oreign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бо |
ао воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну све |
ренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p |
осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је |
би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у жи |
сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица |
о и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике њ |
еба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена з |
и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао з |
е и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као но |
а.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је |
је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју ј |
ејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и |
оћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после б |
</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, ал |
а се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} |
а слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред |
о пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љ |
Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем |
да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као |
и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћу |
здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима тр |
са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, |
луком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви< |
постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себ |
се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао д |
имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју |
и увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилуј |
песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он |
и заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догод |
овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} |
ице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек р |
и је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да ов |
а други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је има |
а је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само ка |
ве изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Р |
танка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нер |
е зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- |
ца није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних дев |
ушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која н |
Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као лет |
зговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од |
играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чи |
>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја |
и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{ |
Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље в |
Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гип |
ави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} |
ле од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са цел |
е Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> < |
а која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је |
имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стај |
ала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као ја |
која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Мил |
љачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се ра |
оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао пи |
плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се |
о је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене. |
талитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег |
ао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не и |
ик.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдск |
ад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела |
о се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се |
врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле |
ују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли |
мог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Н |
бегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двори |
се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> |
Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло до |
ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Ме |
иљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пи |
смеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То ј |
олико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Треб |
м на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, |
лости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</ |
шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити |
сти излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из |
{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> < |
им покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи |
рце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да за |
је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубиц |
бе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ов |
мбру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави св |
ли тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали |
али ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи гла |
ко пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, гос |
нило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу |
Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала |
товање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на |
тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали т |
играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео |
p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допир |
ео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је пос |
воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, как |
лободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> |
оја није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову З |
огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијам |
том.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отвор |
је куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао п |
ко, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би |
те како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Др |
р је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десето |
а.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане и |
скви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим |
S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи |
тајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није б |
поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Ал |
фера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан |
S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступа |
иле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово к |
а.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој тале |
става и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: тре |
>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве с |
е чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног |
рење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са |
, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних же |
оше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из нај |
ава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарак |
рчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не и |
унава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је си |
је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних |
рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови |
идело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико |
ту има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да |
потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећ |
едија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно з |
саљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} А |
о нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није п |
сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар |
/p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вре |
едбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, и |
ца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети д |
н у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класн |
уга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по ј |
едно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две мук |
азних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какв |
тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>З |
мо <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, са |
путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у |
је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко ди |
асе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служ |
то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисл |
око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у је |
не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дет |
{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава ша |
и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена |
у је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n=" |
далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све сме |
.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међ |
и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава |
би.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> |
о о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. |
пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опе |
о што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског |
, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевнос |
pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцим |
рила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се |
отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже.. |
и.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати. |
ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошља |
илазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојц |
спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених л |
д и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак |
.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио |
е навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаван |
дије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних |
зиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима ва |
, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала |
сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да ид |
роз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног барит |
p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а в |
а си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се |
заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зо |
мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:< |
мље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових цр |
осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, |
нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем ко |
леће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња до |
ног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с тр |
днева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило |
тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пив |
То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Мил |
сова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} П |
ио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим |
строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, |
к римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} |
гупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све. |
живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им н |
али за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву. |
пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на |
уштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке у |
убока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> |
ећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, на |
гутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава |
час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутн |
з земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску. |
ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог |
S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> |
ашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели |
но молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па х |
ади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни реч |
усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, |
зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка |
цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме увер |
јало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се |
да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине |
доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти сед |
ње.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и крив |
али су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни пла |
г дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту о |
нају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у |
ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Н |
}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пу |
ој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата |
ебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима и |
угима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им |
има, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурб |
?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо |
ијатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да један |
- Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> |
- примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатст |
а тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђе |
има се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на |
и на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи |
а подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S |
реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> |
еку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" |
е и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - |
азак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењени |
девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се. |
аса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од |
и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</ |
едног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету |
лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испашт |
х, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Ст |
са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - о |
и, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још |
бе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, ка |
као, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p |
а Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видел |
а.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Н |
тер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; < |
ш остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од |
да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем. |
т што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчид |
"187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није мо |
рити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као зал |
зјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како |
дник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплаш |
, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижни |
а западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разв |
чних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и н |
дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, |
н глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, |
ристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посл |
ати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица бр |
а дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да ј |
шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу |
н неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi |
ошћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, |
је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола |
- Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам |
Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Ха |
Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој |
евојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе |
, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одгов |
ије свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо |
ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{ |
ема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - преки |
женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало рос |
тране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш |
а.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да ма |
ање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} |
м с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехоти |
данпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, ко |
S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели |
војке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај |
мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног ср |
и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу де |
од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на ули |
нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри. |
оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Посло |
добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем.. |
дне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или |
оверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је св |
било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали |
м неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на |
ун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати |
о њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наиз |
као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црк |
зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се з |
а, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та де |
било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходн |
рђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије |
читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од |
ог израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво ра |
ци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од варо |
Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p> |
л или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на њ |
свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се вра |
одник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по |
ачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она из |
ђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила |
ени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали з |
-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биогр |
песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - |
-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Био |
у песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> |
l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња пре |
<l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у |
несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој |
има заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени пр |
кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад |
ивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљав |
мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полу |
је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен |
и љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом |
вали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љ |
бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светл |
тра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и |
зони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, |
<p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} |
{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су бил |
мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесн |
ву почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој игр |
бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Беог |
даричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од кој |
устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и ди |
ао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта раст |
лну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори |
д, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу |
{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и |
иком продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег |
х мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администр |
n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, |
itle> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div type="chapter" |
ише којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речн |
иче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим |
а цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тут |
едништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> |
це.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, п |
стративно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко ј |
жем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... |
<p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко п |
гово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани |
потребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар чове |
ста у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на беогр |
треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је ду |
дам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S |
а свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ дв |
млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху су |
аписати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове д |
који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова н |
ући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен нач |
{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погин |
p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промукл |
икује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... |
астило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом гос |
који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко? |
ојављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још в |
авио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публ |
вши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му |
а цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта |
мо из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прек |
} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла! |
д тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима |
... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полак |
који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За в |
их пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. ј |
нистратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. |
уди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и мелан |
у од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, поша |
а распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су |
па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засваг |
вољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добит |
к чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју |
тао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико |
а бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независн |
ли, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, не |
их?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Ш |
или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствен |
кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.< |
ндар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који |
ви пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немо |
човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађи |
пође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге поједино |
} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и посл |
тво без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник |
да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{ |
ике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољ |
близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; |
са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо с |
не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У |
оли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на мест |
и се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> |
ати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицо |
да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... |
је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за |
на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно |
дним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово ок |
спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате.. |
.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то н |
чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није |
о поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једн |
ане.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш ц |
ар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и п |
боту се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека сту |
S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми с |
S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, |
времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{ |
времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{ |
ам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али д |
ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који |
логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом он |
пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Суд |
а теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју на |
се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког да |
је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју на |
бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто о |
рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање |
рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање |
себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; |
{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја |
било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>- |
дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, |
да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не забора |
м пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type |
да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је |
ављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободн |
умеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им о |
едео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педант |
е а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, гд |
Н И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео |
ри дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један уг |
е било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за п |
ка кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> |
са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао |
и!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове |
ла ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мисл |
која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд |
баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва |
бе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола ле |
ражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема |
воје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а св |
једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се ус |
свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас |
с, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за п |
д једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из сусе |
tle>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div |
ја је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} |
{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учин |
са на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, |
а звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багре |
{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И та |
p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељ |
време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га ни |
ког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико ј |
викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам |
>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике кој |
ачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према св |
естајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, |
ратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих п |
<p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова све |
уј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма пос |
кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у |
S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је х |
дим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових |
д жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа |
ремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном палан |
ај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} |
цао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смрт |
д свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, |
и.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, |
жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав т |
, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати |
суза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртв |
тов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио ру |
широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, ал |
ут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је м |
у, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту д |
ог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго |
канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машин |
тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и сав |
а Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у |
се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем |
млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигу |
можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можд |
о једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново |
и наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно |
оји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало |
уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да |
га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и њег |
ело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава |
пили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу да |
S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак |
да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у |
ло ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} |
сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и нев |
да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци |
, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с |
сом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и до |
естру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигу |
азлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и н |
су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади чов |
н.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S |
ти, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде прија |
ао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Жури |
укопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било прија |
м.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо |
>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су не |
н је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толик |
жи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, ма |
одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже |
и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} О |
није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без ду |
вратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим ствар |
врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, ка |
м са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене |
/> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми зна |
ан тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из кр |
о нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам |
наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и |
ово пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разум |
пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голи |
У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади. |
традан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У с |
> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја ж |
<p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се п |
ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се раст |
к из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је |
да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно. |
<p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били д |
<p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло умо |
} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били |
сти ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно. |
/p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више пла |
јарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на |
осле насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадес |
рка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, р |
омшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: кака |
последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре нег |
јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, |
ђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S |
е нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост све |
да, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је |
ади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега. |
а полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> |
ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се |
<p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{ |
иле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу |
радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у ти |
ти.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено |
вуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} |
ивела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и д |
</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Само |
ирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вр |
ригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Тр |
а.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зеле |
му које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њем |
{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздиг |
е мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја види |
иле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну цел |
ана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљ |
<p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Реч |
нух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми р |
имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа ру |
а.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да |
и ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми |
</p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је треба |
ти на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутраш |
Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно |
му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре оч |
ени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у |
а тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори м |
отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је |
он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Заш |
ечи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кр |
ј пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем |
дрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта тре |
> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љ |
и породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је чове |
у падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који м |
плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - пона |
вотиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове |
рка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је гот |
лео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише н |
нам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицањ |
Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво с |
"како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом ј |
ош нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну т |
лажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико |
чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узи |
да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за зем |
ри твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>" |
види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лиц |
b n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав |
шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од |
је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, |
и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим времен |
песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао |
Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум ко |
ајмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је с |
саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркино |
ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се са |
ао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, ј |
мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео |
се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на р |
Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада |
м.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прош |
</p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањује |
еридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p |
адне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не з |
ла за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да |
црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад |
то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p |
цији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, прож |
вао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љуб |
/p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која с |
ућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могл |
Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критичн |
е се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог ст |
ао на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</ |
опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ств |
ошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како м |
и нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title |
струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина |
тепеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лиц |
> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се |
идбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради |
рос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не гово |
ј вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S |
ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли |
ли смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се пресели |
дан корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су |
и, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања |
p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господ |
шу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да |
трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води |
" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу пре |
претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Зна |
и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} |
њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим |
Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му за |
о лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису из |
ела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се |
Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Креми |
а ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко д |
правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори |
емић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже |
ра, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продужи |
бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела са |
</p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго |
дио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамен |
и, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: < |
с му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће |
их жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја во |
х, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љуб |
а не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... д |
рајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све |
p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно |
а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавиц |
тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{ |
ан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редак |
век.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено |
је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, |
Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова вели |
мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве |
а је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми |
а хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ус |
- <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални |
е до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зар |
аборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли је |
сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само теб |
.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у вел |
имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то |
даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p |
ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро ра |
кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав б |
о му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени.. |
S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми до |
што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S |
етврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> К |
а се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напој |
Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је иси |
мен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о с |
рћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p |
те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим ш |
тај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} |
ли оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бо |
астрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чек |
покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао |
писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је чове |
витог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји з |
о у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су н |
колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да |
- Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са |
н осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као |
ако треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још |
кве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити ро |
гов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју неср |
} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, је |
да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен |
боравити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у |
{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми са |
{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свр |
довршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је |
а срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао... |
аво и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и |
кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су |
као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} К |
сантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на к |
ти читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно на |
у.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало |
алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="8 |
ма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке нала |
Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свил |
тва, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам д |
еба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допуст |
вамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстав |
и.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана |
рује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржа |
мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p |
искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пу |
а клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву. |
му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све на |
запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме |
иста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због ме |
зблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и |
м.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је та |
рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве |
министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, |
ати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара |
воју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што |
ају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и к |
ије било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењив |
тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, |
лије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико |
бе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба |
о перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозде |
.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће |
а диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од |
оред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брз |
ио потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где |
деље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши н |
ао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њ |
ње није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} |
теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали пра |
околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, |
ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку |
воје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем |
цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; |
нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Терази |
- Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржил |
} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком |
ђу мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова |
Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, |
.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} М |
глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уве |
ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се у |
жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу |
ад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку и |
димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомен |
од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> |
м ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалос |
арао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка |
, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао |
е узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, |
в да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећ |
немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{ |
них тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиско |
једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S |
седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, |
т пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће по |
азговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, кој |
ирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Бе |
{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спом |
ти од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало |
тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су п |
а онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, к |
знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај после |
ва вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избија |
те, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца |
а су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије |
p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледал |
дно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприли |
сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице ма |
Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да |
еже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{ |
у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S |
се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} |
ством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином м |
стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете |
усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две стар |
она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} З |
завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драг |
ао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је |
на уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госп |
се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... проб |
> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка |
гог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као не |
и, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она н |
ао пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дан |
велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S |
читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне |
јим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна |
тки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се нав |
м и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кад |
љаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане |
некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </ |
{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад |
- "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми ос |
вамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају д |
ли.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено тр |
ајлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И м |
узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени |
желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост про |
првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ћ |
нталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљен |
адак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет |
еменом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Беог |
ло слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} А |
ње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош |
ије добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Ка |
То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи |
алити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него |
и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам н |
ита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо с |
ве новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заб |
који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о пост |
анством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ни |
етрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкрот |
м плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да б |
авирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорк |
упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руме |
оже једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не |
шту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <p |
олим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сув |
е се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћут |
на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у |
да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му |
о је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком ц |
ори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман об |
доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више пр |
га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љут |
оје је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чул |
це.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p |
који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим трен |
ди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој чита |
S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и |
иближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као |
гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише ка |
ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити |
ој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два. |
а, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом пе |
сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S |
Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су ч |
Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не м |
го леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштањ |
ном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ов |
C1.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, |
се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај ч |
потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> |
есма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај пос |
: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, |
већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће он |
идети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетк |
те господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију ув |
н на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног пес |
рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговоро |
да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах по |
ко је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те |
} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и |
их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо |
жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отва |
е, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала п |
и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред |
} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електрич |
војој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је оств |
/p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима |
аринарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И |
мо остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно |
икада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, п |
>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместиш |
а накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} |
ене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио |
S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам пон |
оро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S |
да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је |
савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је |
иција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњам |
су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> < |
рмом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је из |
детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу |
стратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мал |
г шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно |
</p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен јо |
у, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је М |
страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то к |
ро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пр |
РТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... ка |
стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још за |
а како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.< |
ање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два |
ала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу |
поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље |
и коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта |
ећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, са |
са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине поди |
ама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба д |
це, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле |
пуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талент |
до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</ |
хом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући бил |
д немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова в |
itle>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако |
се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек |
ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи |
капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, |
И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.< |
ти ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз з |
паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он воле |
до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикер |
о још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету |
ионалац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно го |
ца његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни репуб |
и и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредн |
, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрет |
мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе |
} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у в |
едни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка |
ла, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатк |
вао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене д |
p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... чита |
ашти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад пад |
срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири рук |
учио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и |
ге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си с |
изу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} |
јом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две |
смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога ж |
нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог |
ле тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад ч |
девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашт |
том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - зап |
и пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском мар |
рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше |
је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним поглед |
за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, сви |
није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељил |
оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мирис |
пити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лиц |
дућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропа |
p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - |
p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није зн |
овек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мил |
а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута |
потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини |
м људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемониј |
ари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је |
ана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" |
ји су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интер |
јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка ка |
оје се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум пр |
се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни |
јало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чег |
раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица ко |
ји носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор изме |
ји носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја вид |
на, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви |
утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церем |
атриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао с |
.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео бр |
амисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створ |
рапних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред меха |
и се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, |
црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроб |
овића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махина |
ина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванск |
машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, з |
који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао. |
} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи н |
загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретар |
оји заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију: |
ан пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера |
у.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем |
бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци неш |
е, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не |
а је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у С |
исок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је мога |
се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново с |
} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мирис |
у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало н |
а, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материја |
но задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоц |
е, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној |
је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракиј |
нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из опште |
ивени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У |
љ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> К |
па са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{ |
млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора |
се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу. |
би? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p> |
је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још |
<p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву |
гана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је |
</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ра |
човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај |
езан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку |
ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те н |
најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећ |
ше прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{ |
ица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту |
вом, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нис |
ак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ак |
ек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме |
ознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они |
ад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо |
си.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платн |
ице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам мал |
ако сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љуб |
ви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да доле |
аког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити на |
</p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молб |
ој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој св |
о пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} |
ва ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам ку |
и Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је п |
{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти пре |
љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњ |
пијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не |
роду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављ |
игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</ |
ни час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје ле |
ин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? .. |
не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати г |
} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} Д |
и...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се од |
- Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како |
тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак кр |
S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> |
ља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није до |
о га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од д |
змеђу нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, луд |
S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељн |
о су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку |
, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако бл |
а љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!< |
} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунак |
Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S |
та била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијен |
бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој зе |
оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су |
- Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад |
кад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја З |
адак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драг |
еш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према ме |
жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави. |
што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо |
не сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} М |
има и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb |
ра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} |
</p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на |
разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош К |
{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је о |
колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред п |
Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила раки |
није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командо |
, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} М |
кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и |
ле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновн |
Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је ов |
дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има |
но љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој беог |
м мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и |
<p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично ос |
лошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве к |
у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану |
екуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво оп |
гла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} |
аме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се кр |
проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака |
а маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле п |
их је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из |
аставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домин |
да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницо |
е негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту |
о да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би |
своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену д |
ог поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано |
унава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и ц |
, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све |
м и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S |
су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није бил |
писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом |
више иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> < |
ријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио пра |
наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је г |
њижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тен |
је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су њ |
живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима |
ртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила до |
иких игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног |
вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава |
оњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала |
> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како с |
је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан |
n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без ика |
ако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин |
краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са |
} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изне |
и их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и |
д бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе |
емићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> < |
ена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је |
тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска |
обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="1 |
у се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собо |
е воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, нап |
вље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</ |
ајзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, гд |
ерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећ |
попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div |
ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука тр |
е у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зелен |
едонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ |
лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне ку |
Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је |
су жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве |
еко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пр |
алосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горк |
становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да |
кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи кој |
лели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели |
00_C2.1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима |
ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је т |
и, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових |
ру или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад б |
наш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не по |
натске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави виш |
и у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен |
тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} По |
њао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукари |
м сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и |
шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово д |
ћам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири с |
оже изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите к |
Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала пр |
то даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> |
спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} |
опственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма |
Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је с |
Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се |
каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег |
с.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећ |
одина заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од капри |
ћања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се кл |
радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стај |
предовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу |
остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да т |
зависна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли ј |
и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти д |
, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практ |
колико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је пр |
{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од не |
пенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како |
ко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајал |
арали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачи |
{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосе |
, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l |
воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрст |
ма Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цв |
руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи ко |
том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака |
у администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово цр |
ке даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослоб |
</p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом ка |
садна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не |
оји је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без |
у својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистериј |
без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни жив |
без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, с |
или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте п |
се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она |
ала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорк |
p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен |
ка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући ј |
ће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су с |
истаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и к |
туче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заи |
потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно |
е што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва ј |
аторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео мла |
у, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рек |
а његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку |
о успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој г |
а Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја |
речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостав |
хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољст |
прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче ј |
е видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више |
скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронил |
а ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чит |
т, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отво |
реде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} А |
после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ћ |
у звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, |
достојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> < |
оложај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну |
да разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, п |
примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ст |
то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} А |
стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затраж |
орке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Мил |
> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов |
жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно шт |
- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што ј |
туденткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали |
дно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим |
вао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без с |
/p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топ |
ра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну |
њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама |
упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, |
астрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је ра |
убоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима |
о сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Ал |
је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и пос |
<p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не |
је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одгов |
ом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, ни |
ити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи го |
S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас став |
упи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе |
коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жен |
у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по |
ну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми |
рао клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чини |
рус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изи |
слоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цве |
, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце |
заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која |
тим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су |
од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучин |
живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пр |
баца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из ра |
је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам с |
<p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале |
вом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама |
аму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже ост |
вет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пра |
што мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватр |
пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - |
се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао |
<p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парч |
а се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-С |
пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од њ |
ћу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!.. |
ку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на |
ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, на |
пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз |
а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од |
им ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене стра |
м сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке |
здух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несм |
о <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, |
ла погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети к |
ак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то |
ла напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост п |
а!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже с |
/p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упи |
ти.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како |
лих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мр |
мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, |
мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, ми |
своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} За |
дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на др |
вим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек в |
звор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> |
ји се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни |
ји се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни |
а живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са живо |
год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти |
те на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и заглед |
{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани |
као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу. |
S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласо |
а службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступа |
линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плака |
у ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијал |
у, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској об |
општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и с |
ла се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвени |
ебно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, |
ка, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и прав |
је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и купов |
есну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на ду |
им образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа к |
Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око с |
још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако д |
је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је он |
бицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и покл |
ћи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпр |
едај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>К |
ила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе |
</p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали |
о цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено |
дна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си |
у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Мил |
сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је л |
а, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом нас |
узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и с |
оју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су н |
и, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на н |
и оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је рани |
ко лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није м |
оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појм |
га драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошев |
а поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по јед |
ло људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p |
<p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у ми |
била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Мл |
да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву јед |
не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прош |
е се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединц |
е подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n=" |
ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пож |
изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има |
другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газд |
патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за не |
ош гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим м |
i>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допушт |
ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да |
још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из |
в ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, вол |
атеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, бе |
сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде |
ку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће своји |
ц, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Те |
ац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Те |
дао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећ |
.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао |
је младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици б |
едели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог ч |
ља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинск |
скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуњ |
к поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку |
бом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку |
вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У |
ио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које ра |
- кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима |
<p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни вета |
не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем кој |
, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша о |
Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p |
вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су п |
сти, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, т |
модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио пан |
је нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић ј |
стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њи |
Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег р |
и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за кој |
драстао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другариц |
један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подз |
ко да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је ум |
"21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је б |
без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој |
смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око |
бављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јав |
Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власт |
ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су бил |
ну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свр |
} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Беогр |
у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, М |
је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факу |
а могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као |
лом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њи |
мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака паху |
S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосн |
справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Вас |
мен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
тил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је криш |
главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изг |
знину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али с |
ном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где |
</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зач |
во изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, до |
ратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он |
тите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, г |
ш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало д |
пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим |
ј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша |
к, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, |
најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те во |
жио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом ли |
чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне к |
" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p |
осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео |
а, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужно |
ну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с јед |
ваш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да |
као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа |
толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препоро |
е хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети |
и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у леп |
о по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се пла |
пристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је т |
а Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колик |
Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде в |
Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна |
заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и |
ве уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на гла |
ке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и |
ред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега |
мире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег опш |
на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо |
едне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже с |
где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти нис |
живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог |
дан, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још |
сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха |
ранице мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго |
p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која с |
оре, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црни |
дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ов |
ла као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, |
>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Беогр |
{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по |
стим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </d |
зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад зн |
помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што ј |
онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, |
нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> <pb n= |
Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку |
њу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље. |
ла, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао |
но. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две оба |
проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко |
ао олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада м |
орки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кри |
ва кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, позна |
ја води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћ |
иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало |
ала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што |
талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развиј |
.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја |
м димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег љу |
S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камењ |
у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Уж |
т била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај |
сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткре |
алију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и стари |
ете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Ост |
ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гле |
ле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса па |
личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поре |
еба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте |
очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатно |
ушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је по |
дитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе |
не, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве в |
{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и |
У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l |
и.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу |
их рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљи |
ује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрв |
као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свет |
разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер |
м, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које и |
роте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени |
младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од б |
погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити вазду |
о ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила |
амним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде |
браздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је прола |
е губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, зар |
лет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле |
се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе |
кер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} |
>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико |
удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном жено |
е могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а посл |
у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писа |
, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, |
е поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром су |
светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предг |
јала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је |
ад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твој |
огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се д |
и се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум п |
ремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, |
ариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, |
, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело |
} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за |
у је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црн |
и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог при |
у је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа |
започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем |
тра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала |
жба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <p |
шу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, |
, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улиц |
и пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапр |
авне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, ц |
о на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и |
ву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне |
у собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готов |
и води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренера |
дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам |
леда је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих |
ћ је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није и |
дна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људ |
етенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, нека |
слим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше |
Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На |
и, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је |
ди на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од кор |
е класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом |
њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на зем |
није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог број |
пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она ј |
тњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки дру |
даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кр |
лама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се |
зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике |
- дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило |
право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она н |
неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као шт |
, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, |
!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... < |
оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> |
p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у |
знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта |
си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари |
ечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари |
човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост |
без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и исте |
д <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појав |
мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете пор |
ј куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То |
!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност кој |
метњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Д |
ло се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби |
јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентиментални |
едног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно ш |
S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, |
неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје |
о овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвећ |
а</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли |
се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебру |
тографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила |
ао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољ |
на војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, р |
ма постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају ок |
ма постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се оти |
их.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пар |
ше не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало |
сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала д |
сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Сла |
мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успав |
је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког у |
одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потреб |
ена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико да |
разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не |
ксинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi> |
боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, пра |
познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре. |
ити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> < |
и девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему |
амештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва с |
циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога |
{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што с |
дело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новина |
учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је ц |
оде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнил |
се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је но |
д промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду к |
164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим |
па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмиса |
е печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички жи |
м варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{ |
ролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива |
лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен |
ала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита М |
> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је |
ло вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и о |
ду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пож |
број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зид |
пцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и ј |
ролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Све |
две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозна |
гани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скре |
Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било |
хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај |
ре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и |
цију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се |
знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљиво |
АГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сач |
ађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже |
породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намер |
Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све |
оту, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад дол |
, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на |
ао и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвој |
и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским ж |
спјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у |
овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као р |
јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голиш |
ова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Ун |
био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изи |
тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је |
тра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се врат |
b n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се |
писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, |
е Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећив |
ћ се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је |
, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један д |
зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад оста |
хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ј |
х банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, |
и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у суз |
сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на |
приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо д |
су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих п |
пустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је |
ло школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома |
неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Ми |
ка, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта ма |
{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види |
у око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} |
г посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата |
кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је |
ју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да |
ница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у |
арински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није |
ћи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и |
ави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовни |
ат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, |
е и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, |
продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- |
с. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздр |
ивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се го |
наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати по |
е једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова сте |
убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана мог |
ког гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, |
Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку |
ошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова |
се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљо |
су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из |
ворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по јед |
ла мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сеј |
ог миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плав |
е с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само |
у успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и ко |
и, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога ш |
.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креч |
ио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не |
и је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукави |
емљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> |
ко да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али н |
> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, т |
седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност. |
и она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> |
ло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао |
еран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за патриоти |
...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоу |
оји је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> |
два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су иг |
јао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова |
стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу. |
.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако |
тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} |
} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитан |
ржавну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу |
донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, к |
гледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стра |
Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, п |
у какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић |
S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као в |
борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор |
ви људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу |
ласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када с |
ћ хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике изме |
дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао |
трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - |
еш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја и |
тку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој |
лио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунц |
Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би н |
из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још |
мшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} |
ати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православн |
е озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А |
к узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, у |
кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини. |
и песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена |
треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада! |
подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њ |
ести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Траж |
еодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно ј |
руго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго |
трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усу |
из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штош |
>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио |
S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Он |
уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан |
</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би изву |
ловен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом п |
ној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове ст |
о да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радни |
ћи бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун пла |
ало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицо |
ћ није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:< |
м притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје кућ |
тајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико зад |
о загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити |
- Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, е |
емогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао |
сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај от |
/hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљени |
жицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с ме |
ише само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју дево |
Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима |
не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као споме |
ило угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, к |
Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на |
можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам |
би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - |
а од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има п |
{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губ |
ан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња ко |
ненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га т |
Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани та |
кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечан |
ог аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчи |
ање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му с |
ба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари |
ини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала |
p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим о |
ш са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и |
ође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, сре |
ла заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела |
ди, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} |
са.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљ |
омије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, п |
е.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Доб |
Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која |
страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кре |
кидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> в |
уби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним |
то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, |
мехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се до |
бе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорче |
ало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не зво |
маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слоб |
како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би |
Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништ |
е оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би лед |
залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није |
ех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погл |
спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, |
ориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек |
ћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, |
ризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог |
ирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгу |
физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој с |
едности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према закон |
чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју мит |
човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загоне |
били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} |
ама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште. |
арочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао |
аконима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера. |
акију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала пес |
ао оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кро |
ивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на ус |
изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праме |
се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крваво |
стајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био сумо |
и дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови |
тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички зап |
а закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и |
и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис |
е.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје тр |
шњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у ист |
еч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устаја |
А ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Мил |
је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужно |
уња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен не |
а три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> < |
Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> |
и поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама |
тве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав ста |
од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љ |
случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жен |
{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се вес |
импатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би |
вале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређ |
је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за |
гледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту ка |
лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин гла |
тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, ос |
а према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз К |
људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви ве |
губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и у |
овек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело |
дијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једно |
њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник |
да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатск |
лач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Ш |
реза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се |
ољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда |
у Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари |
ти.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих пон |
време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка ула |
ти далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговор |
ичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наст |
сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио |
а по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Ал |
е у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта ц |
ве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш мо |
ао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца |
ве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који с |
овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари |
пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} |
што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не |
је овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, |
ебало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и |
помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Мило |
све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покр |
није или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхол |
S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и сра |
њавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мисл |
о свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И |
дјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кад |
м жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша |
их помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p> |
кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p |
лош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, кој |
ш невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, кој |
!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли поза |
ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом к |
од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао б |
но!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, те |
би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао д |
у нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затво |
ацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди |
каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти |
и би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, |
да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку н |
да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ни |
ле:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку п |
ност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју |
итаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је |
шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са |
сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је леп |
увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је п |
удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу свом |
ос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину а |
приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спушт |
ле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегд |
ао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех пор |
осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ј |
.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и |
афане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и |
на унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби |
ј потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најсла |
уче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак |
лижило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од д |
ерзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што |
ј соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица би |
време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{ |
варчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и вели |
оши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у |
ебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очај |
о камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, |
д, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигура |
остићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слат |
могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта |
војка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} |
апред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састај |
ривезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> |
е све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те је |
зражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селе |
воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гл |
Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два п |
раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној по |
це, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од |
атворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо |
више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну при |
и је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p |
ди ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга |
ведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би п |
а Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску лит |
, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, |
о мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:la |
д чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насл |
к, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дош |
мрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се |
чао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао |
андарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијак |
Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермел |
е готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцим |
ити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на к |
.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудил |
... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од теб |
видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужи |
а, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси |
јсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{ |
р парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} |
положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кљ |
његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантериј |
ко ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећ |
ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито о |
на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасн |
.</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је п |
ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, на |
нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад виш |
о.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље |
S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не с |
ебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш јед |
то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је М |
арактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четир |
ма росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознав |
м вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у |
ештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови |
} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> |
узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајни |
ас ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред |
ост, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у вр |
из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе |
Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо |
е! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још ви |
Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео стр |
ше да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што т |
га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар руча |
бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали |
тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> П |
} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="17 |
м његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле т |
ако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, |
скрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љуба |
p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресл |
о тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово неч |
них женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер црте |
гоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топ |
енутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам п |
енутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам |
</p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало зав |
то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од |
у зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спава |
ће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чи |
али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му ре |
Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је шт |
упао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вент |
едакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, |
тим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има нова |
а мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности исп |
ош једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се сам |
а нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље. |
нте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У су |
мада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би |
> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љуби |
ве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би |
адој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто м |
седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога двориш |
ларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем пон |
Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још |
мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други прамен |
зналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају з |
а је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> |
светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само нераз |
стајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширил |
а у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о љу |
у, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веро |
ајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом рук |
иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у |
им више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио |
.. и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су |
<l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не |
лом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој |
унати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем по |
н златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би в |
као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша д |
, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно заб |
иљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јак |
м старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остаци |
је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да |
це.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на |
из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом |
о у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас |
оји је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се н |
ац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали с |
ика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је прија |
тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене |
- коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељс |
а није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог ч |
<p>Унутрашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, |
мила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кок |
Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, св |
а госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне |
оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око де |
ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у |
је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спа |
е њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, б |
посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају |
налих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - К |
на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа к |
својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље над |
> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренут |
себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, о |
ицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p |
ика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на |
ко за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле бо |
ица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију ко |
није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, |
ло је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и |
нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та буд |
/p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала н |
/p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам |
кве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек к |
у.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, |
им двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је исп |
S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја |
рећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му от |
црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метн |
војој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, |
а структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које ос |
Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S |
сађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њо |
дбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искуше |
га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало |
свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом |
омањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен |
е и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз |
, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бл |
а добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани пол |
већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су гр |
е му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под |
није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тр |
а као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала |
ст на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролет |
града...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и |
одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној |
се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је н |
p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о год |
иони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, ко |
себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, |
<p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокр |
давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови |
тог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, д |
ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и в |
.{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних си |
бијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода |
место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабри |
риби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Ч |
ркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати |
лена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што у |
м :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешк |
ти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фење |
сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је |
цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи |
нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која |
е осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материј |
опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног усп |
Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа ст |
кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бог |
ема њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегава |
а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од |
постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као узд |
ирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само |
и поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се о |
појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теб |
гали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесн |
срећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној пот |
<p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала |
домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је |
терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и п |
ен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни нај |
им шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, |
би од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у |
умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све |
љног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, |
едалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни зав |
Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно вел |
рпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза који |
ко се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огруб |
ма.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, т |
рка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> |
ву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилу |
ено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла пти |
и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узр |
бог чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала с |
, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно нас |
оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад |
верењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке |
нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне |
му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима мл |
допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} |
о је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Исп |
се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циган |
анпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећ |
смеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реално |
тири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узе |
намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле ледено |
ечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трч |
се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала |
згубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка |
расу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како к |
ика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, г |
ут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на сам |
ј по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и |
идети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата |
овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стид |
ворити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова |
брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам каж |
еће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу |
лата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима |
свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мал |
никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног |
и с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима |
о кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука |
не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Сан |
црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као о |
је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут |
огао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је пр |
гова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} |
е мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваз |
е приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних об |
неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубист |
акрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и кр |
претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо би |
рих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставил |
гим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и |
е прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним |
аможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе. |
главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухр |
могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S |
ати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те |
не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озби |
ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје пр |
ачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} На |
до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене |
а се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна |
и бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети |
/p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили |
алба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно. |
никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да прв |
кине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњика |
е, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко р |
артија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправни |
обра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S |
о још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела ка |
стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопи |
ароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувер |
е који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неко |
т, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међут |
ојници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.< |
са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге |
нерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубов |
и овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрв |
ечи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - |
у у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универз |
мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пр |
рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени |
и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви |
а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и |
или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано |
ичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је |
ољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била какв |
.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је г |
дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову |
што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да и |
јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} |
бима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишк |
S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је |
ладости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кров |
а, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извор |
иве ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времен |
епка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свиј |
ко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који и |
ко су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих |
им.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала |
бица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено |
мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба |
е, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је |
и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по |
ства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта |
а изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу |
т двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одва |
ском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су |
х илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... |
се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања |
о те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних |
покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким дан |
ебрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава м |
дилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, сти |
едан велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни с |
е да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што |
у.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је го |
S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еп |
> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још ск |
почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где |
а у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су |
жан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног ср |
Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек |
е дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, |
} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер |
г стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог фор |
ила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе з |
су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо |
а није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за |
сто и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио |
мех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} |
<pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била ун |
рош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p |
РЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реш |
ана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сл |
патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било о |
исање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зо |
е отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је ос |
целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати ње |
веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јевре |
} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер ј |
ци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу |
који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... как |
њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани с |
Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бри |
о видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо |
га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматр |
двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње б |
ки излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио трото |
Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па |
ћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гла |
х карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред |
pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора |
е понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} |
ј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди си |
т. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} |
драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази до |
се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} П |
ачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сун |
ед кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један |
/> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им |
то би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, |
ице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити |
и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат с |
оћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипа |
во ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштв |
шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ |
да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам ув |
јда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети |
.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S |
о се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требал |
отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, |
често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут кој |
ио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловат |
ав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нис |
лазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле си |
и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој |
о другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, |
.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни дру |
казивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били |
.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два уни |
о је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био уве |
<hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с |
ј драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа н |
м смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њег |
рошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног б |
тајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други |
гмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи н |
се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно |
развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклон |
ка на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне спо |
с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде ч |
једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да |
што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих ул |
тним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{ |
пита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијал |
се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало н |
ола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских ко |
чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је по |
ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, за |
и у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од он |
Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње |
је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су в |
адовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седе |
исаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата к |
слим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зор |
о уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на јед |
још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - |
оје сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној мет |
с остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само о |
ознавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који |
дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копо |
у са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку |
увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозор |
ки Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, |
уговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb |
лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојо |
кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљ |
глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи |
под црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људ |
ору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они раз |
дећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се пон |
било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једн |
других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} М |
во: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне |
сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спо |
или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад |
у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао |
века било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о |
власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао не |
ју и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да |
здахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, |
осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвише |
и ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Уж |
, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била |
правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних б |
гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, |
цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ов |
ом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна ода |
парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <p |
S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.< |
мештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како с |
на и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, З |
n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене з |
ст.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко н |
ло је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозор |
погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код ж |
је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако гу |
уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације кој |
са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Мил |
ла му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена б |
ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Д |
огу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је |
се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, р |
руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут ви |
који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је ск |
чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, и |
{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био нав |
је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На |
мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гл |
о јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и п |
ипадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се |
а публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај мла |
ј заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пут |
у, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</ |
/p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што м |
/hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикну |
будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужн |
храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо пок |
е претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Мило |
p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посмат |
а позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном свет |
ђу себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину се |
превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је би |
е усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако пр |
ише, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми |
је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставн |
застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S |
раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукл |
де, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико |
очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.< |
се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу све |
с, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, |
<p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} |
требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак |
требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу |
head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на |
раму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хте |
е такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, |
кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Как |
а твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на |
али.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} |
отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ран |
у и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдариц |
она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој д |
ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, моли |
бучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој |
Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, |
одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре п |
да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кре |
снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А |
з слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S |
ност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас пон |
на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запара |
змамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да ј |
p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зау |
асасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног куку |
ћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше су |
винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади |
не вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се наро |
" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Пред |
ину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипа |
у где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у |
ад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, |
није је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из м |
Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p> |
е име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе. |
, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код к |
title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није |
гу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ћ |
све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазил |
е поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну б |
дите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и к |
ле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Је |
и нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да н |
.{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад |
онова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаник |
о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке |
утацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глума |
дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло ј |
ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизно |
заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасви |
се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од |
оре место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступи |
камењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из |
-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илу |
ила је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек |
ви мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је |
знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничав |
о на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничк |
и.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења св |
е.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар |
својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих |
ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био |
вајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољ |
двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је |
ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих |
су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, |
и лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи с |
>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с ц |
омка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском |
алон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понеш |
} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, |
у лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац с |
а је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и |
и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими |
кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе |
понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони ок |
S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор п |
Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређива |
!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чи |
жавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад |
ност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерно |
се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело гла |
зило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} |
ше и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надир |
> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поно |
ad> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорк |
, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и |
рава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога |
икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриг |
штај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртас |
<p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је |
носио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако |
мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди к |
желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије им |
еђу њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално изб |
ијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра тр |
годио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што ј |
вања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што ј |
биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису |
ткуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспа |
у од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наш |
Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много в |
сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот |
олази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али |
>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, в |
ст чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као оси |
научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опас |
о бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим |
осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, д |
p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Ви |
се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{ |
били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико |
дро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, |
ултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесе |
цају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси н |
гичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се ц |
ала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезв |
њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено |
еким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друшт |
разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p |
вати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено о |
храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени |
не кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S |
ме, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу |
ећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја н |
Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито оста |
- одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чинов |
емић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што у |
ебе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђ |
да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, в |
/p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци |
и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је це |
поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> |
ао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на |
ативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S |
ад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свак |
о од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао јо |
се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао |
унце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног х |
и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао |
вилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.< |
дала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би чо |
у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би |
, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, изв |
грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати |
тавише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом ч |
е боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} |
е примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала |
упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што п |
одушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати |
ово, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски к |
оред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се |
е тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у тем |
ајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били на |
варену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана |
ве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену |
је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S |
е жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају п |
кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна ци |
Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с м |
а поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху м |
ца.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је |
же. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покре |
а маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} О |
</p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што |
ија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Је |
ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} |
{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гл |
itle> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сја |
т, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уск |
Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као |
је су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом ли |
гове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да |
ење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</ |
студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које н |
залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску п |
к, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би |
њиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем г |
помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, |
Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто бо |
ега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, |
н, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао |
ади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и п |
тин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>на |
ређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна си |
ем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле ј |
ет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак ил |
на.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признат |
аутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених ко |
" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га |
како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет. |
парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, ко |
их праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у св |
амо да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Ве |
царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "ес |
ионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од |
РИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, зајед |
налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај |
нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајућ |
тићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешт |
ино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - п |
е волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те вол |
ла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник би |
и се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам |
"79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> |
себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док |
мо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазил |
био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несве |
непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и об |
, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душ |
госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уп |
ови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Е |
често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим |
ивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим |
- Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n= |
<p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зор |
дрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по |
ко пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си мир |
p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико ниј |
свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његов |
у нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему |
.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type |
омне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није |
ком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгл |
Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све шт |
је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четво |
шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свр |
ајстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: |
у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о |
подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслон |
дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болни |
дина како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У |
и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила ч |
нице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а ж |
ији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва |
ознати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао цр |
азило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала к |
рада, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарн |
перантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Ош |
а <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кре |
.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади |
лике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како ј |
било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке |
ишући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених |
чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевни |
аци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи |
не пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, поно |
иком, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Но |
се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више |
днос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања о |
о да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</h |
ази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жа |
дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијај |
се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакал |
то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генераци |
започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мис |
о је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не мо |
као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и зам |
илош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, д |
један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на дру |
е изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седе |
ажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку |
стој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје |
ха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што |
је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајп |
и можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину ди |
бнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом ст |
лима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако ј |
з сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла ка |
лике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим п |
ред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису об |
е да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учт |
је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно |
ене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заје |
</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> |
амењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и |
чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S |
више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво |
ако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако умо |
сто.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведош |
о места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} |
лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Ни |
били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цве |
погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{ |
у код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: |
"91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито |
именталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једин |
у, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а бе |
а обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брд |
слоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишин |
га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала |
и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од |
и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; |
ине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и |
трана штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се |
ију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богда |
за: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је воле |
у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душа |
штовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза п |
е звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у пес |
собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пу |
ршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бур |
бледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, |
сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо д |
а званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно |
зиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Д |
ати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небес |
о лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале |
у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као д |
авикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновни |
очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је гово |
Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске |
оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} Пос |
те, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</ |
аслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна |
или су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с |
у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је удара |
<p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још |
ути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ак |
прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовн |
е уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио |
и узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та таја |
н начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али г |
говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор неж |
ред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи мате |
мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне |
о свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десн |
су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичн |
ју, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака к |
та.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом |
нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и гов |
, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим |
и.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капи |
ем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се сам |
о да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија о |
сара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис т |
асићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочек |
на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навика |
ео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном |
врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове |
оји је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} |
ово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с |
досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у у |
pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухват |
љу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му ј |
о, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свак |
седа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена ч |
часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{ |
срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен об |
ко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, а |
на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, ча |
ржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољив |
сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, би |
но тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и |
пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста про |
х груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ход |
едан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али с |
лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је |
и пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у свој |
царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спек |
да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те |
ну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусн |
млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено |
{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пус |
p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да ј |
м потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су |
је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Ал |
аџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па прод |
лостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео |
анпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био |
д сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Ми |
ого више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ни |
изао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене |
апа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и |
мислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош о |
ешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то јо |
жена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, |
p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја |
твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно сре |
{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде |
ако је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну с |
?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S |
оде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале |
о га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић н |
ку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="22 |
е био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни |
у пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} |
> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните |
Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остав |
што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упрк |
једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и |
сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p |
то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Упра |
ва? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што н |
ти, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним но |
оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је ли |
о је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош иш |
била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и |
човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> < |
ра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду. |
утак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежа |
и дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас |
ма.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и |
ника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети |
груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и упис |
о. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош з |
е буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре |
човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна м |
наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њ |
ерзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред др |
похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на |
рима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и пра |
е се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Ка |
кушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не поз |
але у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним п |
било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је |
газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, |
чери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева |
мах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана |
очитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног |
огзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чини |
било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитељ |
ија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска |
фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, |
је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си так |
це мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих |
марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човек |
ојих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што |
а. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза |
У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је |
сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му |
употреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају |
<p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожал |
ост својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> |
и стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, |
иштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шуб |
купоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, п |
т замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, проз |
а кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној ст |
сти кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, |
еве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у заг |
шћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} |
се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим |
нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, |
стане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи |
налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хт |
лако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве |
од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дим |
грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још |
што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта св |
и моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и јед |
е је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку чове |
човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p |
ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек з |
то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>З |
ја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n=" |
туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом с |
то да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних |
жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те |
да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена |
е.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене |
а јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Мило |
авало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је остави |
а неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - |
картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, ка |
> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, |
рела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила |
о се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украд |
и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само |
век може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот |
је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да каж |
е изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади |
{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све ш |
.</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш д |
и:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако |
баван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, п |
S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа ниј |
у примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадб |
илука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} |
х, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> |
у загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - п |
ек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро |
овати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јо |
ема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде З |
ст и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... уз |
гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те п |
ити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била под |
неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на те |
у да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви м |
се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света |
абрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{ |
ике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је |
:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по т |
<p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију |
је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на |
а ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе |
воја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам |
е.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову |
шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више пр |
/p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дуг |
ићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} |
да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{ |
спа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак |
њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо |
е се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви м |
S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка" |
о ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка за |
{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би за |
рала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весел |
част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћ |
ом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и леп |
дно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, цр |
била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Крем |
лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, |
овали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југо |
ници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврш |
сити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш |
Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вр |
едну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била мој |
ане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - |
них другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја |
све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад |
анство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак |
нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се н |
ави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} |
у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} |
, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те |
и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао |
ене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, |
м твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало |
и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу |
, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те кућ |
узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор унив |
ећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири |
...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на |
ва.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, |
Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C |
уку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је |
Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не |
Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак у |
њиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри т |
груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу н |
еби.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и |
олимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог |
да је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу |
пота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад |
х, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и з |
ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се ц |
сподин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица из |
} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства. |
барушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви вол |
шеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Крем |
дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и ч |
а треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и ко |
мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и за |
ке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадо |
Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. < |
Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштри |
м тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака. |
или заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица бро |
си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} |
су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и ко |
ше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш |
много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се |
оро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чув |
, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш да |
добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је ни |
ајвише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран на |
ли бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као |
ја вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и сил |
ти начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињен |
о од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице |
жи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми не |
> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми не |
се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собо |
, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се ширил |
одине пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи и |
све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима ча |
атром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{ |
једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од |
се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја |
ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и п |
околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му |
новне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света |
- Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани м |
уди који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да |
вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измич |
после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића кој |
ш осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Је |
.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Т |
да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек сп |
аца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћ |
ицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Зад |
едате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође |
е бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и сре |
као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - |
ново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће |
нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S |
га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдањ |
ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити с |
хватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </ |
оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само те |
S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисан |
е од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави. |
ала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће у |
неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби жел |
Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике |
о друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} |
њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим |
ва тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>О |
делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким |
делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S |
наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од |
цу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не |
ни ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила |
амо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} |
ласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљив |
за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, |
које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Ал |
ан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћ |
ој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шт |
} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начист |
љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа ос |
м мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он с |
една грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај У |
м, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми |
, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досади |
ако је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право |
не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам |
ако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, |
е твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је в |
са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати |
кад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Бе |
ажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се |
ске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти д |
.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју |
кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја им |
љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје |
зиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову |
а ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си |
пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потроши |
орку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље нег |
а који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам |
а који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам |
о за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да уса |
а привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да |
<hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- до |
рна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мич |
Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти |
Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену ко |
потице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја |
але хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, к |
трије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - |
је лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бо |
овуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би св |
, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, |
лео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, про |
лео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, |
азумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво гово |
ш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Т |
пце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да пре |
начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарс |
у љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна |
p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош глас |
ц дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист... |
латко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори н |
цу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, |
хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? < |
, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо. |
} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> |
не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти |
ко ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осе |
речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, |
а смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, сна |
пијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од о |
мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поре |
сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поре |
е било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је |
све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу |
S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш |
орио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да ни |
ту који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него |
чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у и |
> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</ |
и и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог |
и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{ |
и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезал |
илошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурно |
сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један д |
о је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питом |
устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен |
је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију |
ом приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточ |
слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одуш |
клопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала |
одбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није мог |
бодом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је бил |
јући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да м |
а са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је |
им добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатк |
.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</ |
нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам с |
ачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатки |
била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброт |
хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" |
и корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене |
ле принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико |
само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прич |
крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - |
?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога |
ен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју |
р и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му |
оноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против ж |
један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S |
мој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто |
{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима њ |
и!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, |
а свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фр |
ј се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина. |
валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се о |
идео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака |
Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њен |
апољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле |
е Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> < |
воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</ |
једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошл |
ихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујн |
вучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућори |
који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изв |
су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавал |
дало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирн |
еди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попус |
чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава |
измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле |
д ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка |
{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породиц |
ао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обред |
ад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала |
певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?< |
. - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте ради |
робило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по стари |
о са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - С |
{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав |
b n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, |
м.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој п |
е висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - |
ицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу |
прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залу |
своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зо |
ад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечит |
еоградске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише вре |
С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како и |
сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се не |
врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено |
еног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чул |
у сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, |
игла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их |
лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена м |
струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши |
> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они |
еди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте |
вак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешт |
колике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе |
а првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита |
.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскр |
рке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више |
а писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се |
једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, миса |
{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ј |
њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцал |
вде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- |
је дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под тр |
ињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару харти |
ку своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инст |
нор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови |
пао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове ње |
тавио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за |
јао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила м |
рена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, |
бе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта б |
лазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном |
иди она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју п |
..{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка |
лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава |
м тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове у |
иса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком про |
нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> < |
ао сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Вазд |
нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се о |
нутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она |
ћ је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који срет |
Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлач |
ео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком вре |
на, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он |
не бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од |
стетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја во |
p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{ |
ој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у да |
долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се т |
жио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало сво |
едавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се |
оброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећ |
а каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу |
црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала ли |
те оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на |
9" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p |
/p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љуб |
рне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо н |
ва жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне |
обе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледал |
инског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ган |
ар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - про |
она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред |
е страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају разд |
дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним |
јева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој |
н фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>М |
ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} |
да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот |
њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао |
в позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави свој |
ћа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у ње |
а, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, |
- Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, |
да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја |
јку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - из |
усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> кр |
пиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она |
своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из |
ацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, ал |
о мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад з |
одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Им |
на дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је сла |
/p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је |
мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох |
е је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорк |
што што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто та |
ке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S |
мрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвес |
ив мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да гос |
те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе. |
колу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног |
S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спре |
а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић |
жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на м |
х да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала |
е.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена |
дску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за |
ао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњ |
стави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби |
n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од њ |
лачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њи |
, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се |
емља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима |
ељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београ |
појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p> |
жна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет бук |
ев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било |
ље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и |
је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По к |
во није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то при |
пуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у д |
х потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је д |
у авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били п |
ала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако избл |
рату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчи |
о се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плитко |
очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче |
p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам во |
а...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам во |
о и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физи |
стајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је н |
S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно |
бина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерс |
нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвова |
а, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да |
ан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је |
е, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претр |
лектричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли |
е среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да |
рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да ка |
умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени |
умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје |
једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше нап |
> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Не |
их њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, |
а као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њихо |
.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су с |
зговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе ж |
ош нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимск |
помен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави? |
воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> |
егат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда... |
p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником |
о кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући |
пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова |
Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стај |
ја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако ка |
Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш |
то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, |
у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што |
није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да |
дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам |
великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну |
итала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикн |
> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не ра |
три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} |
p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао |
их се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило ра |
њиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме |
="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. |
Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ј |
- Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо |
еле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, |
и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако з |
а је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну бу |
ега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сја |
њу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је |
{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Наро |
тене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближ |
С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и |
чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још из |
то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који ј |
ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађ |
до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет |
уше, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачк |
ли различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</ti |
заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколи |
ић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредн |
м још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <tit |
ем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стад |
а кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?< |
/p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?. |
. како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакциј |
>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђени |
мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су |
убав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног докуме |
радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али |
ан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} М |
рши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се |
</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди му |
>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах |
/p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадни |
ви бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њ |
свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суре |
срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да |
обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, |
лу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је св |
ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је |
те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не може |
.{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим виш |
е шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурни |
се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо з |
о ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} |
и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разу |
теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић |
заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био д |
, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у п |
Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управ |
ићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја |
ј.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу расп |
ене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на |
, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, св |
су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом про |
вић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за |
виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти с |
смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт |
екину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> |
чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је |
оје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне саст |
а прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја ство |
уни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало |
косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлеп |
мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> |
жеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже р |
уда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај |
никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, |
И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи д |
есрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... |
есрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш |
м њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утро |
оже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш светов |
не слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се |
е било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно з |
ила је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војни |
е.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог |
на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спушт |
је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха |
придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела јед |
а те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све |
о застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. |
ивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти |
затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне |
а била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Сл |
ила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} |
били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним |
и: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре реч |
да било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. |
и су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човек |
истадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - |
упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окруж |
стионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, |
сам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз М |
шена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандарме |
брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у |
има му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Х |
ћ не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена су |
Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ с |
лице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек |
мо не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, |
а тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, по |
о и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи |
га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрв |
зналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју |
све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се |
ани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припит |
ивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ. |
ешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су |
излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од г |
.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупни |
ки шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући р |
>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отвор |
на осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, о |
белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз. |
цене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео р |
дан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош |
читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у ин |
ило све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> |
је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало дру |
{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност |
двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један вели |
да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали с |
вај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову |
али право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити з |
се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних |
изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој с |
е.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, |
{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрост |
атиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко.. |
p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ј |
, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега |
е душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, н |
ц, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.< |
а ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти |
ог себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ј |
и твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што нем |
срећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једн |
у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, |
Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Руси |
јана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући |
а три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стај |
и се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је д |
розора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао |
ви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави |
о.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драг |
дао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</ |
лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени |
збојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу |
ао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према оном |
ћ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене ко |
е које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем виш |
рао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца п |
зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете вр |
део.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади |
ским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и по |
Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи мл |
у за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је би |
ичка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с то |
ина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и и |
ота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положи |
широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У |
д би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још б |
ећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и прити |
уталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у |
ном и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се с |
Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближ |
аслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја види |
ике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила з |
ј паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кр |
и како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како |
еодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној ва |
а не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша |
г живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу п |
редајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лекти |
, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у |
Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То шт |
чавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} М |
стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме |
досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно |
</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити ра |
има.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи жив |
танка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе по |
остити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може |
Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је тер |
з твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека |
арација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћ |
нова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус |
вао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног |
еба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког трен |
, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био |
икакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос пр |
одређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упи |
ално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија |
роба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и ме |
цу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љуб |
што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу. |
/hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} |
>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростит |
о пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељ |
<p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p> |
да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука д |
} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} |
илике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе ман |
есно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С да |
х на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споре |
упити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је по |
а, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње д |
е сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него н |
жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са з |
<p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веро |
ока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде |
, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече ра |
није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирн |
ледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан |
лашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим |
ју од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цв |
лим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</ |
е су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од они |
енчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресија |
а практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао г |
е црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S |
танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим ср |
ициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљ |
калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита г |
срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз одне |
Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, |
о је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{ |
реће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да |
лика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану. |
, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веру |
како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способнос |
и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не |
ро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је р |
S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман |
те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, мо |
готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим |
здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним т |
неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву мук |
на приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као |
ца, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са жив |
сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, |
атких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним с |
е уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури |
лог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и |
ограду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они |
м.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он |
р? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је сед |
ш брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад |
њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олуп |
По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну д |
лади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав |
могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућн |
.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај жи |
ш клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S |
државала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала |
еликом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они изб |
и се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно |
арасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против М |
када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВА |
>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз ње |
/p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала |
а некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарниц |
т.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И |
рце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме |
рце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме |
их појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, |
} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све |
јом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. ј |
им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели к |
и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - по |
ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред св |
... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> |
.</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Гр |
а...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Т |
чно, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног мета |
ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> |
> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста |
ти под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по тв |
кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године о |
ма.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућн |
све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Дале |
тичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - |
си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако |
/> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и |
{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{ |
ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано |
упа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито |
вала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих |
де тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, |
ом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како би |
{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти п |
} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Ј |
ало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази |
ављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и |
д Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Гос |
оје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам с |
комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извин |
чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за п |
тром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа |
а надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, |
а, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам |
бивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате је |
што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} |
сне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети |
е ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на тв |
м или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији ре |
Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је |
ко напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе |
нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци |
своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра |
само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; |
ну.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном |
се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персо |
гог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; |
} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек |
</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и |
да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је |
ачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепен |
садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та |
осто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонт |
качом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи |
е мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину |
вола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам |
ну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и |
?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар ниј |
на магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене ул |
n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, |
их се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећ |
мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жа |
лења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом |
тао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бој |
остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна |
то им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге |
{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, |
орка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам |
оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане вр |
све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје |
м.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају |
а разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших љу |
их рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој |
лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе р |
људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покр |
јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разуз |
р млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати |
нуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се чо |
асе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи ко |
је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти |
Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} |
светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и ок |
од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p |
а, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окруж |
м кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој |
ао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несве |
ајзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, ње |
треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве |
м водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећа |
и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се руч |
штву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кор |
> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако с |
пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтед |
уза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себ |
ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела |
човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које |
Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</f |
х.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en g |
ан пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у вели |
Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Ок |
ин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{ |
а светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајк |
вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само поне |
али за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је т |
их тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја п |
банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који ј |
аслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала ц |
у сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} |
т полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Ристић.</p> |
твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S |
твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најле |
ржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публик |
рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово мета |
} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, тр |
њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Чес |
ки приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} |
не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами |
мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. |
е ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су |
це, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад так |
, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми виш |
војим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у св |
ије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у |
био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали п |
е трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћет |
е.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте дв |
како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подз |
лим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, он |
овољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме д |
ва партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер ју |
, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њ |
к замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сли |
к, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних о |
ори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију |
шај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је |
</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га |
него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те |
имам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да осну |
бав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима |
и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако |
м јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја |
доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што посто |
у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је з |
се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је д |
Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, |
ције, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опе |
Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на тво |
отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну |
> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно |
ато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало |
ње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволаст |
е страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком |
дине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полуди |
Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за уза |
Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у |
е можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живим |
ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђош |
- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад |
етише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је |
а, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда д |
шена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и нес |
ци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на свој |
у нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни |
обри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не и |
мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ћ |
шио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у |
дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних |
У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљив |
дњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више ст |
лошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замер |
и да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породи |
егове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три о |
ело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, п |
мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} |
дин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си |
порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова |
а жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није з |
не, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, |
ио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио |
ио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Ка |
и у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и милова |
ћу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је |
ма и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да |
тепеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде |
је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године |
ч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква пот |
д тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ј |
ку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје мла |
м пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>А |
другљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" |
мљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, |
ј завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, |
равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земун |
те кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећав |
савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена с |
покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој отк |
ањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла |
е или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора |
и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише поч |
и расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђ |
лим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} О |
редео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се се |
шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленел |
чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио ц |
даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две |
>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} |
n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана |
лину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сун |
а допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звони |
анка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једн |
месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало по |
х села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући |
У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њ |
од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>О |
а веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише |
а возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица |
.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била |
и од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <p |
природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне бој |
и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа кој |
отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лаг |
жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски жи |
е примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{ |
ру се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светл |
, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући |
одне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са |
м вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом |
селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаилово |
мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха |
едног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесе |
пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели |
говор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и гово |
еко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} П |
реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, |
ће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, |
побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлач |
зби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да |
свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још неш |
ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак |
је осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште за |
/p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, би |
ли ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизован |
ко шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су |
у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега с |
имице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол кој |
пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и оча |
ремена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало |
све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима |
ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твој |
на је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут |
јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и |
ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, |
он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и т |
} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади пес |
о да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да |
еницу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових |
p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није в |
аја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! |
е и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате ш |
е прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је са |
ојави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зо |
парске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет |
им! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само б |
ић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити с |
близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту |
што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као |
S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој ц |
њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ниш |
мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} П |
Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њен |
ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући |
облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га и |
ве иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми |
трао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама |
<p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калд |
епоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну бр |
да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне |
ајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим. |
базно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. |
Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво |
а посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је о |
у</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не |
} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Ни |
је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула са |
дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> < |
замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Др |
мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе |
> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати |
.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао |
ан од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би |
реног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p> |
на ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још н |
кова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце |
млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом |
нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Сл |
егов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за |
т и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да |
в скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко |
но одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После |
радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> < |
вот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} |
Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан св |
и, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љу |
рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, п |
и, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики |
д, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближ |
ко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљ |
и дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности |
већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити прав |
ко уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, |
о најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му за |
рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се сла |
а које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајат |
свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали |
оћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} |
{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се у |
треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих |
ног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и кв |
красио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених за |
ао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, |
о је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браћ |
ошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је |
е говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар |
х зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме |
на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си |
си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет д |
им светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, к |
сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да глед |
иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихов |
ње.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и |
Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више. |
м је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, |
Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам |
>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми п |
ного не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свр |
р је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје |
оспа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један позд |
пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била |
о свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и |
шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана |
етљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке сн |
езији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила из |
су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао но |
чио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере. |
} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> |
оме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од п |
ога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S |
о, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, |
Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био ув |
типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разг |
типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где с |
е, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усан |
г човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети |
крућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, с |
е Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто |
се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу изм |
ва два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се љу |
бичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину жив |
них катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгуб |
елика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски тргов |
ан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} |
ћ? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић. |
ја учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} |
ист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има мно |
век у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једн |
да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали |
ну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже |
намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет нека |
ече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао при |
стало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из свој |
одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S |
орео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом |
еним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући |
на љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Ст |
сетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Ми |
ава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; |
а свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се о |
јим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без |
једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није мога |
кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</ |
су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорк |
он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, м |
ним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно |
ском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од бе |
бе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био |
, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, ве |
прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му ј |
емате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне |
се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало ка |
е од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали |
.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - |
је имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, |
о кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али |
које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препо |
издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су |
огао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим с |
стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мисл |
зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз |
ци, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено |
ске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Ј |
а је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отома |
си од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дуван |
, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој дец |
отреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да с |
ад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ће |
олила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу |
купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицам |
ао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је |
овек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посмат |
у он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се |
ебно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним к |
је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам |
ове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је жи |
непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову крат |
одио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала нај |
е, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије |
себична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не рад |
му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било из |
да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска ка |
зети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: сп |
жаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пе |
, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплат |
да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тре |
ри Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> |
елог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку е |
отребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је |
и је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плач |
о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на |
пак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да |
е млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све виш |
е би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван г |
кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде |
ремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је |
све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило... |
оду и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говор |
говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зо |
метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено прем |
такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај ж |
усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донет |
вишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор уни |
Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се з |
цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу ж |
у молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш |
само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој |
ледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједн |
г дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који п |
Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то в |
вореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У т |
а.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила |
у.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрад |
ико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жен |
.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабре |
, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти |
ом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, |
{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - т |
ори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погл |
шу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем |
ећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка |
{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, |
једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188 |
мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја т |
ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврш |
илошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и л |
шити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув |
жне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} |
Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S |
огом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и |
ављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој |
у и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице св |
и јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} М |
уди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће |
епавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја пор |
ла поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си |
а се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатки |
да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, |
узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју ум |
ги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} |
вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово |
то срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити кол |
мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости ш |
о добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да |
, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не |
/p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза |
часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су |
арода црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{ |
> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је |
ша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо |
ире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} |
олим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не |
еле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упути |
вима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу |
оја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је на |
ожај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти |
авог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без з |
а његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љ |
Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене. |
одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећа |
изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колик |
учење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једн |
ање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да |
адао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против њего |
ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" / |
ну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није да |
ео свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује |
ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите |
, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, нес |
адашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша |
али да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држа |
зговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена би |
а усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је воз |
редрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, |
и се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све пр |
а те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти река |
е болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја |
је, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали с |
угог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p |
илом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе |
рија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, јед |
е дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на |
између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на тал |
рло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он |
есигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или су |
арошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма кој |
ба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас т |
е.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла |
јаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла ј |
ија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и г |
ва девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекла |
заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе |
све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као на |
је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и |
не у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена испо |
аји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један п |
главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како из |
; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање |
љен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило |
у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као |
ледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари прав |
ји се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову |
це није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само |
личини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз |
.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај |
купљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошу |
био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој с |
а и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p |
лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, с |
ебе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду |
ер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке |
х глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве гале |
ких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она вели |
Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље из |
б.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве ун |
сне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке |
другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{ |
</p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> < |
есит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пу |
орало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њен |
ђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађуј |
благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, |
стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што к |
и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Т |
никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја н |
грешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву в |
човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Љу |
срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твој |
ијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по |
ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет с |
ти?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то сам |
инка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити бе |
ло газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао |
<head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> < |
hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Он |
или су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили |
члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава |
а бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у и |
стаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне ре |
еднички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком ес |
пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом к |
е могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми проле |
је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S |
Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово с |
латор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица њего |
ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од ст |
ни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу |
претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још |
је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67 |
hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и нату |
о су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна дев |
ла.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" |
проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и |
еп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељ |
у, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Ост |
а, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранк |
нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, укл |
оред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад |
ем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао. |
S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су |
и на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео |
тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци прим |
м забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би |
тив наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене. |
да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци. |
рзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title> |
ј се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> < |
ша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатал |
надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p |
орио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо ка |
е.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из |
{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милош |
мена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску по |
анствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкр |
родицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђе |
шта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, св |
и дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако |
нав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи т |
и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по л |
га хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава |
.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се јо |
са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни |
, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно |
ихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био п |
о лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину. |
лина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразгов |
и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је |
годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, |
се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцелариј |
ивало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} |
као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања |
дупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће о |
се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало |
крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да с |
ном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове гру |
срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели н |
и мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух ко |
сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за за |
аница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сун |
са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зо |
ећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји ис |
инктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и п |
зор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим о |
ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој с |
јом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> |
о је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош |
ветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити н |
S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи |
м однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на по |
рба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежав |
оћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала г |
журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове |
у страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за прол |
ла на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да ј |
је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили |
груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приве |
прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" x |
сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизал |
јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао |
ује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како |
тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глав |
обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заост |
} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико |
емић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота |
а машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву |
Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</ |
рапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када |
азила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић |
{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p |
ију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је |
, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да |
шево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> < |
а ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за те |
стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профи |
ч.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мис |
да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђаво |
Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p |
ци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова |
је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго |
живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, |
ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, који |
це... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како д |
број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па |
ена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од сусе |
ом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломс |
еће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кре |
да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав |
сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, |
о фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, |
арна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ј |
знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на |
на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} З |
оравим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да ва |
еста у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ов |
које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наив |
о врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте |
неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Савет |
лена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ва |
а у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни н |
ру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славиј |
ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се |
/p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од јед |
ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{ |
Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели |
односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните с |
у, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} |
и после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу |
де онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је |
у док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да поран |
.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у др |
одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба јо |
ст каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му К |
адрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових ки |
ало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одгов |
рво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочит |
емамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што ц |
разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако |
/p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</ |
{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусре |
после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надо |
или сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну де |
н човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у |
Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гл |
нткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај |
те, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам |
пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, госпо |
.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповедни |
м сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми |
ао да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар |
олећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, |
пути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини див |
ментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну |
них обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је |
ецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти зна |
а то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам |
ико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по свој |
ит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам с |
ао после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега са |
ну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја |
ета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја |
ише од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{ |
имо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависи |
о се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Иди |
в је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је јед |
небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци виш |
чите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја. |
раме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ј |
ош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ниш |
S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора |
мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом |
икс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стров |
е ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је |
не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што с |
Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја |
кцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог с |
лусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле |
м улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за |
"<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које |
Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро |
у и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухв |
о: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> |
аље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђав |
еко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо п |
и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самц |
Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још |
ишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Нап |
ла погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о |
тепенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јов |
рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не |
може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она |
а је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жанд |
</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам |
о је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из |
икаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било и |
ину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни х |
ену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пр |
етлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним не |
да на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном |
о промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тр |
ом орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, |
ости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба |
авикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о д |
ажио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и |
.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S |
утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фа |
тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на |
алеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак споме |
рви пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и |
истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек н |
нити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није п |
оница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, |
у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачн |
има чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну махо |
пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се од |
ња</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Коли |
дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошл |
реме био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је |
ка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Ув |
обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула н |
код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечен |
рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме з |
пиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је к |
оле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвећ |
, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко |
једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гол |
стављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити |
} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Ј |
еб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: |
зовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По |
ом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни стан |
жаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом |
Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом |
добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну к |
скрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је |
ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, |
ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несре |
т:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{ |
готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког |
<p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другар |
вом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају |
ије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буд |
У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и |
ли пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико време |
ајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</ |
ратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана вол |
обеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не од |
ћа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?.. |
вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прв |
транству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба |
вакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубиц |
b n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гоми |
ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да |
у да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и |
ос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни |
ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређе |
о ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се |
} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се беж |
слу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да гово |
ави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, к |
и сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо ј |
а много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља наг |
и једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полаг |
их мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније б |
ле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорк |
олико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису |
азите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухи |
а година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад |
нам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја |
Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам |
ози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} М |
се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћ |
и увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваље |
а посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Се |
да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар |
иче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} З |
аборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке. |
</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да ва |
песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже м |
м.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неко |
о, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом |
"Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били с |
, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте |
положењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му |
вог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} З |
осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{ |
му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се ан |
, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не п |
Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну н |
бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p |
о чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} |
<p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више |
кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавањ |
{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Р |
. како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и с |
портер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као ш |
ичити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и |
еран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Преп |
... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p> |
да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> |
" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар о |
плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите изл |
{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без п |
Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопш |
ависно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јав |
о као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори |
e>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дуг |
ст су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим б |
јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како ј |
емић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појед |
о у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са |
гачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Приз |
ти, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како |
тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи |
о на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни п |
који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али |
а у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде |
кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти |
н дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то са |
а и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како |
у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи |
ћа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима |
жем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени при |
ла је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тра |
цијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчез |
е као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитаво |
је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се |
влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино пр |
<p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних оч |
, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још |
иле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где с |
е музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискива |
тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекид |
ен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један ст |
паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу |
брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге |
и су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред св |
толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Зн |
ајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мик |
Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош |
Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка |
ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, мет |
је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и |
се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом п |
ој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започ |
врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која |
>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено б |
, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала запа |
p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, |
и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допа |
на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје ср |
ве: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, |
це, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, |
о хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакр |
е Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском |
вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у хо |
чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она ос |
ку са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није м |
ас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао |
ојим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с |
независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} В |
на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно |
Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадн |
шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> |
ола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, |
онављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p |
ета...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрик |
И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник ниј |
а и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разу |
једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније |
/p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речи |
се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> < |
еченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му |
и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви ј |
спита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? |
е једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кр |
ставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту на |
ко, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече. |
млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њ |
је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p |
Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти |
руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је др |
чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} |
. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија |
рдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћ |
ахали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} |
оте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме |
отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад |
е недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помо |
и у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о над |
и дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудн |
сетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама |
кренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити |
латни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> |
сници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - г |
ћајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричућ |
Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свако |
ема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случај |
{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>До |
брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} |
еба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... ж |
за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова н |
и куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робов |
ла на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно ис |
лук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S |
ву собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се ч |
тампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње |
ћа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта |
е да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и |
волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} |
непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.< |
ћаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да |
к овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за |
адује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{ |
само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док же |
једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси п |
но срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује |
држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је по |
фону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозн |
рекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек служ |
и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, п |
ужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу ве |
ама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, |
урчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране р |
ри, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи |
се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Н |
дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се и |
а ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено глед |
репљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли |
пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после |
ва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а м |
и мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дир |
живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карак |
ош у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још |
зориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Не |
а и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти н |
Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око |
је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кров |
дови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике мах |
главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере |
н опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохоли |
рши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам же |
реде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорил |
сад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из |
Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индифер |
аздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S |
ској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетр |
крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и избли |
сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по |
старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовим |
једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као шт |
у као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} По |
ас, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и д |
ом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за на |
ису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковр |
ита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одм |
човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је б |
Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је мале |
адосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло бо |
дељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} |
рти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет поми |
, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече |
оље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену г |
грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, уз |
врши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осм |
ав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разл |
ао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све д |
м, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жен |
мо једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам |
е нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, ка |
н хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, у |
а дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали |
е него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској |
као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београд |
трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као ди |
било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га |
састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује |
био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га |
дила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану |
опију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> |
ђе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је д |
олу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и о |
ужбу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан. |
авом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечји |
м обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси. |
горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, |
о се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова |
оша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> |
ти тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и |
Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фоте |
ничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се |
ничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p> |
к, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене |
једна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше пл |
Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави |
тали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су рас |
Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тач |
и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућ |
би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калим |
е ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велик |
њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, |
ица приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другар |
ам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде |
ју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помал |
људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, о |
} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће |
или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љуб |
ога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти д |
овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете |
име.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претв |
је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала по |
нате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке |
p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави траж |
ом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Срби |
стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која ј |
удски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади пес |
то ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> < |
и по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> |
писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка |
љана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} |
било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу |
јављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гл |
рв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час ј |
и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на |
остирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и |
дела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена |
послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> |
аво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим |
на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у свој |
рске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ |
стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} |
он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази сп |
нену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се |
се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Креми |
а кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео в |
ши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свад |
{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једин |
ењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на |
желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да |
ивог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао на |
бу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могл |
мали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му |
ком друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизн |
се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега |
коро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шт |
рачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снов |
е сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен |
али су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело в |
кривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, |
у светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тро |
тојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним |
а становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а др |
аме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна сна |
земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чароб |
у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије н |
евом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се пој |
p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је |
једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади |
Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао кул |
дбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за |
та.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања |
ења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, |
ни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштају |
ицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак у |
ените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе |
оје су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој ули |
ила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим |
на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме с |
су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све |
, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треб |
амо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у |
и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се прима |
обе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старинс |
ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај |
уком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p> |
обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим |
и и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву с |
споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком |
ови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих г |
не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање |
ги Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те ј |
к је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му ј |
као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте |
вало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакал |
требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних |
на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је но |
нути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији це |
на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо про |
нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све |
нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима |
ина, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад с |
посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па о |
у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи |
је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који |
поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била же |
не снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плеха |
ад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима |
је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из |
се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љ |
г тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматра |
S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола |
омогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба |
...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> < |
ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна у |
, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова |
е требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши |
се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како |
официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљ |
ше главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до |
<p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом |
е родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољ |
е смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је |
на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али |
д пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом се |
p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сиј |
игнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би |
шном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> |
{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак ниј |
о положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па |
ивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета |
као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у |
твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад н |
а.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи д |
чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, |
</p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка |
једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су с |
коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отић |
!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно |
крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубиц |
p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста |
- Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу |
је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чиз |
а се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p |
.. човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Ва |
<p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући ник |
спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нов |
смеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народн |
кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још по |
као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он |
(ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито |
{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се т |
тки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није пр |
и још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се |
ску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да |
орен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама |
речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. |
.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубо |
брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је |
ање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и ко |
то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке у |
и месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све ш |
ако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да |
ста које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај |
на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада поз |
ви, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да каже |
. како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> лит |
оност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и |
актичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било |
анем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из как |
а се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те воли |
кидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог. |
, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио неш |
</p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је |
кше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спреч |
е:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што т |
обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече оста |
к почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га |
грешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жен |
{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми |
} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој |
лас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време |
ара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије |
волико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја |
но да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да м |
ad> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагд |
здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, |
стићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу тв |
во, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитиви |
х уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обија |
оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они ко |
ораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе н |
ајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети |
и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром в |
не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, бр |
те се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве |
<p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике |
, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо из |
д суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да зн |
ед тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љуба |
авити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и |
шину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљен |
ци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подв |
рбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца ко |
сте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га ј |
хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра |
лски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} З |
ао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и др |
их обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине |
, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима |
се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сест |
ила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића не |
што чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p |
> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једин |
, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па ка |
упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу |
се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се ч |
</p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововим |
S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који г |
прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити та |
у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова прир |
ме је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што |
е.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни о |
ка давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата |
на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S |
из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну |
ман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо |
ешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко |
свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле |
асиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и гд |
д рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које н |
тише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покрив |
title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, |
ије више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зорк |
} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од |
ви коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смр |
тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Не |
ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ру |
са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> |
провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорк |
пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да |
афане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друш |
едњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије |
к Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудит |
</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник |
> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадн |
</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква |
сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопи |
и за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио је |
и слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребач |
о вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести: |
ном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир. |
е један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша пост |
последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и укр |
а заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени пред |
један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изнен |
них иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, т |
седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долази |
бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од ке |
у падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале |
аздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао ј |
к, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободо |
утог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим |
аздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром са |
Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пу |
је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило гото |
ј дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, ка |
да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покрива |
идиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блат |
деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и бож |
убио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљин |
ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина |
је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледе |
друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо н |
мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, б |
е повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха |
о лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} Н |
и је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покор |
о је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана во |
г овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви п |
; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је |
а неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p> |
азличитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, |
аште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, уса |
су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није д |
омна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници до |
<p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи |
родрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по д |
млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај |
ледњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остал |
ти далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо |
што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш д |
Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, |
е, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драг |
не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; |
ну.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, ал |
рагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вож |
им очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> |
пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места |
сти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској |
стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S |
о није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео |
га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало. |
p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати |
им приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину |
кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледа |
због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не бу |
о губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" |
ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не траж |
.{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју |
ликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављива |
пита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хлад |
} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... и |
ље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} А |
олима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њег |
ута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње пи |
уровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни. |
чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.< |
едица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене о |
поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу б |
а полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где |
број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна ш |
</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису б |
овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и |
најем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било |
то између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо в |
ам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим уг |
лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> < |
уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се пок |
овек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често |
ајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да |
> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће виде |
ономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варо |
а, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како |
и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је мла |
ту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те по |
су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и тр |
p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љуб |
гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлуч |
ед ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освест |
унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седош |
у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, г |
датке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати |
и се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи п |
е притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак |
арски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ст |
Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} |
Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</ti |
о те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју с |
о сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, |
о сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, |
д, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - пит |
према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тр |
о на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново уз |
ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта |
и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке |
које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, дво |
и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места млад |
живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} М |
ки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Мил |
какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу |
е осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на м |
мићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више нег |
а на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, з |
изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млад |
ли тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећ |
ик је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је че |
ав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим |
рка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена |
крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично назив |
ку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двој |
и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Ми |
и слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеш |
обености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут |
својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је |
склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршен |
Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептич |
учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} |
чекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идит |
ндармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказ |
пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивиц |
пе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на |
у ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, ч |
тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завиј |
, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су |
ју.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни |
ио је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољ |
е се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} |
бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне |
ича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>К |
{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочи |
ш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ће |
ни млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз |
огину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на ов |
еалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млад |
орка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом б |
но што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднул |
нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа |
је свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изглед |
ве, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S |
актера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једн |
ивот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонет |
бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја во |
ако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, ко |
ојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико ред |
"165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима |
ецу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како ј |
њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам |
писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, |
ира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" |
а.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чуди |
рабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ј |
одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одгов |
е вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију кра |
може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се |
али.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у та |
етњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред |
сано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Дан |
и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писал |
а чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим рас |
Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на |
ање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве |
о истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и нек |
љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми |
ве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј год |
у реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети |
каче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још |
рној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затв |
апојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар |
, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог |
ригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је |
вара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као д |
тављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнел |
е налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадил |
и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ по |
женим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова д |
је која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одво |
погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је |
о.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника |
а ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> |
ј које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и |
ј самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало |
нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, |
жица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у |
позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, |
ку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p |
из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, |
ји испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малод |
овинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, |
рло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Ал |
њу да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најл |
ва, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанст |
азуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њих |
.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нап |
копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} В |
ију.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази |
во сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала |
ице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина би |
глед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји |
станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено пок |
"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно д |
те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутин |
зна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S |
.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредни |
вој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша ни |
вог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредн |
_C4.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законода |
тао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је од |
ма као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, |
нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати а |
налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских |
{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} |
ико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} |
лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме на |
у на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим |
Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p> |
едним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашл |
рио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S |
</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше с |
видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном |
азили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како |
уна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка н |
даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали с |
етири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу пор |
ставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, ч |
вали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали |
Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко од |
ства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао |
амо да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана |
о разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад ј |
тупио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако |
учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, боге |
и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бес |
да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{ |
о своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош ј |
ло.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плави |
Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране |
{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и |
ле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и |
је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до к |
и живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толик |
а, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлуч |
придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. |
на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуњ |
азуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо |
шта не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.< |
ј живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи |
ти кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена |
ју.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева |
ања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да |
велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станов |
ош није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јо |
Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обух |
уше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу. |
вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отса |
самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико |
Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем |
које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто ре |
оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - |
свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, во |
ихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пре |
остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај |
су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе |
носи љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у св |
еко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покуша |
/> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава |
у те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будем |
су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку |
дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али |
S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било најви |
љана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један па |
ује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја |
обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник |
ожемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших |
тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепе |
човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју |
о се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је же |
офа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи с |
ни осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, на |
лимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез |
род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а руш |
ид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од свој |
питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог умет |
едну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тр |
нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огр |
сподин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо |
- одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - |
нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне с |
томом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност |
трован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменул |
S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако пр |
Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - |
љувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да св |
удућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, |
, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади п |
то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је и |
терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{ |
и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се је |
ош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се з |
н уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно н |
- Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се от |
ајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb |
ама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све шт |
унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој |
86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин |
а сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно ме |
ам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, мо |
.{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја в |
м, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош з |
и умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од жив |
или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од с |
: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек |
очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стихо |
о горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати с |
ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену к |
S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> |
провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја мален |
омпромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бац |
а се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на З |
епо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштат |
ући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете ос |
аспитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се ме |
себне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на |
збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара |
ј се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се бл |
е у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова |
итао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </ |
абашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је сам |
> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кре |
је слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја кој |
ече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, госп |
са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре |
ас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете |
S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{ |
!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра св |
речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> |
нђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - М |
ријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета |
оту ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Ни |
ам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за |
пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може п |
сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство |
поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред не |
ке узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и прибл |
претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед |
/p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сам |
во титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично вл |
- говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шт |
ло да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зор |
ом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове д |
а.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него н |
а прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има д |
оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се т |
ност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвој |
ног живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се ка |
о да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и ст |
{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око вра |
<p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми |
ћ плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се п |
као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она н |
ових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој повр |
ненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала |
двајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава |
адрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брков |
не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очиј |
дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је о |
</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да и |
ој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих у |
или отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцелар |
се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он ниј |
ше нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов коле |
утовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и боја |
и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним |
свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, |
а њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви прам |
мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово са |
Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквар |
конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала з |
Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нар |
губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима |
де од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је |
није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, в |
ило однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му ј |
на сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на |
КА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да |
у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S |
су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песм |
и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Једа |
је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило л |
овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право |
а, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, |
ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> оч |
арци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. |
познавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали ра |
и се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој г |
у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главн |
се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали |
х, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изне |
ном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, |
цу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметиш |
/> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је уза |
дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата с |
вала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он |
је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Са |
равили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још нек |
рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћ |
ћи једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли |
а један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна пат |
д себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било ј |
м Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које |
један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судб |
аша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телег |
скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је до |
би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе |
тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; в |
ти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са |
упљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели |
живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену ши |
а.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче к |
смо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је |
ве излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он д |
p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девој |
м... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим |
p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, |
S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S |
вет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим с |
је нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, |
тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над |
е што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" |
ао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га |
ковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву |
} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба |
ти, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова м |
а распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у са |
10" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим о |
њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним блед |
убине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризур |
уге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли |
ом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> ра |
рзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио ск |
олете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознал |
али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред њег |
ма, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а |
крено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је н |
реноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{ |
, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце к |
удио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио |
ча би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митроп |
ље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледа |
одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем. |
.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим д |
о о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљени |
ад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- |
...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> < |
слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> |
S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симп |
>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове пам |
ног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунел |
а од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Са |
а миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци бех |
а</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S |
нке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућ |
оркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако тр |
својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити св |
кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до др |
а кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> |
је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} |
мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> остављ |
она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја |
атеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилиба |
шем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да |
лим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бо |
ни, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш |
д.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разло |
га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрач |
елом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, к |
време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хт |
ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су би |
е тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ов |
... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у |
.. љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код н |
ности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше |
о извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не д |
неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удоб |
иљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не мо |
.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребн |
она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак др |
. хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад |
ледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, поку |
абланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударају |
зва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она ја |
, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања |
Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не при |
рио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, ка |
лега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канце |
ла, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, пор |
е.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју ше |
солутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била нека |
му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter |
} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је ро |
о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђац |
јући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је п |
рагутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гом |
ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао |
} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом б |
види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њи |
S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим |
знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мисл |
ти синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом |
имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> < |
У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма к |
<p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми |
дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио најв |
анама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет |
у.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се преда |
јанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој с |
превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су та |
рош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју со |
да је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубље |
гим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати н |
детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а |
да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песни |
нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} П |
ади, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живо |
рете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш л |
је постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никад |
о унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће ви |
зренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у реда |
.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, ко |
човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био жи |
Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се не |
ед њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим даним |
је.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.< |
њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљи |
ом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног |
већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој |
<p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну стариц |
ва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дуна |
убљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоц |
ше све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му |
агло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи |
а било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на ра |
Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, |
ш спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Умор |
ече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветај |
сам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...< |
је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи дево |
а онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је од |
нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разум |
к.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба |
Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} |
<p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у |
ља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да с |
наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да |
желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим и |
ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те вол |
и су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него ј |
да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А д |
начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија |
више требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, |
{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, |
накиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Т |
ам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствар |
ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него ос |
у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све |
ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје ср |
каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, п |
прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтел |
о што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније |
пу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти. |
најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио |
је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те ура |
госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас |
илију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им пока |
куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да у |
војили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачу |
д мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о друго |
о десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо д |
е дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> < |
ме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> < |
, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води |
ачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше |
д човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, |
шта!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у |
а, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здр |
по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог све |
о не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси |
рце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она |
жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него шт |
на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце |
свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да |
ури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све |
ла би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад |
ву! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збу |
ем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш л |
саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Свако |
постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, м |
оја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, |
оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни ча |
ај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми зас |
бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћ |
кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна |
угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми гово |
га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слик |
тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три |
во, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам |
/p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу |
њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву пове |
имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је д |
натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, |
свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају ок |
казивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} |
У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља жив |
едан велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик рим |
оре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p |
} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око ко |
љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је |
сец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас |
Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакц |
ћно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опој |
жби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена |
ремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, |
три.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> |
Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово |
.</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буд |
бно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те в |
свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвр |
ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао |
ј и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p |
је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што |
едај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паме |
новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па |
> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао |
дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} |
S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због |
редстављала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер |
те руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је тре |
е поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер |
рења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на ј |
ице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће. |
а. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - зат |
з ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Греши |
јала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> |
јске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео |
- Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим до |
Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га |
цама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Беог |
глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, |
кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} |
.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да пропер |
</head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку т |
агорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је |
ол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отв |
чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подиг |
осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта |
о за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, ј |
моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао |
разговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљ |
ошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, |
већу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засв |
ријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да се |
напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске |
Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне с |
е без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на пр |
еље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је н |
т ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем |
бро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар |
уфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапов |
о пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола |
они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих с |
онесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан |
</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање оба |
рана, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} |
запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био б |
- благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у |
плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на там |
држати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осет |
је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне тра |
е уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, и |
које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материј |
воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле с |
а пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је |
је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зе |
тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, тре |
и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро |
а је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престаја |
као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо |
{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног |
дима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају пр |
цу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду зајед |
ала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плави |
још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у ко |
е.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о јед |
о, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, ко |
.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женск |
у моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдско |
ује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, прош |
м други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од апла |
и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Би |
са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима |
ао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њи |
лош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога ш |
лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним |
на песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским о |
оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, та |
његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама с |
ји је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> </text> |
Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, јед |
о огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као |
уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњац |
миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, из |
чију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столови |
ако је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапет |
имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку |
имњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно в |
које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и та |
{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, п |
ацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{ |
носио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У |
акве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак |
е предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега |
биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајан |
као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, |
мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из ј |
у се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао |
{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са |
пора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи |
је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтел |
је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S |
<hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће оста |
се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена |
ити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиж |
своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песм |
зо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умир |
об свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>По |
ју.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се |
истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок |
олко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, виш |
ста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађ |
срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како |
, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукал |
ирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, |
добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде |
ског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да инт |
сполагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био |
ри крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопст |
боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи |
аћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и пор |
} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахн |
да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Крем |
естано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и прав |
поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Р |
ј рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стал |
ка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме не |
о дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна ј |
S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложн |
мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена |
S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пи |
- викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше и |
а разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{ |
како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и прет |
аволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећ |
кан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да |
ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пр |
је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су с |
табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џепо |
а неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" |
ротив тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана. |
екину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике |
шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, |
ао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по |
дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потс |
- Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо |
p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и |
поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети по |
шило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу |
је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те с |
ад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова прост |
овољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне св |
ре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве ст |
ску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div type= |
у главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво |
матрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе |
вати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено блед |
орба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакрива |
аку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали бело |
анак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена изб |
</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на |
ако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћењ |
афаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започи |
рба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мр |
дао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се |
к и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бо |
иховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све ја |
{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гле |
вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p |
звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем в |
рагане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што |
приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлиј |
јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Р |
загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} |
сртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлост |
олико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и |
о.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скр |
а их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сва |
одати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори |
је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне |
158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље |
илош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети свој |
аље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало |
е куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које |
н, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, |
лије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуња |
нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из ку |
шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду |
ш једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је |
дбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош |
су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n= |
раги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} |
љно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде раз |
нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам |
, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом пр |
агану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни пр |
човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока |
с, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Ал |
а што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али исти |
крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење |
то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она ус |
убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну пр |
о врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући је |
се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана |
изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја такв |
о Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно ко |
етрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка |
на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам |
иш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим т |
љем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> |
а руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који п |
оја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} |
p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је |
тећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први |
" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је |
епланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена |
на од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја |
ана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак |
ојединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом |
а за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи |
за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пуст |
о је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би |
p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио н |
и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор су |
, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је би |
ама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, |
е драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекањ |
уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији он |
живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако за |
о и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун л |
ворила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене. |
} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та |
е требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут по |
та дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени |
Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу саве |
> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те |
мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад |
срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твој |
а.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путе |
ко сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обно |
</p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и и |
ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира |
какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти ника |
ах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека |
е, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{ |
<p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} |
тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више от |
и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па п |
с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки |
лог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило он |
мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем |
" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> < |
прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је бил |
исли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више н |
мић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнск |
имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор |
иш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалост |
тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} |
по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво ца |
ило са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако не |
а плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тр |
и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част |
срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} |
и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бе |
м твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, |
их ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја м |
њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни ра |
где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе |
S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредн |
и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је д |
павији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у |
лико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не |
не, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој |
ад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки к |
аног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно забора |
и у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени |
у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам ј |
а.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекај |
ео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под |
преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављал |
> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно. |
к су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала наг |
мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, је |
о та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу. |
г човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се прави |
го, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци па |
та би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то |
о да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукоп |
лико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више п |
дну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, |
цао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервозн |
примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</h |
ише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> |
потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот нећ |
свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их и |
, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам је |
ко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и пр |
је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S |
здуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други з |
ко те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријате |
тајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су |
ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> |
авимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растав |
ого, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако |
ати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је бил |
лас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам |
кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са |
. ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо го |
ебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... |
лош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! |
киде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас вол |
ладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које |
ичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајк |
остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота |
а иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја |
n>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен |
он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да |
ђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> |
> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не |
се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно ул |
ладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново |
ница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо жив |
мех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје прва |
смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>П |
му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад |
а је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи |
се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, пра |
p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио из |
па-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</ |
оји није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецка |
х на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </ |
измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да с |
која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горост |
њао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пун |
нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово |
ила, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - |
пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, диј |
ала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзир |
се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски п |
ржали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и да |
ца.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет |
метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророг |
ла спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> |
урака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као |
том светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и к |
су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне |
ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" |
hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета |
ни пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Ње |
ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види з |
а какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у п |
нутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали о |
ављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио |
ле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледало |
тињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке ка |
ори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред ње |
</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сун |
n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Ку |
хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S |
розницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса |
тало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела |
о се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фе |
м.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке |
да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</ |
она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења |
е лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страс |
ка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, |
а.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна |
гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем |
видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен |
ног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утер |
ши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какв |
толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало неп |
коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се с |
јзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суб |
Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округ |
рош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, та |
и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није |
осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и б |
због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскид |
а које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и дос |
на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево |
кај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Са |
једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да с |
чила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљиг |
доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња нека |
авали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су |
видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капи |
ејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су |
у.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у |
х, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које с |
убини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито |
која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при |
, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког |
гледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела |
Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, ка |
несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између д |
е ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и |
кидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по го |
поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша |
и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног |
ло као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке |
кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као |
е од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уски |
на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, |
остасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска твр |
прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантс |
е једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се подними |
железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским |
е примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустр |
S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} |
ијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} |
не облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у |
вољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од р |
опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - уп |
сти.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој |
живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли о |
их дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела |
се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ват |
ре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који |
је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљи |
</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да |
ан шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило |
амну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наж |
} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широ |
ризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртов |
би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над |
послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на в |
еба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем |
ешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци |
нтралу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p |
насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p |
емљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везу |
ђу срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по |
надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љуб |
не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо |
срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука |
ва и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} С |
ни беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, |
стиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са јо |
ако дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му ј |
/p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварак |
или на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљаш |
не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала ве |
која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и |
е и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриот |
утем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега. |
чне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она |
, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута |
седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак з |
утњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да |
д ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онд |
а не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман |
зива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек |
личиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте |
орка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</ |
ињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита З |
им срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа н |
ада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим |
ожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је |
јући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Врем |
интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књиг |
оје је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре |
град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жуде |
и.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} За |
а истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; |
устише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске је |
пале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом бр |
анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски |
p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. < |
лицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други |
Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њ |
моћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне сп |
живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се св |
та они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна |
казила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, |
СТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - в |
{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p |
воро, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, |
ни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни |
два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бол |
а су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и ко |
емљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се бе |
аре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} Н |
ди укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно др |
е тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S |
} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зелени |
S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div |
ући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из |
њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупниј |
жио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах по |
авало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</ |
p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао в |
, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{ |
м уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се |
кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у |
ока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоко |
вала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име |
<p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош и |
лош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На |
већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори пр |
нераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић заж |
око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би |
им.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковић |
<head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... ка |
/p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош |
А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка |
ле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад јед |
о љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплета |
и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точко |
емић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види св |
p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар ов |
ји су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазира |
{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у |
нковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пре |
.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се |
има ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио ј |
нако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе наг |
крипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варо |
оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јур |
циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално |
ну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p> |
гла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ов |
видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је п |
ео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским к |
ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на пут |
ачин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери |
уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је |
о половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми д |
} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Н |
ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у поче |
Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе |
е маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Њ |
шно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира ка |
аметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше о |
их очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овд |
је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо |
ра. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он у |
, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није |
ултуре. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им при |
а одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или п |
уна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Св |
адала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> |
шке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја уде |
њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим д |
свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика к |
е коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ |
скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p |
ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на м |
решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p |
неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страш |
у, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је ика |
ива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, П |
кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владин |
и видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу растави |
ног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мо |
ориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које ј |
Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђа |
о Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари |
не не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно |
ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја с |
им краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат кој |
морити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Б |
ња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} К |
који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и п |
околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало |
ом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор р |
ко бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја воли |
{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали |
она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хте |
које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у с |
} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пе |
вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, |
тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, кој |
нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један ко |
он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припад |
итици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Р |
Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек р |
, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја |
ући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљ |
ез наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, |
о што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој ниј |
осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити с |
а само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет соп |
нижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други ј |
тин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову ос |
стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је ис |
Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам |
ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" |
ише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S |
се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака |
све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног ли |
њи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која |
и од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без |
се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевш |
е да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, |
дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала |
куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бит |
куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да |
ан сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут пој |
би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је ос |
куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај |
мео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек |
ало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати |
ш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу |
е Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све ис |
питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити |
ешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мисли |
онекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му |
м донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати |
ла све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре те |
олети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за |
иђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била боле |
бала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу жив |
ам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци |
ети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више |
твовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се |
о се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо |
о ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја ве |
двојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол |
} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{ |
у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после |
наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и |
сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја н |
о младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.< |
ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уисти |
ости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срц |
ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја са |
поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више |
то остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја н |
љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млад |
натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала |
твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово |
о што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што |
у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине |
ога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка |
ољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до кућ |
к, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да луп |
ев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и доса |
пада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љуб |
једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку |
тсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као се |
а не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи м |
...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује |
с...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идем |
ао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да |
> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна |
амери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p |
м, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, |
њује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу. |
чито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.< |
огоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практи |
тању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула. |
вују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> " |
ба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је |
нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве ни |
коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубље |
отаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, |
е час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да сам |
наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не поми |
од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпу |
ни да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми |
има има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је ж |
<p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад т |
е рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не мо |
ио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више н |
е претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да |
кад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} |
вет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље |
ишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш |
/p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Ви |
<p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, он |
> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више |
.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, сп |
ш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сла |
, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на коле |
ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ва |
све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј |
раги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} |
ивене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због |
ношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је З |
и се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршен |
јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих |
еђу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где |
. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али |
твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу |
Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка с |
редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} |
м тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али |
ја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не |
се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" |
оја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, |
њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које |
о муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам |
му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једи |
Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш |
орка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна |
ра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</h |
, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане брад |
у, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане брад |
ем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставит |
"225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио |
пљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро |
и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</ |
га другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио |
, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и пе |
тано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type="c |
ти моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме |
о сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава |
досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и |
дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве |
изију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као дру |
рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} О |
век није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу по |
воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом мој |
знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све |
живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме дово |
ра на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за б |
.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих |
, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то |
, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и п |
ш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена п |
и поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја |
осне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу забор |
и, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти |
а ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{ |
повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не мог |
ем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајк |
Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi> |
није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, в |
. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу |
с волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не |
и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове |
имамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="12 |
мрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас |
ресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума |
рлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} |
ченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас |
ојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, |
т?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Св |
је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недоста |
немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, |
еоград, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет п |
нансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти |
мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно о |
и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње |
потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, |
една прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - А |
Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови т |
да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се |
- прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да н |
више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <p |
она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас |
{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни |
је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност |
да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност |
увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти |
{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми |
<p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност |
е...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву |
брења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{ |
овори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја воли |
ена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љу |
хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, бр |
аво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим |
је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{ |
за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиро |
ри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ј |
м овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинк |
верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљ |
дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити |
ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај |
а.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S |
ју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него шт |
едини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зорк |
толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро заш |
бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... |
ад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, |
први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити |
оју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као т |
леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магаци |
едном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није п |
и сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се ос |
ност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш поднос |
од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисл |
чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S |
своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А |
их крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор |
Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> <div ty |
је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је |
ствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, |
а пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које пада |
у сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако бриж |
Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупа |
нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, д |
о у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам |
болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>О |
ветао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим |
его да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам |
ост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе но |
во срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу |
Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио к |
о недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта |
пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на |
лачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односим |
то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, |
<p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не п |
ене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се |
то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" |
хватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Д |
у да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгл |
ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и т |
јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у груди |
ји није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изаз |
и, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говор |
нило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, по |
} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и в |
пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања д |
убила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слик |
оће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја н |
дости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и н |
ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Е |
умевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби т |
виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> < |
е љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простр |
љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска им |
лиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они ос |
нивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију о |
вим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Ми |
крен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако на |
ема њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата цело |
ости за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живот |
а друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници< |
је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се заврш |
човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан з |
зда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још де |
у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач |
што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} М |
довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врат |
оба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није ж |
еда, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајал |
Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбин |
ша, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и р |
два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници |
беду.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лута |
која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије с |
тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова |
но биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље |
ене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела |
на помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек |
дукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке п |
смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> < |
назију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зо |
љена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим |
еш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ј |
м глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S |
по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунав |
ећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћева |
све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош |
капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шиб |
>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је |
у свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из к |
акрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти |
миравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и ствар |
грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгу |
грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и |
ј земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Мило |
</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</ |
рет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући |
есник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за ј |
, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</ |
кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две |
а капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он остав |
ику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кр |
} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао са |
владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је |
а се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зо |
е у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пут |
еђу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, |
своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> |
права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шт |
а се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и |
срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном |
ац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци |
, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цв |
ак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено |
ек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зор |
ниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изнен |
мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загр |
отове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. < |
ског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како ра |
жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одр |
дужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на раскваше |
мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој |
и је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и |
ворио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мр |
ачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да |
постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш |
а одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост. |
з канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И сток |
- рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко от |
уни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под рук |
драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су бил |
или намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се |
е да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској |
има се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на ка |
ти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светл |
p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за |
} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у ду |
те господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак о |
опуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто |
дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши |
уће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреч |
олазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и ж |
јало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он |
рства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, д |
е свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остан |
ремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb |
и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p |
лео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чи |
к ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из |
пљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет пре |
своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресова |
кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти |
својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да |
де умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу |
реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове |
тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајал |
је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покрето |
еваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио |
шло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није п |
Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у тв |
p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у гово |
ите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</ |
жен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помо |
, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући с |
} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала ј |
} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже оп |
ју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! |
ређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној. |
одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га јед |
начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} |
он.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка при |
злазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, зад |
није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде |
дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - гово |
алдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за п |
осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испр |
Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан к |
е главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично зво |
ечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово ме |
/p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која б |
и.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од по |
ад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авант |
е брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љуби |
давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То |
против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не каж |
д великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавн |
ио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би |
о је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече |
ос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да |
више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, г |
а се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. |
- Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p |
<p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати |
к друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се |
м ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем о |
м још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још к |
телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог |
атресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао |
што без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле |
е и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је |
он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измиц |
ретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је во |
ицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, |
она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су ч |
зивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, д |
мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти |
раје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тра |
а капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у се |
о устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} |
из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу ром |
зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао |
рних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је неж |
не мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црн |
ојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао |
њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лу |
, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се јед |
ироди је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са ис |
евојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова ство |
инуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} О |
а твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врел |
па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парк |
еко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из варош |
нак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропи |
је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је |
мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њег |
ни шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња јез |
S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја ис |
г излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка с |
ду је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур мос |
ама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје дра |
, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} |
могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе |
ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она ула |
оје се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју |
иту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су ос |
ећ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под свој |
иљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} |
че, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од пуб |
нанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S |
догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме мог |
/p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он |
ајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у с |
чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримеће |
кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n=" |
га: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и бож |
и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство |
то нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и св |
S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си ис |
ијем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао и |
{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тра |
плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајст |
деву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> |
један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живо |
броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим п |
учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није |
је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S |
му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p> |
го до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и у |
вичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за т |
којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да ос |
јући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, п |
унав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је чит |
љају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око м |
престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њег |
лих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, п |
м.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што с |
еша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, св |
а га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун |
ребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се |
ом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на |
стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, |
ста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљ |
је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за во |
ло црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних |
је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала |
бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} |
етњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат |
већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која |
а последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт |
авицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случа |
ну срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке нови |
ровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је пес |
шом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да |
<p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајају |
о.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у м |
/p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа |
запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка |
ен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, тако |
Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика |
те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак |
оне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје |
, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио к |
у пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак |
ога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово по |
аштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, м |
а.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, |
и се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Тр |
е око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално |
и рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за о |
ошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком. |
и својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог мест |
и ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечер |
то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо |
> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме забора |
поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војни |
а дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу у |
мели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са |
том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> ме |
на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Д |
, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Униве |
pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је треба |
обром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на |
у где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако прет |
сам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... крат |
љао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се |
" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздра |
је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка ј |
једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродив |
цање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз ср |
вој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не у |
а да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом |
н према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> < |
вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређ |
S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него |
ину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остар |
- Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p |
, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, |
место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шет |
од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољ |
х седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постај |
а калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи |
била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву саг |
врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калим |
>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! |
бразима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених |
колико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од уро |
ао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учи |
олим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете |
едно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута деш |
данпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до |
/p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један |
е уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено се |
а косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јо |
.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом |
у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једн |
мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је т |
небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, је |
ом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, |
уо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из |
ак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно загол |
стане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и |
ш реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило |
и тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам б |
већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све др |
и твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да л |
м се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостав |
м се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостав |
слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па |
жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако н |
м! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} До |
твом, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме бил |
је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала |
му стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас |
осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сум |
>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се изди |
че да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} |
S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То |
бе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће б |
="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби ч |
ош неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} |
Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо |
<p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> |
мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} |
и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено оглед |
врстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да ј |
за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био |
собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљен |
њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег д |
ви иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - |
он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачу |
пстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога |
ла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо |
енском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагал |
ашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су |
<pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је по |
Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Мило |
жем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који |
ину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих де |
орком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - |
врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који |
губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што |
овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно се |
ко си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнул |
е крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да гово |
сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и |
тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отид |
и, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим |
тајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се |
{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али бр |
болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми до |
с омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> |
буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је је |
јка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"1 |
рећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме бо |
ара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S |
.. и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих жи |
, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио |
треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче |
шини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, |
, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно |
да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не пои |
зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увреди |
преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина ниг |
ној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем некол |
оју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш жи |
ја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађ |
гано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у |
а два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили |
S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између |
> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник помен |
твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је п |
S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим имено |
ринске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, |
танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српс |
овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> |
ан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао брошира |
и човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму ни |
подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати |
сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта |
опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Ч |
остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш |
.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{ |
ве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се |
завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари |
и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке о |
и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут ожив |
е сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дво |
да смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један |
д смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас |
ић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су н |
исли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где |
> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори. |
шњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као м |
јног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама |
ође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} О |
чи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се об |
о неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови |
а као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хва |
таје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце биј |
п по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је св |
љана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда |
еже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио |
S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешт |
је је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних в |
дном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, |
било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по |
.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореск |
убавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{ |
исује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један во |
ђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама пок |
охабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а |
му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му |
> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјава |
матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Њего |
била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек |
ележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} |
ло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и |
ло је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два |
ика, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> |
зиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Беогр |
е од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске р |
<title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{ |
немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећ |
е тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко |
не, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису нам |
м пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете д |
радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, к |
арском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред к |
ш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао ј |
ажила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа нал |
о спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да г |
ти тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се неш |
а се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Н |
а даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</h |
свећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најз |
је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препоро |
е шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Ми |
махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као г |
ије био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на п |
те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и са |
..{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> |
анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој по |
чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли м |
</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Чит |
овек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећ |
и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућ |
у да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео н |
S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставил |
le> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну |
ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашње |
n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, при |
ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело ј |
мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја н |
ти весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} О |
це.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк а |
е да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да им |
и душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седел |
дан уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у же |
једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хр |
ве мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писм |
он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у т |
ишта, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, |
и и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка предст |
види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако |
ртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што |
више Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> С |
глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила |
вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима го |
реко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S |
остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му |
ићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p |
ај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али с |
му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, и |
</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, |
ић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да |
нски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то ост |
од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је бел |
33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или |
е писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мо |
="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових р |
страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га |
неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то. |
в какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и |
ине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас ј |
али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад и |
ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се |
ме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Как |
шљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у ист |
блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> |
брза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{ |
својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: њег |
ћи женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и |
тео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чин |
гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад с |
ривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, |
ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да |
још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љуб |
и крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се |
Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај ду |
ина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И ова |
а би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где и |
{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утис |
јем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја па |
се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити и |
има су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, ом |
да жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада ко |
поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је гос |
и како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што |
ирода прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас |
ила жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежност |
великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} П |
ва машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илу |
плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као п |
мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> |
и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свире |
алона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>О |
е у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости шт |
дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову тр |
hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она ди |
а шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> |
title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече некол |
ветлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан |
о код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка ј |
реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала м |
се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, |
ешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је |
си ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утег |
тампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напа |
, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> |
/p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - |
а Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што |
<p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Једа |
кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p |
е идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта |
. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљасти |
<p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут |
шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера ова |
пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, |
ран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава дево |
дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегон |
е оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од |
ро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округ |
ћу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Ве |
стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, |
чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једн |
да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S |
толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада |
/> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да |
једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним ду |
е, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се |
ш извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочи |
сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много |
навског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да |
<p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седи |
браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајк |
ја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око |
p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још |
тање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</ |
ушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично пит |
дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} По |
да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник |
е немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, |
ма.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног |
нодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дан |
е свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на ов |
це стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био пл |
срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он окл |
или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, ко |
најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S |
вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! < |
екивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> < |
ксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S |
ле подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече |
шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узеће |
ниверзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи ка |
кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку |
пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане |
и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нек |
д...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио мест |
десет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак п |
кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и с |
<p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, |
е чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и |
</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила. |
S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о |
е.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао на |
оврчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? . |
Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио |
лошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако |
би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и |
располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је |
такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав |
Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све |
падао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уред |
лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад |
о да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечера |
да шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило |
же га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте |
це се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огре |
ле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга |
/p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из њего |
дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p |
Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако с |
дну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново зав |
е у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{ |
вај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка |
> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, бо |
их новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Мо |
родужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто |
врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвож |
аљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш н |
е тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Мил |
убав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здр |
м тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S |
в загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади чов |
да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар не |
, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан |
ачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцни |
војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу |
- И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То н |
не Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, |
хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помо |
да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до |
itle>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би |
сне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећ |
тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли |
г и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па о |
сцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не г |
лела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се |
ла сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S |
n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?. |
убоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n=" |
би, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не |
пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, |
илош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да |
, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Как |
се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њо |
двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</ |
на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша |
и неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслу |
рсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски |
рагане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом њег |
, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препород |
рали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одеље |
онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинил |
м у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је ск |
{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и с |
смо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу |
шљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророг |
ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге к |
.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут дон |
еб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође д |
{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић |
јом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту ва |
грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех |
лаго му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливал |
> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га |
ина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљус |
ма више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} О |
алости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади ч |
а преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му |
на Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi |
, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита |
есовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га пон |
из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није мо |
ајлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петп |
вио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељс |
{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор јо |
иког рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двад |
сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота. |
рим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да каже |
нархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, кој |
ној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за |
з посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове |
ућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као шт |
ка оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју брад |
приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и доса |
рја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље |
требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгор |
ислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најз |
Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} |
упљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће |
што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а |
као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност |
но што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава ка |
ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је мн |
и.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то реко |
а боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... |
м како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка ум |
тео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао пос |
аја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис |
, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је с |
и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! |
залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и к |
широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршав |
рећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} |
брати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без |
жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и ка |
човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечн |
ирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном |
ај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим |
олу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} С |
спаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и по |
Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врх |
га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде |
p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се |
ћ га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан |
</p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на краје |
и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а њего |
>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> < |
е се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у пр |
орку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене |
спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине н |
истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматра |
овршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Гу |
и о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао |
за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене |
а које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у б |
рилици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у |
тео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави изме |
ва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</ |
{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у |
узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осм |
ти извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се |
целарије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био за |
подствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се по |
амршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог ра |
} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарни |
ирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао ј |
разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - п |
чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она ј |
осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, |
иви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је |
е низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће |
глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док ки |
авне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима |
али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корис |
вим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих |
итељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене п |
и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово ш |
/p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из а |
е мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће |
ба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, |
дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на ста |
се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позв |
је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је из |
Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Не |
нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу. |
вога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га |
рх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је |
виност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштениц |
ицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад |
ца, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци |
<p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p |
пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио магл |
> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му тр |
нда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у св |
{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{ |
е би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту |
у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати |
ед циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна ба |
питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} |
но премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се п |
без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се д |
ила устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- |
у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> |
француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одре |
ан шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је би |
е парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићен |
едовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонов |
д промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински |
угојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих ру |
ојем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} И |
у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све об |
евеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које н |
де мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављ |
киде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродно |
ј штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранков |
а пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину. |
ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га |
а уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - ви |
а су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплав |
Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна вели |
тици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, до |
пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} |
и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила |
ином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога |
9" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из |
била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S |
и за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још з |
цу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафа |
во врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњак |
иче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште |
ским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ш |
видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом |
међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>М |
звишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изнен |
ан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посмат |
ичке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од |
е загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један |
шава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грч |
тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купи |
долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практик |
обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају |
војим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, |
е жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</ |
каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} По |
ви скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије |
а и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан |
тао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице из |
спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни |
ише није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза с |
о распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место |
ног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати |
у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- К |
ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене кола |
b n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош |
уваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом |
изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке |
владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице |
живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино пош |
ким, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Из |
обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читав |
сположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово |
ока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} |
поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до а |
егове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Мило |
еном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он н |
ролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није |
зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу к |
ци, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, ста |
а само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланц |
ли од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С час |
, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скор |
се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика. |
Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони д |
начавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо из |
роки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римски |
ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њен |
куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" |
ледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде |
више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{ |
ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на |
ад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скре |
арумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изг |
тварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу. |
мбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две |
S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, п |
устиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широ |
м, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао м |
<p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива в |
ња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, |
забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очи |
оке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, К |
и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним суз |
ке и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... о |
спа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зо |
да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </ |
као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи |
планак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да |
ранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с ве |
еше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препреден |
и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то би |
повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих |
ма ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита с |
да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још на |
и десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број |
довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Во |
епшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпара |
ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће смет |
потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима мест |
овог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и |
тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја л |
знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји |
браслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива г |
з дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео |
другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да |
ј кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
у насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним ули |
ам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећа |
не од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначај |
ле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве |
ба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твој |
ана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутро |
вају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада ст |
Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопств |
S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у ис |
а и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </d |
епачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве ка |
које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснат |
ода, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понавља |
тин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу |
ито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је |
оди, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољс |
{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је |
пографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети но |
сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу б |
> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} |
на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао сас |
некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру |
иси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако |
артане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе |
помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} |
жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда вол |
ог додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом |
о на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је |
рупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко ост |
<p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тач |
брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика к |
ебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам |
- Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су |
спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксуз |
ношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су јед |
ите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих |
си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с |
ину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене ку |
не у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, |
се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени вол |
<p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се |
је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са с |
рећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео |
адознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S |
Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој сп |
ојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалист |
, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти гла |
ц је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је н |
и.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом |
- Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</ |
ренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и бли |
мо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти так |
еће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{ |
p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао |
у.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састана |
у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулде |
варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да |
и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - ре |
... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта |
она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар |
ако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромн |
њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака |
ревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и д |
једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се при |
ца су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевн |
га један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропусти |
едело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</tit |
S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из д |
а поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку разд |
- и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то каз |
пуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколи |
за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <di |
овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће |
.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш п |
био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми |
ета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет з |
олико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговц |
олео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође бе |
рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још ви |
био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су |
а.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних све |
атог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била от |
лико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засеб |
цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст |
с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одгова |
не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве |
обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли |
из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Сам |
ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чув |
нег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног |
угих, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире |
chapter" xml:id="SRP19100_C2.3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и |
chapter" xml:id="SRP19100_C2.4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА |
chapter" xml:id="SRP19100_C1.6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛА |
chapter" xml:id="SRP19100_C4.7"> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У свој |
очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали |
нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није пом |
{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако к |
да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, |
вег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да |
ости и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чи |
спомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и р |
S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није би |
о њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљ |
рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због па |
на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом по |
ни ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Ма |
S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопље |
ћу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на чел |
полете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији |
трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дуби |
а.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} |
а је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се с |
арије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескор |
дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних оч |
Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одго |
chapter" xml:id="SRP19100_C1.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између |
chapter" xml:id="SRP19100_C3.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p |
chapter" xml:id="SRP19100_C4.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још н |
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзи |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта ј |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног |
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p> |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кр |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одм |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> < |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два |
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњ |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сук |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Ми |
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жа |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> < |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нис |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је б |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки док |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>Т |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Мило |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задов |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>У |
:id="SRP19100_C1.1"> <pb n="5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Д |
па Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и пр |
ојим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На је |
умевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума |
у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, |
ас своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друг |
одником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С час |
есном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљ |
е побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> |
оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, див |
} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног |
Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја |
таре Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све |
рице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је |
15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице св |
старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први погл |
које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међ |
е је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод ш |
ундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела |
само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у |
чији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око |
нутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је среди |
га места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је |
ана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их ст |
постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, к |
е био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега дог |
S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ од |
ас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу |
ир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах. |
гне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјут |
је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео |
.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на т |
и магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој п |
од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли т |
Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача |
и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, н |
{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, |
орма ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p |
самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адв |
амо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз |
hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са |
дник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча |
ар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босно |
зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку |
адовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна |
ао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, ожив |
цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине |
у оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед |
нице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} |
ја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пош |
пава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лак |
пава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лак |
p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S |
изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио |
и су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи ра |
м и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто ди |
еумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипал |
{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, заб |
ад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем |
она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Ми |
говарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим |
ном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платн |
наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста ко |
<pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> |
јзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од он |
су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље |
, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад |
се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, приро |
ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капу |
ади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p> |
/> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек |
ат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених |
овуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и о |
у Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам |
пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један по |
наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и св |
оса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди |
струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала |
ци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба |
што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте пр |
на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима |
са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао |
јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, |
} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа |
те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвој |
Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и к |
.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју |
кле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да |
дити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех њег |
е требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином циг |
ерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p |
у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике зван |
ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвај |
они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на јед |
ажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како с |
почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на |
сматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало |
овека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писм |
вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примед |
лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} |
ана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округ |
ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p> |
е знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке |
ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљ |
но писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхта |
ади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује ра |
, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, у |
ца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, к |
хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им по |
ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> |
поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њ |
дни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на |
оса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он |
је...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хле |
ка</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне П |
говца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à l |
ки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви |
леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред ца |
е, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је |
еле зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила |
на зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић |
о, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{ |
емић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру |
и ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после бор |
p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али |
</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати... |
није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друг |
аних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и |
утио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећи |
Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изг |
ио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје |
ни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини |
е се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: |
е тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу сму |
чи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да п |
над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим пут |
!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред соб |
спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су |
е, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> < |
е свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће |
, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући суглас |
исам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S |
ма, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке усп |
сматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> |
вуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспева |
</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>А |
познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, с |
авника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> < |
еби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на |
{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст |
ги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пр |
свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај |
Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ет |
к покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</ |
ле недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и |
о један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо ке |
иле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућ |
е тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи |
. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо |
и тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова дево |
, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио |
ћу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејск |
црвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике |
ворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, М |
аца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос |
се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица б |
<p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи нап |
ремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу |
вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} |
ћи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја |
ме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p> |
тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је зв |
>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</h |
S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се кр |
док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног к |
ли ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, |
на.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без |
p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син |
ивањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђи |
овина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада |
слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се непри |
ји је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмеј |
загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. |
јање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва на |
астали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом. |
неки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава к |
ма и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата. |
S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за на |
је се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју |
упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... |
ој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој |
- А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па |
ас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете М |
Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош |
S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потр |
ди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој проша |
х десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само дон |
<p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубис |
к, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине |
м под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господ |
одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S |
је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а д |
јом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опрос |
е ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави |
</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С л |
осподине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни ча |
да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о |
га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} |
ити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у ма |
учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па |
и Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запит |
рење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много |
о им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, |
о што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{ |
да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина |
и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Сел |
знао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јевре |
упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволаст |
устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду не |
бавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш |
о.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више |
које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Мило |
ће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, он |
он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је вол |
руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у из |
ико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала |
нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, |
но послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти би |
Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана до |
ајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како |
димо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није до |
} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја |
сновну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- |
ве птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму |
.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју ј |
ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, |
ош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређен |
оз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти |
овалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји кој |
ене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о нај |
рује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми в |
идина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све о |
е увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, м |
ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке об |
е букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један |
си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја |
атерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писм |
крену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадн |
ке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испр |
ела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се |
и је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врл |
своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја |
затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их доби |
та су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те при |
> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевим |
ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуб |
е и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb |
ика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређе |
жда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, |
скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њи |
лада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очим |
<p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред |
успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју |
детом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе мат |
з крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} |
} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где |
на је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, |
, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо |
а, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују |
} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубав |
у, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усн |
д отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То |
е се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану |
капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђен |
Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све |
им видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтал |
ћи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Ми |
хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговор |
жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p |
обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{ |
рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Рек |
бе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по К |
ако је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је т |
рка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо |
ла у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Ми |
се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том |
отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, |
а префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p |
био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, |
е изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувал |
е један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај |
мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, ма |
рчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светл |
/p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, чове |
плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више открива |
успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер |
Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољуби |
он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов |
уку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изнена |
ео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S |
ј стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао |
еног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се |
часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотин |
на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлач |
ад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, |
ц да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних тро |
д завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као |
напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати г |
ош у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси |
ако ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, ова |
мештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Коли |
азаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођ |
один-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу дв |
из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Мил |
дор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, |
и приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три |
рави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог |
да и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дан |
ундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дуже |
створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун |
је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ни |
и брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт |
у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује |
{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио |
и су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао |
елики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједн |
ом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, п |
ом, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико |
уском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p> |
ко је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћ |
мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је |
на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, |
аху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе је |
је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се |
шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Мил |
стужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не |
{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} |
ма, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне |
главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик |
крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори |
што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јаков |
грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа С |
е, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? |
S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука? |
- да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим |
трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдс |
! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку |
.. одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није |
и песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, з |
из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика |
од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живо |
а.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, при |
Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како |
њства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравал |
и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било изме |
покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди так |
орода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска и |
н осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног |
че он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, на |
а удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце нап |
руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то |
него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљуб |
да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови |
ори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му |
{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и осваја |
рло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али пос |
век сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој |
био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова |
о говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам и |
м тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.< |
ак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} О |
.{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, ни |
> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да би |
от што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p |
ном, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми доб |
илоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш |
уком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му |
заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече не |
Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не дан |
{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И тама |
лошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p |
рог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не п |
...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - |
новне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по |
у другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли |
! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p |
ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и |
<pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} |
га већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупци |
лим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милош |
ад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја |
их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у |
еба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, |
ке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога дра |
</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним суз |
и ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је раст |
а ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си ве |
ема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} |
да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бо |
е била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </ |
часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвој |
е, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, |
ста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан |
планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љу |
жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина |
снију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила пр |
се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме |
ала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није |
.. ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - |
ке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркин |
једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У двор |
увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи |
на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број о |
о избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз и |
<p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, оп |
Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу. |
тпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошев |
у нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који |
в тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госп |
е осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} О |
овом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, ни |
, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине |
>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон. |
куша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад |
а волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме воли |
ожив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми бу |
{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем |
а.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем |
мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати |
ке душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> |
ег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком. |
собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, в |
тици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао |
живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} |
о, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за |
е за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... к |
аш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад |
ише и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не из |
, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а ј |
чка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} |
бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{ |
овести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S |
м те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по о |
- Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Ал |
Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишет |
p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Ка |
дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршав |
а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не см |
> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му |
шим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рек |
ло, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, нео |
в, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се н |
241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није ж |
ејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав |
праћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар т |
а млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио |
своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети |
му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спав |
велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима |
а све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тв |
ала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео |
љао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела д |
плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам |
ош више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово ли |
у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ћ |
беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да |
оркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико шт |
цуском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Крем |
е, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit |
да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не изб |
мвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се по |
звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто д |
долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је |
а га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему став |
ебе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Мил |
што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби ле |
по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледа |
а не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом |
један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се ти |
ом надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... к |
да је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није м |
н посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не см |
одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се ни |
иже госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S |
челника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а |
{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наи |
ала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не жи |
ише него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се |
те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - |
<p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али |
о ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p |
тре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том др |
седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу нар |
, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p |
само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} |
врсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто мл |
брика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као су |
м, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена |
Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је |
} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чек |
уће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне кар |
а га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} |
а њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l |
викла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај жив |
у топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове |
ћ није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војн |
> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као |
госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог |
ки дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како и |
воју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао н |
.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе |
ића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="12 |
цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада |
и.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{ |
најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорк |
м дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су н |
ди који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико |
био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђ |
ирода.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети |
чне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с т |
пио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће |
55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да |
а страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то |
ме је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још |
{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од |
је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић |
ић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао по |
о се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и о |
јна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголи |
ој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица |
вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане п |
та и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде |
који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без п |
закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у чове |
> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љ |
девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели |
шава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег дети |
није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт |
а и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако |
сно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске |
А.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја |
ећ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срц |
ртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежен |
мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја |
н, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела |
искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} |
ипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде исте |
е је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који |
части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би т |
аници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу |
о живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље б |
ротив нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} П |
осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја |
з иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољ |
је правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу |
алу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се |
у девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписа |
урђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године ка |
о, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну вар |
гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Ка |
едељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а |
рате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта |
ндиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић ј |
служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних год |
тету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хт |
каним очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала ј |
у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђ |
.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују д |
ала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} |
капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај |
уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се дога |
а у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови |
ичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, О |
/p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од |
:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb |
ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан! |
јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, н |
анпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављ |
.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се в |
, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неи |
да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак |
сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је |
, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се |
јатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сив |
еба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један поло |
м жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хт |
о голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик |
S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се |
, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то ниј |
бе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад с |
це, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побе |
о се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згуж |
како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то м |
реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога |
цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин вр |
је, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ов |
ле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства |
е наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То |
долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике ства |
, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под не |
жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханал |
и, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек |
авлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић |
спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено |
<pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на ри |
росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих стран |
омиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{ |
м месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позор |
ођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда. |
делу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су |
ености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала р |
чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у ду |
ај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала с |
јакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</ |
ead> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалет |
рали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши с |
сно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. < |
алатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> згра |
ско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица |
оје је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега |
ајмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи. |
обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шес |
и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају |
ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног |
ивудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} К |
њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која во |
аснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки ју |
.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што |
познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који так |
цину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до не |
аја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су би |
гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брат |
ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се пови |
ници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла |
, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја па |
, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; |
и Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била |
о одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огро |
су сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа |
толова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, |
, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, ут |
ика се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећ |
Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, |
наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенч |
/p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно |
ека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чек |
зветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испу |
рног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути |
е уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам жели |
ришта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пу |
, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш н |
е сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> < |
а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовн |
и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је в |
на.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као |
један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дуб |
ачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка с |
се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу н |
сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што воли |
о ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мо |
ала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек |
инистру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дан |
.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам |
досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на |
о што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која |
ика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче диза |
хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на |
девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само с |
те ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} |
служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је плани |
светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, в |
дали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> |
мом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјај |
не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по цел |
скрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нов |
рио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли |
шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то |
брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат |
зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, пост |
ика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла |
није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између |
између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од друг |
Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> |
д ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши |
p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, |
зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оску |
ом путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрча |
чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био пра |
е одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, ок |
и Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђ |
Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад |
ша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему ра |
гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p> |
грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и од |
тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубав |
</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обу |
чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра др |
да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <tit |
себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, |
га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} |
ad> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и сви |
азио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала |
о се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Д |
а на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам каж |
станка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београ |
пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек |
e>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пет |
ја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајд |
Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла |
3" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила |
ош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} Т |
тискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била ку |
а зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даљ |
} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектира |
и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} |
су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{ |
пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје |
S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као д |
- упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трам |
ле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридес |
а угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да |
поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад |
а ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка |
о писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здра |
ети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз |
сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да им |
е нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми ост |
д трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше |
је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакак |
аквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си |
руге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју ј |
ужите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне |
> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драг |
е и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} К |
</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, мла |
био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је |
кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p> |
у угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се ње |
адник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седн |
времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на |
е, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош |
/> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку |
оје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица ко |
се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мај |
{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштв |
изу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> |
тару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишље |
разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе ка |
ажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се је |
ок својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</ |
што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да пр |
удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n= |
охтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно |
:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> |
о ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад н |
ку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче ј |
емића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељ |
хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне б |
рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим |
која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од |
о што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо д |
ћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи ур |
го се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi> |
госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако ид |
} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још доша |
над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој гос |
Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао он |
успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p |
Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном ру |
ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ ст |
себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било |
рницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за |
по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, |
Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивш |
а је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{ |
{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше л |
рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb |
м створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће би |
ове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> |
с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, |
огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми |
жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема н |
p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно. |
слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички |
ици мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним посл |
истарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљ |
ачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" |
ратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је н |
ји учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} |
глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> < |
ублици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су |
183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветре |
ио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова |
ако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, тр |
ста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му |
пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две ма |
живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже. |
среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да |
их опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> |
да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша су |
- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђе |
само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му |
зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске |
<p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите пу |
расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С врем |
тири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано пл |
.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар ч |
ло изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господственије него у његовом гол |
кресаних растова, господственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади |
мехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они увера |
ан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут |
огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо |
ад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исп |
век волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро |
, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} |
е суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист |
оворила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју |
да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сит |
адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш до |
p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери |
</p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у ње |
у продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, |
вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је. |
астила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадали |
смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи |
ого и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драг |
ели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост |
вице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> < |
з дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљ |
себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, |
сте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} |
6. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако с |
сни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебито |
мене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! |
а ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, |
госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош |
вуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пу |
брањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформ |
и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу |
ас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </ |
Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну висок |
Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> |
ју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из |
због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на |
узет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гим |
тео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> пр |
Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} |
коме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног |
сећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места |
лош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из ва |
ише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде треба |
је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао |
свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећ |
лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитује |
ао Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Креми |
дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није |
и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, |
мо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> < |
рајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи |
није дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{ |
S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У со |
љених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су т |
ead> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још не |
е, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љу |
има једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{ |
ите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара д |
<p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> < |
о.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде |
се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се |
ка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо при |
асамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио |
ш.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамва |
где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике ше |
Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на оп |
свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина |
тнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Се |
о не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позориш |
там: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- |
{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте |
њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачи |
ској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зо |
апуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где |
еда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кр |
, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну |
м град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли |
а отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизм |
ану на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремић |
и прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост њ |
озница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попи |
елом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове |
к воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви из |
голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да |
аго покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и |
у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једн |
Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Би |
ледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала |
о вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим пониж |
а вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативш |
чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих |
...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој |
ј капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближав |
миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што |
енутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који н |
једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и |
ар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S |
ајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало ј |
и би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гле |
а онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, |
p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу ис |
голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњак |
лица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунц |
а су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Др |
него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} |
ади</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143 |
и сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим |
железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи |
громна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледа |
ће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца к |
Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале |
м својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на |
младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи з |
арк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и р |
биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да |
, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p |
оји је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском н |
неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати |
на, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички са |
ира који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} |
ш сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, б |
тне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништ |
у је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике држав |
е поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ра |
