.</p> <p>— Не знам, чедо!{S} Не знам, не питај ме.{S} Само то: свршено је.{ |
гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо, Софке, Софкице моја, не верујеш тати?{S} Мислиш д |
навише зачешљане косе.</p> <p>— Добро, чедо! — увређено јој одговори.{S} Али се трже, када вид |
као киша плачући, говори јој:</p> <p>— Чедо, Софке!{S} Иди, чедо.{S} Остави га, Софке!{S} Иди, |
их ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, |
него <hi>њен Томча</hi>, као неко њено чедо, дело њених руку, као да га она родила, она однего |
глас, у коме није било: ни „кћери“, ни „чедо“, већ само: <hi>Софке</hi>.{S} И то тако страсно, |
та; али пред њом, својом Софком, својим чедом, после ове њене оволике жртве ради њега, губи све |
моте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не б |
не најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно, да Софка кроза сан |
ко уздржаваних, радом убијаних страсти, чежње, тада би сасвим падали, сасвим се заборављали не |
Сваки час их облизује.{S} Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.{S} И тада већ зна д |
Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сам |
, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини...</p> <p>И заиста, ускоро то и би.{S} |
у руку, затим да, стојећи испред њега, чека, док попије, и пошто га понова пољуби у руку, узим |
а држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче:</p> <p>— Где је моја Софка?</p> |
ла, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољ |
сти, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на |
кну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, стаде до врата журећи их, и Марка и саму њу. — Ха |
брекће, одмара се.{S} Али не могући да чека, док се у кујни обичај са Софком сврши, па да би и |
а, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља.{S} |
омагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах б |
о не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто |
фка тада, на ужас свој, виде да је — не чека, не да ће можда то и с њом бити, него да је то свр |
требало, почеће да се повлачи, одмара и чека вече, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се |
онога њенога Ристу.{S} Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту.</p> <p>— А теби Јована! — од |
крену к њему држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у о |
его као са неком насладом све то трпи и чека да и даље продужи са њом, силом би је гонио да са |
етну, да седне, извали се и тако лежећи чека, да га Арса изује, већ седе на онај сандук и подни |
рекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчањ |
ни, прва она да устане, толики је посао чека!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19101_C |
у о врат, и са пребаченом уздом о ункаш чека свога газду, Томчу, да изиђе из собе, уседне на њ |
рачи не долазе?{S} Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре тога нека |
ље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.{S} И на свакој служби у цркви и на сваком весељ |
трчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.{S} Чак није дала момку, који је као увек н |
онда остаде тако стојећи, насред собе, чекајући да ко из куће, било Арса било жена, дођу, доне |
лавом уздизати, наслањати, да не падне, чекајући да га Арса опаше.</p> <p>Арса дотрча.{S} Поче |
ала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, сре |
атови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу. |
те?{S} Јесте живи?</p> <p>Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи с |
за узду, а другом узенгију, погнут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата |
ка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Није могла да се макне, јер је тај њег |
на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме доне |
аиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби буде послужен, не хотећ |
је Томча?{S} Имам нешто са њиме! — И не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему.{S} С |
кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.{S} А сутра, после |
абацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је.{S} Свекрва је, као увек, мирно и прибрано |
ранећи се од тога сунца, света и граје, чекала је да јој откаче вео, и у том осети како се приб |
и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.{S} Осећала је како је додирују |
, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је.</p> <p>— Снашке, звала си ме? — упита је |
и ногу.</p> <p>Није могла да заспи.{S} Чекала је да дође сан и, с врелим прстима руке, осећала |
је, да би Софка, као неки кривац, једва чекала, када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећају |
ој соби, Софка је већ спремна и обучена чекала.{S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре |
а, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од |
мигну и која је нарочито зато стајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нану |
а, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. </p> <pb n="126" /> <p>— Магдо! — за |
теткине пите.</p> <p>Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се С |
ила је одавна готова.{S} Горе су је чак чекале већ нове хаљине, сашивене од оне нове басме.{S} |
одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се о |
два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> < |
кати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо.{S} Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћ |
онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одоз |
ком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.{S} Појас, силав са пи |
вирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.{S} Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо |
је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.</p> < |
ет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и у напред ситећи му се и знајућ |
S} Неке, већ готове, свучене, не могући чекати, са нанулама у рукама, трчале су босе по плочама |
шуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекати, него, да покаже колико му је Софка мила и драга |
на не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова.</p> <p>— ’Ће чекам хан’мо. |
дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.</p> <p>Мати га |
рнуо од себе.</p> <p>Кроз прозор већ се чекрк на бунару црнио као и околни зидови.{S} Доле из ш |
не.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она, као киша плачући, говори јој |
јући њу и њега овамо саме.{S} Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав <pb n="50" /> обу |
носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са ј |
оже ошишана детиња коса изнад испупчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свиле |
бели пешкири, којима су брисале зној са чела, завлачиле их међу прса, испод пазуха, и отуда их |
ијући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака |
ољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешљане косе.</p> <p>— |
, попречном бором, испод косе.{S} Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене оч |
а лала.{S} И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу.{S} И са осмехо |
му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његов |
их очију, са јасно изведеним до на крај чела дугачким обрвама и густим као сен трепавицама.{S} |
Косу није хтела сасвим да заглађује око чела.{S} Нарочито иза ува остави је, да има мало прамен |
ој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана минтанима и накитима.{S} Спро |
туке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.{S} Није смела да се макне, а ка |
оцен.{S} А он сам много се променио.{S} Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани брков |
еровања, враџбина, одмах би јој квасила чело водом и мокрим пешкиром влажила усне.{S} Софка би |
та.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна |
воја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко |
, већ ничке, сакривши прса и подбочивши чело на преокренут тас.{S} Угрејана плоча пекла ју је.{ |
242" /> <p>Он је пољуби.{S} Додирну јој чело, и то врх од чела, онај раздељак од навише зачешља |
} Али Марко само положи руку на алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као уми |
реће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p>Алат, навикнут, сам сави |
нице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву |
" /> <p>Симка већ беше обучена и села у чело астала.{S} Испред ње је већ стајало стакло ракије, |
она прво њу уведе унутра и одведе је у чело, на најлепше место, где је био прострт душек, док |
е требало.{S} Приђе јој.{S} Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.{S} Она га поново пољуби у р |
мети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати —већ у уста, као сестра:</p> <p>— Ваисти |
ених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, |
ом и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери са св |
чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из кујне |
p>— Софке, Софкице!</p> <p>Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са м |
екшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим ја |
а израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод |
а и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.</p> <p>И Софку би, |
ој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово у |
ча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.{S} |
<pb n="229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му |
од радости, сваки час му лепи дукате по челу и чалми.{S} Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобн |
због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати.{S} Обезумљена од у |
тане преда њ, да га дочека, он руком по челу.{S} И од тог силног ударца увек у руци његовој ост |
еља!</p> <p>Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и |
е цела кућа.{S} Горе мушки и међ њима у челу он, ефенди Мита.{S} Он није могао много да издржи |
трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру:</p> <p>— |
Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не |
рећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у |
е нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што |
>А од толикога грљења, љубљења, узвика, чему се Софка надала да ће настати, када он дође, једин |
игурно ће, сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште до |
и казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она јед |
...</p> <p>Томча сасвим је њен.{S} Ни о чему другом не зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све шт |
да га лечи!{S} Софка није тачно знала у чему је било то лечење, само би се онда јасно чуло њего |
ом и трепетом.{S} Али Софка брзо виде у чему је све то.{S} Мати јој се беше већ сасвим помирила |
е кућа дотерује, намешта, као слутећи у чему је ствар, почеше сваког дана долазити.{S} А ко зна |
андила и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, чет |
еше <pb n="152" /> опет по курнама, око чепова, и тамо по плочама изваљујући се једна другој у |
ћи до огњишта у кујни, нагнута над њим, чепркајући машицом, одвајајући купице угашеног жара, он |
агње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.{S} И кад би све то свршио, уредио, не п |
а кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" / |
ређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испре |
рак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.{S} Сада је већ она своја, није Со |
утно осветљавао око себе.{S} Вода је са чесме тешко падала.{S} Свуда је било мирно и мраком при |
дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, на ниже, где су биле баште и њиве.{S} Оде у онај |
ама свуда вода, нарочито од оне амамске чесме, из које се амам водом пуни а која се после овамо |
она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то виде, брзо се о |
е и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и уђе у кућу.</p> <p>И горе, и доле, и свуда су |
на и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе.{S} Во |
го та његова путовања, али ипак су била честа.{S} А највише су падала у она доба годишња, када |
м приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та |
атери. </p> <pb n="79" /> <p>Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.{S} Мати, усхић |
<p>Магда му приђе руци.{S} Целива га и честита празник.{S} Он је поче дуго, трепћући, гледати, |
рочито њему, свекру, своме бати, као да честитају:</p> <p>— Ах, бато! ах, бато!</p> <p>Као свак |
ено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, зади |
, као на свакој прошевини, да пуне кућу честитајући:</p> <p>— Срећно, срећно, тетка-Стано!</p> |
оштеђена од навале света, запиткивања и честитања.{S} Софка, осећајући како јој се од ужаса пал |
њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се.{S} Јер су знали како је, кад |
после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе |
од њега послат гласник, долазили су на честитање у вече и дубоко у ноћ су седели. </p> <pb n=" |
виш и да пораниш, и ти први да дођеш на честитање овде.{S} И оно прасенце гледај да добро уреди |
би остајао да пијући лешкари.</p> <p>А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, поч |
, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од ко |
тљава овамо испред њега пут.{S} Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, за |
реобука слала му се од куће, па и то не често.{S} Обично суботом, када би долазиле рабаџије, да |
ш на сиси, коју матере нису могле, због честог дојења, код својих кућа оставити, већ су сва бил |
ла је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.{S} На средини тершена једва се назир |
дбрадак се заоблио, вилице му постајале четвртасте.{S} Она његова детиња, висока, сува <pb n="2 |
а репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући |
ко друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто оцртава се у <pb n="96" /> ноћи, са својом с |
већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, |
гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова сад |
своју кућу, а од њих, својих газда, од четир и више година неподигнут ајлук.{S} Али он је и би |
долазио.{S} Ако би дошао у години три, четири пута.{S} Чак и преобука слала му се од куће, па |
апије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин |
неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по четири њих само једног мужа имају, то им је врела и мек |
ше њихне куће, у истој улици.{S} Има их четири.{S} Све једна другу сустигле.{S} Отац и мати бил |
, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.{S} Око |
ању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред матере.{S} И она се покри исто <pb n= |
ао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове.{S} Била је иста она |
саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње.</p> <p> |
када јој донесоше одело, сапуне, игле и чешљеве; <pb n="122" /> када све то испред ње на столиц |
што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо учити, а највише да се код Марка и њег |
Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длака |
ћ не би могао да издржи.{S} Ципелом или чибуком бацио би се за њом:</p> <p>— Ајд, бар и тебе да |
.{S} Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук.{S} Али нико више сем њих троје и Магде.</p> <p> |
ли тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, наро |
у вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке би |
S} Три пута се турчила.{S} Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.{S} И по |
иноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње |
целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима са воденица у Собини, |
у.{S} И <pb n="13" /> онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које намес |
ило по неколико и то већином из њихових чивлука.{S} Њима би се тада давале, не старе хаљине, ве |
ушко.{S} Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу.{S} Слуге, |
славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву |
везиване и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а |
аве и морао на њих одговарати.</p> <p>У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пун |
вна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једна |
је некада био млад.{S} Али онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, |
и и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само |
главни момак.{S} Још мање их је било на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чи |
ињали да са том својом кућом, имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљени |
од кћери, и онда, сви скупа, ишли би по чивлуцима, славама, саборима и по осталој родбини.{S} И |
е изгледало да је то од њихових сељака, чивчија, као неки поклон и дар, него ли наполица.{S} А |
ељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекр |
или на чивлуцима.{S} Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Соф |
амо за кућу него и за целу породицу.{S} Чивчијама, слугама са чивлука из Ратаја и воденичарима |
она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.{S |
етри и паје.{S} Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из се |
амо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда примећавала, како би му, |
ој магази седео.{S} Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као |
} Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли |
, бити већином сељаци, некадашње њихове чивчије. <pb n="77" /></p> <p>И заиста први почеше дола |
о исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по н |
ак да и на њега, као на остале, слуге и чивчије, дигне руку — то није могао.</p> <p>А још када |
даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само |
ности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова.{S} Тако исто и Магд |
p>Тамо, прегледавши и видевши колико су чивчије и слуге крале, све их редом истукао и испребија |
да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газд |
да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са свима сн |
онда, ето му чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, |
и.{S} Сви одавно без силава, појасева и чизама, и голих, косматих прсију, и изувених ногу.{S} И |
бија и слаткиша.{S} Из Маркових дебелих чизама, са <pb n="123" /> јаким рачвастим мамузама, јас |
> и силно ударање пете о пету спекнутих чизама са мамузама; онда звецкање на женскињама од тешк |
у и пошто је Марко још једном прегледа, чизмама утапка, нарочито крајеве, <pb n="130" /> око зи |
ретрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за њих з |
, већ сви, онако наоружани, у силавима, чизмама и стојећи, пију, једу.{S} А то јој се још више |
е чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и |
одмах да се катанац откине, он га изби чизмама, заједно са бравом.{S} И Софка виде како он, ка |
пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.{S} Од тада Турчин, заптија, није сме |
Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, |
— Ту...{S} Тако...{S} Још... —И онако у чизмама, појасима, са силавом и гуњом, сагињао се и, за |
ен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у ш |
ем, већ тешком и окованом потпетицом од чизме, са мамузом, гази и скида катанац.{S} Од беса, шт |
пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашља |
ико од њих није понео дубоке ципеле или чизме већ увек плитке, лаковане.{S} Чакшире, истина, и |
она из ината ни да јаукне.{S} Изува му чизме.{S} Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне |
е до Софке.{S} Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.{S} И |
ући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на зап |
ију.{S} И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала, да се и |
у у друштву.{S} Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста |
спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, ко |
ма и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова.{S} |
разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито |
, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прс |
сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим шири |
ракија, насула је у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је |