стала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом ц |
само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи |
реком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је би |
вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно веза |
кви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се пр |
пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топло |
г</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до мини |
рецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} |
сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у вазду |
етар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно |
продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворе |
репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишји |
се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистро |
еласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као |
.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{ |
са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно друг |
тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су пре |
ћу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја т |
персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име |
Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове в |
довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а |
добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једно |
свест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче |
ташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{ |
у.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху |
едан једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Мил |
е хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког за |
газише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на |
ати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, ви |
лавној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери |
ено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најб |
назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се з |
узних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргн |
је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по |
и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам с |
уарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланен |
а ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То |
} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као |
е <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила |
заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела стр |
то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губ |
е није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могл |
к се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су |
ледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски д |
де: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседели |
вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако |
Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја. |
а једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огл |
то, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купче |
ји је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске ра |
тињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, стари |
Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S |
танице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућ |
јој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразе |
е је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све шт |
оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали прав |
да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљив |
да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо |
а која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> ј |
ави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она прин |
дужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, |
а, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол |
до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да доп |
е гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - |
{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешц |
ј ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести ј |
је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се |
, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да |
а!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p |
дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти за |
ешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ни |
ти. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа |
е штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од с |
, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негд |
тране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људ |
е смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су м |
дбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове в |
него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова де |
резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не с |
из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како |
а девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад |
тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весе |
оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Б |
ауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у |
да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, |
ази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се о |
о се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала с |
ку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за |
нци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамен |
ак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушк |
не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом. |
утра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> |
ављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо |
, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жа |
и седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи ко |
светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима л |
пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њ |
ца речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> < |
се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сет |
у, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим т |
и примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупц |
ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица |
уња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац |
се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву непра |
а ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p |
сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда |
пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без |
и шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београ |
обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила |
ика с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на |
волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и мој |
су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се |
круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светло |
ћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пре |
будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везу |
атељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио |
у са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу н |
им стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, ди |
Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на т |
су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зли |
бави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као |
не кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хлад |
Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S |
д је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара |
ницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда |
ега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити |
себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} |
ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађ |
матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она |
о га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један |
ећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгуби |
ла се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиско |
веже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко уд |
свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину |
танак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша |
ово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у |
арно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се б |
хове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изн |
S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе |
ешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао |
време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега |
/p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на запад |
спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се с |
че да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури |
тагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веро |
{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магац |
..</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, куј |
о да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ј |
дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се м |
{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило |
одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облач |
но увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седе |
ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила и |
ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као д |
а бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровов |
рироде наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежин |
покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио |
, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти з |
нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређени |
као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} |
ем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ј |
ла би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је |
ње се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да г |
и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбин |
ах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао |
не светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је |
могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, |
ју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о |
ислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... р |
ћи под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који |
е сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И |
акривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увиј |
цем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог при |
а, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља он |
а грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n=" |
о њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан |
кшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слобо |
ај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, |
драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} |
мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отв |
уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, про |
етасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио врато |
да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, |
мишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по |
дне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатк |
гао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... |
лакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потр |
љубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, |
један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово м |
сно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно из |
излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаро |
права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је |
арини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на гл |
аласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисањ |
ку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, |
омало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не |
сцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрада |
е пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрада |
Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не |
Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти |
мешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до с |
је срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега раст |
- заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... < |
ем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> |
вечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, он |
и никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала |
од <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне |
ротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропад |
о и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господст |
а пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним к |
једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са |
улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига би |
дом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} С |
острана дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред |
голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим |
да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја |
ице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини |
лизу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - |
се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играл |
ним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима |
предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се |
кавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу |
е и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, |
штићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја ко |
е.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош про |
<p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посмат |
из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у ин |
уди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи |
ве намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, |
је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - |
чиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаве |
РАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто |
д краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клуп |
менове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њ |
ка се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се б |
ош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме о |
> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> |
ритиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умо |
све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пи |
же у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази |
зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, |
толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од |
дмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при |
тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, ка |
зама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешк |
о Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату. |
летне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног паро |
и бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брд |
откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало вес |
вима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности д |
после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здра |
} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили |
и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада и |
је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомил |
ога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а |
осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и |
о је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи |
збијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је по |
ан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић м |
шњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се са |
а тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан д |
ијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, |
и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати |
им сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма |
асно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију г |
а, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део К |
ла неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} |
S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је п |
едно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, |
очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала |
другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" /> <div type="chapter" xml:id= |
кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, М |
је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљ |
и месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколи |
станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређу |
дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако |
да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело с |
ао надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет ок |
задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не |
ерали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шега |
, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредн |
ао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заг |
грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Млад |
јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошл |
ле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сав |
та од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих г |
ореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киш |
их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово |
као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није би |
е сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калим |
располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамен |
ти сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновни |
потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p |
кругластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Биј |
се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је |
title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</tit |
колицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, г |
скрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мир |
на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако п |
наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између |
рада јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Г |
евине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећ |
ранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насм |
пирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - П |
а главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна пес |
црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Б |
стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и реч |
S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, а |
на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је па |
Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам ра |
ло репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста |
да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне об |
би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи п |
олео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред |
Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по |
ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да |
ко да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не пон |
те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима |
икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{ |
н.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дн |
о му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима |
ећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећа |
, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је смат |
у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе |
као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав |
у.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{ |
колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним ка |
отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложит |
Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело! |
ена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} |
е ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ј |
и се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се |
.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и цр |
арела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, |
сник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротн |
цале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју |
шевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S |
.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцим |
есник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније |
енутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида с |
еравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама |
мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско с |
и из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми |
ов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задр |
, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је теле |
едно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен тво |
ти.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити. |
{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да б |
са из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је ј |
комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{ |
.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У т |
жи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало |
целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Т |
ваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато |
ависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба ду |
и заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне |
у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а на |
плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима правосл |
да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој |
.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руков |
јом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је же |
гуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, дале |
све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те т |
- Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав о |
си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} В |
p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрз |
талгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на |
е се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> |
овек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се |
клоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност изв |
га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време |
ог анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој |
е сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једно |
авају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију св |
други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо м |
ејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми |
жна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој |
тио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чи |
али и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, |
х, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме т |
готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су зај |
а за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{ |
а остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе |
је не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слоб |
е једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака кра |
идим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како |
ла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје. |
да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; на |
девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају т |
е природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и слу |
уће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, до |
ене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душев |
и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватр |
то нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи |
лади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао врем |
би треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар мла |
с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p |
ам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи о |
на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њих |
и Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живо |
Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и кр |
појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи по |
, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да пос |
рује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се |
је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, вол |
ећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње |
освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Т |
е мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпун |
{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ак |
био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од ј |
> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ј |
жем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да каже |
зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с |
натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што |
Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p |
и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болн |
ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се по |
ли овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да ј |
теде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за |
о друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим дру |
ло, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници ма |
одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не р |
свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се д |
се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад |
ви младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се |
а долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охр |
да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће |
Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма |
и ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која |
зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута |
а ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим |
бичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација |
рагу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала ко |
се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да л |
S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, |
зано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укочено |
словима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... на |
ст из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много ш |
Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човек |
ши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао ка |
еодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до |
аче, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу! |
сни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужите |
- рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то |
ив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо вез |
у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - т |
</p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гн |
е веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, |
је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих др |
гане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам |
и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо |
к још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не |
а.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледат |
гових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али г |
блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти м |
{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{ |
осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> |
а да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце и |
ој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ће |
х очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Мило |
ве било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориш |
стог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисл |
оји су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо |
емић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зави |
<hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израд |
е и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, |
се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није |
и.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} |
Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су те |
оселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, наме |
тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је ја |
дно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задово |
ек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цел |
да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи |
обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-живот |
јан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу ана |
толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећа |
је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који |
Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{ |
, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огл |
купе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изнен |
ти.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би и |
ови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубин |
мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем |
ренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам |
ици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих ж |
у твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би же |
Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претеру |
тајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} |
ило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна те |
бав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> |
кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова ма |
сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмех |
, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам поне |
њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који |
ржавни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова в |
ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли |
м знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} |
р с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је по |
беђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <p |
раја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Бе |
ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се н |
/hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Ст |
е, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чуд |
{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је |
ајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ва |
ном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} |
си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај пос |
оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би |
прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам остан |
ласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћа |
ку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред |
ислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дан |
без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком јези |
вља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си т |
и обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је.. |
себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још ј |
та.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не б |
} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не |
ном који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} |
па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима поста |
ли јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посре |
ед себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би б |
и реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар |
, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, |
, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без |
ј потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и д |
то још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу мол |
S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми |
уре да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Ули |
брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на у |
није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p> |
са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим ј |
S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</ |
ј од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>М |
ге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа |
рче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је по |
дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p |
мо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош ра |
рења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему д |
} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико та |
жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к |
растима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ј |
знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим! |
е ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио н |
границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара аутори |
Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затвор |
заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да |
подине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi |
кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас ст |
без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав у |
од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p |
по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми нај |
p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену |
сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он |
а би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, |
ени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, оч |
.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног |
осподин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да т |
зади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа |
свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се |
јку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми ни |
Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти п |
оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до ж |
S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега. |
себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је сл |
дај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то ле |
мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко дола |
м сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавн |
удица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би примети |
ор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене речен |
гословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о какво |
и коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Как |
ћи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и он |
ко као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, мо |
све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S |
тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам тв |
S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше |
.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти зна |
м да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је ме |
ма теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у |
огим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка |
з њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасн |
зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред |
рет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, |
у били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда |
дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, |
бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је к |
а.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни |
и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело |
елим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} |
ало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе |
једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове |
бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш |
едајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос буду |
чајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито |
се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ог |
аше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је |
За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у ка |
знавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што |
рдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Мест |
>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног |
род</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} |
чита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака ње |
ео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба |
које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке ка |
Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; |
ме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозб |
вот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито |
...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, |
Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако гово |
ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињ |
/p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треб |
/> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- |
еба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих да |
е:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заус |
и човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи |
евне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, к |
с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичн |
израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво расп |
аги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја |
ких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изго |
као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један ра |
на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и |
ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити |
вољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога |
- обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци |
то ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Ни |
Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека дру |
се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми г |
него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твој |
Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} |
овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изглед |
илошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је |
{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој< |
жемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очеки |
а као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем к |
/p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, он |
; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу |
оново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... |
твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледет |
</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео н |
едну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, |
ве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да |
о незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што |
p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја са |
еоборима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло н |
ота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се дос |
дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теб |
акнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим и |
ећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну |
Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари |
жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{ |
не и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под в |
Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о он |
в уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављ |
дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за пра |
та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> |
сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што |
мићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желе |
а добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и |
е која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови |
чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубав |
ајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун |
ином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је |
тави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу |
н; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{ |
ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкро |
Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну ка |
а Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јест |
јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{ |
и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што |
овато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев- |
ску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студен |
</p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини |
, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и |
гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Једа |
еминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: м |
ити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, та |
исли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и т |
ребало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским ц |
зати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у ко |
је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао п |
оворили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су из |
ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли |
та ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мисл |
људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У |
косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.< |
.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходни |
га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број су |
исли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> < |
имих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оста |
Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио |
е на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, |
нидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је |
чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, но |
то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студ |
заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нар |
оже брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало п |
, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам једа |
, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш пр |
црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво не |
га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</ |
у, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p |
ела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.< |
ади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."< |
а није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би и |
p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веро |
и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обр |
ла те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S |
85" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном пол |
накиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро за |
ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јо |
г успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла |
и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си |
p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади чове |
око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала |
<pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вр |
> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овд |
оред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој |
ивот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљен |
се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати |
огу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу до |
неки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљен |
, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо ку |
о, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нис |
и за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S |
/p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала |
лу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих и |
не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте мило |
едним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра |
дела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехива |
ао дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фа |
та, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они при |
а се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио |
акву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена |
који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузо |
састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју сн |
кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S |
Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш тв |
астали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми |
рог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит |
ду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у в |
гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је |
ла тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су б |
<p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек |
г вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје |
оворила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, к |
ажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод |
тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитива |
оследњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер др |
је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти |
еколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те в |
ните напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим |
и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осм |
целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, и |
ејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позва |
, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буд |
Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети |
а и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од н |
само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављен |
да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, он |
<p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задру |
ориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори |
новника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио |
о све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни |
да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јак |
илатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прв |
ајгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... мило |
<p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички т |
а се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских |
корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепен |
уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не мо |
Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си с |
је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди |
ње и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од св |
лико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још |
<p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка |
где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан п |
n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који ј |
рупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је |
жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је би |
толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Т |
исак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да |
трашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада |
већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила пог |
Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се |
на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прв |
и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око |
снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао |
маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није |
ца, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било |
рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш |
p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори мл |
p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу |
ако је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - |
урски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпо |
ао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно |
изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину |
у.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оста |
га, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су бил |
ј соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S |
ебало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење |
емић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јо |
наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђим |
Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је ут |
и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како т |
у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од |
а?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор |
мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригинално |
још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време д |
е се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, |
ешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се |
ран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити |
{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Н |
троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{ |
оле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му он |
лену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама |
те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изг |
p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не |
сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то уч |
S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још н |
амо новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго |
S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била стари |
ној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S |
го. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић |
апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била н |
о сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да |
еђу нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - |
арушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све т |
прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године став |
чан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном |
у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, з |
а писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мисл |
еда се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се раст |
световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тиши |
световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари |
крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> < |
рукчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама |
е исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рек |
у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је |
{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - |
е к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић |
међу дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају |
заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али |
не и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, ж |
ближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих |
рице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био пров |
се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за |
ић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како |
отребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи вазда |
, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да |
ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, нап |
title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потп |
но му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chap |
p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико |
ге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div ty |
дала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа про |
жалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољ |
епортер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем.. |
тних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су |
даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> |
веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - гов |
га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутра |
</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - |
илош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво нев |
ош већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни п |
војој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до друго |
сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш |
n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио ј |
е да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино |
оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - |
ује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао. |
оју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} |
соких идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто к |
S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да т |
још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - о |
ачин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучн |
ему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта |
своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске < |
и човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој |
</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгути |
их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле на |
ши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш м |
итким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати м |
е очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драг |
ок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p |
о да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! |
е би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и |
нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане |
и, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, м |
а.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота тов |
носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику |
казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> < |
равио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који н |
хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити ш |
н себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла |
ш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело на |
ли, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p> |
ници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од ов |
ох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се уте |
рка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, м |
за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћенич |
иде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља с |
говори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа ка |
ој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропал |
ила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" / |
говори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже |
<pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, |
ад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости уч |
го груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти де |
...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену не |
их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на |
а разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништ |
х уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом |
хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жен |
Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб. |
Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде н |
есечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад |
та рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ј |
ткривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? |
Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је о |
Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те ј |
ходњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревет |
да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце |
прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - |
шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не о |
р.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- |
а у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спава |
озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол' |
на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао бл |
о некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариш |
биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, |
чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старин |
та Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </ |
ша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала |
саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли т |
> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S |
пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је |
е бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас |
ош ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ни |
ознавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Њ |
што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио |
у.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви |
постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек је |
ена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском св |
у располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини |
вац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашо |
н, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да м |
је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шт |
а ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена |
настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђ |
еста само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме р |
је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> |
кољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећ |
чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не ос |
} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са т |
ам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим ср |
број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему |
, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али |
још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p |
ош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је т |
оју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки |
управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дат |
оба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије |
ло опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то урад |
аринским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи |
његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који |
та је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесн |
инистарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје пр |
ци познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кис |
где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која |
ајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје |
свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље |
Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без |
Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане бе |
лада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио нис |
вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер с |
га, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад |
ј седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обу |
.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио. |
цајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са ње |
и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово пис |
он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики у |
м, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе с |
е већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и п |
да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме |
.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је |
9" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи |
ло наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца |
злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жут |
ве на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} |
искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, |
говог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно |
му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалос |
{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави пр |
ог у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак |
имнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих |
има и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерн |
изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошт |
ига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава па |
ци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мерак |
аљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који под |
и и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било ј |
е у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају |
на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић м |
ико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} |
мић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Се |
и велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у т |
тском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из наро |
сећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> да |
самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже |
покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - К |
и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све |
ак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још |
> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још је |
.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се на |
} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и |
као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <p |
. моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај све |
, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори |
S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и пр |
инка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је см |
са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да г |
ћу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео бан |
бичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрл |
орија сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одгов |
ешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди м |
о је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће ов |
Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи |
је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изнал |
вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот. |
е молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било пом |
да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... н |
ко се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Ви |
епи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и |
своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, пр |
као.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши |
паше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам. |
ржао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао п |
аједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба гр |
пање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило |
пло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је |
hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само з |
век воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - |
поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са |
дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби бораниј |
{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</ |
остраним.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се |
брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, |
а, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањ |
изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је |
која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски капл |
ла купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породи |
се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, |
дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу |
им сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали |
је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али |
и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} |
, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p |
лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страст |
нувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још б |
{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бо |
> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Ку |
<p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! |
ћи под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасн |
тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што с |
е од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мај |
а."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n= |
{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Ал |
у слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од |
кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, зем |
овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђ |
тра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Ост |
ад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се в |
пе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја в |
вим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} |
> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јевреј |
ри која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољен |
.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас ра |
већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам ј |
о да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог ст |
о више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега тво |
обу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме |
руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не |
води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би пос |
</p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је |
још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не |
} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу |
не ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седел |
ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</ |
дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премеште |
мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско |
ица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси |
ко њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку д |
но од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Мил |
х места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се |
тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за теб |
ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширн |
на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, ј |
де трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежно |
на ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</ |
је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бит |
го што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос |
оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико с |
а излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска ул |
Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S |
p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну |
ту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад |
да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана пре |
и ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не бри |
> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад миј |
цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ва |
е поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} |
је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били до |
<p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође |
, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету |
нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се по |
је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила |
време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнев |
варао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- |
капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А |
ајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако |
се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на св |
о шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говор |
ородица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нар |
ац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{ |
мимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друг |
га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више |
ениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та вел |
сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> |
ди чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њ |
у се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштан |
а у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ј |
ђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, к |
и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{ |
рстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под |
овори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. < |
је било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је б |
је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите. |
отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> |
?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми ваш |
опуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S |
ицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p> |
ити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја ниса |
вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једн |
а без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић сув |
шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се |
</p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слобод |
презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме позн |
их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас |
сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{ |
ве, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љ |
у, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је |
> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није инт |
је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који |
дан познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а < |
бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S |
умеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње |
дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да |
их испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила поја |
ражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом жи |
а човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и пос |
де с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста |
пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачун |
Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом м |
и некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорк |
не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и ни |
сти које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна шт |
} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често пор |
ину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме |
мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не |
ава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ј |
ета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох за |
по прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно бе |
о не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> |
ше много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била |
милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{ |
јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ла |
показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од |
била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали |
претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да |