и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом |
ме се застрашивало.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и поч |
ог тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога:</p> <p>— Ово је од деда-Митриних!...{ |
крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг |
нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, из њине куће и из оне њег |
ек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и р |
у паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која |
је одавна за све ово знала.{S} И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: |
RP19101_C11"> <head>XI</head> <p>Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћућ |
и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одм |
ак и са папучама — јер, за бога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толик |
ер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицал |
да Софка сврши са вечером.{S} И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче |
} И то би.{S} Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу к |
оређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га |
зо врати, још увређенија.</p> <p>После, чим Магда сиђе, немо, никоме се не јављајући, оде са њо |
пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо по ва |
.{S} Ено како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, одмах јој прилази руци, љуби је.{S} И |
неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо д |
ње, можда би јој било друкчије.{S} Али, чим Томча одрастао мало, прешао десету годину, он га — |
ипак није ништа могло сакрити.{S} Они, чим видеше како се кућа дотерује, намешта, као слутећи |
{S} Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле |
нији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да |
ене тако грди.{S} И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршивале су.</p> <p>И то је п |
своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да разм |
} И Софка поче јасно да разабира, како, чим Миленија од ње изађе, њу испред врата сви опкољавај |
ли.{S} Тек се почело примећавати, како, чим би он из певнице спазио да је она у своме столу, од |
ама је мати о томе после увери.{S} Јер, чим она виде како Софка тобож послом код ње долази, а з |
о, као нож око срца секло.{S} Али опет, чим би га она позвала, а морала би тада подешавати глас |
у по полици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, поч |
Софка би онда примећавала, како би му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а н |
насладе.</p> <p>Сутра, још у црну зору, чим би се истрезнио, одмах се дизао и одлазио натраг, у |
ла једног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n=" |
е могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и м |
, док му слуга Арса дотрчи и отвори.{S} Чим сјаши с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она |
</p> <p>А деду памти само по једном.{S} Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софро |
ћи се једна уз другу, ишле су мирно.{S} Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погу |
и не преварило то њега, ефенди-Миту.{S} Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепоти |
да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави оно бар у потаји негов |
кинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер <pb n="27" /> к себи звао.{ |
ладенци иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да |
ажено, толико искривљено од ужаса.{S} И чим дође овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би |
маљи.{S} За Софком уђоше и остале.{S} И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све |
е, не може из постеље да се дигне.{S} И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, он |
у башти, иза куће, коње оставили.{S} И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом |
ела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онд |
ранице залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало |
е, своје сестре, и осталих жена:{S} Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају ку |
се само понеше дарови: пешкири, чарапе, чиме ће се амамџика и остало особље даривати.{S} То, ув |
јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо частити <pb n="145" /> и гостити.{S |
.{S} Он би то брзо извршивао.{S} Митом, чиме се највише и успевало, а ако ни то не, онда чак и |
пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учен |
м така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити?!{S} Да неће, а сигурно ће, |
белим очима и устима.{S} Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Ј |
са тих путовања какав поклон и сваку ма чиме обрадовао.</p> <p>Много није говорио никада.{S} Ал |
жавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се до скора с толиким п |
тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...{S} Али, поред свега тога, најгоре, најтеже јој |
је, да они то и тако са њоме не могу да чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ни |
а.</p> <p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би м |
ом кућом и имањем управљати, него да то чине стога, да би она била сасвим слободна и да би се и |
се предају јелу, пићу и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуште |
слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах |
а, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!{S} Али одмах га разум |
х, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али ист |
и да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... |
а да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала, како све то ниј |
а пије, да би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то |
намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више ниј |
удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања |
шом, лицем, очима даје му знак да то не чини.{S} Он због тога, због те њене интимности, још је |
да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда преплашена устрча уз басамаке, да го |
свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са жено |
е дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, загл |
риште заклањала, увек се <pb n="238" /> чинила влажном и мрачном, цела кућа ослободи и испуни с |
е из курне, Симка јој ништа не рече.{S} Чинила се да ништа не зна.{S} На Софкино:</p> <p>— Хајд |
е целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.{S} Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилим |
ћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељанку, познаницу и од те |
<p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — план |
а набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.{S} Тада она, поред гол |
ште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима |
морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била у |
ер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, ка |
ије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, и због тога јој се свака |
ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за |
високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу |
аком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада.</p> <p>Софка се ј |
ило у немом мраку.{S} Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и |
изненађење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више п |
је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило да Софка, истина тешко, мучно, споро, али мало п |
опирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ |
рођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од |
о времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: |
х, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са ј |
задиркивања.{S} Тако је и са девојкама чинио.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежал |
што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, више него својему. </p> <pb n="135" /> < |
сутра појести.{S} А то опет никада није чинио.{S} Пошто му се сутра неки нови колачи и пите доп |
е био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у нап |
ма све <pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте |
већ знала да ће то матери <pb n="26" /> чинити радост и срећу, мазећи се око оца, почела би да |
обом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S} Само да н |
нодушношћу: „Па зна се, да се нема коме чинити ни помагати“.</p> <p>И ваљда због тога спољњег, |
де.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви |
прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.{S} Није могао чекат |
рију овлаш око врата закопчану кошуљу с чипкама.{S} Бедра јој не као у девојке, но као у сваке |
Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао |
! </p> <p>Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом ру |
, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, мл |
ицу, и око ње поређане путире, крстове, чираке са упаљеним свећама.{S} Иза себе слушала је како |
кве и за онолико свећа златне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— |
њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“ врстом слуге али њиховим наследником, коме се |
и, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би |
то је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и |
ветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава |
осветљено са две велике свеће у великим чирацима.{S} И све скоро орибано и жути се и одудара од |
уређује.{S} После нареди да се свеће у чирацима боље разреде, боље наместе; горе, на доксату и |
то је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он |
ао је бат корака.{S} У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као ш |
а велика камена, сва се кућа видела.{S} Чиста, спремна, и као изложена, стоји отворена за госте |
рину рамена јој.{S} Из целе ње бије она чиста бела, женска сређеност, засићеност, а која се код |
обученим хаљинама.{S} Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових.{S} Она се увек, свак |
лачити.{S} Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од <pb n="78" /> многе свиле; |
ио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће <pb n="109" /> хаљине и друго, да би били |
опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко |
Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати:< |
губи се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, |
њега, није говорила.{S} Он је, једнако чистећи се, загледао око куће и упознавајући кроз мрак |
долазио.{S} Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења |
адижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.{S} У том већ је и дан свитао.{ |
а са њега скину и изнесе, да се ветри и чисти.{S} Марко остаде и даље тако да седи, погнуте гла |
јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врат |
ала.{S} Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, н |
м црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, не може очи од ње да одвоји. |
што мало дуга, омекшала, кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очим |
и горчину.{S} Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући |
Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела.{S} Из самог амама, ку |
ен врат.{S} А тај њен врат њега, Марка, чисто у теме, у мозак бије и сече.{S} И не могући више |
икој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" /> остаде чекајући оца.{S} Ни |
месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца.{S} У јутру налазила би се далеко од материн |
ала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна |
Ја... ја... још... још — муцала је она, чисто увређено. — Ту сам, куда ћу ја, газдо!{S} Ту сам |
Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.{S} Али и остале |
на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити:</p> <p>— Знам, видим...{S} |
голицања ваздуха.{S} А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да |
ила је сва врела.{S} А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су виш |
препашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> <p>— |
и ипак пође.{S} Виде како он испред ње, чисто се потурујући, иде, а испод темена бели се његов |
вори, од радости, среће, подигнувши се, чисто ничке клањајући се испред ње, дочекаше је.{S} Жен |
д крену се и пођу...{S} И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувен |
са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно за |
дном, које, када би фењери одозго пали, чисто би пробило трпезу.{S} Испод хладњака лежали су из |
све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} Зашта?... — Поч |
поче осећати како, онако ничке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не |
оћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.{S} Софка претрну, јер виде да је већ д |
латкише за њу.{S} И свако вече, у мрак, чисто кријући се, и сам као осећајући да није у реду, а |
а да игра, тако да свираш!</p> <p>Алил, чисто као увређен, одговори: </p> <pb n="178" /> <p>— Г |
и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо |
} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а су |
бе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слобо |
ика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали.{S} И то не толико себе, колико Ахмета побра |
таше и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком |
главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како гд |
о Томчи, а на то му Томча, и то наивно, чисто узбезекнуто, одговора:</p> <p>— Не знам, не знам, |
ви, а камо ли да га онако у очи, силно, чисто испитујући гледа и противи му се.{S} Само да је з |
p> <p>— Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.</p> |
спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.{S} Симка, када то в |
и види је овако просту, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву |
ојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежал |
мора највише од мушких и да „пати“.{S} Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако |
шла и овамо у кујни матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена |
шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у куј |
теже она хука и врева из њихне куће.{S} Чисто јој дође да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шу |
а је осећала како је све узбуђенији.{S} Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је |
p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чисто се покаја.{S} Да је само знала, не би она ни поку |
ајући, оде са њом код тетка-Катиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побег |
ве биле слободне, више овлаш обучене, а чисто су уживале у тој својој отвореној, комотној накић |
49" /> од Томче и њих, онда она свекрва чисто побеже.{S} Сасвим убијена и не могући Софки у очи |
о.{S} Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његови |
а а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да |
било нешто толико тужно, када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће.</p> < |
иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапан |
била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је |
м насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то |
туда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних плоч |
Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурниј |
го стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на |
ак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бун |
бави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од |
и лудује, већ да је са собом одавно на чисто, да ће, кад се буде и удала, то бити само бол и п |
187" /> свирачима одвојише и одоше, она чисто одахну кад поче савијати и силазити другим делом |
оји јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.{S} Тако исто, да јој не би прашина падала |
в куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликну.{S} Као да се понова роди и оживе, тако си |
своју, Софка поче осећати, како је све чисто дражи и бива јој пријатно.{S} Осети како би и она |
пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и с |
их одгледати.{S} Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна.{S} Заносећи и забацујући плећи |
иду у своју собу.{S} И зато она чим уђе чисто викну:</p> <p>— Хајде!{S} Немајући кад да чека, с |
давна није имала прилике да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гле |
о је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.{S} Жене, сасви |
се, после, као освестила, осећајући се чисто крива због тога, и да би се оправдала, почела би |
глед свију води, држи за руку, од среће чисто се заноси.{S} Да ли да је још дарује?{S} И понова |
те овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не пев |
, као увређена том његовом сумњом, поче чисто плачно да га кори.</p> <p>— Зашта, тато, за какву |
са великим нанулама на сувим ногама, и чисто заклањајући својим усахлим телом бакарне боје Соф |
ћи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.</p> <p>Сељаци немо, изненађе |
алатово чело, на гриву, између ушију, и чисто стидљиво, као умиравајући га, промуца:</p> <p>— Ћ |
а прву траву, прву пролећну влагу.{S} И чисто јој тешко падао тај млечни дечји задах око ње, а |
S} И Софку већ стид од толиких дарова и чисто поче да се и нећка:</p> <p>— Доста, тато!</p> <p> |
осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.</p> <p>Брзо пређе чесму и фењер, који |
нда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изн |
е не повреди, сама намешта и дотерује и чисто је глади.{S} А особито би јој око колена склањала |
ветљено.</p> <p>Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.{S} Али Софка је, показујући |
аздо! — поче Магда, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њени |
еној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.{S |
екрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а |
и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко.{S} Дође до бунара и ту остаде дуго, дуго.{ |
>— На, на!{S} Све!... —сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезек |
"229" /> руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и ис |
и како из оне његове руке појури у њу и чисто је пресече тако јака врелина, и, са њом, тако нек |
помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.{S} |
} Само је за тебе и месила.</p> <p>Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје с |
о од среће, <pb n="29" /> раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, |
ја је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну.{S} Понова га пољуби у руку. </p> <pb n=" |
аче и надимље рукав.{S} Лице јој сасвим чисто.{S} Особито око врата, подбратка и вилица, почела |
пљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и беса и брзо га в |
мирис Софкин тамо у постељи.{S} Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста |
ара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра |
а одједном и то тако изненада, да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се две |
е, да је други не потискују.{S} И то њу чисто трону.{S} Окрену се и са осмехом му заблагодари.{ |
ита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто мрко и неугодно одговори јој.{S} И не погледавши |
е.{S} Нека гледа да је <pb n="74" /> од чистог брашна.{S} А ти од оне наше ракије један пангур |
. „На, Магдо!{S} Ово је за Софку.{S} Од чистог је, мутмељ брашна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна |
поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.</p> <p>Магда, по |
у били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.{S} Само на једној руци имао је и то |
јаног врата, а као увек обвијеног белом чистом марамицом, јаче му се истицала јабучица и грло, |
двајајући купице угашеног жара, онда по чистом и меком пепелу повлачећи неке меке, нежне потезе |
очену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судо |
е је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.{S} И тако покр |
к њима.{S} Сам је почео Софку учити да чита и да пише.{S} Покаткад у вече, кад би долазио кући |
.{S} Говорило се да је сама њихова кућа читав спрат у манастиру подигла, чесме поправљала и све |
ре нису могли примати код куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаш |
влажним местима.{S} И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди-Мита чисто кликн |
амандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала |
чке лежећи, чисто у несвест пада.{S} По читав сат губи се, ништа не зна за себе.{S} А затим теш |
рснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софка и мати свлачиле су с |
огањ, око кога су се окретала и цврчала читава телад — све јој се то учини као неки логор, као |
ка капија са сводом, кровом својим, као читава кућа за себе, рушила се.{S} И као да се рушењем |
као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.</p> <p>И у томе је био |
онако раздражену остављао, те би она по читаве дане и ноћи морала лежати, једнако одајући се пи |
морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик |
г ње.{S} Као да се ње боји.{S} Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чул |
ога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја.{S} И онда оне језовите приче, за које с |
авлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој даје.{S} И Софку већ |
врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала како је сад Магда с |
вијали су зурлама.{S} Марко им је бацао читаву кесу новаца.{S} Одједном он ђипи и позва је.</p> |
забављала.{S} Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору.{S} И могли су наочиглед, пре |
са прашином, дигнутом услед поливања и чишћења испред дућана.{S} Симиџије већ почеше да се виђ |
— довикну одоздо мати.{S} Софка остави чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не о |
квим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због њиховог учешћа |
их ногавица од чакшира, да би им се око чланака виделе њихне, хаџијске, беле чарапе.{S} И сви о |
још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.{S |
на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји напуњен сатљик вина.{S} Само |
ти јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му |
ане, целе зиме било је сасвим мирно.{S} Човек је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зид |
ама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буд |
цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тог |
ити ниједан <pb n="160" /> странац, туђ човек, већ ће све бити њихни, из родбине, и, немајући о |
ме тамо, па де ово, де оно.{S} Не може човек да их се отресе.{S} Једва донесох.{S} Ево... .</p |
, а у вече легало се рано.{S} И онда је човек могао, онако сам, у дугој <pb n="222" /> ноћи, ра |
ње.{S} Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он |
м широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу није смео ту да уђе, јер се кроз њу ви |
када он сасвим порасте, ојача, постане човек, и када се буду код њега почеле <pb n="235" /> ра |
е бити тек доцније, када сасвим постане човек), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од с |
на најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у жив |
Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и с |
није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да долази кући.{S} Али како!{S} Увек у |
аш пре неки дан послао новац; и долазио човек, да јој каже како он још не може доћи.{S} У неком |
, и то толико, као да је она какав стар човек. <pb n="35" />А Софка је и тада већ знала да сва |
е, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког сељака, кога јој је Магда нашла.{S} И да |
ни то не, онда чак и куршумом, и то од човека туђе вере, каквог Арнаутина, качака.{S} Али за т |
једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може споко |
виркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ |
то им је врела и мека крв.{S} Пију оне човека!{S} И за то — објашњавао је старац — и он сам, с |
рно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити |
крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} Куку!{S} Зар св |
шћени узвици, крици свекрвини:</p> <p>— Човече!...{S} Човече!{S} Ћути, убиће те Господ!...{S} К |
, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугач |
а, а сав <pb n="50" /> обучен у свилу и чоју.{S} Миришу му хаљине од његове развијене снаге.{S} |
на, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе |
} Знала је да све у њу гледају.{S} Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, |
акшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ног |
његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала |
упчена чела.{S} Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се, да |
врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више коле |
раскопчаном огрлицом око врата у новим чоханим чакширама.{S} И када Софка из кујне изиђе и уђе |
е, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица о |
оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.{S} Прсти су му били дебели, кратки и |
еном и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом |
ореним рукавима.{S} Био је исто онако у чохано одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су и |
мута, устајалости и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, ферме |
<p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем с |
лазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} |
Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе |
<head>XIX</head> <p>Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, |
сује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од |
од куће, правили читав лом.{S} Доводили чочеке из Скопља, метере, зурлаше из Масурице, и Циганк |
им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени....</p> </div> <div type="cha |
ти из кутова.</p> <p>Свирачи почеше.{S} Чочеци, као у почаст, испред саме Софке стадоше, да је |
бише се и стадоше до зида уз капију.{S} Чочеци скидоше чампаре, па и они пристојно стадоше.{S} |
S} Далеко испред ње играли су и вили се чочеци, праћени, опкољавани гомилом деце.{S} Али Софка |
ешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, |
да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играј |
ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.{S} Жена њег |
<p>— Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и |
у и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече:</p> <p>— Хајде да играмо.</p> <p>— |
на, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, све |
ка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас:</p> <p>— Воде, Ма |
д свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну:</p> <p>— Уби газда газдарицу!</p> <p> |
ве око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком.{S} И то куцање беше тако лако, <pb |
авај се.</p> <p>Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора.{S} И то так |
и тешки.{S} Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима |
кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче п |
као жива, тако уздрхташе и полетеше.{S} Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо ме |
ствар, за паре купљена.</p> <p>— Аха! — чу Софка како он чисто покликну од неке дивље радости и |
скриви, па се правда.</p> <p>— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачк |
ц још није отишао.</p> <p>— Дај жилу! — Чу се из собе.{S} Томчин крупан глас.</p> <p>Слуга брзо |
т!{S} Ја, алат!</p> <p>— Живи ли сте? — Чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију п |
вао њега, сина, већ њу, матер.</p> <p>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак б |
слуга, Арса.</p> <p>— Ко је?{S} Ко је?— Чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се |
ути се у собу.</p> <p>И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми |
иганка.{S} Она са Симком уђе.{S} И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући и |
> <p>Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има |
арност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослободи, да не мора стре |
тинска служба, без скраћивања.{S} Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одго |
ајући калдрму, одјури са њиме.{S} Софка чу како Арса полете у кујну, и тамо ка свекрви викну:</ |
изгуби на капији.</p> <p>Тек када Софка чу како слуга тамо за њим затвори капију, врати се она |
утра, јер тек после дугог времена Софка чу како је она отуда виче.</p> <p>— Софка, иди до Арито |
, заврће <pb n="121" /> рукаве, и Софка чу, како он, као увек, високим и развученим гласом наре |
пред њихну капију стадоше кола и Софка чу већ готово стран јој али ипак давно познат глас:</p> |
тело, мирише, мирише...</p> <p>И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар глав |
мља молитву, од које као и обично Софка чу само свршетак: „Господе Боже и света Богородице, мол |
кад већ један пут дођосте.</p> <p>Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако |
, он се тек тада досети, и Софка заиста чу како он из страха, да се ови нису сасвим код ње обез |
У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу он од страха седе на земљу.</p> <p>— А ти?{S} А ви? |
ао без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито:</p> <p>— Ја! </p |
— Хоћу, хоћу! — Излазећи за њим из собе чу се како Софка одговара слабим, али постојаним гласом |
да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање.{S} Не јако и силно, него као кад је чов |
<p>И ко зна -докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити:</ |
и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно пров |
а испред себе.{S} Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу. |
а.</p> <p>— Домаћини! —</p> <p>Чак горе чу Софка јак глас са оштрим и страним нагласом.</p> <p> |
ут оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов у |
латне и сребрне чираке.</p> <p>После се чу како одозго викну:</p> <p>— Магдо!</p> <p>Као увек, |
ави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну:</p> <p>— Немојте ме, бре, људи!</p> <p>И |
е, искићене, сребрне круне.{S} На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постав |
ви, чу општи жагор и дах.{S} Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани |
а миндерлук, међу јастуке.{S} Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.{S} Не могући да дочека |
башту, иза куће.</p> <p>Тамо на капији чу се неки тих, миран глас:</p> <p>— Како сте?{S} Јесте |
и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: <pb n="67" /></p> <p>— Софке |
, тато!</p> <p>И сиђе доле.{S} За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем ускли |
жудња...{S} И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на к |
убише се трчећи ка капији.{S} Али у том чу се страшан Марков глас, који се беше устремио на ашч |
да: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутави Ванко.{S} И то пева.{S} |
ао дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.</p> <p>У залуд су је остале у |
ишта више.</p> <p>— Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.{S} И заис |
{S} Господе Боже, Господе!</p> <p>На то чу једно страшно:</p> <p>— Ја сам твој Господ! — И туп, |
лици оне жуте тепсије.{S} Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те |
тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов страшан, пробуђен јаук и претња:</p> <p>— Тато |
то од кога!...{S} И Софку пресече, јер чу како он, заборавивши се сасвим а сигурно тамо над То |
шчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава:</p> <p>— Де, де... газда-Марко, |
да ће се десити.{S} И заиста, она одмах чу како он, отац, и не чекајући да тамо у великој соби |
.</p> <p>Али се Софка изненади, кад још чу, како, као правдајући се, почеше да причају: да, и а |
зна се за то, не сме да буде...</p> <p>Чу га како се овамо к њој враћа.{S} Дише толико, <pb n= |
еди и тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме.{S} На саборима, славама са |
ића и весеља, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући |
ам: како би било, кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше |
!{S} Куку, бато!{S} Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато?</p> <p>Од људи, како би који дој |
И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су |
} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај...{S} Све је твоје.</p> <p>— Знам, |
<pb n="226" /> куће, иди у варош и тамо чувај кућу, а доста је крви и глава!“ А сад — ето кућа! |
и како су то смели да допусте, да га не чувају, чак и да погину за њега? — Зар смо знали, бре, |
ама не носе, и као кап воде на длану не чувају.</p> <p>А да је заиста сва та њихова љубав била |
6" /> к себи, да му Јусуфчића дан и ноћ чувају и пазе.{S} Кришом га ноћу одводили у друга племе |
, тобож да јој је на услузи, а у ствари чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, |
има.{S} Слуга, Арса, <pb n="220" /> као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред њ |
навике, као и болести, у тајности су се чувале.{S} Ништа се није смело дознати, ништа видети.{S |
ека?{S} Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам.{S} А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њ |
и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби.{S} Отада нико ни |
ао побуђавеле од силног увијања у крпе, чувања по влажним местима.{S} И када се на софри читав |
њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати јак, тежак бол.{S} Чис |
о време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа.{S} У њега се |
епша, и постане истински добар, виђен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено |
уће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати.{S} Њој је т |
околним варошима знало се и причало.{S} Чувена је била са своје раскоши и „салтанатлука“.{S} По |
у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.{S} |
е, како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за но |
Више амама опет је настајала чаршија и чувена циганска махала, са високом, старом сахат кулом. |
ора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?</p> <p>А Софка, гледајући сву ту муку и с |
не почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса.{S} Она, чим спаз |
м великим селима и хановима на друму, а чувене са својих кртих, топлих тела и разблудних очију. |
мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње.{S} А он увек, како се памтило, и лети и зи |
румена и светла.{S} Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагоди |
онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.{S} У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје |
мртву, са пресеченим жилама.</p> <p>Па чувени деда Софкин, Каварола.{S} Место да он, као стари |
мах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез.{S} Загреје се, зарадује.{S} Сва се унесе у |
>Али једно све поквари.{S} Марко и неки чувени Ахмет, Арнаутин, поглавица највећег и најјачег ф |
ране манастир.{S} Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“.{S} Турчи |
нај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана, умирена и свечана.{S} Отац јој |
ње у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање |
Врању.{S} И тамо, затворени, у друштву чувених Грка, Цинцара и првих бегова, Турака, које због |
испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.</p> <p>— Тодора, Тодора! — повикаше |
а, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“, — она одмах поче, и то као никада д |
је могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда Вељи, за кога се причало да је са |
видела.</p> <p>Већ за прамбабу јој, за чувену Цону, не само по вароши, него и по околним варош |
Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.{S} И она опет била нек |
да расте и већ се и развила у ову своју чувену лепоту, он, отац, све ређе долазио.{S} А она је |
настирима и весељима.{S} Цео крај, целу чувену Пчињу њих двојица су носили и имали у својим рук |
Ох, ох!.. курва Марија!..</p> <p>Тетка, чувши, брзо би истрчала.{S} Њих, децу, одјурила би, а њ |
моћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.{S} Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се |
, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се |
жевима, тако ће бити луде.{S} Триста ће чуда од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће б |
би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре.</p> <p>Долазио би кући заједно са јавним |
чишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим, мало збрчканим и већ кр |
и много, синко, световно, много силан и чудан глас!</p> <p>Али исто онако, како је умела да сач |
рагичка, — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.</p> <p>— Снаху имаш!... — Али, као да му то |
аву.</p> <p>Софка се свему томе није ни чудила.{S} Знала је да ће оне, као на свима свадбама, в |
од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="206" /> Мушки опет били су св |
скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из самих очију |
Са гробља једнако је звонило, а некако чудно, тешко, одмерено, да од тога Софки би тако мучно. |
разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.</p> <p>Доцније, када би мислио |
тако јака врелина, и, са њом, тако неко чудно, никада до тада неосећано осећање.{S} На ужас осе |
отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.{S} Свак |
, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.{S} Мати јој као да п |
а, са силавом и гуњом, сагињао се и, за чудо, сам својом руком, а не ногом, намештао је и дотер |
ара.{S} Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очиј |
а у ватри и заносу.{S} И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито |
p>Биле су спремне.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шами |
и се руком за подбрадак и уста.{S} И за чудо, опази како сада ништа не осећа: ни страх, ни боја |
{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених |
потицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости |
еким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао — он тада не би звао њега, си |
најважније са највећом моћи исцељења и чудотворства.{S} И докле ју је из иконостаса, рамова од |
уси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p>- Софка!{S} Зар дете да не једе ниш |
о се он Марко не буни.{S} Сав радостан, чује се, како рукујући се виче:</p> <p>— Јесте ради гос |
е собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младожења, као завршавајући |
о ту кошуљу.</p> <p>— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! |
си?</p> <p>— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговора, и сигурно понова Алилу леп |
то кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку.{S} А то све сигурно |
ајно да наиђе, затекне је такву, или да чује да је таква, овлаш и како не треба обучена, па как |
пала.</p> <p>Међутим целе ноћи њу Софка чује како не спава.{S} Тихо, да Софку не узнемири и про |
задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} Ко зна зашта долази!</p> <p>Па |
у хан.{S} А из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу |
еднако тихо, из страха, да онај горе не чује.</p> <p>Софки, ма да јој се још све вртело: и соба |
о, сав је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се вид |
} И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.</p> |
о, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно поче:</p> <p>— Или, зар, синко, чедо |
вега овога, брзо и заспа.{S} Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.{S |
</p> <p>А међутим толико је имало да се чује, види и прича!{S} Нарочито у последње време, од ка |
ру и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како |
рда глас песме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све |
и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен тихи ш |
поредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.{S} Неке п |
о гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.</p> <p>За све то време, док су они сељаци долазил |
едног слугу и наредила му да одмах, чим чује пуцањ пушака, свираче овамо води. </p> <pb n="127" |
гласим!{S} Нека свет види!{S} Нека свет чује!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говор |
је!</p> <p>И устаде.</p> <p>— Нека свет чује! — говорио је идући онако у чарапама, и понесавши |
Магдо! — понова је зовну мати.</p> <p>— Чујем, снашке! — Истрча Мага, а већ јој биле умрљане ру |
е, или можда ми нешто и кажу, али ја не чујем, па мислим да ми ништа и не кажу.</p> <p>— Здрав |
што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видим?{S} Које доба беше јутрос, када он дођ |
е може се више.{S} Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. </p> <pb n="81" / |
онога твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу |
слепцу (сину), жив да ме не дочека, ако чујем да се опет луња и скита.</p> <p>— Хоћу, хоћу! — И |
да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац. |
о, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг, када ова пође. — Кажи Томч |
ко виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају.</p> |
це у велико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска |
о име спомене, па онда нека други, који чују, зову тога, кога он тражи.</p> <p>Магда узлете.{S} |
влаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се умор |
ли чак и чочеци тамо испред Софке да их чују и по такту да играју.{S} Одмах уз њега његов верни |
ead> <p>Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама, него о њима самим: о оцу јој, |
има, праунуцима.{S} И ко зна, нека њена чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигур |
је била већ лакосана, сећа се доцније, чула је одозго, кроз таваницу, како сигурно из очеве со |
офка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор.</p> <p>— Која је ова, бре, и чија?{S} Из |
ријатељи“ и долазили овамо у походу!{S} Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка сви |
>— Чу ли за онога?</p> <p>Она, ма да је чула за то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p |
њему.{S} Зар се већ вратио?{S} А она је чула да је ускоро после Маркове смрти опет отишао тамо, |
док није сина родила, она се жива није чула.{S} Истина, ни тада, са сином, није смела да му се |
тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на |
екло.{S} И никад се из њихове куће није чула, као из осталог комшилука, свађа, бој, или писка д |
грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.{S} Софка је могла на прек |
е са Магдом.</p> <p>И идући преко баште чула је како отуд трчећи и јурећи сви вичу: </p> <pb n= |
мо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оцем јој, говори, као по |
е гађати — како <pb n="9" /> ништа ниси чула?{S} Где си?{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, |
ка.</p> <p>— Ох, како: сама?{S} Све сам чула, синко.{S} Иди, иди, спасавај се.{S} Убиће те.{S} |
хне хуке и ларме ашчика и свекрва не би чуле његову исповест.</p> <p>И ко зна, сигурно би то би |
овамо код њега, у сопче, да допире.{S} Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге |
и се са светлошћу огња.{S} Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нан |
корења.{S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{ |
?</p> <p>— Дођох! — Кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.</p> <p>А већ када би коју |
нко!{S} Немој, Томчо!{S} Ништа није!{S} Чуло се уплашено материно утишавање...</p> <p>— А?{S} М |
— Ћути!</p> <p>— Нећу да ћутим, мори! — чуло се како она као кроз прсте руку, којима су јој ост |
м испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља.{S} И заиста он је, о |
испод ковчега, наћава.{S} А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магд |
ама чеврљали су врапци.{S} Из комшилука чуло се такође спремање; а сутрашњи дан: тресење ћилимо |
кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.{S} Зато се Со |
ош прска свећа.{S} Срећом ништа се није чуло, ни Софкин плач, јаукање.{S} Међутим из оне друге |
о као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме |
ни један није изостао.{S} И још када се чуло, да је од њега послат гласник, долазили су на чест |
мрак оде у своје село.{S} И онда би се чуло како Магда, пратећи сина, као сваке године, наређу |
куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају:</p> <p>— Иди, бре, иди, |
ављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, у |
ска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама почели да скупљају мушки. </p> <pb n=" |
јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.{S} Доцније чак и |
сви бивали потресени и узрујани.{S} Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања |
е било то лечење, само би се онда јасно чуло његово јаукање и врискање:</p> <p>— Водице, мори!{ |
ада би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав |
!</p> <p>Свирачи су заиста долазили.{S} Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, |
и.</p> <p>А зна када је ноћас дошао.{S} Чуо га је.{S} Само је један пут лупнуо алком, а она, ма |
онај.</p> <p>— Софка, ефенди-Митина! — чуо би се одговор.</p> <p>А у свима тим говорима о њој, |
није смела да се појави.{S} Марко, кад чуо, једва, на молбу и плач свих, на комаде својом руко |
ирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.{S} Једино горе, |
ог би дана долазио.{S} Одоздо са капије чуо би се његов пун глас:</p> <p>— Где је моја Софка?</ |
стрт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики, стари ћилим са Соломуновим сл |
их доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много посла, многе му |
светлуцали погдегде потпаљени мангали и чуо салепџија, док је овде, као увек на крају вароши, с |
рао му се сан; него због тога, да не би чуо како њен син у зору, и у недоба долази.</p> <p>И ве |
у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за с |
, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је:</p> <p>— Да ти не треба пара?{S} Да т |
љава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пр |
плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога, што по |
ндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце.{S} Снага јој поче горети, чело, руке све у зно |
ивели.{S} Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.{S} Такође и јоргани |
миндерлук са јастуцима а покривен уским чупавцима, меким и црвеним који су под додиривали.{S} П |
} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно пад |
дознати.{S} И то неће баш из њених уста чути, него <pb n="110" /> ће ова доћи са још којом жено |
з тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остал |
му, чим би знао да га она тамо не може чути, ни видети, а наиђе на кога слугу или у крађи или |
е биле насамо и мислиле да их нико неће чути, још мање се бојале да ће то Софка, онако мала, ра |
е нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно.{S |
настало, какав разговор, није се могло чути.{S} Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном г |
мам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима |
че, ноћ.{S} Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицо |
и пиће.</p> <p>— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита |
де да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на па |
ли реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.{S} А по ношњи, облачењу највише су |
што да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, |
еде на њ при огњишту.{S} После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.{ |
е он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој да |
ош дарује?{S} И понова почиње руком око џепа, али она то не да, већ кришом, лицем, очима даје м |
као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од поређаних златних, жутих гајтанова |
, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.{S} На прсима јој је увек била она ни |
ије.{S} Завалили се од корпе симита.{S} Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногав |
Ни кукови, ни колена му се не виде.{S} Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и |
поче баратати по недрима, по још дужим џеповима од јелека.{S} Видело се како је, ма да се боја |
загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од дугачка врата, уђе право к њима у кујну.{ |
а колико биле дугачке, ипак могле све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали с |
хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имал |
један, она онда мора понова целу његову шаку да хвата.</p> <p>Једини као да се томе досећао све |
/p> <p>— Куда, Софкице?</p> <p>— Дај ми шал!{S} Идем до куће, нешто сам заборавила. </p> <pb n= |
ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори |
њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и |
као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.{S} Само око јелека је имала м |
S} А особито би јој око колена склањала шалваре, да јој се не би упрљале од пепела.{S} Целог би |
раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и |
те су је гребле око половине.{S} А целе шалваре изгледале су јој као да нису њене, јер, због то |
ала, разголићавала прса и рукаве и саме шалваре, да би осећала како би једним покретом све могл |
упче конца.{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих ви |
е по леђима јежила.{S} Држећи распасане шалваре, са улепљеном и разастртом косом око слепоочниц |
е додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљ |
би почела или да намешта косу, разгрће шалваре, да би слободно могла крочити или, кад би та са |
а отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова и ногавица од |
S} На њој је била сама свила.{S} Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и д |
, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сок |
мо горе, до Софке.</p> <p>Она, задижући шалваре, да јој не би сметале, а и косу склањајући иза |
ље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пу |
ше ни једна, да ли јој се нису случајно шалваре смакле и бедра, половине јој се виде више него |
е су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се |
ше ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка:</p> <p>— |
ој, Марко! —Сва срећна, видећи да се он шали, узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи |
д њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.{S} И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, д |
ли су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. <pb n="2 |
главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва глед |
огла да проговори, па и не дочека да се шалом, који јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне |
она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље.{S} Наравно да он није смео, кад тамо оде, пређе у |
еношћу уверила како заиста то он, отац, шаље, бојећи се да га она, као свако дете, не би сасвим |
его и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.{S} За сваки народни посао, било за какву нову шко |
ком кућу продао.{S} Отуда му до сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази |
ише Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више нау |
у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! </p> <pb n |
а и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало с |
е оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по мало новаца и дарове за Софку.{S} То још више у |
е сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао у |
лона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после прошевине престао да иде од куће у ха |
а за свадбу.{S} И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.{S} И свако вече, у мрак, |
страха, да није на самрти, и да им зато шаље гласнике, као опраштајући се од њих, а не могући с |
да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на св |
из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих.</p> <p>Међутим сама Софка одавно се осуши. |
ознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, |
ног алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд, (Сигурно је то био коњ онога купца на коме ће о |
де на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије |
јеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, |
а, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним |
ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.{S} Али она из ината ни да јаук |
дваљци били су обојени разним бојама од шамија и шалова, те су због тога још чудније изгледале. |
не, и Циганке.{S} Циганке у новим жутим шамијама, старим антеријама, беже испред њих и, као да |
продужи једнако да се скида, развезује шамије, да јој лице и пун врат са модринама, где је јач |
м по њеној угужваној антерији, по њеној шамији, већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, сл |
на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака какв |
као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом.{S} А та закопчана јој |
овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.{S} |
још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило нош |
уста.{S} Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умр |
брађена, истина доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком фу |
по стоји.</p> <p>Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, в |
ну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а х |
онда да је почне жалити.{S} Брзо забаци шамију и сиђе.{S} Гласно, као у инат некоме, чу се како |
ла да је капију затворила, ипак бацивши шамију на косу и на прса, сиђе доле.{S} Чисто са страхо |
ном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена јој.{S |
ру на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој:</p> <p>— Софке, прво на тершену да се изнојиш |
јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто.{S} Црквењак проти, прота, давши свештени |
а дође јој онако црна, тврда и као нека шапа..{S} Али није она та која би, када нешто науми, на |
јни, клопарање папуча ашчике и њен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толи |
ен тихи шапат са свекрвом.{S} А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази.</p> <p>— Свири! — |
Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано звонити.{S} А све ће друго посто |
о да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује:</p> <p>— Ћути!{S} |
S} И већ је <pb n="31" /> тада, како се шапутало, поред свога готовог новца, има своју кућу, а |
а, не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи:</p> <p>— Слатка децо моја! — И још ако т |
ет се враћа кући, опет седа до огњишта, шара по пепелу, кува кафу и срче је полако, одмерено, о |
аких пешкира.{S} Сви ишарани старинским шарама и старим златом.{S} И ма да су били већ почађаве |
ике се као живе издизале, — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ак |
ајала и чекала, брзо Софки донесе лепе, шарене, „седевске“ нануле и понизно их навуче на њене м |
авила, и онда преким путем отишла у тај Шарени Хан.{S} А Софка је у напред знала како ће она од |
какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени Хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.{ |
амота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени Хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје позн |
а што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и питај за трговца, Арнаутина, — поче јој на |
која су висила о доста дугом и дубоком, шарено обојеном сандуку.{S} И увери се да су катанци у |
љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
им образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.{S} |
или по граници, који су више служила за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за тргови |
, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по вароши, причати и трубити о |
и било, она, тобож послом, поче једнако шврљати по дворишту, а највише око капије, до које је и |
г времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.{S} Софка је знала |
Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели |
ипак се чинио невешт.{S} Брзо оде, и по шегрту, посла јој у напред за целу годину кирију за те |
на донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из |
кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још није до |
тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не примете, јер зн |
имакнувши му га до колена, поређала пет шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ д |
у да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била |
} По цео дан би био код куће.{S} Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, до |
аћа се натраг раније.{S} Иду дакле више шетње ради, него ли, као остали, прост свет, самога саб |
д Доњег Врања.{S} Али тамо се ишло више шетње ради.{S} Тај чивлук био је на пушкомет далеко и ч |
ишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.</p> <p>Мрак отпоче бивати сасвим гус |
овори јој.{S} И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап.</p> <p>— Да намештам? |
иве боје.{S} И по томе видело се да тај шећер траје дуго, да се, осем њега, нико не послужује њ |
лаве не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи, а да се |
чаша воде и у таслици неколико парчета шећера, <pb n="103" /> доста сумњиве боје.{S} И по томе |
е свирача, играње првога ора, просипање шећера.{S} И онда после тога зна се долази „његово“ т. |
е проћи, а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.{S} Од преосталих татлија, колача и лок |
, бабо!</p> <p>И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз и |
сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе пр |
ре и свеж, још влажан ваздух поче да их шиба.{S} Тек се свањивало.{S} Из кућа по махалама разле |
налих, чисто зазорних погледа, као кроз шибу пролазиле и бежале на више ка мосту и амаму, тако |
у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивеним када су се они женили, и зато су им једва до ку |
су оне лакше а скупље стају због тежег шивења.{S} Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагд |
и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропињући се и |
је и лети хтела да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и |
ла да их греје и пари.{S} Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако |
ија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто <pb n="159" /> покојн |
су додирну <pb n="181" /> онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушкано |
а ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена кап |
увих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.{S} Чак би се осећао и мирис оне земљ |
це, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима, собама и доксату.{ |
у седло и ножем алата остраг по сапима шину.{S} Шикну крв.{S} Алат, бљештећи се у мраку, пропи |
капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била ко |
казала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка, која је свима била за углед.{S |
чине.{S} Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у т |
.{S} Остале су, нарочито младе девојке, шипарице, црвенећи од радозналих, чисто зазорних поглед |
ободио од утегнутих појасева, почела да шире.</p> <p>Па још када свекрва виде, како Софка, задо |
што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да се она из њих више види, као да је гола.< |
азима да избијају и да се заокругљујући шире.{S} Јело јој слатко.{S} Вода још слађа.{S} Осећа к |
и близу врата.{S} Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.{S} Ма да су одавно |
је он води, ишао је пешке одмах иза ње ширећи око себе лактове и као бранећи је, да је други н |
до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.{S} А он, младожења, до њених ногу, готово |
, када виде, како све то бива све веће, шири се, а за њега је било и ово много неугодно, а камо |
јама, црквама, саборима, весељима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.{S} И си |
ли испред њих, у олтару, поче већ да се шири тамњан и зачуше се прапорци на кадионици.{S} На до |
никако није престајало.{S} Све се јаче шири, развија.{S} Поче да опасује сву кућу и пуни цело |
јом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала.{S} Ма да је |
Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била шир |
ма.{S} Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.{S} Вода отуда из курни, од многог полив |
осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у н |
S} А та ће се тишина све више, све јаче ширити.{S} Све, као уморивши се од дневна рада и свршив |
уздигнуте круте јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се |
S} Кратак, доста отворен јелек са жутим ширитима као и шалваре са великим колутовима око џепова |
е, а испод темена бели се његов кратак, широк врат.{S} Али када виде како се он упути право њен |
е тамо унутра гледати.{S} Кров полегао, широк и сав црн.{S} Једино у средини горе, где су била |
у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.{S} Софки се учини као да је гола, јер так |
појасева и силава, показивали су његова широка, јака прса, са грдним маљама по среди, које су д |
та не може да се приђе.{S} Црква, онако широка, на стубовима, са тремом око себе, старим кровом |
бора.{S} Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратк |
офка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послуж |
је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, ј |
не.{S} Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, |
авице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им |
ви велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе |
би у мраку.{S} Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавело |
поче њиховим јабукама лупати.{S} И кроз широке пукотине од истина тешких, јаких дасака, али дос |
а себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је ве |
ст, кратак врат и подваљак.{S} Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмам |
зид брачном постељом, са оним црвеним, широким јорганом, јастуцима, чистим, белим, миришљавим, |
х чакшира, кратког количета, фермена са широким, отвореним рукавима.{S} Био је исто онако у чох |
{S} На њој тешке од јумбасме шалваре са широким, златним ногавицама.{S} Испод њих вири њена обл |
не куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.</p> <p>Али о томе Софка није имала ка |
а је то.{S} Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире.{S} |
агорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозде |
еће у њен скут и да је гледа неким тако широким, чудним и дубоким погледом.{S} Као да му из сам |
виде целог.{S} Исто онако мали, са већ широким прсима и развијеним вилицама и подбратком, али |
ан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситни |
ихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цупкање <pb n="197" /> и силно ударањ |
ти и прашљивости његовог чоханог одела: широких чакшира, кратког количета, фермена са широким, |
чама, распасан.{S} Белио му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани |
оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца ш |
сти.{S} Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страст |
а је силом, јер је све на њој било тако широко и згужвано, — од ње толико уплаши и унезвери, ва |
ед тога била је Магда и у сасвим новој, широкој сељачкој фути; на ногама такође нове чарапе.{S} |
доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.{S} Цео би дан тамо само седео, пушио, пио |
ниских таваница и оне кујне са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад ноћу |
арко мртав, испружен, укочен и покривен широком гуњом, онда Арса не даде да га ико други с кола |
више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост.{S} Затим она виде како му се, изненађеном |
анске, са самога гроба.{S} Магда држећи широку синију и нагнута над њом а ногама једнако гурају |
у плач.</p> <p>Арса међутим истрча, да широм отвори капију и да тамо на њој дочека новог прија |
то је, као сваког празника, капија била широм отворена и њена крила подупрта са два велика каме |
толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе |
</p> <p>Али, кад се доцкан у ноћ отвори широм и осветли капија, и на њој се указаше гломазна ра |
очекасмо и то.{S} А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку |
е све у шаку да скупе.{S} И у бријању и шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали |
ва и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и |
а овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене кој |
а.{S} Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.{S} И зато увек, при избору патроната на |
који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње в |
сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало по |
а се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула, да јој |
Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлија |
оста чекајући.</p> <p>За мало, па се чу шкрипа собњих врата и тешки кораци у кујни и његов уоби |
/> да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху.</p> <p>Овамо кући, у варош, ретко би д |
на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа.{S} Мати горе, на кули, сва ср |
овима поређани сахани, нарочито ибрици, шоље и судови за пиће и послуживање.{S} И све то, истин |
седећи, гледајући замишљено у испијене шоље кафе и преврћући новац у скуту.{S} Чак и не чу кад |
атраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити.</p> <p>У том Магда ис |
исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра |
до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.{S} Али она виде, како се мати, пошто отпрати Арна |
би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је мора |
/p> <p>А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор. |
ра и као отурује од Софке.</p> <p>— Ја, шта ћеш ти мори овде?{S} Ајде тамо...</p> <p>— Немој, М |
p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> <p>— Ако, ако, Марко.{S} Све ак |
е догађа, тако је исто знала и за себе, шта ће с њоме бити.{S} Још дететом је била сигурна у ка |
ново изиђе, да је охрабри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној |
све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и |
орала да их гласно зове.</p> <p>— Море, шта се растурате? — Заустављала их да би, као што је ре |
за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тад |
вога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им |
ини, земљо, да сви пропаднемо!{S} Куку, шта доживех!{S} Куку!{S} Господе Боже, Господе!</p> <p> |
ресамићена у кућу хукћући:</p> <p>— Ох, шта га не шаље? ..{S} Па бар да јаве...{S} Изедоше ме! |
амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пус |
<p>— Ако, ако, тато!</p> <p>— Не, не... шта ћеш ти?{S} Немој ти овамо.{S} Ниси ти за овамо... < |
све... —поче он.</p> <p>— Не све, него: шта и колико?</p> <p>— Ама све!</p> <p>— Зар и ханове? |
а, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, ако заиста свекар, Марко, на њу...{S |
што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свекре, за снају?</p> <p>— Све, све... —поче |
устремио на ашчику.</p> <p>— Ђид ти!{S} Шта ти?</p> <p>Али ашчика као да је била спремна на то, |
жи.{S} А ове друге немој да пуштате.{S} Шта да вас прљају и да се само ту вуку.{S} Тамо нека су |
у, он поче:</p> <p>— Па како сте ми?{S} Шта ми радите?{S} Јесте здрави и живи? — Ја ето, — више |
а вас, моје чедо, кћер?{S} Ко си ти?{S} Шта си ти?{S} Керпич један, сељак један!{S} И зар да ти |
О, о Тодоро!{S} Како си ми, Тодоро?{S} Шта ми радиш, Тодоро?</p> <p>И Софка истрча, и она обра |
то за кога је удају?{S} Који је то?{S} Шта је?{S} Одакле је?</p> <p>И онда бол, туга, плач, ја |
сним жељама и осећајима.</p> <p>А оно — шта је било?{S} Сасвим друго.{S} Сада никако није могла |
ну и викну/ жени: — Иди, мори!</p> <p>— Шта? </p> <pb n="190" /> <p>— Иди и донеси „оно“ — И по |
де... газда-Марко, знам ја...</p> <p>— Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!...</p> |
то, ипак би се чинила невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би поч |
ао би к њој и радосно пита је:</p> <p>— Шта треба, Софке?</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
и није могла, већ јој се јави:</p> <p>— Шта је, Магдо? </p> <pb n="173" /> <p>Мора да јој је у |
ничким гласом, дотрча уплашен:</p> <p>— Шта, газдо?</p> <p>— Коња, чизме очеве! — цикну Томча н |
бина зар?{S} А знала сам ја, да од њега шта друго, добро какво, и не може бити.{S} Знаш већ сад |
о их је подсећао и био жив сведок онога шта је било...</p> <p>И онда све горе и горе ствари.{S} |
какво, и не може бити.{S} Знаш већ сада шта је.{S} И бар ти ме, Софке, не мучи.{S} Зашто, моје |
уно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила узнем |
из очију познавши је и досетивши се за шта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју.< |
ла за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње |
гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини патити.</p> <p>Једино се не да |
шна.{S} Само јаје и млеко.{S} Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.{S} И |
Магда доле частила и она им наређивала шта ће и докле да свирају, прекидала их и отпраћала.</p |
{S} Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући.{S} Али кад звона при крају службе почеше |
<p>И даље није могао.{S} А она је знала шта он хоће са тим.{S} Хоће сигурно да јој да на знање, |
, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве |
{S} Тетка од радости, среће, није знала шта ће.{S} Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртањ |
а се згранула од радости.{S} Није знала шта ће, јер ето и то дође.{S} Дође да сада, као свака < |
оме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах |
се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури.{S} |
под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.{S} Па и та узајмљивања, залагање има |
чере, увек остављала, да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила.{S} Чак ни сам |
го, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, б |
Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, и то не оне песме, које су биле лично њ |
охрабрила, поново је у руку пољуби, на шта ова од среће, захвалности, промуца:</p> <p>— Хвала |
, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са |
на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не |
њих већ опити, већ заситити и онда — на шта толика радост, тако дуго чекање и жудња...{S} И зат |
сигурно — смрћу?!{S} И онда: чему и на шта све ово?</p> <p>У том чу како из баште долази мутав |
шао далеко, далеко, далеко...{S} Јер на шта лагати?{S} На шта све ово?{S} На шта да он дочекује |
р она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одл |
и остали свет, нису сматрали за бог зна шта.{S} То је обична ствар.{S} Зато је, сасвим одвојена |
дувана — звала сам те — а није Бог зна шта.{S} Знаш ти оне наше бачве?</p> <p>— Како да не, сн |
у ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.</p> <p>Софк |
к), чим је погледа, стане до ње, не зна шта ће од среће и радости.{S} Одмах тада његове црне оч |
интимности, још је срећнији.{S} Не зна шта ће.{S} Окреће се своме грнетару, који га у корак пр |
арко, толико богат, да се готово не зна шта све има.{S} Истина, од скора се доселио из Турске, |
најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што |
а у тој соби да спава.{S} После, ко зна шта је било.{S} Она није могла знати, није слутила, те |
да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме.{S} Он јој је био све, и |
их, мати или Софка, не примете, јер зна шта би онда било са њом.{S} Силом би је натерали да одн |
сељаковом и његовим очима да је истина шта говори, преврну се у страну и скљока преко прага со |
ојни друг још из детињства.</p> <p>— Па шта ми ради мој Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И |
и, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{S} Знаш ти газду.</p> <p>Али од |
а, окренута и нагнута над Томчом, слуша шта јој овај говори и показује.{S} А по Софки се види к |
њему, да жељно и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио.{S} Софка оде у кујну, |
а не питајући, осећала и разумевала све шта се око ње догађа, тако је исто знала и за себе, шта |
признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, т |
рах, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била н |
} Сагињући се, почео би да јој показује шта се руши и како ће да се зида.{S} Онда ни свекрва, к |
врати, а оно, место благодарности, гле шта!...</p> <p>Софка ипак промуца:</p> <p>— Ја не могу! |
ова, сељанка, па да може радити са њоме шта хоће, већ да је варошанка.{S} А највише га порази, |
одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два три дана склања се у ком |
је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.{S} И заиста, чим би он дошао с пута, одм |
а гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; |
лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је.</p> <p>А да је заиста то, да се у томе не вара, |
у спроћу ње, њихну капију и њину кућу и шта се све тамо ради.{S} Особито када из њине куће поче |
носи да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могл |
њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.{S} Али Марко само положи руку на алато |
жати, продати и кућу и све...{S} Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито ш |
ана, сасвим гола, она би утекла.{S} Али шта ће после, кад је такву виде на улици, у чаршији?... |
купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести...{S} То ли ви хоћете од мене?</p> <p>Никада |
дине, а од њега ни гласа: ни где је, ни шта је.</p> <p>Мати да премре од страха.{S} И то не што |
је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како.</p> <p>— Ту...{S} Тако |
...{S} Ти ћеш од њега кључ имати.{S} Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај. |
те у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пу |
еш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради.{S} Она је и онако брљива, па још сада.</p> |
2" /> сопчету, она се са осмехом досети шта хоће.{S} Сигурно ће опет из оних сандука, где су но |
могао долазити кући и са Софком радити шта хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, пос |
пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило, — постају толико луде и бесне. </p |
и кућом, једнако била сама.{S} Немајући шта да ради, а не смејући да се креће, седела је горе у |
е могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде.</p> <p>— Па зашта, нано?{S} За |
а су се свеће гасиле, а они, не знајући шта <pb n="201" /> ће од беса, ножевима и јатаганима из |
ући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Д |
, не могући више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, п |
S} И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, у |
тварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу:</p> <p>— О, алат!{S} Ја, а |
се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао даље.{S} Више |
њу види и да онда по њеном лицу докучи шта је са њима, са оцем, кад, у које доба и зашто опет |
S} Покаткад само би се тргла и, видевши шта раде, планула би и ударила би које од њих било папу |
и Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила |
твога?...{S} Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши.{S} Главу ћу му |
то више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска рукама.</p> <p>— Како си, тато? — |
је била готова и спремна на све, — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ ов |
онесе, па тек онда да се ради ово друго шта је наредио.</p> <p>После се виде, како он тамо седе |
ла невешта.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Како шта? — плануо би старац и већ би почео изувати ципеле к |
{S} Све се то у напред спремало и знало шта све мора бити, само да је на дан славе све онако, к |
> <pb n="135" /> <p>Али после се видело шта је.{S} Марко је имао сестру, и то једину, коју је, |
обови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! </p> <pb n="37" /> </div> <div type |
И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.</p> <p>Со |
црква да се врти.</p> <p>Не знајући већ шта ће, одједном подиже главу и погледа свекра тако оча |
он ипак поче:</p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде |
шта друго они знају“.{S} И онда оно, у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њих |
у све слободнији, срећнији.{S} Не знају шта ће од среће.{S} Онако стари, падају пред њом и као |
p> <p>— Софке, знаш већ шта је.{S} Знаш шта ће бити.{S} Али ја, тата, ако буде судбина да ти то |
<p>— Иди, иди, чедо!{S} Ох, зар не знаш шта је.{S} То је.{S} Судбина зар?{S} А знала сам ја, да |
ужас свих, она уђе тамо к њему.</p> <p>Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се м |
о њега, а он да се на мене исколачује: „Шта ти, мори, кријеш онога твога?...{S} Зар ја не знам |
оћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку.{S} Из |
ршумима изрешетане таванице и греде.{S} Штала је била испражњена.{S} Једино алат остао у штали. |
обици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и |
свеће виделе су се из појединих соба и штала.{S} Рубови долина оцртавали су се на небу и губил |
спред куће, и око куће, и чак овамо око штала, где је била стока и са њом сасвим стари, бабе и |
била у послу, а он тамо по амбаровима, шталама са слугама и чивчијама.{S} И Софка би онда прим |
агомилано сирово богаство по подрумима, шталама и набијеним амбарима.{S} Само треба човек руком |
о и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе, распореди и уздигне, да би могао „свет |
упљивали суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље |
њу од среће ухвати грч.{S} И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, |
то даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати |
у црнио као и околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а и |
ају се на бунару и пљускају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама |
S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих |
би налазила неки <pb n="239" /> посао у штали или око оног ђубрета.{S} А то све зато, да би бил |
била испражњена.{S} Једино алат остао у штали.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и па |
о.</p> <p>Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ |
p>— Сад ћу, сад, Софке!{S} Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати |
коњ би на једну страну одлазио доле, у шталу, а он горе, иза куће, под <pb n="195" /> вењаке, |
цикну Томча на Арсу.{S} И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да м |
А КРВ</p> <p>БЕОГРАД * 1910</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ</p> </div> </front> <body> <pb n |
ући се, ослањајући се и пипајући својим штапом, који је био масан, ишао је и једнако као будећи |
а, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, |
што није хтела допустити да је ико више штеди и жали.{S} Јер, када се већ оволико препатило, он |
попије и поједе.{S} Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, он |
е види како је лепа, па се сама уједа и штипа. </p> <pb n="149" /> <p>Софка, са баба-Симком до |
енско, и онда једна мешавина: стискање, штипање, јурење око куће и кркљање.{S} Толико је то ишл |
ке гласове, а не знајући шта ће рукама, штипао је своје ноге, бутине.</p> <p>— Дај паре!{S} Дај |
и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеш |
а своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је не би ни пит |
вљале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје.{S} Свака ју је предусретала:</p> <p |
и и рачвасти кестенови.{S} Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад |
фу и наређивао.</p> <p>Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са син |
унутра, по самој соби.</p> <p>Од свега, што собом унесе, кад уђе, био је само јак мирис од бурм |
увек се са језом и страхом сећала тога, што је, или још као и дете, од своје бабе, матере и ост |
ђутим он, стари, зна да није због тога, што њега жали, да би се он том лупом пробудио, узнемири |
ага распада — да све то није због тога, што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, шт |
чкарања по кући, а највише и због тога, што су знале да за сада, овога вечера, неће долазити ни |
ио, и то радосно, сав срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ |
и весељу.{S} И то чине нешто због тога, што им је као једино тада допуштено, а нешто и због сам |
да се одвоји сасвим отуда, а и с тога, што би без њега сва родбина била потучена и упропашћена |
, — знала је шта је чека —; него стога, што са собом још није била на чисто: шта ће она чинити, |
а, сваки њен покрет.{S} А све то стога, што се сутра удаје, иде мужу.{S} За све то Софка је зна |
невереним устима, због срамоте и стида, што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада о |
ли у самој цркви јој би боље.{S} Ваљда, што <pb n="183" /> она врева и свирка преста, а она, од |
остајало и овако се кретало.{S} И онда, што би ближе вече, све би то, а и она заједно са свим т |
то, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах |
а на гробље, па је, враћајући се отуда, што до тада никад није чинила, наилазила неку своју сељ |
.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према |
о поново му тврди за кућу:</p> <p>— Ја, што рекох, не порекох!</p> <p>Софка их је на послетку о |
{S} Живиш ли?{S} Како ништа?{S} Зар ја, што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не види |
оцем остане на само, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!“ Дакле, он, још и не видевши је, |
доносила.</p> <p>Отуда, испод хладњака, што год је дан више одлазио, свет се са околних зидова |
рли га и од радости, због толиких мука, што су због њега претрпеле, да проплаче:</p> <p>— Тато, |
и јасно да се она зато оволико препала, што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он т |
иједној својој другарици није завидела, што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин по |
ше <pb n="68" /> од других пита и јела, што су надобивале у замену раздавајући по околним сусед |
онела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више <pb n="68" /> од |
и.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И тамо, у соби, д |
и сасвим заборавила, или га чак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ остав |
рскан пљувачком.{S} И то не од беснила, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она |
вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилић |
че, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.{S} М |
Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори д |
а са том продајом куће, а и зарадована, што се једном и овако свршило, да, макар и без куће, ма |
одело обучен.{S} Истина редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајеви |
"192" /> <p>— После ће она! — увређена, што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, |
света: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу чести |
е да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они овамо били одвојенији, |
подносила.{S} Чак је била и задовољна, што је с тим на чисто.{S} Јер после тога није имало ниш |
је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога |
у, још мање да јој буде бар благодарна, што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали з |
ли Ната то не примећује.{S} Сва срећна, што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то |
од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав, лепши и виши од ње и по своме пореклу и по с |
и на Софку, да продаду хан и сва имања, што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, |
кујну, која већ беше осветљена од огња, што га деца рашчаркала и већ се начетила око њега, па о |
уда, што онда овако са њом да поступа, што овако брзо, одмах, као да је не може гледати.</p> < |
не би казало да је то од Софкиних пара, што је од свекра добила.{S} По цео дан би био код куће. |
узом, гази и скида катанац.{S} Од беса, што не може одмах да се катанац откине, он га изби чизм |
увученим рукама у пазухе.</p> <p>Арса, што никад до тада, опи се на мртво име.{S} Није хтео ви |
сто и горе, на прозорима горњег спрата, што су гледали на улицу и варош, не скривена него сасви |
е дођу, дотле ништа нема.{S} И, заиста, што већ ти свирачи не долазе?{S} Јер ако се овако још ч |
његову крилу и на себи она његова уста, што су синоћ онако пожудно дрхтала, и његове руке са он |
коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поно |
и подигли на ноге!{S} Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци.{S} Али |
лост.{S} У кујни светлуца мала лампица, што је на столичици близу врата.{S} Гори она тихо, млак |
{S} Око ручка он већ постаје нестрпљив, што ручак није готов.{S} Сам иде у кујну, обилази око о |
недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што |
бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и |
избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије.{S} А св |
и искићене куће и сам купац биће горд, што не купује од њих због сиротиње, већ онако.{S} Изгле |
е да види, те је чисто као тешећи себе, што и њој бива сада тешко, и гледајући Софку како плаче |
е да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради.{S} А највише је била љут |
је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце |
век, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њој и радосно пита |
и уздржљиве; неке ваљда од бола и туге, што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за дра |
али, подсмехујући се и сажаљевајући је, што ето и она већ мора де се уда, истина за најбогатије |
најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети како је сада она, њена удаја, њен бол, јад, с |
> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено иску |
p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко сада иде одмах иза ње.{S} Сјахавши |
p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак био изненадио, кад га је, прелаз |
о је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада она почела да расте и већ се и развила у ов |
p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у годину, увек с пролећа и лета, — |
ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не, да и она, као о |
он чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се с |
ње, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p>Софка први пут |
од беса и страсти чинити.{S} И доцније, што пиће буде јаче, њихни мужеви пијанији, загрејанији |
ћала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели св |
борећи се са собом, он кроз прсте руке, што му је клемпаво висила више главе и била наслоњена н |
Софком и да је двориш.{S} А ти, Софке, што год зажелиш, само њој кажи.{S} А ове друге немој да |
отац.{S} Кости му се у земљи превртале, што га, по обичају, младог, још као дете, оженио, када |
и суседни плацеви и амбареви.{S} Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза ку |
поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дво |
"11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: која ће од |
хоће.{S} Чак се некада и поносила тиме, што је могла да се, не као друге, заноси и лудује, већ |
га је највише волео, видело се по томе, што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је бли |
е суботе ко од њих доћи, зна и по томе, што је он тобож чуо, како су ових дана имали тамо много |
да му она призна, видело се и по томе, што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици с |
се и после.{S} Видело се прво по томе, што он рекао да ће понова доћи.{S} Дакле, сада је само |
, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки му је чинио, угађао, в |
обре.{S} Али су јој изгледале незгодне, што учкур и нова басма није била угужвана и умекшана, т |
<p>Софка је осећала да то они не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, |
о стрине јој, тетке.{S} Сигурно срећне, што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она |
ени при поласку говор, наредбе, претње, што се односило не на њега слугу, већ тамо на „њих“, Со |
је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како |
ни не чине, што је се боје, што стрепе, што можда они не би могли, знали и умели свим тим, цело |
гли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.{S} Кад би почела да се прибл |
, једнако вртећи се и чисто стидећи се, што он, њен газда, чак и о њима, њенима, води бригу.</p |
о тражећи благослова и извињавајући се, што сад мора да их остави и предузме свој дућан, тргови |
пољуби га у руку и истински кајући се, што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца:< |
S} Искупиће се око ње, и као кајући се, што су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможив |
е трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже |
им никако није избијао.{S} Поносио се, што им је род, што може и он са њима за софром да једе |
, узми, окуси...</p> <p>Од силне среће, што је њој ово у део пало а <pb n="193" /> не могући да |
а горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрв |
хоће.{S} А и за саму њу било је лакше, што она, после сваког његовог одласка, готово луда од б |
ак, због тог материног плача, би лакше, што бар по њему виде да мати то не одобрава.</p> <p>Али |
абри.</p> <p>— Де, шта ти је?</p> <p>И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој г |
зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да |
.{S} И зато почеше да вичу, нестрпљиви, што се не може ући:</p> <p>— Свекре!{S} Шта дајеш, свек |
Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се.</p> <p>— Магда?{ |
да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И докле ће она та |
ак омрзла, што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.{S} А сви т |
свега, осети благодарност према тетки, што, кад оде, Софка чу како је закључа.{S} Бар је ослоб |
као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, |
век јој је зими бивало лакше.{S} Да ли, што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и сва |
није мушко, његов наследник?{S} Да ли, што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, т |
ала, разумети, а камо ли упамтити; или, што је и сама, кад је одрасла, својим очима видела.</p> |
.</p> <p>— А?{S} Ми керпичи?!{S} А они, што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа.{S |
за потребно, пошто је знала да ће они, што ће почети сад први долазити, бити већином сељаци, н |
ребијао.{S} Они чак били као и радосни, што су тако видели да им је нови газда не само као стар |
b n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да никада Софка, и толик |
воме детету, Софки, има да заблагодари, што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав.</p> |
е, окрете се амамџики:</p> <p>— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чар |
ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p |
од јада, бола, или од среће и радости, што је и то дочекала, да ето своју Софку удаје?{S} Јер |
јама других оне, неке од раздраганости, што им се наде испуниле, пошле за онога којега су волел |
арала, од толике горчине и увређености, што он тако са њом ради.</p> <p>— Ја не могу и... нећу. |
а ли као од радости, или од збуњености, што је све у њу гледало, помете се.{S} Поче да греши.{S |
од ње добивали, као знак благодарности, што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад по |
о, ропско и срећно, пуно благодарности, што се даје и њему да живи.{S} Од њеног одела, простог, |
<p>Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита.</p> <p>— Па шта знам ја, газдарице?{ |
ка да изиђе из цркве.</p> <p>Не жалећи, што виде како се њени са својим <pb n="187" /> свирачим |
је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није |
еби слуге.{S} И зато су онда сви момци, што би служили код ње, морали увек бити глувонеми.</p> |
пази, да се зато она тако споро свлачи, што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну до |
фке, и од целог света, чаршије, вароши, што за ово кратко време толико, на мах, као подговорени |
тако очајно гледа, молећи за опроштај, што ће га ето обрукати, осрамотити.{S} Али Софка му мим |
зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављ |
свет споља из вароши.{S} И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са |
азлорадује, —знало се: да они, од увек, што год би се десило у њихној родбини све брижљиво криј |
} Она је била богата, са грдним имањем, што јој је муж оставио.{S} И за њу би се онда причало к |
до свеће стоји тепсија са јелом, пићем, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила |
ме и испружену руку.{S} Он, сав срећан, што није оно, досети се.{S} И Софки он дође тако драг и |
је пита: — „А, Софке?“, унапред срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела нареди |
ле поред њега, заустављао.{S} И срећан, што га се не боје, не страхују, обгрљавао би по коју ок |
во, онај узвик међ женским светом: „ао, што код Хаџи-Трифунових беше на слави!“ а друго, међу м |
<p>— Не плачи, бабо!{S} Да те није жао, што си постала <hi>баба</hi>?</p> <p>И ефенди-Мита јој |
, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жао, што се растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> < |
јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p |
, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она отићи, што њу неће моћи више гледати и шт |
а прсте и обзирући се око себе, да ово, што ће сад бити, можда и сама ноћ не чује, тихо, гробно |
ред очима.{S} Би јој све јасно: да ово, што јој сада толико тешко, оволики јад и бол; да ово шт |
њихне погаче, заструге сира, а не ово, што су за њу брижљиво кували и Миленија јој доносила.</ |
тавила и повукла се, да спава.{S} Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго |
евојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра пошто ће јој мати бити неиспавана, |
на силно нуђење Томчино, сав побеснео, што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, овол |
а је и сасвим унесрећио, заробио, убио, што ју је довео овамо, код њих.</p> <p>И то је чинило д |
се.{S} И Софки он дође тако драг и мио, што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо поз |
је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Мит |
е име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила:</p> <p>— Ако, ако, Тоне!</p> <p>— Па |
рахом и ужасом почела примећивати како, што више стари не лепотом и снагом, него годинама, поре |
матер намештала.{S} Чисто и Софки мило, што јој је мати, сада овако обучена у ново, у тој свиле |
Софку, а ипак видело се како јој мило, што јој одело тако лепо стоји.</p> <p>Пошто матери лепо |
љено сопче метли их да седе.{S} И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.{S} А већ од ста |
јело.{S} Зато Магда, видећи да ће вино, што је за празник купила <pb n="98" /> и донела, ускоро |
, горе.{S} Сада се све свршава.{S} Оно, што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још б |
Софкицом, да се сада открива, и да оно, што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и |
ли тада се Софка диже и сама учини оно, што је осећала да треба да учини.{S} Сама пође к њима.{ |
се.{S} И ето, сад ће се њој десити оно, што се ни једној при венчању није догодило: да се све п |
ма, „сељацима“.{S} Софки тада би јасно, што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њен |
, пође слободно, <pb n="128" /> срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња, да ни |
де, да вас двори!</p> <p>Сви они на то, што ето она, Софка, као свака сељанка, долази да их дво |
p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од |
грејавало, чиме се поносио, било је то, што га због те његове учености а и отмености почели прв |
осећању да ће га заиста заволети не то, што је бивао све изразитији и пунији оне мушке, јаке сн |
потпуно са кућом остаде сама.{S} И то, што Софка остаде сасвим сама, не само да би горе, теже, |
дође к њој и каже јој: како је то и то, што му она наредила, овако и овако свршио, да би по том |
ве речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи-Трифун“.{S} И када не би био на |
и убијена, <pb n="30" /> а то све зато, што је једино она све знала.{S} Знала је, да он тамо не |
тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико |
какве послове, још мање да одлази зато, што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са |
нечега ослобађао, скидао са себе нешто, што му је, истина било тако драго, мило, али које је ње |
је као неко лудило подузимало.{S} Јер, што су више гости одлазили, она и он свекар све више су |
ато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим забо |
у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог пост |
ачним људима.{S} Ефенди Мита, више љут, што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, |
не само да им је ово сада као први пут, што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је т |
у, увучену, суву, чисто проклети судбу, што јој досудила да такву свекрву има.{S} А сад, не сам |
софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да от |
а су волеле и желеле, сада се као кају, што су онда биле тако луде, стидљиве и уздржљиве; неке |
о смешећи се, мислећи да се зато крију, што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, дав |
говарала: да зато није легла у постељу, што јој се сан разбио, те није могла спавати.{S} А међу |
то жели да ти ханови на граници остану, што зна да ће он морати сваке године тамо по неколико н |
а, ипак би се свака сматрала за срећну, што у тако богату кућу иде.{S} Дакле, ни он је не узима |
огњишту и распремала ону велику корпу, што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела |
скакала испред њих.{S} Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала гр |
ка је знала како ће сада бити мило оцу, што је кућа тако намештена.{S} Нарочито ће он сад ужива |
вајкању, претњи, звучи и страх, страх, што су га оставили самог.{S} Јер да су и они ту, пошто |
} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће бити, — знала је шта је чека —; него |
, као куд и камо питомијих, светскијих, што више прилагоди, научи, упитоми и спреми за старешин |
ка је гледала како је од њих, радосних, што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нек |
ахњујући, говорила би:</p> <p>— Ох, ох, што је слатка ова наша вода!{S} Е, баш је нигде нема!</ |
да пита и да га као кори:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} |
но муж њен нешто скривио.{S} Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није |
што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо с |
а, какав пород!{S} Једини син, првенац, што је имао неке снаге, јачине, док су сва остала била |
, светло, настави:</p> <p>— Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку.{S} Али |
распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не |
ему.{S} Особито беснела је због увреде: што, и ако је то хтео са њом, да је уда, што онда овако |
м дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, |
а, одмах би почела себе да кори и грди: што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, |
страшно, колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи |
чија, да би се само могао <pb n="22" /> што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те д |
е како виче:</p> <p>— Да се намести!{S} Што год има, све да се донесе.{S} Све да се скине с тав |
е већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што год би му наредила, он би учинио, и то радосно, сав |
брвама и густим као сен трепавицама.{S} Што је најгоре, она је свом мужу, Софкином деди, падала |
је јед, горчину, и то на саму себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ип |
, и како већ не могу више да издрже.{S} Што више долази и пада мрак, оне бивају све унезверениј |
га одговор: матери част и поштовање.{S} Што год она хоће, зажели, нека попије и поједе.{S} Ништ |
ле се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за њих је било свето.{S} Нис |
ђе луда мисао од које се сва озноји.{S} Што да не?{S} Пијан је — и неће знати; полунем је — и н |
убоко.{S} Али то не би трајало дуго.{S} Што би се посао више приближавао крају, она би почела д |
е Софку највише поражавало, убијало.{S} Што тако са њоме да чине; и то са њоме, са којом су се |
ну сестру.) Уста немаш, језик немаш.{S} Што му ти не говориш?{S} Него — муж ти је!{S} Само он, |
дити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола тепсије да ти да?{S} Нема |
/p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно са њим, оцем, и она не оде?{S} |
и то, о чему се толико мисли, сања?{S} Што да не види и она једном: како је када се осети мушк |
и:</p> <p>— Ох, што не шаље то дете?{S} Што га толико држи код себе?{S} Мало се он крви са том |
се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, без речи, не пристаде?{S} И по томе би сваки |
у себе.{S} Што да јој је сада овако?{S} Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико т |
ипак да јој сада дође оволико тешко?{S} Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује |
— А мори, што гледаш, шта стојиш ту?{S} Што отуда (с поља, из чаршије) не пусти њих неколико, д |
д њиховог имања неће остати ништа.{S} А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега |
чивлуци и у њима сељанке, чивчике.{S} А што у Туркиње, у неверу?{S} Јер код њих, була, пошто по |
о је девера она водила а не он њу.{S} А што се више приближавала крају улице, прилазила самој ц |
надничи — поче Магду грдити:</p> <p>— А што си јој узимала?{S} Што толико парче, готово пола те |
да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, после ове његове испове |
е лежи.{S} И то је било доста.</p> <p>А што највише матер умири, то је, што се и сам тај сељак |
д је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму. </p> <pb n="108" /> <p>Зато |
че, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.{S} И сваки |
.</p> <p>— Арсо, појас и силав! — Једва што промуца <pb n="217" /> и довуче се до дирека кућног |
мрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.</p> <p>— Иди у Шарени Хан и пита |
е мислило.{S} И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да |
чувајући је.{S} Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као |
ла и пића ради.</p> <p>Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме |
и рупа не појави.{S} Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.{S} И |
им да на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и |
е, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.{S} Зато је, одмах по ослобође |
ања себе са њима и тим отуривањем свега што је имала хаџијскога, варошкога, бивају све слободни |
пуши много, брзо.{S} И прво то за њега што треба да се донесе, па тек онда да се ради ово друг |
је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити с |
јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.</p> <p>У почетку, после саране Маркове, це |
скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те |
су јој као да нису њене, јер, због тога што су биле круте и нове, чиниле јој се шире и као да с |
он, као опијен од узбуђења, поред тога што је толико владао собом, грчевитим прстима поче бара |
да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати т |
} Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.{S} И подупиру |
а код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и тамо |
о је!{S} А то њено цвиљење, а баш стога што није силно, не призива у помоћ, већ тихо, убијено, |
у, све појурише.{S} Свака је трчала, да што пре стигне.{S} Баба Симка их с муком задржавала, до |
у рукама, трчале су босе по плочама, да што пре уђу унутра, а отуда се враћале вриштећи, прскан |
тишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи — тај њен деда и баба тада никако |
ако свака.{S} Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће.{S} Ниједна се неће об |
ола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо пређе сокак, чесму, и |
во улете тетка.{S} Навлачећи количе, да што пре оде код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што |
А Софка зна да се то и на њу односи, да што пре буде готова са софром, пошто је тамо Магда већ |
озго ударајући их и притискујући их, да што боље стоје затворена — све се то измеша и поче да б |
дај Боже, снашке!{S} И свакоме нека да што жели.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ |
је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у |
тиних.{S} Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет |
ли опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту <pb n="11" /> и снагу негују, да |
и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.</p> <p>Марко, као увек, сишавши са ал |
{S} И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује њој?{S} Што одмах, б |
и оно једнако тражење да је тамо капија што више затворена, што јаче замандаљена, да би они ова |
о што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики:</p> <p |
штале, из каквог кута, из мрака, могла што више гледати.{S} Особито би гледала њу, Софку, како |
али, само <pb n="60" /> да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе. |
де.</p> <p>А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.{S} Увек поред мириса с |
г ђубрета.{S} А то све зато, да би била што даље од њих, да би их тако отуда, из штале, из какв |
дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу.</p> <p>Зато је Софка |
намештене, окићене пешкирима и даровима што је она донела....{S} Доле, у дворишту, бије шедрван |
о доласку газдином, о силним поклонима што је тобож донео.{S} А то јој је некад тако требало, |
зе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове.{S} Трче бесомучно, да достигну муш |
види, да му се случајно по лицу и очима што не познаје.</p> <p>А међутим толико је имало да се |
ла!{S} Али и то није било истина.{S} На што <pb n="118" /> сада себе правдати!{S} Знала је!{S} |
онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће с |
је да ће се ипак морати удати, онда— на што је сада ово чинила?{S} На што, пошто је не сада нег |
ногама једнако гурајући испред себе на што је наилазила, да се не би спотакла, стави је испред |
љу.{S} Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него |
ада свекрва виде, како Софка, задовољна што Томча тако срећно, као дете, око ње облеће, сва се |
Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље.{S} Он после пр |
Магдом пође.{S} Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прв |
, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и чак са њом говорио, једна |
ви чишћење и поче силазити.</p> <p>— Па што ти, нано, не отвориш? — поче се она нећкати силазећ |
<p>Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, |
ајвећег и најјачег фиса, поред интереса што су имали да њихове куће и фисови буду у љубави, јер |
едва држи уздигнуте руке, да би га Арса што јаче стегао, опасао.{S} После једва промуца:</p> <p |
о стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита:</p> <p>— Јесу устали? |
сто.{S} Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала.{S} За њу није бил |
ећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.{S} Требила је марљиво <pb n=" |
урно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чаршији.{S} И пошто |
у била при руци, давала обавештења, кад што затреба.</p> <p>После вечере, Софка је легла овамо |
шишању косе издвајали су се.{S} Каогод што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, так |
лободна. </p> <pb n="42" /> <p>И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стојала н |
коме да мисли, још мање да сања.{S} Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави |
да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио; него да комшилук, свет, особи |
наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао.</p> <p>Софка поче осећати |
настиру подигла, чесме поправљала и све што требало давала <pb n="133" /> манастиру, а нарочито |
е зна, до само о њој, Софки.{S} Јер све што је до сада дознао и осетио, то је само од ње.{S} И |
и да буде укочена, укипљена.</p> <p>Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу ниј |
се и они сами све више трудили, да буде што даље од њих.{S} Једнако су се упињали да са том сво |
све бешње.{S} Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љуб |
ређивати. — Нађи га и питај: да ли може што мешено да му понесе.{S} После сврати у Дућанџик за |
пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.{S} Св |
ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела, свак |
ена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехујући се и сажаљевајући је, шт |
ескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.{S} Ефенди Мита, изван себе, поче у дво |
он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољу |
и му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.{S} Исти |
еш.{S} Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам.{S} Чекаћу ја! — поче се правдати од |
кивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што |
ла и пространа.</p> <p>И једино доцније што би је покаткад као узнемирило, то је био он сам, ње |
по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навл |
в је трнуо ослушкујући да ли се не чује што из онога сопчета, где је Софка и одакле се видело к |
ада жене овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова |
и у отвореним бојама, да, свакако, тиме што више привуку пажњу.{S} Лица и очију нежних, кадифен |
р то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да прис |
није свршено, није најгоре, да по овоме што никако не може да се смири, има нешто још горе да д |
ву драж свога живота.{S} А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од |
пристајала.{S} И то није пристајала, не што није хтела, него, да не би свет, особито њихна родб |
он, отац јој, знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави с |
жи, као сви сувише стари људи, који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихов |
неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив |
да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.{S} Јер да морају, да су заиста у крајњој ос |
на са младожењом оде у своју собу, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отиш |
ркља.{S} И заиста он је, он!{S} И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, |
<p>Мати да премре од страха.{S} И то не што се бојала да ће сасвим остати сирота, готово без хл |
, Софке, немој ни да питаш.{S} Још мање што од ње да очекујеш.{S} Сада од ње ни сам Бог неће зн |
поче по неки пут у истини, а не као пре што су се оне само пред светом хвалиле, да им и шаље по |
ега не грди, почеше онога мувати, да се што пре освести, устане, одазове.{S} Овај, кад се освес |
би могле једнако радити, помажући да се што више намеси, спреми и удеси.{S} По три пута би се н |
ђале.</p> <p>Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела |
ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.{S} Зато их увек и било по околним бањама |
е као удавача, била је уверена да ће се што више скупити, да би је што боље гледали, подсмехују |
по саборима и свуда гледати како ће се што боље <pb n="47" /> провести, што више јести добра ј |
га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, ко |
ајтанима, већ уске, кратке, да би им се што више виделе беле чарапе.{S} Бројанице, које су носи |
pb n="214" /> допуштено, ви све чинисте што хтедосте; своје синове женисте и изабрасте снаје не |
и сестре и мати, утркивале се, која ће што више да му угоди.{S} Што год би урадио, учинио, за |
онако мала, бити у гостима; код које ће што дуже остати и бити гошћена и чашћена, и то толико, |
ме закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што мор |
.</p> <p>И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадов |
нају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.{S} Али опет, ипак |
подешавати глас да јој буде нежнији, и што страснији, одмах би видела како се све то са њега г |
</p> <p>И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео, да ли ће му истину казати, ух |
} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свршено, није најго |
полунем је — и неће умети казати!{S} И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?{S} |
губећи се од среће због тих снова.{S} И што је најглавније, ма да је била уверена како се неће |
p>Никада га Софка не виде таквога.{S} И што најстрашније <pb n="114" /> би, то је, што осети ка |
би је одвајала, да руча и вечера.{S} И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртав |
офка, која је свима била за углед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оц |
сме да допре и разговетно се чује.{S} И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији |
т, може одмах да је задржи, дигне.{S} И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је |
свекар све више су остајали сами.{S} И што је најгоре, није је било страх, што не зна шта ће б |
S} Не знајући зашто, поче дрхтати.{S} И што никада у животу, поче осећати како јој душа, сва ње |
{S} Ретко би отуда овамо прелазио.{S} И што је Софка бивала већа, он је све ређе долазио; у год |
каква ружна реч изговорила гласно.{S} И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева |
косматих прсију, и изувених ногу.{S} И што се више пило, наздрављало, и тамо у кујни, око куће |
Митица?{S} Где је?{S} Здрав ли је?{S} И што ми се никада не јави, када дође, да га видим.{S} Ко |
во што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у |
ре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше.{S |
срећан због тога, што му она наређује и што говори с њим.{S} Никада, већ само кад би га Софка п |
м изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утутканије намештене; да по кући, по двори |
рака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не при |
и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само <pb n= |
отићи, што њу неће моћи више гледати и што ће она, ма да није ни за шта крива, тамо у туђини п |
е, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И заиста, када се Софкин отац вр |
од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које пић |
сећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни....{S} Све, све т |
мо куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе.{S} Одмах за куцњем чу се уморан мате |
е ти пезевенци и ћопеци једни!</p> <p>И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћо |
љајући своје угужване чакшире.</p> <p>И што бар тада не би паметна?{S} Што се не диже и заједно |
епоту и раскош, сав је срећан.</p> <p>И што Софку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, |
али да однесе и врати у бачву.</p> <p>И што је више ноћ бивала, Софка је одоздо опажала, како с |
ркви, на доглед, подсмех свих.</p> <p>И што је још више охрабри, то је, што осети како Марко са |
оби горела је лампа и то уврнута, да би што мање било светлости и падало у очи.</p> <p>Када поч |
ило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге имали, женили своје синове још као |
е у тестиче од воде, у чије грло, да би што више изгледало да је вода, била је утурила лишће.{S |
сада сам дукат падати.{S} И зато, да би што више као оправдали тај силан новац, што ће од њега |
је и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и |
отрча у кућу, да спреми у великој соби што треба за таста.{S} Софка, чисто укопана <pb n="241" |
ама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и губећи се од среће |
шини.{S} Једнако се гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једна |
о к њој.{S} С њиме је она могла да ради што год хоће.{S} Колико би га пута, из јутра, кад хоће |
више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, заманд |
сишла, изишла, да овамо Магди или Софки што нареди, Софка би чула како гост, оставши сам са оце |
х само јој мати долазила.{S} Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мрт |
а је не може гледати.</p> <p>Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или ш |
ећа као неки немир, као страх.{S} Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престаја |
зна зашто? — мислио је старац.{S} Да ли што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, т |
чега непрежаљеног и ненађеног?{S} Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?{S} Да |
и.{S} А како је бата-Мита?{S} Чујете ли што за њ?</p> <p>— Јутрос ми долазио трговац.{S} Здрав |
и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.</p> <p>И на послетку, ко |
је било и ово много неугодно, а камо ли што мора сада, — и то према њима још! — толико да увија |
а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели... |
p> <p>Много није говорио никада.{S} Али што би рекао, то је било речено.{S} И тада се памтиле и |
м тешко, дуго, једва се повраћа.{S} Али што је дан већи бивао и више пролазио, а она једнако ов |
оћи, у зору, отишао опет натраг.{S} Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати.{ |
а видела и тиме је као охрабрио.{S} Али што се више одужавало венчање, молитве, певање, око њих |
, а не што је он сам хтео нешто.{S} Али што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не навра |
ећима, лако и сеновито лежи.</p> <p>Али што је Софку највише узнемиравало, то је, што, откада о |
то било тако туђе и страно.</p> <p>Али што је за њу најгоре било, то је, што је она с године у |
о одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је |
су могле замислити, да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.{S} А |
еним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где тре |
а је он, ефенди-Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да |
срећан, што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити.</p> <p>А да ће заиста доћи |
љавати ефенди Мита.</p> <p>Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се шт |
коњима.{S} Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.{S} Газе све |
ако више нисам, опет, увек, кад год ти што затребам, само пошљи, јави, и ту сам ја да учиним, |
.{S} Макар окуси.{S} Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.</p> <p>Софка, мрзећи је да с |
за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.</p> <p>Даље је н |
сти, што више јести добра јела и носити што лепше хаљине.</p> <p>И чим би почеле овакве мисли д |
не куће, једино још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга.</p> <p>И не п |
о уморивши се од дневна рада и свршивши што је требало, почеће да се повлачи, одмара и чека веч |
имањима и чивлуцима буду од целе вароши што издвојенији и удаљенији.{S} И баш у том упињању да |
да му се на очиглед противи, не изврши што би јој наредио, али, осећао је он, како је ипак она |
{S} Ево... .</p> <p>И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче |
по кујни, спрема.{S} А Томча (син) тек што се није обукао.</p> <p>Марко није хтео, као обично, |
најбогатијег газду али још сељака, тек што се доселио, и то за мужа, кога није ни знала и који |
брзо отрча к њему.</p> <p>И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице и пође ка капији, чу се од |
било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућо |
{S} Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.{S} И нећу ја више да дрхтим |
ајде, Софке!{S} Време је, Софке!{S} Тек што ко није дошао.</p> <p>Софка се тек онда поче облачи |
ла.{S} Једва се у јутру разабра.{S} Тек што је свитало.{S} Велика лојана свећа у чираку, више њ |
е госте.{S} И ако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим коли |
ло.{S} Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу |
гробу на миру не остављати.</p> <p>Тек што је поноћ превалила.{S} Једва се назире бунар, штала |
, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.</p> <p>— Узми, снашкице, узми, окуси. |
е од њих било папучом, нанулом и свачим што би нашла око себе, и онда би их опет остављала на м |
лбу и плач свих, на комаде својом руком што је не исече.</p> <p>И не смири се, догод му не јави |
о дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јо |
у, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.</p> <p>И за |
, онако у полумраку, улазећи спотакла о што.{S} Софка се за њима врати осећајући како је од све |
н.{S} Он, пошто по вароши све накуповао што за његову кућу у селу требало, пошавши натраг, свра |
свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.{S} А опет увек, чим б |
код њих тамо, кући Софкиној, и да, као што јој је заповедио Мита, помаже по кући и спрема, уђе |
отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.{S} И то неће баш из |
већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ћ |
ом, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих |
тавио, бацио, и запрепашћујући све, као што то њему и доликује, отишао далеко, далеко, далеко.. |
ао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.{S} И већ је < |
јој цела прса покривала и која је, као што је Софка и знала, свакога <pb n="141" /> највише и |
ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, <pb n="161" /> триста чуда начинити, а овам |
како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изне |
он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, висо |
{S} Дакле, био је тако близу, а не, као што су оне мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у |
пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.{S} На дну степеница, од |
прибра.{S} Не устукну.{S} Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, ос |
бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за з |
енди-Мита, обријан и очешљан.{S} И, као што је ред, обичај, тако је и он доцкан дошао, када је |
како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, оти |
ласа викну тетка Симка.{S} И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, см |
растурате? — Заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле <pb n="147" /> п |
гозбе звали, у своје куће примали, као што је и он њима враћао те гозбе и дочеке, али који су |
женио, када ништа није могао знати, као што никада више неће ништа ни дознати ни осетити!{S} Је |
ен и чувен.{S} Све ће то њено бити, као што је ово сада њено; јер је он већ леп, чист и чак рас |
, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање |
хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.</p> <p>Сама Софка увек се са |
е чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошли до већ пр |
само да је на дан славе све онако, као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, |
пињање било узалудно.{S} Исто тако, као што је за то материно заваривање знала, знала је и за с |
д њом икада заплака а камо оволико, као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и с |
ући ни какве су, ни да ли су добро, као што треба, обучене, потрчаше обе, и Софка и мати, са св |
ивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно.{S} Али се тр |
тана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.{S} Што |
било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после међ собом с |
ађа, пријатнија него његова рођена; као што опет <pb n="134" /> за Марка у Ахметовој кући није |
а.</p> <p>И не превари се.</p> <p>А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учи |
{S} Она, не могући да устане, да га као што треба дочека, поче се извињавати:</p> <p>— Не могу, |
сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама млад |
да узме и распореди, па све да буде као што треба.{S} И Софка све то узе.{S} Ћилимове и јастуке |
она, газдарица његова, одмах обуче као што треба, и спреме све за дочек, брзо и то пешке оде, |
памти за себе, — знала за све.{S} И као што је, никад ни за шта не питајући, осећала и разумева |
ђе на само јело, праву вечеру.{S} И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача |
н отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна |
19101_C27"> <head>XXVII</head> <p>И као што се надала, тако доцније и настаде.{S} Ма да прођоше |
ристати, чак и сама хтети.</p> <p>И као што се надала, целога тога дана не остаде мирна.{S} Сва |
ки колачи месили, који не би испали као што треба.{S} О прању, рибању, намештању и кићењу соба |
е.{S} Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопча |
као некада, и сада понавља.{S} Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропада |
а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.{S} Истина, једнако су се звали њиховим, али |
х, сигурно ми је ово првина.</p> <p>Као што јој заиста није била првина, нарочито сада, у после |
его исте још ноћи дође и он.</p> <p>Као што је наредио, тако је и било.{S} Није ништа било осве |
о да се смири.{S} И Софка осети, да ово што је рекао, и што се збило између ње и њега, није свр |
толико тешко, оволики јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мат |
то сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувај |
Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.{S} Када је пог |
би могла да падне рђава мисао.{S} Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Мар |
ако их је последњи пут оставио.{S} Прво што му паде на памет, то је, да као свакада, чим уђе, о |
њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је због ње и сама собом била задовољнија.{S} Саму ј |
ји и пунији оне мушке, јаке снаге, него што је с дана на дан све више постајао њен, сасвим њен, |
а, што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет |
знао да она пристаје, не што хоће, него што се жртвује ради њих, да њих избави сиротиње и беде. |
исполицу, а у ствари више давали, него што од ње добивали, као знак благодарности, што им је з |
који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од |
гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив сведок онога шта је било.. |
ио.{S} Више се правио да је весео, него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.{S |
нога, да тада можда какав мушки... него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити |
ку, — зар је удаје од свег срца? — него што мора!...</p> <p>И зато му сада долазе тако тачне, т |
да је и најцрње, ипак то било боље него што остаде.{S} Јер, тек што отац оде, отуда, из велике |
о, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали.{S} Као да је била из прве и нај |
би Софка по гласу јој дознала више него што треба, за то јој онако кратко, суво и одговорила:</ |
и бедра, половине јој се виде више него што треба, и да јој није јелек и минтан сасвим закопчан |
ојим од њих, али више обичаја ради него што је хтео.{S} Чак ни са оцем и матером, тек по који п |
вања око њега, бива све више нежан него што <pb n="8" /> треба, једнако се на сина дурио.{S} Ни |
друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...</p> <p>А што је најгоре, знала је да је, по |
тву његовом, била старешина.{S} А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због т |
, дуго, пред капијом.{S} Као да је хтео што више <pb n="99" /> њихне а сада и већ своје куће да |
се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се.</p> <p>У том, као бе |
то је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, |
колену.{S} Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на |
што она све то да мисли и увек њој тако што да долази, што другим ни на ум можда не пада.{S} И |
вани не толико његовим бакшишом, колико што су га песмом задовољили — а знало се како је њему т |
апоран, као неко дете.</p> <p>Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ра |
грцала, као никада у животу.{S} У мало што није на глас јаукала, тако је плакала.{S} Пуче јој |
аривање знала, знала је и за све остало што се око ње догађа и збива.{S} Особито оно отимање ро |
дожења, одакле је, шта је, и све остало што треба.</p> <p>А тако заиста и би.{S} Пошто откључаш |
ђење, али у истини, — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео за |
ено, да би појање, служење службе овамо што свечаније, што јасније и потресеније бивало.</p> <p |
овамо у кујну, код Софке и Магде, само што би у стању да нареди:</p> <p>— Магдо, одведи Софку |
нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело.{S} Опет га обузе страх, опет ма |
о утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече:</p> <p>— Доћи ће опет!</p> <p>И цео дан т |
и се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опе |
него и раскошнија и заноснија.{S} Само што јој нестало оне гојазности и сувишности меса, док < |
да једе.{S} Готово никад ништа.{S} Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако |
јаким зимама, бива сасвим сам.{S} Само што покаткад мати оде у родбину, па и то брзо, још исто |
она мирно.{S} И од целог поздрава само што га упита:</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох! —Чисто |
мком и пошла.{S} Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће |
ино:</p> <p>— Хајдемо, тето! — она само што одговори:</p> <p>— Хајде, Софке!</p> <p>И то њено „ |
рина не потраја за дуго.{S} Он, не само што продужи слати те гласнике и поздраве, него поче по |
ко, када је виде такву смушену, не само што се, по обичају, не наљути и не зграну на њу, него с |
адивити све.{S} И у очима свих, не само што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати |
а служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а јед |
збило и испунило.{S} Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било по |
у се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.</p> <p>Брзо уђе у |
као стави на услугу.{S} Али она не само што му није ништа наређивала, него, као да га није ни п |
горе, у своју гостинску собу.{S} И само што запита:</p> <p>— Ко је још тамо? </p> <pb n="89" /> |
ће, окренула се и, пре <pb n="33" /> но што је он изашао она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у |
се састајало у томе да свакога, пре но што му пружи чашу, буклију, пољуби у руку, затим да, ст |
држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после д |
ликом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.{S} Из |
који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице |
ку раздрага, било је то, што он, пре но што њу, као што је био ред, отпустише од себе, да после |
А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у |
а ти није просто, ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није просто, ако пође |
лед.{S} И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се? |
сле међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — уст |
ла, ни гласа од себе пустила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећа |
о на чивлуцима и виноградима.{S} Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања.{S} Али тамо с |
е, узете тек сада од кројача.{S} Једино што ће се са цркава, и варошке и шапраначке, непрестано |
вела сасвим јасно да се виде.{S} Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, вра |
не би пунили собу, лежала је.{S} Једино што је код ње у соби била мати, а сви остали њени били |
да да га много љуби и милује.{S} Једино што би јој покаткад сам долазио, то би било којом субот |
таре жене остале су код куће.{S} Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо |
так, није смео ни да привири.{S} Једино што се око тога њиховог, као градића а не села, била у |
прозора било мало светлости.{S} Једино што је било још светлости, то је долазила од оног велик |
ебе збрчканом, вратном кожом.{S} Једино што су уста била још увек свежа, влажна.</p> <p>А од то |
трнуо и пепелом се покривао.{S} Једино што се чује ход по кујни, клопарање папуча ашчике и њен |
ју, поче се спремати и за то.{S} Једино што јој глава заносила и очи јој гореле.{S} А то, мисли |
кува, толики је био пробирач.{S} Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то, што га |
кључића од разних сандука.{S} И једино што је, место у опанцима и боса, ишла у папучама и вуне |
ознати.{S} Ни родбина, нити ико.{S} Оно што преостало, особито ту њиву око Мораве, Магдини су с |
е.</p> <p>И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није мог |
се тиме пред њом као откупе за све оно што је њој њихов Марко, можда, на жао учинио, а без њих |
ак раскошно одевен.{S} Па њено је и оно што он већ сада (а какав ли ће бити тек доцније, када с |
вори, те да кроз њу доцније не види оно што је највише потресе и заболи; да не види одовуд из с |
а би се брзо опио, те могао да чини оно што мора, као сваки отац.{S} А како му све то тешко пад |
страх, да крв не легне, те не учини оно што је требало да учини: да Томчи не да паре, већ да се |
ихна присуства и одобрења, отпочети оно што они мисле са њом да раде.{S} И зато онда онолики ур |
и.{S} Брзо, као увек, понизно и радосно што га она зове, што може да је послужи, дотрчао би к њ |
убав вратио, да је добро удоми.{S} А то што је даје за младожењу, који је још дете, то није баш |
мило ми?{S} Зар ја не знам колико је то што ја то морам?{S} И то ја, ја!{S} Ох!</p> <p>И разгне |
ли одмах га разумеде.{S} Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?</p> <p>Магда препл |
ти да саветује како ће да пази да се то што ће понети уз пут не поквари и не изломи.{S} И после |
младожењиној кући.{S} Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред св |
p> <p>— Тако ли је то?</p> <p>Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи с |
стога дана да се врати.{S} И то не зато што би овамо, код куће, Софка била сама и због тога она |
дијом, а оно срећнијом.{S} И то не зато што је њоме мушкарце залуђивала и мучила, него што је з |
а, док се венчали.{S} И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се, да је она ув |
озница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадб |
вао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса и Стева, — у том њ |
Хвала, чедо!</p> <p>Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже |
и за сутрашњи дан, за венчање, први пут што се тамо заплака.</p> <p>Цео амам био је закупљен.{S |
е поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од |
пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу |
85" /> самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили |
гледало, да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топ |
да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетениј |
и говорене.{S} И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе ни |
е да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати.{S} Он се изгуби горе у ос |
вамо око њене собе да се купе, да би њу што више могли гледати.{S} И Софка поче јасно да разаби |
оту <pb n="11" /> и снагу негују, да су што беље, што страсније.{S} И циљ живота да им је тај: |
стала свађа.{S} Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, |
ила!{S} Једино што би тада и она навлаш што више пила ту ракију, осећајући како је ова пали и д |
} Лепота и младост за време је. </p> <p>Што Софку готово пренерази, то је, што у његову гласу з |
она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега |
ела.{S} Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само |
зом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.</p> <p>Тек доцније, када Софка поодрасте |
> <p>Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би |
врата, приликом изношења мртваца, могла штогод видети.{S} Јер адет је да млада од свега тога ни |
јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.</ |
поглед <pb n="254" /> по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на |
ћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.{S} И сем тих мате |
ујну код ашчике.</p> <p>— Дај, да окуси штогод.</p> <p>— Ко? — погледа га у чуду ашчика.</p> <p |
да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.{S} Али брзо се сети да то не сме допуст |
ћеш да ти донесем?{S} Да идем и донесем штогод?</p> <p>— Нећу!{S} Не! — врати је Софка.</p> <p> |
а! — И није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. |
са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа.{S} А доцније, кад му |
А да пијеш нешто?{S} Узми, мезети макар штогод?{S} Узми, прво једи нешто, па онда пиј...</p> <p |
ли.{S} Али из штале већ није више слама штрчала и падала из напуклих зидова, да се меша доле са |
се назирало како по улицама, иза кућа, штрче пластови сена, сламе.{S} Горе, у ваздуху, као нек |
тка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.{S} Црне јој очи ушле, нос јој се |
ајеве, <pb n="130" /> око зидова, да не штрчи испод ћилимова слама нових рогожа.{S} И пошто још |
басамаке.{S} И сви са великим, зимским шубарама, у кратким чакширама, сигурно кројеним и шивен |
среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, |
са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.</p> <p>Онако јак и мрк, још јаче одудари освет |
лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице.</p> <p> |
да вам почупам.</p> <p>Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обрија |
се све више и више дизала граја, врева, шум, и то је све брујало и на све се стране мешало са п |
тку воду!{S} Аух!</p> <p>И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет.{S} И онда теткино д |
јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са |
о сигурно из очеве собе, једнако долази шум, чак и гласови, и неко дуго <pb n="105" /> ходање.{ |
ова...{S} Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.{S} До собњега прага чуло се како |
м халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана, крцкање нових |
аш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође гор |
за од посребљеног старинског новца; јак шум од ломљења у окретању њихних крутих и јаких сукања. |
е од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко уви |
кад прекидано отуда из кујне изненадним шумом, звоном тепсија, сахана, од мишева, који би поред |
коку прешао ту пољану.{S} И јурећи кроз шуму, кроз таму, заклањајући га од месечине, однео га у |
изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим |
же у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свир |
о Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је би |
е да и одавде бежи.{S} У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка у велико спава.{S} И |
ци долазили, Софка се није облачила.{S} Шушкала је доле у спаваћој соби.{S} Загледала одело, ми |
и мрко црвено осветљавала.{S} Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста |
редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.{S} За тај чивлук, нарочито за ту к |
њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.{S} После, |
S} Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.{S} Овамо |
околни зидови.{S} Доле из штале чуло се шуштање и већ поново преживање стоке, а из саме куће ни |
из те собе још се ништа не чује до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да б |
брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.{S} И ма да још |
а светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар.{S} Чује се свирка.{S} Он, њен младож |
није намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске хаљине; да се виђају лица бела, нежна |
а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући о |
а сипати новац у корито.{S} Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, д |
свежи баштенски ћув.{S} По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак |
ају.{S} Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена сит |
дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>Баци им динар и викну доле ка кујни:</p> <p>— |
дава, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И како му раздрагано дођоше као нека утеха ре |
мори, ем је дава, ем је не удава!</l> </quote> <p>И Софка осети да већ наступа и долази оно, ка |
te> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И после, када је од двери поведоше натраг са |
е: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајући нокте у младожењине прсте, да |
подара!</l> <l>— Ох, не пој рано!</l> </quote> <p>И само то, ништа више.{S} Али зато је онда то |
че </l> <l>Мито море, Мито, Мито!</l> </quote> <p>И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико |
растајемо </l> <l>Растајемо, а...</l> </quote> <p>И немогући више од севдаха, баци тас од себе. |
<l>„Јел’те жао, што се растајемо.</l> </quote> <p>— Тето, хајде!</p> <p>Софка се диже.{S} Осећа |
дико,</l> <l>„Како венем за те.“</l> </quote> <p>Па одједном прекину, и, као да се она сутра у |
<l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p>Одмах све прихватише.{S} И жене око Софке диг |
, море, хаџи Гајка девојку удава“</l> </quote> <p>Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и ј |
ла.{S} Амам звечи: </p> <pb n="154" /> <quote> <l>Јао, јао, јел’те, дико, жао?</l> <l>Јел’те жа |
свештеницима знак, одмах отпоче: </p> <quote> <l>Исаије, ликуј!</l> </quote> <p>Софка упијајућ |
када се ко од њих удавао и женио: </p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l> |
гласно да певају тад нову песму: </p> <quote> <l>„Жали, дико, и ја ћу жалити.“</l> </quote> <p |
у Цигани одоздо једнако понављали.</p> <quote> <l>Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава,</l> <l> |
ој пуштајте!{S} И одједном запева:</p> <quote> <l>Мито море, Митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, д |
епашћености, силно, гласно запева:</p> <quote> <l>Миром Господу помолим сја!</l> </quote> <p>И |
ређенија, као и она свирка, песма:</p> <quote> <l>— Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава, |
сутра удаје, поче да жали, нариче:</p> <quote> <l>„Јао, јао, јел’те, дико, жао,</l> <l>„Јел’те |
рачи и чочеци са свирком и песмом:</p> <quote> <l>„Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава“< |
и певају једну исту њихову песму:</p> <quote> <l>— Славуј пиле, море, не пој рано,</l> <l>Не б |
силно, да амам као звоно одјекну:</p> <quote> <l>„Да знаш, дико, да знаш, дико,</l> <l>„Како в |